Jump to content

О есхатону...

Оцени ову тему


Препоручена порука

Царство Божије је дошло са Христом. Не само да је дошло, него је оно постојало и пре тога, јер Христос каже:

Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света. (Мт 25,34)

Дакле не само да је дошло са Христом, него они дарови који ће уживати свети и спашени праведници су приправљени још са постанком света.

Дакле ако символички кажемо да је Царство Божије у својој природи једна бела хаљина...та хаљина је припремљена још од постанка света. Оно што се чека је да се та хаљина навуче спашенима.

Творевина је такођер принесена Богу, јер Христово Вазнесење је управо уздизање и читаве творевине не само људске природе.

Остаје само још васкрсење мртвих, и то је оно што чекамо у будућности, и та пунота Царства Божијег која подразумева јединство васкрслих људи у благодати васкрслог Христа у љубави Оца, и заједници Духа Светога, то је оно што можемо да кажемо да је у будућности. Али залог тога је већ сада са нама ту на литургији, зато можемо и да кажемо да ту пуноту доживљавамо сада у икони, јер видимо као у огледалу и загонетки, а по васкрсењу ћемо видети стварно и без загонетки.

Али због тога што још није остварена та пунота, не значи да се може Бог стављати у будућност. Бог је изван свега, па и будућности, он је онај који јесте.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 193
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

@Justinijane, premda se slazem sa tobom, banalizujes predocene stvari koje se po svom kontekstu vec podrazumevaju. Zato ni @Velja ne zaostaje u objasnjenju kao dopuna sa tobom  onoga sto sam i sam hteo da kazem. Svi govorimo o istoj stvari ali na razlicite nacine. Niko nije toliko naivan da Boga buducnosti definise apstratknim futurizmom vec kao Onim Koji Jeste sad i ovde, iako je to Carstvo pripremljeno od postanja, i iako sam jasno dodajes da konacnost jos nije data jer se sveopste Vaskrsenje jos nije dogodilo.

@Rodoljube, Liturgija je merilo spasenja, time i obozenja, ali to ne znaci da je jedina kategorija spasenja jer ne mozemo znati kako ce Bog suditi svetu - koje je vec sada izobrazeno samom Liturgijom - buduci da Bog moze da spasi koga hoce. To je ono apostolsko da ne zavisi od onoga ko hoce vec koga Bog pomiluje. Drugim recima, i onaj ko se pricescuje moze da bude u zabludi ako sebi pretpostavlja evharistijski egoizam koji ga po njegovoj zloslobodi razdvaja od drugih umesto da ga po bogoslobodi sastavlja sa drugima. Uspelost - koju nisam imao nameru da isticem - zavisi od upodobljavanja po blagodati. Ali mehanicnost u tom aktu - i pored blagodatnog procesa - nije merilo spasenja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222

Prevescu :)  :drugarstvo:

http://www.facebook....jovan.cakareski

Love the life you live. Live the life you love. Bob Marley...

Административно уређење Цркава по националном кључу је тумор на телу Православља - Александар

Поштујмо, господо, и Ничеа и Достојевског, поштујмо једнога као пророка Запада, а другога као пророка Истока, поштујмо их због њиховог генија и због њихове племићске искрености и смелости, поштујмо их обојицу - но у одсудном тренутку станимо уз Достојевског!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Rodoljube, Liturgija je merilo spasenja, time i obozenja, ali to ne znaci da je jedina kategorija spasenja jer ne mozemo znati kako ce Bog suditi svetu - koje je vec sada izobrazeno samom Liturgijom - buduci da Bog moze da spasi koga hoce. To je ono apostolsko da ne zavisi od onoga ko hoce vec koga Bog pomiluje. Drugim recima, i onaj ko se pricescuje moze da bude u zabludi ako sebi pretpostavlja evharistijski egoizam koji ga po njegovoj zloslobodi razdvaja od drugih umesto da ga po bogoslobodi sastavlja sa drugima. Uspelost - koju nisam imao nameru da isticem - zavisi od upodobljavanja po blagodati. Ali mehanicnost u tom aktu - i pored blagodatnog procesa - nije merilo spasenja.

