Критички осврт на богословље Јована Зизјуласа - Николаос Лудовикос

[Александрида]

Joj Lazare,tebi je smešno,ali veruj mi,ovako se mnogi ljudi smućuju.Nadam se da razumeš o čemu govorim (ovo je spam post,oprostite).

[Борис Михаил]

Где би ја озбиљношћу постао левокрилни теолог...

[Борис Михаил]

Јасно је учење Светог Откривења: Отац је Бог, Син је Бог, Дух Свети је Бог; то су три Лица једнога Божанства, због чега Православна Црква неотступно верује, исповеда и учи: Бог је један по бићу, а тројичан по Лицима; у једној недељивој Божанској суштини постоје три савршена и савечна Лица.

[Александар Милојков]

Што рече Лазар, ајде не смарај нас више. Иди шегачи се са неким другим. Стварно нећемо више коментарисати твоје небулозе. Што би рекао владика Игњатије, није то (теологија) душо за тебе.

[Лазар Нешић]

Joj Lazare,tebi je smešno,ali veruj mi,ovako se mnogi ljudi smućuju.Nadam se da razumeš o čemu govorim (ovo je spam post,oprostite).

Наравно, али Борис је кома

Где би ја озбиљношћу постао левокрилни теолог...

Добар си ти, стварно то мислим.

Чак иако ти је теологија чудна и (макар ја мислим) базично погрешна, ипак је добро што нас продрмаваш својим писанијима.

Тако добијамо прилику да још јасније кажемо шта мислимо и покажемо другима пример небулоза..

[Борис Михаил]

Јесте, не би да Вас даље реметим и узнемиравам православном догматиком. Имате Ви своју науку. .hvala.

[Лазар Нешић]

Јесте, не би да Вас даље реметим и узнемиравам православном догматиком. Имате Ви своју науку. .hvala.

Хвала и теби, насмејао си ме поштено

[Борис Михаил]

Заједничко и једно у Тројичном Божанству јесте то што сва три савечна Лица имају једну исту суштину (το ταυτόν της ούσιας), једно исто дејствовање, једну исту вољу, једну исту власт, једну исту моћ, једну исту доброту. Свака од три Ипостаси је једно са осталима не мање него са самом собом, тј. Отац, Син и Дух Свети у свему су једно (κατά πάντα εν είσιν) осим нерођености, рођености и исхођења. Очинство је лично својство Оца, синовство — Сина, исхођење — Духа Светога.

Тројичном Божанству заједничко (το κοινόν) је суштина (ουσία), а ипостас означава особеност сваког Лица (το ιδιάζον).

И Оцу и Сину и Светоме Духу заједничко је: беспочетност и Божанство... Специфично пак својство Оца јесте нерођеност, Сина — рођеност, Духа Светога — исхођење.

Сва три Лица имају једну суштину, због чега су један Бог; али се међу собом разликују по личним својствима, због чега су Тројица. „Све што има Отац припада и Сину, осим нерођености; све што има Син припада Светоме Духу осим рођености. α нерођеност и рођеност не раздељују суштину него се раздељују унутра у суштини.

Ми се клањамо Оцу и Сину и Светоме Ду­ху, раздељујући лична својства (τάς ιδιότητας) а сједињујући Божанство (ένοΰντες δε την Θεότητα); и не сводимо три Ипо­стаси на једну, да не би пали у Савелијев недуг, нити једнога Бога делимо на три разноврсне и несродне суштине, да не би пали у Аријево безумље.

Отац није умањио себе да би родио из себе Сина, него је тако родио из себе другога себе, да је сав остао у себи и борави у Сину онакав какав је и сам; исто тако и Дух Свети, васцели од васцелог (integer de integro), не претходи Ономе од кога исходи, него je такав са Њим какав је из Њега, не умањава Га исхођењем, нити увеличава својим борављењем у Њему.

[Александар Милојков]

Дакле, стварно нас има разних. Анбливбл...шта рећи...није теологија за сваког. Али овако утрипованог лика, признајем, први пут срећем. Налупа се човек за Гиниса.

[Александар Милојков]

Заједничко и једно у Тројичном Божанству јесте то што сва три савечна Лица имају једну исту суштину (το ταυτόν της ούσιας), једно исто дејствовање, једну исту вољу, једну исту власт, једну исту моћ, једну исту доброту. Свака од три Ипостаси је једно са осталима не мање него са самом собом, тј. Отац, Син и Дух Свети у свему су једно (κατά πάντα εν είσιν) осим нерођености, рођености и исхођења. Очинство је лично својство Оца, синовство — Сина, исхођење — Духа Светога.

Тројичном Божанству заједничко (το κοινόν) је суштина (ουσία), а ипостас означава особеност сваког Лица (το ιδιάζον).

И Оцу и Сину и Светоме Духу заједничко је: беспочетност и Божанство... Специфично пак својство Оца јесте нерођеност, Сина — рођеност, Духа Светога — исхођење.

