Др.Алексеј Тарасјев - Како читати еволуцију?

[Кратос]

Nije stvar u tome da je tebi nešto nespojivo, već da pitaš nekoga ko se bavi tumačenje starih tekstova.

Kako reče velečasni Ninković, nije Biblija dnevna novina.

Pa čitao sam svetootačka tumačenja al neke stvari i dalja nisu objašnjene.I avu Đurovića sam ovde pitao za jedan konkretan tekst iz SZ.Na volšeban način je izbegao odgovor.

[Дејан]

Pa čitao sam svetootačka tumačenja al neke stvari i dalja nisu objašnjene.I avu Đurovića sam ovde pitao za jedan konkretan tekst iz SZ.Na volšeban način je izbegao odgovor.

Ako si čitao tumačenja Jovana Zlatoustog, on je verovao da žaba ratse iz zemlje

Guglaj po sajtu, velečasni Ninković je pisao na koji način se tumači Stari zavet.

[grigorije22]

Svestenik Gleb Kaleda 

 

Свети Григорије Богослов, један од великих црквених и васељенских Отаца и учитеља, писао је да своја знања, која је добио у атинским античким - паганским школама "сматра за највећи, после Хришћанске вере, дар судбине".[5]У посмртном говору Светом Василију Великом он каже: "Сматрам да ће сваки човек који има ум рећи да је за нас прва вредност - ученост, и то не само ова наша, најблагороднија од свију, ученост, која, презирући све украсе и китњасто изражавање, говори само о спасењу и лепоти умнога сазрцања, него смо и за другу ученост, које се многи Хришћани гнушају из пуког неспоразума, сматрајући да је она зла и штетна и да удаљава од Бога. Не смеју се презирати Небо, и земља, и ваздух, и све што се у њима налази, само зато што су неки наопако схватили и, наместо Богу, н"има се као божанству клањају. Напротив, ми смо имали користи од њих (то јест, од античке науке и појмова - аутор) јер смо схватили шта погодује животу и наслади, па ћемо избећи све што је опасно и нећемо, заједно са безумницима, да твар уздижемо против њенога Творца".[6]
"Ми смо од њих (то јест, од античких философа - аутор) позајмили њихова истраживања и размишљања, али смо одбацили све оно што човека води ка демонима и заблудама и у дубину пропасти. Из њих смо извлачили оно што је корисно и за саму побожност, учећи се кроз оно што је лоше ономе што је добро те смо ту њихову помоћ претворили у чврстину нашега учења. Зато не смемо да понижавамо ученост, као што то неки чине... е да би сакрили своју сопствену недоученост и избегли критике због необразованости".[7]
На исти начин је размишљао и преподобни Јован Дамаскин: " И пошто апостол каже " све испитујући, добра се држите" (1. Сол. 5:20), ми ћемо проучавати и паганске (писце). Можда ћемо и код њих наћи нешто корисно за душу... Зато ћемо и ми позајмити она учења која служе истини, а одбацићемо сваку нискост која је њима сурово владала и нећемо злоупотребити оно што је добро...".[8]
Црквени Оци не само да нису одбацивали световна знања, него су у потпуности владали комплетним научнофилософским знањем своје епохе. При томе су одлучно повлачили границу између онога што је позитивно, што се може усвојити, и онога што је негативно, испразно и грешно, а што је у њихово време било прихваћено и уобичајено. Свети Василије Велики је дао велики допринос развоју природнонаучне мисли тога времена и њене популаризације, а Свети Теофил Антиохијски је одушевљено писао о "разноврсној лепоти света".[9] Свештеномученик Иполит Римски је клицао: "Прелепо је, исувише је прелепо све што је створио Бог и Спаситељ наш, све што види око и о чему размишља душа, све што разум може да појми и што рука може да дотакне, све што мисао може да обгрли и што људско биће може да обухвати".[10] Свештеномученик Иринеј Лионски је писао о савршеној ритмичности, складу и богатству света.[11]
Ширење Хришћанства у свету било је праћено интензивним интелектуалним радом црквених Отаца, апологета и равноапостолних мушкараца и жена. Кроз све те дуге векове мећу подвижницима су били људи који су имали изузетно образовање и изузетан стваралачки ум. Поменућемо само неколико најпознатијих имена; то су: Свети Јустин Философ (упокојио се 169 г.),[12] Свети Василије Велики (упокојио се 380 г.), Св. Равноапостолни Кирило - словенски учитељ (упокојио се 869 г.),[13] преподобни Максим Грк (упокојио се 1556 г.)[14] и многи други. Савременици су са великим поштовањем писали за Максима Грка како је он "врло учен у јелинским, римским и словенским наукама и од спољашњих знања ништа се од њега није утајило, а према божанској философији неутољиву је љубав имао". Ове речи у потпуности одражавају Хришћански однос према знањима и личном образовању.
