Православно учење о сујеверју , астрологији, врачању, магији и лажним пророцима

[Guest]

 

 

Предавање свештеника Вукашина Милићевића главног и одговорног уредника Радија "Слово љубве" на тему "Вјера и сујевјерје" које је одржао у парохијском дому при храму Свете Петке у Сурчину. Држећи се исконског предања, отац Вукашин Милићевић са ПБФа, је успио да разграничи и укаже на опасности шта то обичном човјеку може да се учини да је вера, а уствари је ријеч о обичају, устаљености, сујеверју.

 

 

http://www.svetigora.com/audio/download/15091/30.06.2014.%20OGLEDALO_o.Vukasin%20Milicevic-Vjera%20i%20sujevjerje.mp3

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Феликс]

Magija i uroci

Josip Lončar.

Na što trebamo obratiti pozornost kad počnemo sumnjati da smo možda pod utjecajem magijskih sila? Mnogo se puta sumnje pokažu neutemeljenima, no što učiniti kad se zaista radi o magiji i urocima? Donosimo nešto što bismo mogli nazvati ”prvom pomoći”

Počinjem s jednim od pisama koja često stižu na moju adresu. Odmah napominjem da osobno nisam u mogućnosti baviti se takvim problemima, pa u tekstu potrebite upućujem na druge adrese.

Prije šest godina, vraćali smo se iz Hrvatske s godišnjeg odmora i na putu smo doživjeli tešku prometnu nesreću u kojoj je moj mlađi brat jako nastradao. Bio je pet tjedana u komi a kad se probudio, ostao je teški invalid. Prije dvije godine dobio je tešku, neizlječivu šećernu bolest i svaki dan mora primati inzulin. Te godine kad nam se dogodila prometna nesreća, u našoj je zgradi stanovala i jedna žena muslimanske vjeroispovijesti. Prije polaska na godišnji odmor, moja je majka bila s njom u svađi. Ispred vrata stana nalazili smo njezina pisma. Ubrzo je odselila u Graz a njezine su posljednje riječi bile: ZAPAMTIT ĆEŠ TI MENE. Za vrijeme dok smo bili u Hrvatskoj, odselila je, a na povratku iz Hrvatske imali smo prometnu nesreću. Hitna pomoć nas je odvezla u bolnicu. Prije nego što smo svojoj rodbini javili što se dogodilo, dobili smo poziv od te žene. Zanimalo ju je samo kako je moj brat. Bilo nam je čudno da se ona prva javila i da je znala da smo doživjeli nesreću. Nakon nekog vremena, dvaput me nazvala kako bi pitala kako je moj brat. Mojoj je majci postalo sumnjivo zašto zove i kako je saznala da smo imali nesreću. Majka sumnja da je to povezano s magijom.

Molimo Vas za odgovor i unaprijed zahvaljujemo.

Nedavno me na jednom našem skupu na koji dolaze kršćani raznih denominacija pastor Evanđeoske crkve zamolio mogu li njegovu ženu osloboditi od uroka. Oni su uvjereni da imaju problema s magijom, a potvrdu su dobili od hodže, budući da do sada nisu mogli pronaći kršćane koji bi im mogli, znali i htjeli pomoći.

Biblija i katekizam su u pogledu magije potpuno jasni. To je aktivnost koja je od Boga strogo zabranjena i koja je itekako štetna i opasna. Posljednjih se nekoliko desetaka godina u velikoj većini kršćanskih Crkava ne izučava demonologija, a isto se tako ne uči ni molitva vjere. Posljedica je toga situacija da su kršćani postali lak plijen onih koji se bave magijom, a u kršćanskim zemljama cvate ogromna 'mašinerija' koja 'skida uroke'. Reklamiraju se u gotovo svim medijima i vrlo su aktivni na televiziji. Ignoriranje problema nikako nije riješilo problem. Crkva koja iz svojeg učenja i iz svoje prakse olako izbaci demonologiju i učenje o tome kako se uspješno oduprijeti i osloboditi ne može pred svojim vjernicima biti vjerodostojna. Gotovo da i nema naselja u kojem ljudi ne znaju da magija i uroci postoje, i tu se ne radi o neprosvijećenim, zaostalim ljudima koji ne razlikuju psihijatrijske probleme od onih što ih uzrokuje magija. Ako posjetite razne bijele magove koji se bave skidanjem uroka, kod njih ćete zateći i visokoobrazovane ljude, a nerijetko i svećenike i pastore raznih kršćanskih denominacija. Zatražite li pomoć u svojoj župi, postoji velika vjerojatnost da ćete biti glatko odbijeni ili, u najmanju ruku, potpuno neshvaćeni. Rezultat je to ignoriranja problema koji postoji od prvog grijeha i koji će posljednji biti pobijeđen, tj. postojat će tako dugo dok Krist ponovno ne dođe.

Biblija đavla naziva „lašcem od početka”. Njegova najveća laž je ta da on ne postoji i da se njime nikako ne treba baviti. Možemo li zamisliti kako bi izgledalo evanđelje u kojem bi Isus ignorirao đavla i ne bi se njime bavio? Oni koji to čine, ne ignoriraju samo đavla, nego i Božju riječ koja o đavlu jasno progovara.