Сва три Лица имају једну суштину, због чега су један Бог; али се међу собом разликују по личним својствима, због чега су Тројица. „Све што има Отац припада и Сину, осим нерођености; све што има Син припада Светоме Духу осим рођености. α нерођеност и рођеност не раздељују суштину него се раздељују унутра у суштини.

Ми се клањамо Оцу и Сину и Светоме Ду­ху, раздељујући лична својства (τάς ιδιότητας) а сједињујући Божанство (ένοΰντες δε την Θεότητα); и не сводимо три Ипо­стаси на једну, да не би пали у Савелијев недуг, нити једнога Бога делимо на три разноврсне и несродне суштине, да не би пали у Аријево безумље.

Отац није умањио себе да би родио из себе Сина, него је тако родио из себе другога себе, да је сав остао у себи и борави у Сину онакав какав је и сам; исто тако и Дух Свети, васцели од васцелог (integer de integro), не претходи Ономе од кога исходи, него je такав са Њим какав је из Њега, не умањава Га исхођењем, нити увеличава својим борављењем у Њему.

Забога, па ко спори да је божанска суштина једна? Против којих се ти ветрењача бориш?

[Justin Waters]

Заједничко и једно у Тројичном Божанству јесте то што сва три савечна Лица имају једну исту суштину (το ταυτόν της ούσιας), једно исто дејствовање, једну исту вољу, једну исту власт, једну исту моћ, једну исту доброту. Свака од три Ипостаси је једно са осталима не мање него са самом собом, тј. Отац, Син и Дух Свети у свему су једно (κατά πάντα εν είσιν) осим нерођености, рођености и исхођења. Очинство је лично својство Оца, синовство — Сина, исхођење — Духа Светога.

Тројичном Божанству заједничко (το κοινόν) је суштина (ουσία), а ипостас означава особеност сваког Лица (το ιδιάζον).

И Оцу и Сину и Светоме Духу заједничко је: беспочетност и Божанство... Специфично пак својство Оца јесте нерођеност, Сина — рођеност, Духа Светога — исхођење.

Сва три Лица имају једну суштину, због чега су један Бог; али се међу собом разликују по личним својствима, због чега су Тројица. „Све што има Отац припада и Сину, осим нерођености; све што има Син припада Светоме Духу осим рођености. α нерођеност и рођеност не раздељују суштину него се раздељују унутра у суштини.

Ми се клањамо Оцу и Сину и Светоме Ду­ху, раздељујући лична својства (τάς ιδιότητας) а сједињујући Божанство (ένοΰντες δε την Θεότητα); и не сводимо три Ипо­стаси на једну, да не би пали у Савелијев недуг, нити једнога Бога делимо на три разноврсне и несродне суштине, да не би пали у Аријево безумље.

Отац није умањио себе да би родио из себе Сина, него је тако родио из себе другога себе, да је сав остао у себи и борави у Сину онакав какав је и сам; исто тако и Дух Свети, васцели од васцелог (integer de integro), не претходи Ономе од кога исходи, него je такав са Њим какав је из Њега, не умањава Га исхођењем, нити увеличава својим борављењем у Њему.

Добар дан, па гдје је неко ишта оспорио од свега што си навео? Шта је теби конкретно спорно по догматском питању, да је неко овдје изрекао?

[Milan Nikolic]

Разлика између Борисовог мишљења и православне тријадологије сажима се у следећем.

Борис тврди овако:

У једној недељивој Божанској суштини постоје три савршена и савечна Лица.

Док у православној тријадологији нећете наћи нигде да се тврди да Божанска Лица постоје у једној суштини, него да та једна суштина - Божија - постоји у Три Божанска Лица. Пазите, разлика је круцијална.

То показује да Борис има тенденцију ка средњовековној западној тријадологији. Није ни чудо што толико мрзи митрополита Зизјуласа.

[Александар Милојков]

Разлика између Борисовог мишљења и православне тријадологије сажима се у следећем.

Борис тврди овако:

Док у православној тријадологији нећете наћи нигде да се тврди да Божанска Лица постоје у једној суштини, него да та једна суштина - Божија - постоји у Три Божанска Лица. Пазите, разлика је круцијална.

То показује да Борис има тенденцију ка средњовековној западној тријадологији. Није ни чудо што толико мрзи митрополита Зизјуласа.

Управо тако. Најретрограднија схоластика коју су и сами схоластичари превазишли.

[Борис Михаил]

Управо тако. Најретрограднија схоластика коју су и сами схоластичари превазишли.

Оно што сте назвали лупетањем и најретрограднијом схоластиком је богословље и догматика Св.Јустина Поповића.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/DogmatikaPravoslavneCrkve/DogmatikaPravoslavneCrkve26.htm

Треба да Вас је срамота због тога. Покидајте своју одећу и затрпајте се пепелом.

[angst]

Оно што сте назвали лупетањем и најретрограднијом схоластиком је богословље и догматика Св.Јустина Поповића.

Па шта, то је он преписао од блаженог Августина који је био јеретик. У тој догматици има и део египатске митологије о митарствима и део римокатоличке о партикуларном суду, спојени у једну тему о путу платонистичког ектоплазматичног астралног тела после смрти...