Одлично.

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Царство Божје није само у икони и није само у будућности. Оно је већ присутно и у овом свету. Свети Јован Златоуст каже да је Царство Божје први и други долазак Христов. Неки Оци говоре о причасности Духу Светом као о Царству Божјем (св. Симеон Нови Богослов). Господ каже у Мт. 12,28 "Ако ја изгоним демоне Духом Божјим, онда је дошло к вама Царство Божје". Такође и приликом преображења на Тавору имамо пројаву Царства Божјег "у  сили".

Параболе о зрну горушичином и о тесту које нараста у три посуде говори о постепености, о процесу остварења Царства Божјег ("већ и не још") чија ће пуноћа наступити после Другог доласка.

Брате Родољубе, ја ово од савремених теолога често речено: "у икони", могу прихватити само у смислу овог на чему они инсистирају да се разликује, а то је да пунота Царства Божијег није дошла још јер нема васкрсења мртвих још. Наравно то знамо из бројних светоотачких дела, где се говори да душа после привременог суда не ужива пуноту благодати јер се није још сјединила са телом. Дакле када се каже је Царство Божије у икони, не мисли се на одсуство Царства Божијег уопште, па да оно икона дође само као слика, појам..него икона подразумева Царство Божије, али не пуноту, јер та пунота ће бити у животу Будућег века. То је неки мој став кој сам заузео како бих боље разумео владику Игнатија и остале савремене теологе, и како не би било саблазни да када каже да је причешће икона, да се мисли да он негира причешће као истинско Тело и истинску Крв Христову. Мислим да ни он ни ико други негира да је причешће заиста Тело и Крв Христова.

Може неко и да ми ово потврди ко познаје владику Игњатија и његове ставове, или митр.Зизјуласа.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Брате Родољубе, ако је Царство небеско већ остварено у својој пуноти онда одакле смрт у свету?

Иначе, то да је будући век, есхатон "истина" сведочи и светим Максим Исповедник.

Ми православни кажемо: Јесте, али не још увек у потпуности. Потпуно ће бити када будемо живели животом вечним и када не буде смрти.

Ово што брат Родољуб прича није далеко од муслиманске теологије за коју смрт не представља проблем, већ се све решава јуридичким путем. Нема апсолутно никакве онтологије.

Брате Родољубе ти заиста са многим ставовима нагињеш исламској теологији јер, колико год да имаш знања, а имаш га, ниси показао неку теолошку бистрину. Немој да се љутиш брате, дар теологије има много мало људи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па не каже брат Родољуб да је Царство Божије у пуноти дошло.

Царство Божје није само у икони и није само у будућности. Оно је већ присутно и у овом свету. Свети Јован Златоуст каже да је Царство Божје први и други долазак Христов. Неки Оци говоре о причасности Духу Светом као о Царству Божјем (св. Симеон Нови Богослов). Господ каже у Мт. 12,28 "Ако ја изгоним демоне Духом Божјим, онда је дошло к вама Царство Божје". Такође и приликом преображења на Тавору имамо пројаву Царства Божјег "у  сили".

Параболе о зрну горушичином и о тесту које нараста у три посуде говори о постепености, о процесу остварења Царства Божјег ("већ и не јошчија ће пуноћа наступити после Другог доласка.")

Дакле Родољуб каже да је Царство Божије "Већ и не још" што је сасвим уреду.

Њега буни то што неко каже да је Царство Божије у икони сад, а не у пуноти. Па га можда ово "у икони" имплицира да значи да је у слици да га уоште нема, и биће га тек у Есхатону....

Ја сам покушао дати неки свој одговор, може неко компететнији још да да ово на тему "о икони - будуће Царство Божије".