Jedno od najjačih oružja kojima đavao šteti ljudima jest upravo laž. On je taj koji nas pokušava uvjeriti kako Bog ne postoji a ako to ne uspije, tada nas uvjerava kako je Bog nemilosrdan sudac i kako želi da što više patimo, kako Bog „svojima” daje patnju a đavao „svojima” uživanje, uspjeh i radost. Ako ni u tome ne uspije, tada nas uvjerava kako je on jači od Boga jer nam vračanjem, čaranjem, magijom i drugim praksama nanosi ogromnu štetu, a Bog nam preko Crkve ne može pomoći. On tada nudi svoju pomoć koju mnogi kršćani objeručke prihvaćaju, ne znajući da mu tako postaju još lakšim plijenom.

Priče o tome kako đavao kršćanima ne može ništa (istinskim kršćanima zaista teško može nešto učiniti) ponekad su zaista neozbiljne budući da Biblija tvrdi upravo suprotno (pogledaj samo u šestom poglavlju Efežanima – Ef 6) a praksa itekako pokazuje istinitost tvrdnji o velikoj opasnosti đavla. Naravno da u Isusu imamo pobjedu nad đavlom – ako se pridržavamo uputstava koje nam On po svojoj Riječi daje. Đavlu je cilj štetiti Božjem narodu, i on to čini ignorirali mi njega ili ne.

Iluzionizam

Gotovo da nema čovjeka koji nije čuo za svjetski poznate iluzioniste koji imaju sposobnost u ljudskom mozgu proizvesti da vidimo, čujemo i osjećamo nešto što nije proizvod stvarnosti, nego nešto što je manipulacijom nametnuto ljudskoj svijesti. Vrlo se slične stvari mogu događati za vrijeme molitve oslobođenja i oni koji imaju iskustva te molitve, mogu potvrditi kako đavao ima sposobnost manipulirati našom sviješću, te kako pokušava potpuno iskriviti vizualnu i slušnu stvarnost. Magija i uroci u najvećem su broju slučajeva manipulacija ljudskom sviješću koju đavao proizvodi pomoću vračara i službujućih demonskih duhova s kojima vračari surađuju. Za razliku od njih, mi smo pozvani usko surađivati s Duhom Svetim (usp. Ef 6), no čini mi se kako postoji mnogo veći broj onih koji su naučili usko surađivati s demonima od onih koji su naučili usko surađivati s Duhom Svetim.

Taktika

Đavao je najsretniji kad mu se ljudi obrate za pomoć. Tad on koristi standarne sheme na koje ovdje želim upozoriti. Kad dođete nekome tko se deklarira kao onaj koji vas može osloboditi od magije i uroka, a ne čini to u ime Isusa Krista, tada ste došli krivoj osobi. Naime, te su osobe redovito pod izravnim utjecajem demona (znali oni to ili ne) i demon će odlučiti koju će taktiku u pojedinom slučaju primijeniti. U velikoj većini slučajeva, dobit ćete potvrdu kako zaista imate problema demonske naravi, pa čak ako to i nije istina. Dobrovoljno ste došli na njegov teritorij i njemu će biti cilj zadržati i nadvladati vas. Na taj će način pod svoj utjecaj, uz vašu pomoć, moći dovesti i druge osobe. Počet ćete mu služiti a da toga nećete biti ni svjesni. Prvo što će učiniti je to da će izabrati osobu koja je krivac za vaše probleme. Nikad, apsolutno nikad ne vjerujte skidačima uroka kad neku osobu optuže za vaše probleme. Đavao je lažac i tužitelj braće (usp. Iv 8,44; Otk 12,10). On u vama želi potaknuti osuđivanje i mržnju – a pogotovo mu je drago kad je to usmjereno prema krivoj osobi. To je najlakši način da izgubite svoju dušu, i, isto tako, da on u vama zadrži svoju vlast. Uvjet trajnog oslobođenja je pokajanje i opraštanje. Gorčina i ogorčenost, osjećaj odbačenosti i manje vrijednosti, osjećaji krivnje i mržnja đavlov su teritorij u vama iz kojega će ga teško netko moći istjerati. Vračari će svojim pričama, svojim lažima i manipulacijama pokušati u vama pobuditi upravo te osjećaje. Kad sve te negativnosti uspiju usmjeriti prema Bogu, tada postajete đavolji jezik koji oko sebe sije takve negativne stavove. Isto tako, vi ćete biti njegov agent koji će tražiti ljude sa sličnim problemima koje ćete upravo vi nagovarati da potraže pomoć ondje gdje ste je i vi navodno pronašli.