Током многих векова манастири су били центри науке и културе.[15]
Културну улогу манастира у Старој Русији уништио је Петар I, који је под претњом тешким телесним казнама забранио монасима (изузимајући настојнике манастира и епископе) да код себе имају перо, мастило и папир.[16] Световно-протестантска држава се плашила манастирске православне науке. Према Пушкиновом мишљењу, Катарина Велика је прогонима свештених лица озбиљно угрозила просвећивање руског народа.[17] Век и по или два века касније професори и наставници који су веровали у Бога били су избацивани са универзитета и из школа. То није донело никакво добро и никакву корист ни нашој науци ни ширењу моралности и људскости у народу.
Мећу научницима чија су имена постала позната у целом свету има много монаха, свештеника и дубоко побожних цивила. Навешћемо неке од њих: каноник Николај Коперник; Јохан Кеплер, који је открио законе кретања планета, аутор дивне молитве научника; Б. Паскал - физичар, математичар, оснивач класичне хидростатике, чија су религијска размишљања преведена и још увек се преводе на многе језике; И. Њутн - физичар, математичар и богослов; Кантор - творац теорије множина; августински монах и оснивач генетике Георг Мендел; хирург Н. И. Пирогов; творац квантне механике Макс Планк; свештеник, богослов и математичар отац Павле Флоренски; лауреат Стаљинове награде 1. степена, почасни доктор богословије, професор-хирург В. Ф. Војно-Јасењецки - касније епископ Лука; у целом свету познати офталмолог академик В. П. Филатов; покојни председник Међународног савеза кристалографа академик Н. В. Белов; математичар академик Л. С. Понтрјагин (+1988 г.); философ, професор Московског Државног Универзитета А. Ф. Лосев (+1988 г.); професор, доктор наука Вера Владимировна Бородич (+1978 г.), која је напустила професуру на Московском Државном Универзитету да би била професор у Московској Духовној Академији;[18] астронаут Нил Армстронг - први човек који је ступио на Месец; конструктор авиона академик А. Н. Тупољев. Овај списак би могао да буде и знатно дужи. Било би и лепо и корисно да хришћанска омладина зна за ова имена. Међу савременим архијерејима и свештеницима има много магистара и доктора световних наука, иако је њихов пут ка духовној делатности био врло тежак. Као што је предсказао Владимир Соловјов, у двадесетом веку "малобројни верници - стицајем тешких околности - постају мислиоци, испуњавајући оно што је рекао Апостол: "будите деца по срцу, али не и по уму".[19]
Тврдња по којој само необразовани људи верују у Бога и која се често среће у антицрквеној литератури - једноставно не одговара истини. Та нетачна фраза може да има некаквог ефекта само код необразованог аудиторијума. Људи који самостално размишљају, практично не наседају на провидну и јефтину пропаганду, која је, тобоже, заснована на научним доказима. Није нимало случајно што мећу неофитима има највише универзитетске омладине. Нешто је мањи број неофита из редова студената техничких виших школа. Мада не располажемо прецизним статистичким подацима, са великим разлогом можемо тврдити да је међу парохијанима храмова у Москви и Петрограду процентуално више доктора и магистара наука него у тим читавим градовима и земљи у целини.
Знање и жива вера се уопште не искључују међусобно, чак могу и да се међусобно помажу. "Неки, - писао је Климент Александријски, - који себе сматрају за паметне људе, мисле да је добро када се човек не бави ни философијом ни дијалектиком и када не проучава природу. Они захтевају веру, чисту и једноставну, као да желе да, ни најмање се не бавећи виноградом, одмах, од самога почетка да беру грожђе".[20]
Преподобни Јефрем Сиријски је писао:
" Истоме ономе што видимо у природи учи нас и Свето Писмо. И природа и Библија, ако правилно размислимо, показују једно исто".[21] Понекад нам се чини да између њих постоје неке противречности; међутим, то се дешава онда када неправилно читамо, односно тумачимо или Велику Књигу Природе, или Библију, или и једну и другу.
Има много примера када људи неправилно тумаче обе ове књиге. До таквих грешака долази из више разлога:
1)   Зато што човек свесно, из богоборачких побуда, жели да по сваку цену оспори веру;
2)   зато што човек не уме да уочи разлику између основних појмова и схватања којима оперишу савремена наука, књижевност и култура у односу на културу библијског времена;
3)   зато што човек није у стању да направи разлику између погледа на свет, представе о свету и идеологије.
 
