Jedna ili dve SVESTI u Hristu

[Milan Nikolic]

@@Sir Oliver,

 

Јесте то исто.

[дибидусрус]

 Ko ga je i kada resio? I kako glasi to resenje ako nije neka velika tajna?

Митрополит је писао о томе. Треба видети 3. Сабор, учење Несторија.

[Volim_Sina_Bozjeg]

mešate stvari, nije to isto pojam ličnosti i identitet

Palo mi je sad na pamet identitet Crkve je u Licnosti Sina Bozjeg.

[Aquilius Cratus]

Митрополит је писао о томе. Треба видети 3. Сабор, учење Несторија.

 

 

Nece biti. Tada pojam svesti, subjekta, jos nije bio otkriven u filozofije i nikakvog "resenja" ovog pitanja u to vreme nije moglo biti.

[Milan Nikolic]

Свест за Бога и боголика створења припада личности. То значи да једна свест припада једном бићу.

 

Да бисмо исправно разумели то питање морамо се позабавити Тријадологијом - учењем о три Бића као једном Богу. Такође је важно знати да Исус Христос, Логос Божији, јесте ,,једно Биће''.

 

Наиме, човек Исус Христос није друго биће у односу на Логоса Божијег, него је реч о једном истом Бићу - Богочовеку. Свест о ,,Своме ја'' припада личности која - са тријадолошке стране - подразумева ,,множину'', тј. узајамну зависност личности.

 

Због тога се све базира на Тријадологији где је првоначална ,,множина'' узајамно зависних личности. Тешко је разумети наше учење јер је на првом месту ,,љубав'', узајамно давање и служење - живот за другога.

 

Свест и вољу треба разликовати - као што се личност разликује од воље. Пример је Христос који има две воље - Божанску и човечанску -, док су личност и свест о ,,Своме ја'' јединствени.

 

Све ово води даље у сагледавању учења о личности. Показује се да душа човекова, или дух, или свест човекова (тј. ум, или разум) - не могу бити изједначени са личношћу (иако човекова личност зависи од тих животних сила), јер је Логос Божији узео све то (човештво) на Себе, али није примио личност човечанску.

 

Према томе, опет долазимо, мало заобилазним путем, до тога да личност не може постојати без ,,односа'' са другом личношћу. Однос са другом личношћу одређује идентитет и свест о ,,своме ја''.

 

Свест припада личности али нису (свест и личност) изједначени. Личност постоји само у односу са другом личношћу - са нагласком слободе -, док свест може припадати не само личности, него и егзистенцији у паклу, тј. солипсистичком животу (саможивости), тами најкрајњој итд.

[dragisa]

nesto sam ovih dana bas gledao po netu oko "svesti". moram priznati da me odusevilo saznanje (neznam koliko su likovi koji o tome pricaju kompetentni) da i moderna fizika sa svojim teorijama (struna, ujedinjenog polja....) dolazi do zakljucka da u osnovi svega stvorenog lezi ustvari svest. neki autori namerno naglasavaju da je ta svest ustvari super-inteligencija, buduci da je koncentrat i izvor svega sto postoji i svega sto uopste moze da postoji (sto uopste moze da nastane, kao potencijal).

 

da ne duzim mnogo, posle svega pitam se sledece: zar onda iz svih tih zakljucaka nije ocigledna istinitost tvrdjenja crkve da je Tvorac (Bog kao cista svest) Licnost, kako to nase bogoslovlje oduvek i tvrdi. mi ovde podvajamo pojam Licnosti i svesti a cak i fizika pokazuje da je svest kao potka svaga sto postoji prakticno licnosna (dobro ne kazu bas da je Licnost vec govore o super-inteligenciji. ali zar to nije samo epitet Licnosti i Licnog postojanja). dakle ako je svest i to ona bazicna i osnovna (ona koja prozima celu tvorevinu) ustvari sami Bog, kako mi onda uopste mozemo da pricamo o neke dva svesti u Licnosti Boga?

 

rec je o tome da je Hristos, i ako potpuni covek, ujedno i potpuni Bog, dakle Hristova svest je ona svest koja je osnov cele tvorevine, zbog koje je i za koju je nastalo sve sto je nastalo, medjutim ona u sebe prima i covestvo Isusa ali time ne dolazi do rascepa te svesti na neke dve svesti, vec ona ostaje ta bazicna, bozanska, svest Boga.

[Sir Oliver]

ne bih se baš složio s tobom i mešao inteligenciju, svest (samosvest) i ličnost zajedno.

Imaš takođe neka ozbiljna razmišljanja o tome da je inteligencija samo prolazna faza u našoj evoluciji. To je jedno od mogućih objašnjenja zašto pored tolikog broja planeta u našoj galaksiji na kojima je moguć život mi nemamo nikakvu indiciju o postojanju nekog.