Nekima su se od vas zasigurno događale stvari koje si nikako niste mogli objasniti. Tada vam je „odnikud” prišla osoba koja vam je rekla kako zna kakve probleme imate, i ponudila vam pomoć. To su osobe koje imaju duhovne sposobnosti 'vidjeti' ono što drugi ne vide i koje navodno žele pomagati ljudima. Mnogi su od vas tada prihvatili 'pomoć' budući da je do tada nitko drugi nije nudio, i možda vam nitko nije ni vjerovao u ono što vam se događa. U tim se situacijama redovito dobiva određeni „smotuljak” nečega zamotanog u nešto što trebate uvijek nositi uz sebe kako bi vas štitilo od daljnjih problema. To će u većini slučajeva riješiti probleme koje ste do tada imali, no nećete ni primijetiti da će uskoro doći drugi, i mnogo gori problemi koji će vas sve više vući u ovisnost prema osobi koja vam navodno pomaže. U međuvremenu ćete, vjerojatno, kao što sam već napomenuo, postati 'promotivni agent' za pronalaženje drugih osoba koje će u povjerenju dobivati pomoć od osobe koja je vama pomogla. Na meti su posebno osobe koje komuniciraju s većim brojem ljudi, kao npr. frizeri, trgovci, glazbenici, novinari, glumci... Istina je zapravo ta da je osoba koja vam je ponudila pomoć i koja je znala što vam se događa, upravo osoba koja vam je sve 'smjestila. Što se tiče smotuljaka ili zaštite koju dobivate od bijelih magova, u njima je sila koja će vas kontrolirati i 'navoditi' da činite upravo ono što će se od vas u pojedinim situacijama tražiti. Na tim je smotuljcima većinom primjenjivana voodoo magija. Mag ili vračar koristi razne boje konca, vlasi kose ili raznih trakica kako bi u magijskom obredu zazivao demonske sile u život osobe koja će smotuljak (amulet) nositi. Radi se o određenoj vrsti đavoljih sakramenata. Za vrijeme obreda u kojem su prisutne zle sile, mag pod njihovim utjecajem izgovara riječi prokletstva poput ovih: „Kao što vežem ovaj konac, tako vežem i slobodnu volju N.N.-a da mi se pokorava u svemu; kao što vežem ove čvorove, vežem i utrobu te osobe da ništa živo ne izađe iz nje, nego da pobaci sve što je začeto; kao što vežem ove niti, vežem sve poslovne odnose ove osobe i uzimam kontrolu nad njezinim poslovnim uspjesima i neuspjesima...” Isto tako, u smotuljku često možete pronaći i dijelove kostiju. One magu služe da, stavljajući ih, inicira određene vrste prokletstava na osobe koje će ih nositi ili imati uza sebe. On pod utjecajem zloduha može, npr. izgovoriti ovo: „Vežemo ove kosti i s njima kosti osobe koja će ovo nositi. Neka u životu te osobe vlada smrt i nesreća...”

Što učiniti?

Kao prvo, treba prekinuti svaki i najmanji kontakt s bijelom magijom ili bilo kojom osobom za koju niste sigurni da pomaže uz pomoć Božju. Kod toga nikako nije važno ide li ta osoba u crkvu ili u kući ima nabožne predmete i slike. Prekidanje podrazumijeva uništavanje (spaljivanje) svih predmeta koje smo od vračara dobili, koji su bili u njihovim rukama na 'blagoslovu' i koji imaju bilo kakvu vezu s njima. Zatim, podrazumijeva pokajanje i traženje oproštenja od Boga i čvrstu odluku da ćete učiniti sve da se punim srcem vratite Bogu, ili ako ga nikad niste takvim srcem upoznali, da čim prije to učinite. Sve se to najlakše događa po izvanrednom daru Božje milosti koji nam stoji na raspolaganju u sakramentu ispovijedi. Trebate se pokajati za eventualne osude, optužbe, mržnju i gorčinu i zamoliti Boga da vam oprosti i da vas oslobodi. Zatim se trebate uhvatiti u koštac s „đavoljim teritorijem” koji ste u sebi izgradili i trebate od Boga tražiti nutarnje iscjeljenje i oslobođenje od osjećaja odbačenosti, neželjenosti, krivnje, manje vrijednosti, straha... Sami ćete primijetiti kako se u vama, kad se počnete predavati ovim osjećajima i stavovima, počinje događati izvjesna nutarnja promjena koja vam oduzima određeni dio samokontrole i u vama 'proizvodi' probleme. Crkva u svojem poslanju ima sve što nam je potrebno kako bismo živjeli u slobodi djece Božje, no to iziskuje osobnu uključenost kroz duhovno sazrijevanje za koje je potrebno vrijeme, osobna odluka i htijenje. U Hrvatskoj za sada postoji premali broj svećenika koji nude pomoć u takvim slučajevima. Razlozi su tome raznoliki, no vjerujemo kako će se situacija s vremenom promijeniti u pozitivnom smislu. Ukoliko ste potrebni oslobođenja, tada ono gotovo uvijek sa sobom nosi i potrebu nutarnjeg iscjeljenja, pokajanja, opraštanja, te odluku o promjeni života. Na seminarima patera Linića, možete primiti velik dio onoga što vam je potrebno, pogotovo što ti seminari traju nekoliko dana u nizu. Na molitvi u crkvi Svetog križa u Sigetu, u Zagrebu, kod patera Smiljana Kožula, možete primiti oslobođenje i nutarnje iscjeljenje. Napominjem da je nutarnje iscjeljenje i duhovni rast dugotrajan proces koji zahtijeva veliki osobni angažman i u većini slučajeva neće biti dovoljna jedna molitva. Ukoliko budete oslobođeni, a nećete se osloboditi i „đavoljeg teritorija” u sebi, problem će se brzo vratiti. Zato preporučam hagioterapeute koji će vam se moći posvetiti na duže vrijeme i na taj način polako 'izgraditi porušeno'. Magija i uroci gotovo uvijek, osim što štete tjelesnom zdravlju, dovode i do određenih psihičkih smetnji, pa je osim oslobođenja potrebno i ozdravljenje. To se ozdravljenje može dobiti po molitvi vjere, no također, ne treba nikako zanemariti i liječnike koje je Bog htio i osposobio za pomaganje ljudima. Jednom kad ste oslobođeni, liječnici će moći učiniti svoj dio posla u vraćanju vašeg zdravlja, bilo tjelesnog bilo psihičkog.

