Jedna ili dve SVESTI u Hristu

[dragisa]

u skladu sa gore recenim: Hristos je imao dve prirode ali jednu Licnost => dve prirode ali jenu svest

[Aquilius Cratus]

vrlo prosto, gresis u tome sto polazis od toga da svest coveka postoji zahvaljujuci njegovoj prirodi.

svest (mada izgleda nemamo neku posebno validnu definiciju) je posledica Licnosti te u tom slucaju matematika je sledeca:

Imamo definiciju svesti, dosta siroku ali ipak dovoljnu, svest je sposobnost subjektivne percepcije, bilo cega. Dakle licnost, kod coveka rodjneog u ovom svetu, dolazi tek posle nakon svesti. To je jako dobro primetio i mitropolit Zizijulas kad je napravio razliku, zbog cega su ga razni zurloti prozivali, izmedju eklesilajne ipostasi i bioloske (gde se covek ipostazira sam na sebe). Uzmes nekog coveka i zatvoris ga u neku sobi gde nema kontakt ni sa kim. Njegova priroda uzrokuje jednu svest ali nije licnost jer nema na koga da se odnosi. Zato jedna priroda uzrokuje, ne znak kako, jednu svest. Oisim ako ne znam ni ja kakvim metodama ne otkrijemo da pojedini ljudi nemaju subjektivni dozoivljaj sto bi dosta toga promenilo. Bilo koji covek da se rodi to je 1 svest.

[Aquilius Cratus]

PS: odakle pretpostavka da je uslov (opet kazem:) projavljivanja (a ne uzrok) svesti, priroda????? odakle prevlast prirode nad konkretnim pojavnim oblikom u vidu konkretne licnosti? priroda je svakako neophodan "pratioc" svesti (i obrnuto) ali i sama priroda je posledica postojanja konkretne licnosti! ne postoji nikakav apsolutizam prirode u primeru coveka a da na neki volseban nacin uspemo da zaobidjemo cinjenicu da je to konkretan covek odnosno licnost. otkud onda tvrdnja da je uzrok svesti priroda a ne licnost?

To je jedna od cinjenica fizickog sveta ciji smo mi deo. Priroda ti uzrokuje svest. Ne znam kako, ne zna niko jos kako, ali kako god da ti je uzrokovana svest uzrokovana je uslovno da kazem interakcijama prirodnih sila. A licnost je potencijal koji tim silama prirode mozemoostvariti, mi hriscani kroz Crkvu, a neko drugio vec kako on ima shvatanje licnosti.

[Благовесник]

https://www.pouke.org...tu/page__st__36

Ako moze prebacite komentare sa gornje teme ovde.

[Sir Oliver]

Свест везујем за природу, а не за личност (зато што и људи који немају свест и вољу имају личност). Тако је, али и воља је антропоморфизација, а када кажеш да божанска природа нема свест, то људе повлачи на погрешан закључак у пантеизам... Зато кажем да две воље ⇒ две свести...

volja nije antropomorfizam, to je više filozofski pojam kao u primeru kada kamen baciš u vazduh i on teži da se vrati na zemlju. Volja je više nešto kao težnja nekakve prirode ( sve što postoji teži ka nečemu), volja se ne tiče svesti ili bilo čega sličnog dakle.

[Sir Oliver]

@@Александар Милојков,

Ne radi se o antropomofrizaciji Boga vec o pravilnom shvatanju pojma svest onako kako se to koristi u filozofiji uma od Dekarta na ovamo. Svest je naprosto mogucnsot subjetivne percepcije. U stvorenoj prirodi, kosmosu, jedino za sta smo sigurni da ima mogucnost subjektivne percepcije jeste covek, za zivotinje ja licno sam u dilemi kao i jos par mislioca. Naravno da nije Bog pot tome Bog sto ima moc subjetikve percepcije ali je neminovno da je ima, ne moze da je nema. A ako znamo da svaki covek ima subjektivnu percepciju u pri tome Crkva uci da je Hristos preuzeo celokupnu ljudsku prirodu zakljucak je jasan. U Hristu su dve svesti. Veliki je problem sto se opste u narodu o svesti govori samo u kontekstu klinickog smisla, medicinskog. Zato Justa to vezuje sa mozak pa ti sa pravom kazes da je to antropomorfizacija. Nema to preterano veze sa mozgom.

kako bilo šta može imati dvustruku percepciju samoga sebe???

