Др.Алексеј Тарасјев - Како читати еволуцију?

[Александар Милојков]

Свети Августин:

 

Et ut iam incipiam illa unius et veri Dei opera percurrere, propter quae isti sibi … deos multos falsosque fecerunt: illum Deum colimus, qui naturis a se creatis et subsistendi et movendi initia finesque constituit; qui rerum causas habet, novit atque disponit; qui vim seminum condidit; qui rationalem animam, quod dicitur animus, quibus voluit viventibus indidit… Quamvis enim nihil esse possint sine ipso, non sunt quod ipse. 

Одмах ћу почети са набрајањем дела једнога и истинитог Бога, због којих су они (политеисти)…начинили многе лажне богове. Ми поштујемо онога Бога који је свим природама које је створио поставио и почетак и циљеве кретања; који има узроке ствари, познаје их и уређује; који је саздао моћ семењу; који је разумни дах, који се зове душа, ставио у она жива бића у која је желео… Иако (створена бића) не могу постојати без њега, она нису оно што је он.

 

По Светом Августину, Бог поставља узрок и циљ кретања ствари. То можемо опет тумачити као одговор на питање фундамента природних процеса и закона. И ово је јако важно - да је моћ семењу (qui vim seminum condidit). Семење се по тим моћима (законима, механизмима) даље развија. Августин је јасно намирисао еволуцију.

[Кратос]

Препорука: поради на свом појму "Бог који је љубав".

Ne znam na šta mislite ali Bog uopšte kao biće mi je nezamisliv i izvan moga saznanja kao ograničenog biće.Al ako uzmemo da je Bog svemoćan i da je mogao da bira zlijarde načina da stvara svet a on je izabrao skoro najbrutalniji mogući logično je da se zapitam da li je on ljubav.Sami principi po kojima evolucija funkcioniše a uspostavio ih je sam Tvorac govore nešto iliti su odraz njegovog karaktera kao bića.

[Ronald]

Свети Августин:

 

Et ut iam incipiam illa unius et veri Dei opera percurrere, propter quae isti sibi … deos multos falsosque fecerunt: illum Deum colimus, qui naturis a se creatis et subsistendi et movendi initia finesque constituit; qui rerum causas habet, novit atque disponit; qui vim seminum condidit; qui rationalem animam, quod dicitur animus, quibus voluit viventibus indidit… Quamvis enim nihil esse possint sine ipso, non sunt quod ipse. 

Одмах ћу почети са набрајањем дела једнога и истинитог Бога, због којих су они (политеисти)…начинили многе лажне богове. Ми поштујемо онога Бога који је свим природама које је створио поставио и почетак и циљеве кретања; који има узроке ствари, познаје их и уређује; који је саздао моћ семењу; који је разумни дах, који се зове душа, ставио у она жива бића у која је желео… Иако (створена бића) не могу постојати без њега, она нису оно што је он.

 

По Светом Августину, Бог поставља узрок и циљ кретања ствари. То можемо опет тумачити као одговор на питање фундамента природних процеса и закона. И ово је јако важно - да је моћ семењу (qui vim seminum condidit). Семење се по тим моћима (законима, механизмима) даље развија. Августин је јасно намирисао еволуцију.

Aleksandre imas li Milanov clanak mozda ili je u papirnoj formi?

[Александар Милојков]

О поменутом чланку професора Ћирковића (фуснота из моје дисертације):

 

 

Milan M. Ćirković, „Zloupotreba antropičkog načela u svrhe kreacionizma: kvazireligiozna

 

kvazinauka uhvaćena na delu“, Grupa autora, Religija i epistemologija, Beograd: Dereta (2007), стр. 239-261.

