Jump to content

Jedna ili dve SVESTI u Hristu

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 297
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

joooj

Можда мало незграпно звучи али...Прије ичега створеног док су само Св.Тројица, Отац, Син и Свети дух, они су имали мозак јелде са све неуронским синапсама?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда мало незграпно звучи али...Прије ичега створеног док су само Св.Тројица, Отац, Син и Свети дух, они су имали мозак јелде са све неуронским синапсама?

Нису, наравно. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па као што има две воље, значи има две свести...

Не, ако свест вежеш за личност, а вољу за природу. Чак иако свест вежеш за људску природу, опет је једна. Говорити о "свести Бога" је само антропоморфизација божанске природе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нису, наравно. :)

Па нису наравно, а ја сам реферисао као биолошком мозгу којег имају људи. Иако дефиниција свијести није утврђена, јер медицинске и друге науке још истражују мозак, све је више истраживања која показују да свијест проистиче не из неког независног извора, него да се свијест манифестује начином функционисања мозга. Наша људска личност се манифестује начином рада мозга што је и доказано специфичним случајевима поремећаја мозга усљед болести или оштећења фронталног режња гдје је дошло до тоталне промјене карактера личности и самог његовог односа према околини. У људском мозгу постоји још нешто што се тиче подсвијести и што чини 90% механизма мозга, а кад је у питању божанска личност не можемо никако говорити ни о свијести и ни о подсвејсти. Бог је изнад оба та термина.

Мени се некако чини, можда је то неизбјежно, али кроз теологију се од почетка провлаче антропоморфни термини када се говори о Богу, о његовој суштини, природи, свјести вољи итд...јел?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени се некако чини, можда је то неизбјежно, али кроз теологију се од почетка провлаче антропоморфни термини када се говори о Богу, о његовој суштини, природи, свјести вољи итд...јел?

Да, у неким стварима. У некима не. Човек је икона Божија. Значи, по нечему му је сличан.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не, ако свест вежеш за личност, а вољу за природу. Чак иако свест вежеш за људску природу, опет је једна. Говорити о "свести Бога" је само антропоморфизација божанске природе.
Свест везујем за природу, а не за личност (зато што и људи који немају свест и вољу имају личност). Тако је, али и воља је антропоморфизација, а када кажеш да божанска природа нема свест, то људе повлачи на погрешан закључак у пантеизам... Зато кажем да две воље ⇒ две свести...

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свест везујем за природу, а не за личност. Тако је, али и воља је антропоморфизација, а када кажеш да божанска природа нема свест, то људе повлачи на погрешан закључак у пантеизам...

Да, за људску природу.

Воља и слобода су нешто што се сматра иконом Божијом у човеку. Свест није. И животиње је имају, а ипак нису иконе Божије. Нема је човек у коми, а ипак је икона Божија.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, за људску природу.

Воља и слобода су нешто што се сматра иконом Божијом у човеку. Свест није. И животиње је имају, а ипак нису иконе Божије. Нема је човек у коми, а ипак је икона Божија.

Kакву то вољу има човек без свести?

Шефе, који ти је враг?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Александар Милојков,

Ne radi se o antropomofrizaciji Boga vec o pravilnom shvatanju pojma svest onako kako se to koristi u filozofiji uma od Dekarta na ovamo. Svest je naprosto mogucnsot subjetivne percepcije. U stvorenoj prirodi, kosmosu, jedino za sta smo sigurni da ima mogucnost subjektivne percepcije jeste covek, za zivotinje ja licno sam u dilemi kao i jos par mislioca. Naravno da nije Bog pot tome Bog sto ima moc subjetikve percepcije ali je neminovno da je ima, ne moze da je nema. A ako znamo da svaki covek ima subjektivnu percepciju u pri tome Crkva uci da je Hristos preuzeo celokupnu ljudsku prirodu zakljucak je jasan. U Hristu su dve svesti. Veliki je problem sto se opste u narodu o svesti govori samo u kontekstu klinickog smisla, medicinskog. Zato Justa to vezuje sa mozak pa ti sa pravom kazes da je to antropomorfizacija. Nema to preterano veze sa mozgom.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kакву то вољу има човек без свести?

Успавану...али је има. Ако оздрави, живеће је. Она је ту, у његовој суштини.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, за људску природу.

Воља и слобода су нешто што се сматра иконом Божијом у човеку. Свест није. И животиње је имају, а ипак нису иконе Божије. Нема је човек у коми, а ипак је икона Божија.

E to je ono o cemu sa govori o rposlom postu. Da je pojam svesti u opstem shvatanju redukovan na medicinski fenomen. Pa se tako u snu i komi kaze za nekog da je van svesti. Sto je sasvim ok u medicni ali u filozofiji uma nije. Covek u komi jednako ima svest, svestan je jer ima subjektivnu percepciju, kao i onaj sto sanja (svako iz licnog iskustva i tek kako zna da ima subjektivnu percepciju u snu) kao i onaj sto resava tenzorsek jednacine punom parom. Svest je u kognitivnoj filozofiji neto sasvim slozeniej i nikako se ne moze redukovat ina mozak. Postoje mislioci koji se tog redukcionistickog stava drze ko pijani plota, Denet, Pinker, (veliki miljenici nasih ateista :D) ali daleko je brojnija ekipa filozofa koja navodi argumente protiv te teze.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Naravno da nije Bog pot tome Bog sto ima moc subjetikve percepcije ali je neminovno da je ima, ne moze da je nema.

По учењу Отаца, Бога Отац перципира себе у Сину, а не као "cogito, ergo sum". Субјективност, осећај себе самога, независно од других, јесте индивидуалност. Бог Отац је личност. А личност не постоји "по себи", зато се ни њена свесност не може свести на свест о себи самоме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

По учењу Отаца, Бога Отац перципира себе у Сину, а не као "cogito, ergo sum". Субјективност, осећај себе самога, независно од других, јесте индивидуалност. Бог Отац је личност. А личност не постоји "по себи", зато се ни њена свесност не може свести на свест о себи самоме.

Tacno ali IMA subjektivni dozivljaj. To je kljuc. Slozices se da nije moguce reci da Bog nema subjektivni dozivljaj generalno?! Naravno ne takvu kao sto mi imamo u palom postojanju ali da poseduje subjektivni dozivljaj.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...