Čak i kod ljudi kojima su odvojene dve moždane hemisfere i gde se javljaju dve svesti one ne znaju jedna za drugu, svaka je sama za sebe (inače ih ne bi ni bilo dve)

[Благовесник]

Svest je, po definiciji, u najopštijem značenju:

skup ličnih doživljaja (sećanja, opažaja i sl.) koje smo u stanju relativno jasno da opišemo ili na drugi način izrazimo.

Pianje: Ako je Hristos imao jednu svest,

da li je imao istu svest o Bogu Ocu itd. i sa 8 dana, pet godina i trideset godina zivota?

Aphex Twin je odgovorio:

Према библијској егзегези - постепено,

a према догматским расправама на БФ - имао је исту свест о себи и Оцу у свим временским интервалима.

[Sir Oliver]

Успавану...али је има. Ако оздрави, живеће је. Она је ту, у његовој суштини.

ima volju i kad je u komi i to ne uspavanu, jer prirodna kretnja njegove prirode je ka Bogu (kako kaže Sv. Maksim)

[Sir Oliver]

Прочитао сам о том феномену кинеске собе, али мени то не може бити неки реперезентативни примјер због тога што се не тиче искуства које машине немају могућност да стекну. Кинеска соба је у ствари покушај да се докаже да машине не могу имати вјештачку интелигенцвију, али ту зато изостаје искуство. Јер оно што нас људе чини личностима, па између осталог и интелигентним такођер има везе са искуством којег стварамо током живота са околином и то искуство се похрањује као меморија у мозгу.Способност да се позивамо на меморију - сјећања има везе и са нашом субјективношћу. Замисли сад да нам се током спавања ресетује сјећање и да све што смо досад научили у животу о себи, да се избрише и да се ујутру кад се погледамо пред огледалмо, шокирамо не знајући ни ко смо, ни откуд смо ту ни колико смо дуго, ако би уопште имали осјећај за вријеме у том тренутку....да ли сањамо или не ни да ли доживљавамо себе или не или уопште шта се дешава....А све то, стицање меморије, моћ да перцепирамо сопствено сјећање, да гајимо емоције и остало функционише самим начином рада милијарди неуронских синапси, дакле кроз његову комплексу структуру. Субјективно доживљавање не само себе, већ и околине, има опет везе само са мозгом.

Не знам сад гдје је али има на сајту тед.цом предавање једне жене која описује своје искуство са можданим ударом, и гдје је говорећи како јој је била одузета лијева страна, остала је само десна која је задужена за трансцендентно поимање тако да се она у једном моменту осјетила потпуно стопљена са читавим свијетом космосом, као да се њен субјективни доживљај космоса изједначио са његовим границама, ако их уопште има. Говори као да се сама претворира у неки космички апсолут, стање нешто слично ом чему теже источноазијски монаси кроз технике медитације и јоге.

Дакле и само поимање сбујеката око нас, у виду предмета геометријских облика, осјећаја да смо у простору са коначним димензијама има исто тако везе у начину како мозак ради по дифолту.

odličan video, jedno potpuno drugačije gledanje na moždani udar (s obzirom da je žena neurolog). Razumem šta ovim želiš reći, to je da svi ovi fenomeni (od kojih je jedna svest) imaju poreklo u fizičkoj materiji mozga, i slažem se s tim. Meni je Serlov paradoks kineske sobe ili Harisovo objašnjenje o nepostojanju slobodne sve jedna te ista stvar. Interesuje me kako bi njihovi dokazi prošli kroz Poperov filter ozbiljne nauke?

Ono što me najviše nervira kod njih je to što su 100% u pravu i ne postoji nijedan način da ne budu u pravu?!

[Sir Oliver]

To je to. Samovest postoji samo sto nije individualisticki kao kod ljudi.

teško da u Bogu može biti ikakvog samopoimanja ponaosob jer nema prostora među ličnostima (na ovome Ziziulas veoma insistira i time inkorporira modernu fiziku u svoju teologiju, samo šta sad sa Krausom i njegovom tvrdnjom da ništa ne postoji?)

