Критички осврт на богословље Јована Зизјуласа - Николаос Лудовикос

[Apis]

evo imam ja jedno pitanje kakav je stav ziziujalasa po pitanju bozanskog bica?negde sam sam procitao da poistovecuje bice sa licnoscu...

[Milan Nikolic]

Тако је, Зизјулас биће поистовећује са личношћу као што су то објаснили Кападокијци. Док супротно мишљење, тј. да је биће уствари суштина, можеш чути од овог брата који се представио као Морал - а то је уствари Борис само са дуплим форумским налогом.

Дакле имамо учење да је биће исто што и личност када је реч о Богу и боголиким бићима. У томе треба да усредсредимо нашу пажњу и да будемо опрезни јер постоје разне заблуде са свих страна.

Иако је довољно само једноставно сагледати то питање, показало се да кроз историју није прошло без озбиљних проблема. За почетак је кључно да не заборавимо: ,,Личност је дете од главе до пете'' и да по томе меримо појам бића.

[Apis]

Тако је, Зизјулас биће поистовећује са личношћу као што су то објаснили Кападокијци. Док супротно мишљење, тј. да је биће уствари суштина, можеш чути од овог брата који се представио као Морал - а то је уствари Борис само са дуплим форумским налогом.

Дакле имамо учење да је биће исто што и личност када је реч о Богу и боголиким бићима. У томе треба да усредсредимо нашу пажњу и да будемо опрезни јер постоје разне заблуде са свих страна.

Иако је довољно само једноставно сагледати то питање, показало се да кроз историју није прошло без озбиљних проблема. За почетак је кључно да не заборавимо: ,,Личност је дете од главе до пете'' и да по томе меримо појам бића.

nisu tako govorili kapadokijsko oci evo sta kazu:

1. Бог је један у три Лица, једна природа, једна моћ, једно делање, једна заједничка енергија трију ипостаси. Постоји, дакле, истоветност природе, воље и делања, савршеног и стварног у Богу. Три лица поседују исту природу, једнако и савршено - зато Тројица не значи три божанствљ (тритеизам), или три различите божанске природе, него три лица Божија (ипостаси). Исту природу поседују и употребљавају потпуно и једнако сва Три Лица, али свако на свој начин.
   

• 
  
  1. Бог, или јединствена природа, не може се замислити сама по себи, ван ипостаси Тројице. Ни једна од ипостаси не замишља се, не именује се без или ван друге две. Св. Григорије Богослов вели да се "монада" креће ка "дијади" и зауставља се у "тријади". "Треба са побожношћу да исповедимо нерођеност, рођеност и исхођење, три лична својства, непокретних и непромењивих Лица Пресвете Тројице: Оца, као нерођеног и беспочетног; Сина, као рођеног и беспочетног; Духа Светога, као исходећег од Оца, послатога преко Сина (као што вели Дамаскин) и савечнога." (Св. Григорије Синаит, Главе у акростиху, 27, Рум. филок., том 7, стр 100). У том кретању јединства или монаде према Тројици, могу се правити следеће разлике:
     
  2. Отац је извор божанства (αρχη) нерођен и неузрокован, начело сасуштаствености и неузроковани почетак делања.
     
  • Син се рађа од Оца у вечности, а преко Светог Духа прима људско тело и јавља се у свету. По Вазнесењу, своје присуство у свету остварује у Светом Духу.
    
  • Свети Дух исходи од Оца, али је дат у свет, послат, и манифестује се преко Сина.
    

  [*]

  1. Једносуштност означава такође јединствену вољу и јединствено делање Тројице. То не значи да дела само Једна од Ипостаси, него Три Ипостаси раде јединствено, али свака по свом сопственом начину. Једна ради као Бог-Отац, друга као Бог-Син, трећа као Дух Божији. Свети Оци употребљују разне формуле да би објаснили то Тројично делање:
     
  2. Св. Кирило Александријски каже да сваки дар долази одозго, од Оца, преко Сина, у Духу Светом.
     

• Св. Григорије Чудотворац каже да свако дело почиње од Оца, пролази кроз Сина, а усавршава се у Духу.
  
• Св. Григорије Палама преузима традиционални израз: од Оца, кроз Сина, у Духу Светом.
  