1.   Први разлог не захтева посебно објашњење. Само ћемо приметити то да што више човек мрзи веру, утолико мање елементарног знања о њој показује, те стога у великој мери изврће чињенице.
2.   Значења речи и појмова мењају се из епохе у епоху, а у науци чак и у оквирима једне деценије. Често се дешава да истовремено постоје различите научне школе које под једним истим термином подразумевају различите садржаје. У многим богословским и филолошким радовима су истраживана и анализирана значења речи и појмова који се срећу у Библији. Навешћемо само два примера. Древни народи су речју "птица" називали сва бића која лете па управо из тог разлога Свети Василије Велики, када говори о библијским птицама, створеним петога дана стварања, поред птица говори и о инсектима. Црквени Оци, Свети Василије Велики, Свети Атанасије Александријски, а такође и Ориген и други, под речју "дан" подразумевају неодређено дуг временски период, што су закључили на основу употребе те речи на другим местима Светога Писма и Новог и Старог Завета.
3.   Поглед на свет је опште принципијелно схватање суштине света, његовог Почетка свих почетака и краја, као и схватање човековог места у свету. Поглед на свет условљава природу личног човековог односа према свету и себи сличнима, условљава и сам смисао његовог живота. Представа о свету је резултат посматрања конкретних емпиријских феномена у свету; то је резултат размишљања и практичне делатности, збир знања о законима и законитостима у природи, о грађи материје и тако даље.
Другим речима, поглед на свет је глобална духовна, а делимично и душевно-умна перцепција света и његових принципа, док је представа о свету - логичко-рационалистичка синтеза података о природи и друштву. Садржај и квалитете синтезе зависе од количине фактичких чињеница којима располажемо и од разрађености логичко-аналитичког апарата, којим располаже човечанство у различитим епохама свог историјског развоја, или неко поједино лице (што зависи од његових способности и образовања).
Поглед на свет савремених Хришћана не разликује се од погледа на свет Св. Василија Великог и Св. апостола Павла, али се наша представа о свету разликује не само од њихове представе, већ и од представе коју су имали људи са почетка 20. века.
Идеологија је способност да се логички образложе и заштите своји групни економски или политички интереси. По својој природи идеологија није усмерена на то да достигне истину, већ да задовољи и обезбеди глобалне или регионалне егоистичке интересе појединих група, удружења или народа.
Као вера и поглед на свет Хришћанство је видело и пропратило и, свакако, надживело смену многих научних представа о свету. Оно је прошло кроз неколико друштвено-економских уређења, бавећи се њиховим идеологијама само онолико колико су оне утицале на духовно стање чланова Цркве.
На жалост, људи обично не узимају у обзир нити анализирају постојање три поменуте категорије, као ни њихове међусобне односе, иако је то веома важан проблем којим се бави савремена гносеологија.
Мешање поменутих категорија и покушаји да се оне слију у једну доводили су, и у прошлом и у овом веку, до трагичних последица. Та збрка је често ишла на руку конкретних лица и кругова, који су настојали да освоје власт, или пак да је сачувају.