[Sir Oliver]

Imamo definiciju svesti, dosta siroku ali ipak dovoljnu, svest je sposobnost subjektivne percepcije, bilo cega. Dakle licnost, kod coveka rodjneog u ovom svetu, dolazi tek posle nakon svesti. To je jako dobro primetio i mitropolit Zizijulas kad je napravio razliku, zbog cega su ga razni zurloti prozivali, izmedju eklesilajne ipostasi i bioloske (gde se covek ipostazira sam na sebe). Uzmes nekog coveka i zatvoris ga u neku sobi gde nema kontakt ni sa kim. Njegova priroda uzrokuje jednu svest ali nije licnost jer nema na koga da se odnosi. Zato jedna priroda uzrokuje, ne znak kako, jednu svest. Oisim ako ne znam ni ja kakvim metodama ne otkrijemo da pojedini ljudi nemaju subjektivni dozoivljaj sto bi dosta toga promenilo. Bilo koji covek da se rodi to je 1 svest.

nije sasvim tako, jeste ličnost ali u potenciji, njegova mogućnost da postane ličnost nikad i ni u kom slučaju nije izgubljena, samo što nije ostvarena, a to je ipak različito kao da nema mogućnost za tako nešto. Sigurno je da je priroda povezana sa svešću dok bi ličnost onda bilo nešto iznad tog pojma.

a ovo boldovano, zar nije Džejns tvrdio da je svest fenomen novijeg datuma (javlja se pre max. 4 000 god.), tj. ljudi su stvarali civilizacije itd a da nisu imali svest.

[Душко Дугоушко]

samo šta sad sa Krausom i njegovom tvrdnjom da ništa ne postoji?

Lupeta (barem onako kako je on to predstavio), i BTW jos su tridento-sholasticki apologeti imali tu ideju (zacudo ili ne, dosledniju od njegove). Pogledaj samo sta kazu ruski prepisivaci sholastike (ona grana njih koja prihvata nauku):

http://www.holytrini...cs_osipov_e.htm

http://www.holytrini...god_and_man.htm

http://www.holytrini...apologetics.htm

[Sir Oliver]

Svest je, po definiciji, u najopštijem značenju:

skup ličnih doživljaja (sećanja, opažaja i sl.) koje smo u stanju relativno jasno da opišemo ili na drugi način izrazimo.

Pianje: Ako je Hristos imao jednu svest,

da li je imao istu svest o Bogu Ocu itd. i sa 8 dana, pet godina i trideset godina zivota?

Aphex Twin je odgovorio:

Према библијској егзегези - постепено,

a према догматским расправама на БФ - имао је исту свест о себи и Оцу у свим временским интервалима.

nije svest skup ličnih doživljaja, malo je to drugačije. to je nešto kao sagledavanja samoga sebe sa nekim odmakom od sebe, zato svest omogućava sve ovo što imamo, pojam besmrtnosti, pojam duše, religioznost...

[Благовесник]

Moguce, no ono se uzima kao definicija u najopstijem smislu.

Isto i u psihologiji i lekarskoj praksi, kao najosnovnije i najprakticnije znacenje pojma „svesti“, uzima se da je svest svesnost sebe i svoje okoline.

E sad, jel to vazi samo za ljudsku tj. stvorenu svest?

U redu je to i razumljivo da je Njegova svest o sebi kao Sinu Bozijem, jer je On zivot ili postojanje Ocevo tj. Ocev identitet.

Medjutim, od kada je Hristos toga svestan nakon ovaplocenja?

Inace, budite malo jasniji, konkretniji.

Da li je Hristova svest:

jedna -bozanska ili covecanska,

dvojaka - bozanska i covecanska,

jedna - bogocovecanska

...?

[N.Petrovic]

Bilo koji odgovor da dobijes brate Veljo, bice obicna umotvorina zaludnih " mislioca" jer se nece bazirati ni na Svetootackom predanju ni na Novom zavetu.

Dobices igru reci teologa koji se bore za neko svoje mesto u zamrsenoj istoriji Pravoslavlja.

Dao si tri opcije. Jedna je ispravna druge dve vode do bogohujlenja. Hule koja nije manja od Nestorijeve i podleci ce vecoj kazni od njegove, jer je njegova vec osudjena i zapisana, ali mi necemo uciti iz nje. I odakle uopste nekome smelosti da se upusta u ovakve misli. Imamo dogme o Hristu i to nam je dovoljno za pravilno verovanje i spasenje. Svako ostalo mudrovanje o svesti, je iz visokoumlja.