 

 

 

Аутор излаже кратак преглед антропичког принципа, говорећи о „финој подешености“ космоса, попут 

 

космолошке константе (λ) и дејство антигравитације. Њена другачија подешеност чинила би немогућим 

 

настанак Сунчевог система, као и других звезда и галаксија. Затим, космолошка густина материје (Ω), чије 

 

другачије подешавање би такође утицало на ширење космоса и могућност настанка кондензација 

 

неопходних за стварање основних форми материје (галаксија, звезда, планета,…), па све до могућности 

 

хемијске и биолошке еволуције, па тиме и настанка човека. Износе се две хипотезе о пореклу „фине 

 

подешености“. Једна је хипотеза мултиверзума а друга је хипотеза дизајна. Ова друга се грана на теистички 

 

и натуралистички дизајн. Оно што Ћирковић са правом критикује јесте злоупотреба антропичког принципа 

 

у потпори религијских учења о Богу. Између хипотезе теистичког дизајна, као легитимног и разумног 

 

философског дискурса заснованог на антропичком принципу и религијског теизма постоји експланаторна 

 

празнина која се не може премостити оправданим философским начином. Другим речима, антропички 

 

принцип може да буде легитимна потпора неком општем теизму, али не никако конкретном религијском 

 

учењу о Богу.

[Александар Милојков]

Aleksandre imas li Milanov clanak mozda ili je u papirnoj formi?

Само књигу, папирнату.

[Александар Милојков]

Ne znam na šta mislite ali Bog uopšte kao biće mi je nezamisliv i izvan moga saznanja kao ograničenog biće.Al ako uzmemo da je Bog svemoćan i da je mogao da bira zlijarde načina da stvara svet a on je izabrao skoro najbrutalniji mogući logično je da se zapitam da li je on ljubav.Sami principi po kojima evolucija funkcioniše a uspostavio ih je sam Tvorac govore nešto iliti su odraz njegovog karaktera kao bića.

 

Рекох, саветујем да порадиш на свом појму. "Не гради себи лика резана, нити какве слике..." Мисли мало о томе.

[Кратос]

Рекох, саветујем да порадиш на свом појму. "Не гради себи лика резана, нити какве слике..." Мисли мало о томе.

Ne razumem koji sam ja to sebi rezan lik napravio.Ja ne mislim da je priroda niti bilo šta u njoj Bog.Nisam panteista.

[Александар Милојков]

Ne razumem koji sam ja to sebi rezan lik napravio.Ja ne mislim da je priroda niti bilo šta u njoj Bog.Nisam panteista.

 

Пројектујеш свој појам "Бога љубави" на Бога. Проблем ти је да спојиш еволуцију са тим појмом Бога. А јеси ли читао Стари завет? Јеси ли видео шта тамо ради Бог љубави?

[Justin Waters]

A da li je prihvatljivo tumacenje da je Adamov pad van vremenski dogadjaj. Isto kao sto je pre pada, Hristos vec bio razapet. Otkrovenje 13:8 I pokloniše joj se svi koji žive na zemlji kojima imena nisu zapisana u životnoj knjizi Jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta.

 

Ako se nesto dogodilo van vremenki kako ce onda to imati uticaj na stvari koje zavise u vremenu? 

[grigorije22]

Tesko je o tome govoriti, ali pad je kao krst postojao u umu Bozijem dakle van vremena ali se ostvario u odredjenom istorijskom periodu. Nesto otprilike kao Newcomb’s Paradox ili filmovi Minority Report, It’s a Wonderful Life, and Timecop,

[dzo ni]

....mTako covek i dalje evoluira i sigurno je da ce za nekoliko miliona godina izgledati skroz drugacije nego sada, pa cemo govoriti o novoj i novim vrstama, da ce imati vece oci, veca usta, duze ruke, krace noge, krila, pera....