 

Dalje, pre bih rekao da je svest ono što vodi pojmu individue a ne ličnosti kako je tumači Ziziulas.

 

I ličnost je veoma maglovit pojam čak i u pravoslavnom shvatanju; ako uzmemo Ziziulasovu definiciju da je ona zajednica slobode sa drugima, ovo uopšte ne uključuje ideju samosvesti i inteligencije, recimo - može li retardirani čovek ikad biti ličnost? Odgovor je može, iako mu je svest pomračena a inteligencija na niskom nivou.

[Sir Oliver]

Sa teološke strane gledano, inteligencija i svest su samo ljudske stvar -  Bog je iznad svega toga. O tome govore često sv. oci (doduše ne o svesti i inteligenciji, već o nemogućnosti poimanja božanskog.

[Volim_Sina_Bozjeg]

. dakle ako je svest i to ona bazicna i osnovna (ona koja prozima celu tvorevinu) ustvari sami Bog, kako mi onda uopste mozemo da pricamo o neke dva svesti u Licnosti Boga?

 

rec je o tome da je Hristos, i ako potpuni covek, ujedno i potpuni Bog, dakle Hristova svest je ona svest koja je osnov cele tvorevine, zbog koje je i za koju je nastalo sve sto je nastalo, medjutim ona u sebe prima i covestvo Isusa ali time ne dolazi do rascepa te svesti na neke dve svesti, vec ona ostaje ta bazicna, bozanska, svest Boga.

Nema u Hristu nikakvog rascepa samo ima nedeljivosti. Mi imamo svest o stvorenom.Ima je i Hristos ne slivenu u onome sto jeste a to je da je Nestvoren vec Rodjen.

[Justin Waters]

Sa teološke strane gledano, inteligencija i svest su samo ljudske stvar -  Bog je iznad svega toga. O tome govore često sv. oci (doduše ne o svesti i inteligenciji, već o nemogućnosti poimanja božanskog.

Pa i licnost i odnos i to je takodjer iznad svakog poimanja bozanskog.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pa i licnost i odnos i to je takodjer iznad svakog poimanja bozanskog.

Nije ako je u okvirima stvorenog mi imamo svest o tome ko je Bog u okvirima stvorenog.

Ako te dobro razumem i pricas o odnosu unutar Svete Trojice.

[Milan Nikolic]

Личност и однос припадају катафатичком богословљу. То је оно што потврђујемо и познајемо када је реч о Богу.

 

У праву је Сир да интелигенција и личност нису једно те исто. Личност може да поседује интелигенцију али нису исте категорије - јер интелигенцију могу да имају и животиње.

 

Личност представља јединицу - јединствену и непоновљиву. Теологији данас недостаје ,,анализа познања Бога као Тројицу личности'', па је зато ова тема веома интересантна и једна од најбитнијих.

[Justin Waters]

 

Личност представља јединицу - јединствену и непоновљиву. Теологији данас недостаје ,,анализа познања Бога као Тројицу личности'', па је зато ова трема веома интересантна и једна од најбитнијих.

Ako je licnost, jedno i neponovljivo, onda je i kamen, drvo i kap kise licnost, jer je i to ne ponovljivo, jer nema nijednog kamena istog, niti kisne kapi niti drveta, pa ni lista na drvetu .

Meni je ta definicija licnosti malo cudna.

[Milan Nikolic]

Некада се повела реч о овоме:

 

Анализа познања Бога као Тројицу личности

 

https://www.pouke.org/verujem/index.php/topic,19202.msg329302.html#msg329302

[Milan Nikolic]

Ako je licnost, jedno i neponovljivo, onda je i kamen, drvo i kap kise licnost, jer je i to ne ponovljivo, jer nema nijednog kamena istog, niti kisne kapi niti drveta, pa ni lista na drvetu .

Meni je ta definicija licnosti malo cudna.

 

Постоји теорија о телепортацији која ствара копије. Могуће би било сваки предмет копирати.

 

Међутим, личност не можемо тако посматрати. Ми још не знамо неке одговоре. Обрати пажњу на следеће што је Зизјулас приметио:

 

,,Осим уопштеног начела разликовања између суштине Божије, која је у потпуности непојамна, и Његовог личносно-тројичног постојања (= бића), које нам се открива кроз Духа Светога, свети Оци нам не пружају одговор на питање: шта значи познати Бога „у личности Исуса Христа", и шта значи познати Га као Тројицу личности. Оваква анализа није била потребна у епохи светих Отаца, али то не значи да никад није била потребна. Напротив, дужност догматике јесте да приступи тумачењу догмата - довољно је само да не изневери или не изопачи дух светих Отаца. Јер, сви велики свети Оци су, тумачећи своје претходнике, на основу потреба својих епоха приступали анализи основних богословских појмова.''