Тако се десило да су у средњем веку многи поистоветили нека библијска тумачења са тада постојећим научним и практичним представама. Када су почеле да се руше дотадашње представе о свету, дошло је до интелектуалне несигурности и нетрпељивости. Помислили су да се руше и саме основе њихове "хришћанске" вере. Њихов грех је био, пре свега, у томе што су они својим историјски и људски ограниченим знањима поставили границе Божијој свемоћи. Када је напредак знања (науке) проширио видљиву област величине Господње и открио лепоту Васељене иза границе која је до тада била позната, они су дигли узбуну. Тако су реаговале инквизиција и папска курија средином наше ере, када је дошло до великог судара науке и вере. На догађаје тога времена ми данас гледамо као на дуги низ неспоразума и изравнавања личних рачуна.
Још брже и оштрије су реаговали философи марксисти и њихови помагачи у борби против генетике, кибернетике, физике релативитета и многих других научних идеја. У оба поменута случаја човечанство није могло да избегне људске трагедије и жртве.[22] У првом случају је победило Хришћанство, а у другом материјализам.
Геологија и археологија налазе озбиљну научну основу у предањима о свеопштем потопу; пронађени су Содом и Гомора. У сасвим новом светлу се сада постављају питања детерминизма, узрочности, простора и времена, као и многа друга питања.
Саме по себи су занимљиве примедбе богословско-религијских кругова усмерене на било коју теорију еволуције, пошто је прве идеје о еволуцији света наговестио Преподобни Јован Дамаскин, а њене основе се налазе у 1. глави књиге Постања.
Владимир Соловјов је писао да ће "у 20. веку човечанство превазићи стадијум философског детињства - теоријски материјализам,[23] али ће исто тако превазићи "и дечију способност да наивно и безрезервно верује..." Биће достигнут "општи високи ниво знања", испод којег неће моћи да се спусти ни један догматизам.
Огромна већина мислећих људи остаје и даље атеистички оријентисана, али зато многи верници нужно постају мислећи људи, испуњавајући Апостолову поруку да људи треба да буду деца срцем својим, а не умом (1. Кор. 14: 20).
У 19. веку богослови нису користили природне науке у апологетске сврхе, а сада се они, бранећи хришћански поглед на свет, позивају на најновија научна открића. То је постало могуће зато што најновија открића оповргавају многе тезе антирелигијске пропаганде, зато што је наука дошла до решења и потврде многих питања које је Хришћанство поставило и решило на нивоу вере.
Таква промена у међусобним односима између науке и богословља објашњава се на следећи начин. У 19. веку наука је била арелигијска, што је пружало могућности за коришћење њених резултата у антирелигијске сврхе.
У 20. веку, а поготово у његовој другој половини, човечанство је, на основу научних истраживања, било принуђено да призна да је "Библија, ипак, у праву", па макар и као историјски документ. Још негде 50-их година марксистички часопис "Питања философије" је био принуђен да призна да нови услови погодују измирењу вере и науке.[24]
Наука овога века признаје да Васељена има почетак (философи то понекад прецизирају и кажу: почетак има нама познати део Васељене). Геологија и палеонтологија су потврдиле библијски редослед у стварању света.[25] Потврђена је и призната историјска основа Библије, па је зато Келер књизи посвећеној археологији Блискога Истока дао наслов "Библија је, ипак, у праву". Наука је одбацила ставове митолошке школе која је негирала историјско постојање Исуса Христа.
Истраживања извршена на Туринској плаштаници уз помоћ најсавременијих метода потврдила су Јеванђелску причу о крсним мукама и васкрсењу Исуса Христа; не оповргнувши ништа, резултати истраживања су само допунили причу неким детаљима.[26]
Енглески и амерички научници су извршили врло суптилне хемијско-генетичке анализе и дошли до закључка да читаво човечанство има једну заједничку Прамајку - Еву.[27]
У потпуно новом светлу су се показали проблеми детерминизма, узрочности, простора, времена и многи други.