Budući da Bog onima koji ga ljube sve okreće na dobro, vaše će vas nevolje dovesti blizu Boga kojeg ćete na novi i kvalitetniji način susretati u molitvi, Bibliji, liturgiji, a što je posebno važno, u Euharistiji i, konačno, u svojim bližnjima.

Završavam ovaj dio 'prve pomoći' riječima apostola Pavla:

Ef 6,13 Zato uzmite i na se stavite bojnu opremu Božju da se mognete oduprijeti u zli dan i, kad sve nadvladate, održati se!

[Феликс]

Jest' da je sa katolickog bloga, ali je vrlo korisno ^_^

[JESSY]

“Рођена сам Загрепчанка, комерцијалиста по занимању. За себе сам сматрала да сам образована жена, али се показало да сам у духовне ствари била потпуно неупућена. За манастир Лепавину сам сазнала наизглед случајно: једног дана сам на тржници срела баку, доста стару, која ми је једноставно пришла и замолила да јој помогнем да пронађе преноћиште у Загребу. Она ми је том приликом рекла да, ако је примим на конак, то ће бити благословено за мене. Живела сам са фамилијом и било је необично да доведем сасвим непознату жену у кућу, али, ето, ја сам то мимо свих обичаја ипак урадила. Још је био рат, била су тешка времена. Бака је преноћила код мене. И за то кратко време колико је била код нас, она је увидела да са мном нешто није у реду, да сам доста нервозна, да плачем… Рекла ми је:  “Много ће ти помоћи ако одеш у један православни манастир. Ја сам ишла у тај манастир и мени је помогло”, испричавши ми какве је проблеме имала. Католкиња сам, али тада о црквеном животу нисам знала ништа, нисам то видела код својих родитеља и није ме имао ко учити вери.

 

 

Напротив, ишла сам тамо где не треба. Након што је мене и сина мој први муж оставио, тако да је напросто отишао, преоженио се и више нам се није јављао, ја сам била веома “паметна” па сам обилазила разне видовњаке и гатаре, у нади да ћу пронаћи брачног друга са којим ћу моћи живети, са којим бих могла поделити заједнички живот. Само то, ништа више. Ипак, сада знам да сам криво радила, да сам сагрешила већ самим одласком код тих људи, на гатање и слично. Једна од тих особа је и “светила” наше ствари, после чега је у кући настајао пакао. Не може се описати какве су свађе избијале у кући између мене, моје мајке и сестре, какве галаме, тучњаве… Страшно! Кад се само сетим да сам јој и дететове књиге носила на “посвећивање”...

Дани су протицали у свађама, нервози, незадовољству… Нисам се добро осећала. Једне ноћи, у кревету, учинило ми се да ме нешто гледа из мрака. Нисам имала храбрости да извидим шта је то. Била сам у полубудном стању и ужасно сам се бојала. Ујутро, кад сам устала, видела сам масне мрље по куци. Пришла сам шпорету у кухињи и видела да је све око шерпе с јелом било замашћено. У то време смо имали подстанара, и он је то требао појести кад се врати с посла. Наљутила сам се на њега због нереда који сам затекла, а кад сам га видела, била сам и доста безобразна, рекла сам да то није лепо, да после јела иза себе мора оставити све чисто. Он је био тих и миран човек и ништа ми није протуречио. Кад сам следеће ноћи заспала, опет ме нешто пробудило. Дошло је на кревет, стало на мене и гледало ме: учинило ми се да је  огроман пацов! Са вриском сам скочила, брзо полетела и упалила светло, но њега више није било. Узела сам један штап и лупала по кући. Дошла је и мама, рекла сам јој: “Мени се то већ другу ноћ дешава; нешто ме гледа из мрака, долази на кревет, на мене… Кад би само подигла кауч, ту вероватно нешто има, чула се нека цика”. Ја сама нисам имала снаге да то направим, а моја мајка је рекла: “То никако не може бити”, те, није погледала. И тако три-четири ноћи.

Не знам одакле ми храбрости, али ја сам и даље спавала на том кревету. На крају сам замолила подстанара, и кад смо подигли кревет, растрчало се легло пацова, већ добро отхрањених. А ја сам на томе спавала! Истрчали су ван, а ја сам била горе на столу и врискала.