1. Делатност "ван" Бога, то јест стварање, спасење и освећење јесу заједничко дело Свете Тројице, али је оно подељено међу Трима Лицима: стварање се приписује Оцу, Који је све створио Својом вољом, кроз Сина, у Духу Светоме; искупљење, Сину, Који се оваплотио преко Духа Светога, послушавши Оца; освећење, Духу, Који долази од Оца, на молбу Сина. У чину стварања Отац је извор, Син је граница, Дух је постојање. По Св. Василију Великом "постоји један извор свега што постоји, који ствара кроз Сина и води до савршенства кроз Духа" (О Светоме Духу, XVI, 38, стр 378). Бог је сведржитељ и промислитељ свега кроз Сина у Духу Светоме (Св. Григорије Синаит, Главе у акростиху, 30, Рум. филок., том 7, стр 100).
   
2. У унутрашњости Тројице постоји међуипостасно кретање или "перихореза", то јест апсолутно заједничко и савршено прожимање које има јединствено начело. Три Ипостаси нису три начела божанске суштине, али то не значи да су природа или делање Сина и Духа непотпуни. Јер је Син "икона Бога невидљивога" (Кол 1,15). Немогуће је видети икону Бога невидљивога без просвећења Духа (Св. Василије Велики, О Светоме Духу, XXVIII, 69, стр. 494). За Св. Григорија Паламу, ипостас Духа Светога има лични разумни карактер, јер љубав Оца према Сину, као лични однос, ипостазирана је у Духу Светоме. За Св. Григорија Синаита, "Триипостасни Бог има потпуно непомешану перихорезу Лица међу собом (њихово међупрожимање)".
   

• 
  
  1. Тројични догмат био је предмет првих Васељенских Сабора, а светотројична теологија утаначила се у истом периоду особитим доприносом Кападокијских Отаца, који су закључили да:
     
  2. Божанство (υοσια) јесте заједничка суштина Тројице, која сама од себе постоји.
     

• Природа или јестество (φυσις) јесте стварност која конституише једно биће.
  
• Лице или ипостас (υποστασις) јесте субјекат који поседује и индивидуално прима ту природу.
  
• Ипостасни идиоми (ιδιοματα) јесу карактеристике или лична својства ипостаси.
  

1. Тајна Тројице остаје недокучива. Многи су покушали да нађу представе којима би превазишли такозване логичке контрадикције садржане у тврдњи: "Један Бог у три Лица" или да пронађу логичне доказе тој тврдњи. На пример, за Блаженог Августина, решење да се потврди Тројица у Богу, не негирајући бројно јединство, јесте то да се посматрају три Лица као односи унутар божанскога живота. Ти тројични односи одговарали би односима једнога ја са самим собом, то јест са: сећати се, дознати, љубити. Сам човек који као јединство познаје свој живот, дух и природу, опитује представу идентичности суштине и разлику тројичних односа.
   

[Александар Милојков]

Бог, или јединствена природа, не може се замислити сама по себи, ван ипостаси Тројице.

И? Зар ово није биће поистовећено са личношћу? Критикујемо нешто, а ни само не знамо шта критикујемо.

Аписе, да ли је Бог Света Тројица? Отац, Син и Свети Дух?

[Apis]

Бог, или јединствена природа, не може се замислити сама по себи, ван ипостаси Тројице.

И? Зар ово није биће поистовећено са личношћу? Критикујемо нешто, а ни само не знамо шта критикујемо.

Аписе, да ли је Бог Света Тројица? Отац, Син и Свети Дух?

da naravno.ja pod bicem podrazumevam postojanje.dakle Otac nije zasebno bice od Sina i Svetog Duha.Otac je nacelo jedinstva u kojem je Rec (Logos,Sin) i njegov Sveti Duh.Tri karakteristike jedne sile.Oni ne mogu jedan bez drugoga i jedan drugog prozimaju i dopunjuju i cine JEDNO BICE.Ne mogu nikako da poistovetim bice sa licnosti.Onda ispada da imamo trobicnog Boga.

[Milan Nikolic]

Ни не видим ко је то рекао да је биће једнако суштина. Иначе, када се тумаче тријадолошке формуле, морамо пазити да нам контекст не оде у нешто двосмислено, што је на жалост веома честа појава.

[Milan Nikolic]

Oni ne mogu jedan bez drugoga i jedan drugog prozimaju i dopunjuju i cine JEDNO BICE. Ne mogu nikako da poistovetim bice sa licnosti. Onda ispada da imamo trobicnog Boga.

Ваљда се тако и питају муслимани зашто верујемо у тројичног Бога. Међутим, за нас Бог јесте Тројица Личности, тј. три потпуна бића а не некакве ,,карактеристике'' једног бића.

[Apis]

,,Ja i Otac jedno smo,, ,,ko je video mene video je i Oca,, O cemu Hristos ovde govori?