 

 http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/BrakIPorodica/BrakiPorodicaKaleda09.htm

[Кратос]

Ako si čitao tumačenja Jovana Zlatoustog, on je verovao da žaba ratse iz zemlje

Guglaj po sajtu, velečasni Ninković je pisao na koji način se tumači Stari zavet.

Ja koliko znam uglavnom se tumači simbolički i pre svega hristološki,kao slika,simbol,senka Hrista i njegovog ovaploćenja i stradanja za grehe sveta.

Pogledaću za tog Ninkovića nego što velečasni?El to neki katolik?

[GeniusAtWork]

Pogledaću za tog Ninkovića nego što velečasni?El to neki katolik?

 

 

Ево га: Линк

[Дејан]

Ja koliko znam uglavnom se tumači simbolički i pre svega hristološki,kao slika,simbol,senka Hrista i njegovog ovaploćenja i stradanja za grehe sveta.

Pogledaću za tog Ninkovića nego što velečasni?El to neki katolik?

Jeste Katolik, nik na sajtu mu je Midrash, midraš bi značilo tumač.

[Кратос]

Ево га: Линк

Hvala brate.

[grigorije22]

Dve suprotne ideje ali obe na ruskom

 

 http://www.pravoslavie.ru/sobytia/chelovekkonf/sysoev.htm

 

 http://ricolor.org/rus/nr/2/

[grigorije22]

Iz susedstva

 

 

Evoluciju i darvinizam trebalo bi izbaciti iz hrvatskih škola

 

 

Poznati hrvatski, katolički orijentirani intelektualac, prof. dr. Jure Zovko, jedan je od rijetkih intelektualaca koji se usudio javno napisati upozorenje katolicima o štetnosti i neznanstvenosti hipoteze evolucije koja se nameće katoličkoj i ostaloj djeci u našim školama. Prof. Zovko upozorava: “(…) brojni bi se katolici u Hrvatskoj trebali ozbiljno zamisliti i zapitati hoće li i ubuduće tolerirati da im djeca u školama i dalje bubače darvinističko objašnjenje nastanka života koje je, kako rezolutno reče Thomas Nagel, pogrešno i neprihvatljivo. A darvinizam je posebno poguban ako se njegove glavne ideje primjene na društvo i moral u cjelini pad dobijemo društveni darvinizam kao novi oblik univerzalne sekularne religije.”

Tekst: Prof. dr. Jure Zovko

Tkogod se od osamostaljenja Lijepe naše usudio nešto reći i napisati protiv evolucije i darvinizma, pa čak i društvenoga darvinizma, u pravilu je odmah okarakteriziran kao teški nazadnjak, primitivac, zatucani katolik i pristaša reafirmacije mračnoga srednjovjekovnog svjetonazora. U svojim kolumnama sam u protekle tri godine često upozoravao da u hrvatskim medijima u zadnjih desetak godina dominiraju zastarjele, otrcane teorije materijalističkoga fizikalizma i neodarvinizma koje plaćenici mogula Ninoslava Pavića predstavljaju hrvatskoj javnosti kao najnovija znanstvena dostignuća. Riječ je uglavnom o stavovima i gledištima osoba okupljenih oko anglo-američkoga pokreta »Brights« koji zagovara i promiče pozitivističku prirodno-znanstvenu sliku svijeta, zasnovanu primarno na neodarvinizmu i emergentizmu, nauku o transformaciji jednostavnih bića u složenije, pa sve do onih koja su obdarena sposobnošću svijesti i razuma. »Brightovci« pokušavaju svoj ateistički svjetonazor nametnuti kao univerzalni i nastoje ovladati uglednim pozicijama u društvu od sveučilišnih katedri do politike i medija. Među najutjecajnijim treba svakako spomenuti britanskoga teoretičara evolucije Richarda Dawkinsa, koji je u Yutarnjem listu zastupljen u rangu opjevane Severine i nenadmašne Vesne Pusić.

Ovih dana sam zamolio vlasnicu Naklade Jurčić da od izdavačke kuće Oxford University Press zatraži autorska prava za prevođenje na hrvatski jezik knjige američkoga filozofa Thomasa Nagela “MindandCosmos: Why the Materialist Neo-Darwinian Conception of Nature Is Almost Certainly False” (“Duh i kozmos: Zašto je materijalističko neodarvinističko poimanje prirode gotovo sigurno pogrešno”). Iz samoga podnaslova knjige razvidno je zašto je ovo filozofsko djelo postalo bestseller neposredno nakon objavljenja u listopadu 2012. godine. Primjerice njemački prijevod, objavljen uoči Božića prošle godine kod nakladnika Suhrkamp oborio je sve rekorde prodaje znanstvene knjige dosegavši u tri mjeseca pet izdanja. Najuglednije njemačke dnevne novine Frankfurter Allgemeine u recenziji Nagelove knjige Nagela proglašavaju najvećim živućim filozofom te napominju da bi u Njemačkoj, upravo zato jer Nagel zagovara Hegelov model objektivnoga idealizma, trebalo otvoriti mogućnosti alternativnoga nauka u srednjim školama u odnosu na onaj koji dominira danas, materijalističko neodarvinistički. Je li Nagel doista za sva vremena pokopao neodarvinizam i materijalistički fizikalizam? U čemu je zapravo umijeće njegove argumentacije?