Описала сам ово да бих показала шта ми се све дешавало и у каквом сам психичком стању била кад сам те 1994. године почела долазити, по савету оне баке, у манастир Лепавину. Било је то за мене невероватно искуство. Почела сам посматрати око себе, гледати људе другачијим очима. Посматрала сам и размишљала о себи, о околини у којој живим, о људима код којих сам до тада ишла по “помоћ”... Истраживала сам ту своју околину, стављала је у однос према Богу и Његовим заповестима. Видела сам многе ствари које до тада нисам могла да видим. Али, у мени самој још није било вере. И неће је бити још неколико година…

Некако у исто то време упознала сам свог садашњег супруга. Он је тада био возач једног високог политичара; дружељубив, пристојан, прихватио је мога сина и заволео га; и ја сам заволела његову децу из ранијег брака. За извесно време сам се удала за њега, и мислила сам да коначно крећем у нови живот, да све што не ваља остављам иза себе, да сам нашла срећу. Тако би и било да се нисам опет обратила за помоћ људима којима нисам смела.

Са мужем сам из Загреба отишла к њему, у један градић. Нисмо одмах живели тамо, него смо због посла још доста путовали. Истовремено, и све је то тамо за мене као жену из Загреба било страшно. Али, нашла сам човека са којим могу живети, који воли моје дете и то ми је било најважније. Нормално смо живели и радили, била је то једна срећна породица. Међутим, у манастир Лепавину више нисам одлазила. Све док ме нова несрећа није натерала.

Кад смо почистили и средили кућу, која је била доста велика, онда је дошла мужевљева мама и рекла ми у лице: “Чуј, мој син жену не треба!” Од првог тренутка њеног доласка она ми је дала до знања да ја тамо нисам потребна. Мога сина никако није могла да прихвати, тако се изругивала и говорила разне простоте за мене и моје дете да ми је то био прави шок. Нисам могла доћи себи од сазнања да ми се у новом браку то дешава. Ослабили су ми живци, често сам плакала. Супруг ми је рекао: “Такви су стари људи, не трпе никога. Ниси се ти удала за моју маму, него за мене. Она ће”, каже, “с временом престати да те дира”. Али, она је мене сваки дан вређала, тако да сам све више и више апаурина пила. Живела сам само на лековима и нагло сам мршавила. Једног дана ме јако заболела нога. Тада почиње моја трагедија. Дошла ми је једна жена, касније сам сазнала да је то пријатељица моје свекрве, и каже ми: “Чуј, видимо ми да је теби то са ногом јако лоше, ајде ти код једне жене, она ће тебе спасити, она је исцелитељ”. Ја сам имала тако јаке болове, толико сам лекова пила, а болови не престају, да сам рекла: па хајде, да испробам и то. И одвели су ме код те жене.

Кад сам дошла, она ми каже: “О, нема проблема, све ћемо ми то решити. Имаш ли ти шта пара?” Већ је она била чула да имам радњу. И каже она: “Ајде сви ван, нека жена остане”. Тада ми је рекла: “Слушај, за петнаест дана ћеш умрети, али ја ти могу помоћи. То ти кошта 500 марака”. Још је рекла да никако не смем одустајати када почне “третман”. Ја сам дошла к њој да би ме нога престала болети, а она је - касније сам то схватила - имала свој “програм”. Дошла сам да ми лечи ногу, а она је “лечила” мој брак. И каже она мени: “Данас ћеш отићи на гробље и донећеш две-три свеће које ти ја кажем”. Нисам могла да верујем: “Са гробља да доносим свеће?” Каже она: “То се мора! То мораш мени да донесеш, ја иначе не могу да ти помогнем. Ти ми мораш доносити оно што ти ја кажем! Што се тиче ноге, ја ћу набрати неке траве и ставићеш црвену крпу, и ништа се немој бојати ако нешто буде по теби излазило ван”. На крају ми је рекла: “Направићу ти воду, њу мораш пити и њоме се умивати. Бацаћеш је у воћњаку, и још мораш соли бацати на мравињак”. Невероватно, али ја одем кући и направим све што ми је речено. Мислила сам да ми лечи ногу, да су то неки народни трикови… Ма, какви трикови! Кад ми је воду саставила као да ме гром ударио, за три дана сам била у душевној болници у Врапцу! Сва сам саму себе подерала, сва се почупала, гола сам се скидала…

Кући сам се вратила сва очајна. Не могу ништа да кувам, да спремам, муж ми нема чисту кошуљу, нема ручак, дете хода гладно, прљаво… Била сам ван себе. За који дан сам сасвим полудела, доживела слом живаца: изгребала се, почупала, и по мене је дошла Хитна помоћ. Одвезли су ме на психијатрију у Врапце, али ни тамо никоме нисам давала воду и папириће које ми је она жена направила. Понела сам то са собом и нико није смео да ми приђе, ни доктор, ни мајка, ни сестра, а поготово не мој муж. Ако ми неко то узме, мислила сам, за петнаест дана сам готова. И ја то не дам! А ту воду сам на психијатрији тако спретно трошила да се сама себи чудим.