чуо сам да је Дара Бубамара асимптота људске еволуције ! [emoji53]

[grigorije22]

Обрађујем питање природне теологије (theologia naturalis) Код Светог Григорија Богослова и Светог Августина. И први закључак до којег долазим - колико је креационизам у мисли отаца далеко и колико везе нема са савременим креационизмом, који се и у православну мисао (код неких) увукао из разних религијских групација (са називом "хришћанска"), у првом реду из САД. Паде ми на памет један изванредан чланак професора Милана Ћирковића - "Злоупотреба атропичког начела у сврхе креационизма: квазирелигиозна квазинаука ухваћена на делу" (у зборнику: Религија и епистемологија, Београд: Дерета, 2007.) У том чланку професор Ћирковић критикује злоупотребу антропичког принципа у циљу доказивања религијско-теистичких тврдњи. Укратко, фина подешеност космоса (која између осталог, баш зато што је тако подешена, омогућава и настанак нашег Сунчевог система, живота на земљи, па и разумног бића, човека) указује на могућност постоја теистичгог дизајна (али и натуралистичког). Међутим, појам Бога је ту крајње општи и не може се окарактерисати као Бог неког конкретног религијског учења (јудаизма, хришћанствахслама, политеизма.....) Или, ту се ради о, да га тако назовем, философском појму Бога, који би био узрочник фине подешености. Међутим, постоји ескпланаторни процеп између таквог појма Бога и појма Бога у конкретном религијском учењу. Прескакање и игнорисање тог експланаторног процепа професор Ћирковић са правом назива злоупотребом антропичког принципа.

Међутим, анализирајући детаљно ставове поменутих отаца, увиђам да су они, у ставовима тзв. природне теологије (где уређена у подешена творевина упућује на творца, укратко речено) интелектуално поштени и да не прескачу наведени експланаторни процеп. Наиме, они нигде, кроз природну теологију, не доказују да је Бог Света Тројица, већ само долазе управо до оног закључка који је и професор Ћирковић навео - до појма Бога као творца и уредитеља, док ће учење о Светој Тројици приписати вери у откривење Божије.

Интересантно је напоменути да Бога оци тумаче као творца првих стварности које у себи имају усађене моћи, по којима се касније развијају. Григорије их назива стихијама а Августин семенима. Веровали или не, ови надахнути и генијални људи као да су били на трагу теорије еволуције. Наравно, у неком њеном најосновнијем смислу и зачетку.

Koliko je meni poznato ni predstavnici inteligentnog dizajna ne dokazuju dizajnom da je Bog Sveta Trojica. Oni samo pokazuju da svet nije mogao da nastane pukom slucajnoscu, i da prirodna selekcija ne moze da objasni nastanak mnogih sistema koje cak ni covek ne moze da proizvede. I otac Lazar Milin nas najboloji apologeticar koga smo imali koristi slicne primere. On je recimo osporavao naturalisticku evoluciju kroz njegov cuveni primer za razmnozavanjem delfina. Kada bi smo stavili na vagu sta bi bilo logicnije prihvatiti, teisticki ili naturalisticki dizajn?

[Кратос]

Пројектујеш свој појам "Бога љубави" на Бога. Проблем ти је да спојиш еволуцију са тим појмом Бога. А јеси ли читао Стари завет? Јеси ли видео шта тамо ради Бог љубави?

To mi je drugi problem što mi je SZ Bog nespojiv sa Hristom i njegovim karakterom.Kao dva antipoda.

[Кратос]

Ako se nesto dogodilo van vremenki kako ce onda to imati uticaj na stvari koje zavise u vremenu? 

Mislim da se tu ne radi o tome da se to dogodilo van vremena već je u pitanju perspektiva,eshatološka gde Bog vreme vidi kao celinu i njemu su svi događaji aktuelni.

[Дејан]

To mi je drugi problem što mi je SZ Bog nespojiv sa Hristom i njegovim karakterom.Kao dva antipoda.

 

Nije stvar u tome da je tebi nešto nespojivo, već da pitaš nekoga ko se bavi tumačenje starih tekstova.

Kako reče velečasni Ninković, nije Biblija dnevna novina.