Thomas Nagel je rođen 1937. godine u Beogradu. Teško je reći, kako bi izgledao životni put ovoga filozofa da nacisti nisu 1941. godine osvojili Beograd i da Srbija nije postala prva europska država koja se proglasila “Judenfrei”. Nagelov je otac Walter odmah nakon okupacije emigrirao u Sjedinjene Američke Države. Thomas Nagel je studirao filozofiju na sveučilištima Cornell i Oxford, a doktorirao 1963. godine kod Johna Rawlsa na harvardskom sveučilištu o pojmu altruizma. Na sebe je prvi put svratio pozornost filozofske javnosti nakon objavljivanja članka od 20-ak stranica “What is it like to be a bat?” (“Kakav je osjećaj biti poput šišmiša?”, 1974.). Koliko god mi pokušavali biološki i genetski analizirati šišmiša, nikada nećemo moći objasniti što se događa u mozgu šišmiša kada obavlja složene radnje koje obavlja.

Sama napomena u Predgovoru knjige “Mind & Cosmos” zavrjeđuje pozornost jer zahvaljuje brojnim uglednim stručnjacima iz različitih znanstvenih područja, uz završnu napomenu, da se nada da ih neće dovesti u neugodnu situaciju što ih spominje. Nagel piše jasno i razumljivo, otvoreno i bez okolišanja. Glavna poruka njegove knjige glasi: slika svijeta koju nam nude prirodne znanosti: fizika, evolucijska biologija, medicinske neuroznanosti trebala bi biti točna, pouzdana i sigurna. Nažalost, to nije slučaj jer ljudski um u njoj ne nalazi svoje adekvatno mjesto, pogotovo ne u svijetu gdje dominira materijalističko-neodarvinistička slika svijeta koja je supstancijalno pogrešna. Nagelov odgovor je plauzibilan: ljudske kognitivne sposobnosti, kreativnost ljudskoga duha, sposobnost zasnivanja morala i intrinzičnih moralnih vrednota ne može se reducirati na materijalistički fizikalizam i prirodne zakone koji njime vladaju. Za Nagela, koji je deklarirani ateist, ne postoji objašnjenje kako je priroda stvorila tako nešto uzvišeno kao što je ljudski duh, posebice ljudski um, a materijalistički darvinizam nam nudi neprihvatljiva objašnjenja po kojima smo pedeset posto identični s muhom u pogledu analize DNK-a. Znanstveni pogled na svijet tzv. emergentizam koji pokušava objasniti nastanak organske materije iz neorganske, postupni prijelazni razvoj jednostavnih molekularnih bića u složenija i savršenija bića ostaje nemoćan pred objašnjenjem pojma svijesti. Posebnoj kritici je podvrgnuta evolucijska razvojna biologija, tzv. “evo-devo”, zbog svog pokušaja holističkog objašnjenja života. Sva takva znanstvena objašnjenja ostaju po Nagelovu sudu bespomoćna i beskorisna u pokušaju da se objasni fenomen djelovanja ljudskoga uma, svijest i samosvijest. Činjenicu da smo svi mi bića koja razmišljamo, analiziramo mogućnosti djelovanja, osmišljavamo svoj život, uspostavljamo sustav moralnih vrijednosti, motiviramo jedni druge da budemo moralni, nije moguće objasniti neodarvinističkim, materijalističkim konceptom znanosti.

Na najobičnijem primjeru stabla možemo objasniti kako je darvinističko-materijalističko objašnjenje nedovoljno. Putujemo li primjerice od Dubrovnika prema Splitu ili Mostaru i zastanemo u mjestu Trsteno. Stabla koja opazimo u najstarijem arboretumu na svijetu, vjerojatno će u vrijeme ljetnih vrućina sa stajališta percepcijskog objašnjenja opaziti muhe i cvrčci, gušterice i zmije, mačke i psi. U čemu se razlikuju opažaji stabla kod svih navedenih bića u odnosu na čovjekovo opažanje? Čovjek je jedino biće koje može konstatirati “Ovo je stablo”. Mačke i psi će zbog paklene vrućine leći pod stabla kao i turisti, ljubitelji životinja. Ali će samo needucirani banauzi, poput barbara u Domovinskom ratu isprobati najnovije modele sofisticiranih motornih pila Stihl na maslinovim stablima, starim dvije tisuće godina. S neodarvinističkoga gledišta nema nikakvog moralnog opravdanja koje bi priječilo da najsuvremeniju pilu isprobamo na najstarijem stablu.