Пита ме доктор шта је мени, и ја му причам: чујте, ја сам била код те и те жене, од ње сам добила то и то. Све сам му искрено причала, а он је мени преписивао све више и јаче лекове. Ја сам била искрена, а он ме је проматрао и давао све јаче дозе. Ускоро нисам имала снаге ни руке да покренем, а једног дана сам се пробудила и више нисам могла нити да говорим. Нисам уопште јела, била сам нон-стоп на инфузијама, и једноставно ме пола нестало.

Кад би ме са психијатрије отпустили кући, опет бих морала ићи код лекара, због ноге. И то је тако трајало, ишла сам из болнице у болницу, враћала се кући и опет одлазила. Син ми је потпуно запустио школу, лутао је около ненахрањен и прљав. Супруг је доста радио и путовао, а свекрва се о детету ионако није бринула, тако да је био потпуно сам, препуштен сам себи. Породица ми се распадала, ситуација је постала неиздржива. И срећом, супругу је некако успело да ми украде оне папириће. Запалио их је, па шта буде - буде! И кад је он то запалио, након неколико дана сам мало дошла к себи и почела да размишљам шта ми се то десило. Помишљала сам: “О, Боже, па зашто сам тамо ишла, шта ми је то требало? Завршила сам школе, а одлазила сам некаквим врачарама. Не смем никоме ни причати кроз какав сам “програм” пролазила. Полако сам схватала шта ми је она жена направила. Не само да су ми пропале трговине и да сам остала без имовине, него ми је замало пропао и брак, породица… И чим сам мало провидела о чему се ту ради, сетила сам се манастира!

Кад је дошао тај петнаести дан након што је супруг запалио оне записе, ја сам поново, по не знам који пут већ, била на психијатрији, где сам рекла доктору: не требају ми више ињекције, јер данас је са мном крај, од данас више не живим. Он је сматрао да желим умрети, да мрзим сама себе, да сам неки мазохиста, и све је више лекова писао, одређивао све дужи боравак. То је било сасвим погрешно, јер он није знао шта је са мном. Записивао је све што сам говорила, тако да је написано и то да пацијентица изразито жели ићи у манастир, код о. Гаврила.

Ја сам стварно желела хитно доћи у манастир, но била сам напола покретна. Ни руке ни ноге не раде, како ћу отићи?! Коначно сам замолила једног сродника да ме одвезе. Моји су већ губили наду у неко побољшање, јер сам била на измаку свих снага, на измаку живота. Сродник ме је довезао и ја сам поново, након дужег времена, била у манастиру, на молитви пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Лепавинске. Понела сам кући освећене воде, пила је, прала се њоме. И онда, за нека два-три дана, наједанпут ме је престала болети нога. Била сам скоро остала без ње, лекари су хтели да је одрежу јер су установили тромбозу, и то у високом степену, али, ето, имам је и дан-данас, и то у одличном стању. Целокупно стање ми се побољшавало, али постепено. Последице моје непромишљености ипак нису могле преко ноћи да буду отклоњене. И још увек их осећам: иако редовно користим воду из манастира Лепавине, ја сам и сада у младе дане пуна округлих пегица. Једна на другој, као да имам алергију! Иначе се добро осећам, нога ми је здрава, осећам неку духовну јакост.

Од свега је ипак најважније да сам увидела колико сам грешила. Одлазила сам врачарима, уместо да сам се Богу молила. Занимљиво је да је мој муж сагледао ту ситуацију. Чула сам како је једном рекао мојој мами: “Госпођо, она то никако није смела урадити! Ићи у манастир на молитву, па се онда обратити таквим људима”. Он је то са стране, као верник, јасно видео. Сада и ја знам да треба ићи само право путем који води према Богу, без икаквих скретања. До тог сазнања сам дошла кроз страшно искуство. Видела сам шта све неки људи могу да направе. Рецимо, она је жена мени рекла: “Данас не смеш никоме ништа да даш! Ако будеш дала, пропашћеш!” И дође ми у радњу један познаник и моли да му позајмим нешто новца. Нисам могла да га одбијем. После сам стварно остала без ичега, кад сам била у болници нисам имала ни за телефонску картицу… Код ње се могло као из каталога бирати шта се коме може направити!

После свега, са искуством које сам стекла,  људе око мене и сваког другог, могу поучити да никада не раде оно што сам ја радила. Свима могу са уверењем да кажем: живите искључиво хришћанским животом и идите у цркву! Саградите цркву у себи!”

Преузето са: manastir-lepavina.org

[JESSY]

А ко се обрати к врачарима и гатарима да чини прељубу

за њима, окренућу лице своје на супрот њему, и истребићу

га из народа његовог. (3.Мојс. 20:6)

Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју

кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата

по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим

духовима, ни опсенар ни који пита мртве. Јер је гад пред

Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе

Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвим Господа Бога свог.

(5.Мојс. 18:10-13)

[JESSY]

Када магија делује

Старац Пајсије Светогорац

Додао садржај:: Пријатељ Божији

 

Да би магија имала дејство, човек претходно треба да да ђаволу права над собом. То значи да му је дао озбиљан повод, а потом није прибегао покајању и исповести. Ако на некога ко се исповеда и лопатом бациш чини, оне неће деловати. Јер када се човек исповеда и има чисто срце, маг нема могућности да сарађује са ђаволом, да би тако наштетио човеку.