[Александар Милојков]

da naravno.ja pod bicem podrazumevam postojanje.dakle Otac nije zasebno bice od Sina i Svetog Duha.Otac je nacelo jedinstva u kojem je Rec (Logos,Sin) i njegov Sveti Duh.Tri karakteristike jedne sile.Oni ne mogu jedan bez drugoga i jedan drugog prozimaju i dopunjuju i cine JEDNO BICE.Ne mogu nikako da poistovetim bice sa licnosti.Onda ispada da imamo trobicnog Boga.

Нису три засебна бића, већ три личности. Личност је таква да се не може замислити без друге личности. Отац је незамислив без Сина и Духа, и обрнуто. Ово што ти наводиш био би проблем када би личност била схватљива сама по себи, као индивидуа. Онда бисмо имали три засебна Бога.

Свакако да је суштина једна и цела у свакој од три личности. Међутим, личности нису никакве "карактеристике једне силе". Један Бог је конкретна личност - Отац. Пошто је Отац личност, незамислив је без Сина и Духа. Зато свети Григорије Богослов каже: Ако је један од искони, онда су Тројица. Дакле, ако је један Бог Отац, онда је неминовна заједница са Сином у Духу Светоме.

Обрати пажњу како исповедамо у Символу вере:

Верујем у једнога Бога Оца....

Личност Оца јесте биће, конкретна личност. Али није одвојив од Сина и Духа. Зато немамо три Бога, већ једног. Једног (Оца) кога нема без мноштва (Сина и Духа).

Можемо дискутовати о митрополитовој теологију, можемо и критиковати. Међутим, мишљења сам да се његовој Тријадологији нема шта приговорити. Она је библијска и отачка (кападокијска). Сети се како је апостол Павле ословљавао једнога Бога: Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа.

[Milan Nikolic]

,,Ja i Otac jedno smo,, ,,ko je video mene video je i Oca,, O cemu Hristos ovde govori?

Хајде реци нам ти о чему Христос ту говори? Зар мислиш да ,,видимо'' једног Бога у суштини?

Пази, Бог као Тројица поседује једну, заједничку, суштину. Међутим, суштина није првоначални појам Бога, већ Троје личности.

Тачно је да Личност не може да постоји без друге Две Личности, како у надсуштинском (личносном заједничарењу) тако и у суштинском јединству, само треба правилно протумачити ту првоначалност Трију Личности над суштином. Тако имамо три Бића а не три бога.

[Apis]

Ali kad se kaze bice onda ispada da je nesto zasebno.postojanje van drugog.meni se to nikako ne uklapa.Licnosti,ipostasi a JEDNO BICE neodvojivo,vecno,apsolutno.Ipostasi jesu zasebne u smislu razlicitih licnosti,karaktera ali su deo jednog VECNOG NEPROMENLJIVOG BICA

[Justin Waters]

Ali kad se kaze bice onda ispada da je nesto zasebno.postojanje van drugog.meni se to nikako ne uklapa.Licnosti,ipostasi a JEDNO BICE neodvojivo,vecno,apsolutno.Ipostasi jesu zasebne u smislu razlicitih licnosti,karaktera ali su deo jednog VECNOG NEPROMENLJIVOG BICA

Колико богова имамо заправо, и ако кажемо да је један Бог, по чему то тврдимо?

[Александар Милојков]

Ali kad se kaze bice onda ispada da je nesto zasebno.postojanje van drugog.meni se to nikako ne uklapa.Licnosti,ipostasi a JEDNO BICE neodvojivo,vecno,apsolutno.Ipostasi jesu zasebne u smislu razlicitih licnosti,karaktera ali su deo jednog VECNOG NEPROMENLJIVOG BICA

Испада, када биће (постојање) схваташ као нашу, палу онтологију, где сви постојимо засебно, као индивидуе. У томе и јесте бриљантност кападокисјке Тријадологије што нам открива ИСТИНИТУ личност.

[Apis]

Колико богова имамо заправо, и ако кажемо да је један Бог, по чему то тврдимо?

Po jednom Bozanskom Bicu olicenom u Trojici Licnosti koje cine jedno Svesavrseno Bice Saborno u Ljubavi.

[Александар Милојков]

Po jednom Bozanskom Bicu olicenom u Trojici Licnosti koje cine jedno Svesavrseno Bice Saborno u Ljubavi.

Хајде мало обрати пажњу на Символ вере. Јединство Божије не почиње са суштином, већ са личношћу Оца. Не постоје Три личности зато што постоји божанска суштина. Већ обрнуто. Једна божанска суштина постоји јер постоје Отац, Син и Свети Дух.

Невероватно колико је у нашем поимању присутно то западно поимање и супстанцијалистичка онтологија.