Što bi trebala biti alternativa materijalističkom naturalizmu i njegovoj darvinističkoj aplikaciji u biologiji? Nagel smatra da se biologija kao znanost koja objašnjava nastanak života ne bi smjela zadovoljiti naturalističkim objašnjenjem svijeta nego bi trebala dati odgovor na pitanje kako razumjeti prirodu kao sustav koji je sposoban stvoriti nešto poput ljudskoga duha. Ima li priroda također dušu, odnosno, je li naš kozmos prožet dušom kao što su mislili Platon i Plotin, je li Hegelov panlogizam ispravniji kao pogled na svijet od materijalističkoga darvinizma? Nagelov odgovor na ova pitanja je afirmativan.

Kreacionisti i zagovornici inteligentnoga dizajna koji zagovaraju da je kozmos i život u njemu nastao kao rezultat Božje intervencije, pri čemu je čovjek kruna stvorenja, otvaraju šampanjac diljem svijeta u čast najpoznatijeg ateista na svijetu koji je dokazao koliko je apsurdna neodarvninistička slika svijeta. Posebno pohvalnu recenziju o najnovijoj Nagelovj knjizi napisao je Alvin Plantinga, ponajbolji stručnjak za filozofiju religije s američkog, katoličkoga sveučilišta Notre Dame, posebice jer je u pobijanju neodarvinističkoga materijalizma koristio argumente koje je izložio veliki zagovornik dokaza dizajna Stephen C. Meyer u svojoj knjizi “Signature in the Cell: DNA and the Evidence for Intelligent Design” (“Potpis u stanici: DNK i evidentnost inteligentnog dizajna”). Nagel je u svojoj recenziji za newyorški The Times Literary Supplement ovu Meyerovu knjigu proglasio 2009. godine najboljom knjigom godine, primarno zbog kritike neodarvinizma.

Ne bih se sada htio spuštati na razinu Željka Jovanovića – kako lijepo reče popularni Milijan Brkić, zvani Vaso – ali kao filozof mogu reći da se u pogledu osude materijalističko-neodarvinističke koncepcije prirode dobrano slažem s Thomasom Nagelom. U tom kontekstu uoči najveće kršćanskog blagdna Uskrsa brojni bi se katolici u Hrvatskoj trebali ozbiljno zamisliti i zapitati hoće li i ubuduće tolerirati da im djeca u školama i dalje bubače darvinističko objašnjenje nastanka života koje je, kako rezolutno reče Thomas Nagel, pogrešno i neprihvatljivo. A darvinizam je posebno poguban ako se njegove glavne ideje primjene na društvo i moral u cjelini pad dobijemo društveni darvinizam kao novi oblik univerzalne sekularne religije.

Izvor: Dnevno.hr

[grigorije22]

Šustar uzvratio kritičarima njegove izjave o bogu kao stvoritelju svijeta Došlo je vrijeme da ta pluralnost izađe van, jer dosta je logike mi li oni, radikalizira se javni prostor, rekao je ministar Šustar

Datum objave: 19.02.2016 | 09:15 Autor: pz/N1

Predrag Šustar, ministar znanosti, obrazovanja i sporta govorio je o školstvu i kurikulumu, Zakonu o sportu, o svojoj izjavi o evoluciji i Bogu u emisiji Novi dan na N1 televiziji.

 

 

Puno nemira prati rad Vlade od početka. Jedan ministar vam je već otišao, a vama se konkretno predbacuje citat iz znanstvenog članka o Ruđeru Boškoviću, koji je izazvao kritike dijela znanstvene javnosti, odnosno teza da "opcija boga kao stvoritelja svijeta" postoji. U čemu je stvar? Naglasiti ulogu boga? - Evo, intendant HNK u Rijeci Oliver Frljić najavio je spaljivanje nepoćudnih knjiga, među kojima je i Darwin.

Kolega radi posao i to medijski na način koji skreće pozornost na njihov rad. To u pluralnom, demokratkom društvu ima smisla. Drago mi je da se pozornost skrenula na Ruđera Boškovića i na akademsku raspravu oko dizajna, odnosa znanosti i religije. O tome se nije puno raspravljalo u Hrvatskoj, a sad je izašlo van i to je dobro, da ne ostane u samo akademskom prostoru.