Једанпут ми дође у келију неки човек средњих година. Чим сам га угледао издалека, схватио сам да је под демонским утицајем. "Дошао сам да ми помогнеш", рече ми. "Помоли се за мене, јер већ дуже време имам страшну главобољу, а лекари нису ништа нашли." "Поседнут си демоном", рекох му, "јер си дао права ђаволу." "Нисам ништа урадио", на то ће он. "Ниси ништа урадио?" упитах га. "А да ниси преварио једну девојку? Е, она је због тога отишла код мага, па су навели на тебе чини. Иди и затражи опроштај од девојке, потом се исповеди, нека ти прочитају и егзорцизме, и оздравићеш. А ако не увидиш своју грешку и не покајеш се, могу да се скупе и сви духовници овог света да се моле, али демон неће изаћи." Када ми дођу такви људи, са толиком бестидношћу, говорим им отворено. Треба их продрмусати да би се мало расвестили.

Неки други човек ми је испричао како је његова жена поседнута демоном. Стално прави лом по кући. Устаје ноћу, буди укућане, преврће све наглавачке. "Да ли се ти исповедаш?" упитах га. "Не", каже ми. "Сигурно сте нечим дали права ђаволу", на то ћу ја. "Није до свега овога дошло тек тако." Касније сам сазнао да је ишао код неког хоџе, који му је дао нешто да покропи тиме своју кућу - "за срећу", да би му посао ишао добро - а он томе није придавао никакав значај. И после је ђаво почео да му вршља по кући.

[drvce]

 

Неки други човек ми је испричао како је његова жена поседнута демоном. Стално прави лом по кући. Устаје ноћу, буди укућане, преврће све наглавачке. "Да ли се ти исповедаш?" упитах га. "Не", каже ми. "Сигурно сте нечим дали права ђаволу", на то ћу ја. "Није до свега овога дошло тек тако." Касније сам сазнао да је ишао код неког хоџе, који му је дао нешто да покропи тиме своју кућу - "за срећу", да би му посао ишао добро - а он томе није придавао никакав значај. И после је ђаво почео да му вршља по кући.

Uvek volim da procitam tekstove koji ne oznacavaju magiju, astrologiju i sl. kao budalastinu, nego kao demonsku realnost. Magije su jednako efikasne kao i nekada samo sto se danas napajaju djavolstinama iz hriscanskog predanja, a ne kojecime. Spori se samo priroda potputno prihvatljivog fenomena magijskog dejstva. Pride, hodze su satanisti, to je jasno.

Ricard Dokins je mala maca koja umiljato prede.

[JESSY]

Имам следећи проблем. Једна девојка ми непрекидно прави урок уверен сам у то. Једна старица ме је посаветовала да одем у цркву и крстим се под другим именом, и тада врачање те девојке неће деловати пошто неће знати моје друго име. Знам да је грех крстити се други пут, али шта да радим? Помозите. Евгеније
Помаже Бог Евгеније!
А ко вам је рекао да вас је та девојка урекла? Да није једна од тих баба које су вас с њом виделе? Испада као да то није нека девојка, већ монструм! За њу би у време инквизиције одмах одлучили шта да раде! А можда ипак није све тако лоше и та девојка је већ одавно заборавила да ви постојите? Рекло би се најпре да тако и јесте, а вама постаје све горе због посета тим "добрим" бабама које "скидају" с вас урок.
Те бабе немају ништа заједничко са Богом и све што раде је од нечастивог. Да, да, управо тако! Да ли сте зачудјени? Ви сте мислили да су све бабе свете и да директно опште са Богом? Оне као што се види из вашег писма чак немају појма о православним тајнама, јер вас саветују да се крстите други пут. И то још по таквој основи.
Православном хришћанину се име даје једном у животу и то на крштењу. И то се обично даје име према неком светитељу. И ви сте на Крштењу добили име неког од светитеља. И ви треба да се обраћате њему са молитвом и да га молите за помоћ у тешким ситуацдијама. А ви трчите код баба.
У ствари, одлазак код баба је директно нарушавање прве заповести: "Ја сам Господ, Бог твој, да не буде у тебе других богова пред лицем Мојим" (Исх. 20, 2-3). То је директно обраћање дјаволу за помоћ, али посредством тих истих баба. И као што видите, то је тежак грех, који захтева посебно покајање на исповести пред свештеником. И не оставаљајте то покајање за касније, јер грех има особину да се нагомилава уколико није окајан и исповедјен. Управо тада постаје смртан то јест води ка смрти душе. Тако да је ваш пут само један - у Божију цркву, на исповест и причешће. И заборавите на пут ка бабама, јер он води у ад. Запамтите једно: никакав урок и врачање не могу ништа човеку који живи у сагласности са Богом и испуњава Његове заповести. Нека вам Бог помогне!


Свештеник Дионисије Свечаников

Glogovac Monastery

[Volim_Sina_Bozjeg]

Оно,што би могао поновити у случају да неко не зна, то је, да је магија,потпуно људски изум и стара је скоро колико и религија.