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Оно што Митр. Јован уноси као теолошку мисао, градећи је на Светим Оцима јесте да без Иконе нема ни Прототипа, те они који нису у Литургији као Икони Царства небеског неће учествовати ни у Прототипу у пуноти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako Hristos zivi i vlada u nama pricescem kakva li ce ikona Carstva Bozjeg biti?

O kojoj smrti sad govorimo kad nas je posetilo Carstvo Bozje?

o telesnoj? Tacno je to da  ikona Carstva koji nije u svoj svojoj punoti tu ali

je isto tako tacno da je to ziva ikona zivoga Hrista.

Sta cu izgubiti telesnom smrcu?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оно што Митр. Јован уноси као теолошку мисао, градећи је на Светим Оцима јесте да без Иконе нема ни Прототипа, те они који нису у Литургији као Икони Царства небеског неће учествовати ни у Прототипу у пуноти.

Ни ја не разумем ову мисао. Због овога су извргли руглу в.Игњатија ревнитељствујући, тумачећи на сличном месту, да вл. Игнатије учи да његов личности однос са Богом, гради тог Бога...тј да ми нашим личностим односом са Богом који је сад у икони, уствари дајемо постојање том Богу у есхатону...што је наравно ноторни нонсенс, и верујем да в.Игнатије не мисли тако.

Дакле ово икона не може да се односи на Бога ни у једном аспекту. Јер Бог је пре човека, и свега створеног...Оно чега још нема је тог јединства између преображених, васкрслих људи са Богом...Дакле постоји залог свега тога Христовим Оваплоћењем, Васкрсењем и Вазнесењем, али није још наступила пунота. Дакле то без иконе нема прототипа, односи се само на обожење човека, а никако и на самог Бога који је изнад свега.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ja mislim da vi vise vodite racuna kako vas svet vidi kako izgledate drugima a ne o onome sta je zapravo istinski u vama.

Ово сам те већ једном питао брате, о тим твојим осећањима. Јел видиш можда таворску светлост у себи? Рецими ми шта видиш? Немој ми само говорити у симовлима, него рецимо ми физички, чулно доступно, шта видиш у себи?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Царство Божије је дошло са Христом. Не само да је дошло, него је оно постојало и пре тога, јер Христос каже:

Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света. (Мт 25,34)

Да, али зар се ту не мисли да је Царство Божије (у смислу - сједињење Творца и творевине)

вечна идеја Божија, у смислу - да је то Бог припремио још у предвечном савету Свете Тројице?

Дакле не само да је дошло са Христом,

него они дарови који ће уживати свети и спашени праведници су приправљени још са постанком света.

Ти дарови су божанска благодат или како каже корифеј Светих Апостола Св. ап. Петар,

позивајући саборном посланицом све у свету еухаристију, - уђите у славу Божију која је у Христу,

и постаните сапричасници Божије природе.

Католици (РКЦ) исповедају да је благодат Божија која нам се даје на дар и освећује нас

с т в о р е н а (што није баш најтачније учење тј. јерес је), а схваташ и зашто (?).

-Приправљено од постања света - то значи да је освећење и дарови благодати Божије,

припремљени за људе и свет пре настанка света! Ово ,,од" има значење као оно ,,док"

(-не позна је док не роди Сина-, или -Ја сам са вама у све дане до свршетка света-,

јер не значи да након свршетка света неће бити с нама).

Дакле ако символички кажемо да је Царство Божије у својој природи једна бела хаљина...

та хаљина је припремљена још од постанка света. Оно што се чека је да се та хаљина навуче спашенима.

Да, само што се учесници свете еухаристије  не-охаљињују, већ о-божују.

Дар је, дакле, сам Бог. Бог је обећао Себе на дар тј. сједињење Творца и творевине и тиме:

обожење, спасење ... Царство Божије.

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...