Mogu razumjeti reakcije g. Frljića, ali moram reći da mi je iznimno drago što su me studenti iz Splita pozvali da napravimo tribinu gdje bi se raspravljalo o odnsno znanosti i religije, što je jako lijepa tema. Ja sam biolog i imao sam puno iskustva s tom materijom, ja to predajem i jako dobro poznajem. Tu su stvari kristalno jasne, ali ja jesam vjernik i to ne moraju nužno biti suprotstavljene vrijednosti. Došlo vrijeme da ta pluralnost izađe van, jer dosta je logike mi li oni, radikalizira se javni prostor. To je super što se raspravlja, g. Frljić također sudjeluje u raspravi, ali moramo imati neke okvire. Ta rasprava mora biti izvedena prema dobrim običajima. Zato mi je drago što su me studenti pozvali da prezentiram argumente, bit će to lijepa i interesantna rasprava.

Ali svjedočimo tolikim podjelama, vraćamo se neprestano temama iz prošlosti, a imamo važnijih tema - doktorirali ste na filozofiji, znanstvenik ste, propitujete - ima li među vašim kolegama kvalitetnog pluralizma?

Ako govorimo o filozofiji, ja pripadam angloameričkoj analitičkoj tradiciji. Strukturiranje argumenata naučio sam na sveučilištu Columbia u New Yorku, odnosno kako napadati tuđu tezu prema pravilima, to može biti model i za politiku. Sjednica u Saboru koja se često kritizira, a ja sam je pratio i bilježio i ne bih se složio da je bila naporna. Bila je vrlo dobro strukturirana uglavnom, parlamenti u demokracijama tako i raspravljaju, stoga zadovoljan sam razinom argumentacije.

Naravno da kad napravite prijedlog zakona to će biti teško iskomunicirati. Dobro je da stvari izađu van, ali i da rasprava ima pravila. To mora početi funkcionirati kod nas. Europski parlamenti raspravljaju nimalo mirno.

http://direktno.hr/en/2014/domovina/39627/%C5%A0ustar-uzvratio-kriti%C4%8Darima-njegove-izjave-o-bogu-kao-stvoritelju-svijeta.htm

[dzo ni]

@Дејан. у видео-снимку који си поставио, негде око 1:27.... владика Максим поставља питање које више личи ма коментар; ту помиње и неког научника, креационисту.... и то на начин који сугерише да је он ( владика) надахнут изјавом тог научника да је видео Бога у људском ДНК . Да владика Максим није мало превише читао креац. писанија? Млад човек - греота!

[Дејан]

@Дејан. у видео-снимку који си поставио, негде око 1:27.... владика Максим поставља питање које више личи ма коментар; ту помиње и неког научника, креационисту.... и то на начин који сугерише да је он ( владика) надахнут изјавом тог научника да је видео Бога у људском ДНК . Да владика Максим није мало превише читао креац. писанија? Млад човек - греота!

Pravoslavna Crkva ne pati od zvaničnih stavova i istog mišljenja .)

Možda je vladika skloniji kreacionizmu, nije isključeno, ali nakon ovoliko vremena i debata , ipak mislim da za kreacionizam baš i nema utemeljenja.

Za nas Hrišćane to i nije toliko važno, Biblija ne govori kako je nastao svet i čovek, već zašto i koji mu je smisao života. Biblija je prosto takva knjiga, kao mačka, kako god da je baciš dočeka se na noge. Uklapa se u svaki vremenski period i u svako naučno saznanje i dostignuće.

I ja sam nekada davno bio sklon kreacionizmu, medjutim, promenio sam mišljenje.

[dzo ni]

@дејан. лепо збориш !

[grigorije22]

Pitanje za teologe: Sta su to kozne haljine koje je Bog nacinio Adamu i Evi? Da li to moze da znaci da su tada dobili smrtno i propadljivo telo?

[Кратос]

Pitanje za teologe: Sta su to kozne haljine koje je Bog nacinio Adamu i Evi? Da li to moze da znaci da su tada dobili smrtno i propadljivo telo?

Nisam teolog al ne bih rekao jer ih bi sramota i pre toga.