 

Магија је Манипулација и користи се искључиво ради владавине силе у моћи над другим људима. Скоро па да не постоји властодржац илити држава која не користи магију. (по мени,најстарији облик манипулације,врло осмишљен и до танчина планиран)

 

 Магија као таква,се учи и усавршава,њени управитељи уз помоћ новца илити рада за властоджца, су на самом извору нових техничких достигнућа и то на жалост користе искључиво ради манипулације, силе, моћи и новчане користи. Зато се магија и преноси са колена на колено,стално се усавршава и увек је корак испред,остатка "смртног" света.

 

Оно што јесте Божја премудрост и промисао је, да магија није савршена и негде као људски изум мора да шкрипи (због разноразних околности илити грешке људског фактора).

 

Тако да сва срећа постоји,неко који је на ту манипулацију и злочиначком ђаволовом работом имун. А то је Сами Бог,који нас благодаћу својом штити,како магијски управитељи не би чак ни ђавољском помочју могли постати владари света душа наших.(Односно да не би владали кнезом овога света иако јесу спремни на то)

Управо због ток слатког меда,владања,манипулације и моћи над другим,па усудио би се рећи и бесмртности силе, у неком тренутку маг губи себе и њиме руководи сами самцати кнез овога света,ђаво.

Бели или црни маг, свеједно волео би и даје чак и себе  тој заблуделој "моћи"

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pre godinu dana sam prisustvovao prizivanju Hekate, ali nista se nije desilo, tako da sam razocaran i ostajem materijalista.

Inace, tu sam dobio inspiraciju kada sam trolovao da sam cuvar vesticjeg kola.

Веруј ми брате,да човек у одређеним "стањима" опседнут демоном или нечим другим на које ја немам одговор,може бити јак као у стриповима суперхероја.

 

Например било је сцена у психијатријским установама где дечко од 70 кг,чупа комплетну инсталацију (радијатора) и витла оном цевком нико му пришао није 15 минута... 

 

У принципу Црква не прича толико о томе,јер многе ствари могу погрешно да се схвате или погрешно да се препричавају,јер су скоро па непојмљиве и тешко објашњиве,што би могло некога да збуни ,уплаши или....или да га сасвим скрене са Пута.

 

Тако да и ово моје писаније,би било добро узети као покушај истинитих тврдњи а никако не као Истину. Њу истину  одређјује Личност која Јесте.

 

Дакле опрез

[Midrash]

koristan članak:

 

http://www.bitno.net/vjera/uroci-i-caranja-je-li-moguce-caranjem-naskoditi-drugome/

[Volim_Sina_Bozjeg]

E, da. Pitao sam upucene da li postoji neki ritual koji bih mogao da dodam ispijanju kreatina, karnitina, dekstroze i whey-a, da podignem nivo snage na treningu.

Jos uvek nista korisno, mada i ovako brzo napredujem i povecavam opterecenje.

http://www.paganforum.com/showthread.php?8978-Supernatural-strength-boosting

Potraži,šta da ti kažemo

[ПиП]

Pre godinu dana sam prisustvovao prizivanju Hekate, ali nista se nije desilo, tako da sam razocaran i ostajem materijalista.

Inace, tu sam dobio inspiraciju kada sam trolovao da sam cuvar vesticjeg kola.

 

Наравно да се није ништа десило (мислим на видљив, материјалан начин), али буди сигуран да се на духовном плану ипак нешто десило. Не назива православна црква узалуд ђавола и његове анђеле лукавим. Наравно да неће лукави да се појави или јави на видљив начин некоме коме би то била само потврда о постојању духовног света. Већина таквих би у страху и ужасу потрчала у цркву да се спасава.

Оно што се засигурно десило и теби и осталим учесницима тог чина јесте тешко повређеивање душе. На тај начин човек добровољно отвара "капије" душе чиме омогућује несметано деловање демонских енергија на себе самог. Ако једнога дана (дај Боже да то буде што пре) увидиш своју заблуду и пожелиш да се спасаваш у цркви Божијој, тек онда ћеш да осетиш колико си зло и повреду тада претрпео. Ако икада заиста пожелиш и покушаш да се очистиш од греховних навика и страсти, није искључено да заиста видиш "Хекату" (мислим буквално) која ће ти онда фино објаснити да није лепо (није по бонтону ) да је најпре зовеш а после тога хоћеш да је отераш без поздрава. Ако останеш атеиста до краја живота, не секирај се, неће те пуно узнемиравати та твоја "другарица" у овом животу, али сигурно ће ти спремити одбор за дочек када душа напусти тело.

 

Но шалу на страну. Све што сам писао мислим потпуно озбиљно, и вековно искуство цркве то потврђује безброј пута.

Нека би дао Господ да што пре схватиш и ти и теби слични какве опасности навлачите на себе бавећи се на око (са световне стране посматрано) безазленим стварима.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da  Ne zovite đavola,sigurno dolazi!

[Midrash]

Ako se pojavi sa nekom primamljivom ponudom, mogli bismo da pregovaramo.

Svaki dan nudi primamljive ponude i ni sami ne znamo na koliko smo pristali. Bolje ne izazivati.