Настанак и историјски развој учења о Филиокве

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 3 часа, Bokisd рече

Врло је једноставно, вечно заједништво је по божанској природи и суштини, разлике су по Ипостасима или Личностима и ту нема међусобног мешања, и зато је Отац по својој Личности или Ипостаси једино начело за рађања Сина и исхођења Духа, и то не преноси ни Сину ни Духу је се Он препознаје као Отац у својој Личности и Ипостаси и то је њему својствено по Ипостаси да је Отац и да рађа Сина и исходи Духа.

Може да се нађе решење, да се избрише филиокве на вечној равни и да се прихвати филиокве по икономијској равни као што је тако прихватао Западно филиокве још св.Максим Исповедник.

Jedinstvo je i po energijama, volji i dejstvu. Kako "realno" razlikovati ipistasi u jednoj zajedničkoj blagodati? 

Jer koliko ja kontam nema neke posebne blagodati Oca, posebne Sina, posebne Duha Svetog, nego je blagodat kao prirodna jedna za Trojicu, odnosno blagodat je prirodna a ne ipostasna, svojstvo prirode, a ne ličnosti.

Hrista, odnosno Logosa razlikujemo kao Ovaploćenog, i tek od Ovoploćenja počinje jasno razlikovanje ipostasi, dakle na osnovu stvorenog = Tijela i Krvi, zato po meni može da se dopusti i izraz stvorena blagodat, jer je stvoreno kao priroda i energija Hrista Boga, spasonosno.

Dakle ne pitanje da li je blagodat stvorena ili nestvorena, nego nestvorena je blagodat Trojice, a stvorena nova blagodat Isusa Hrista.Tjelo i Krv.

Ishodjenje Duha Svetog i od Sina i od oca i od Samoga sebe, odnosno od prirode božije, smislu kako koristi sv Serafim, za svjetlost i energije, a ne za ishodjenje ličnosti.

 

Subjekt-= ontologija sujete reče Niče, uzdigo se pa lamentira iznad ( sa strane, odozdo, svejedno) svete Trojice pa gleda kakvi su odnosi

A ne zna da se Sveta Trojica iz Hrista sagledava, ako je rječ o ipostasima, a ako je rječ o energijama, onako kako opisuju Serafim, Siluan i drugi. Proroda se ne sagledava.

@Milan Nikolic

[C.A._R.I.A.]

пре 4 часа, kopitar рече

Kakav bi ti razmak uvodio u Trojstvo tj u Njihovo vječno zajedništvo?

Jednostavno i jedna i druga teza ako se počne na isključiv način uzimati i tumačiti vodi u herezu.

A upravo su to radili i jedna i druga strana zbog političkih interesa.

Sada je situacija bitno drugačija i moglo bi se način rješenje kao što je Milanče rekao.

Питање није шта бих ја или ти радио. Говорим о црквеној историји а не о мом или твом мишљењу како да се то реши. Све што је речено о томе је већ неко рекао, стога не видим разлога за расправу на личном нивоу.

 Подсетио бих те да су римокатолици фалсификовали поједине документе, стога нису сви били исти. Православи нису радили то, код православних није било девијација типа поста на води суботом, то је девијација која се јавила на западу.

 Стога нема разлога да приписујемо некакве "политичке" интересе јер ту нема политике.

 Супремација папе је нешто чега се римокатолици не одричу и с обзиром на погрешно схватање првенства части у односу на првенство власти, данас је исхођење Светог Духа гурнуто у страну, с обзиром да је један од главних проблема супремација власти и незаблудивост ex catedra епископа Рима.

[Bernard]

                             

 

The notion that the Spirit is in some way the relationship, the love, of the Father and the Son is especially Western. But it is not foreign to the East:

***

The Holy Spirit is “the bond of the Trinity.” – St. Epiphanius of Salamis, Ancoratus, 7 (PG 43:23B).

The Spirit of the Word is like a love of the Father for the mysteriously begotten Word, and it is the same love that the beloved Word and Son of the Father has for the one who begot him. That love comes from the Father at the same time as it is with the Son and it naturally rests on the Son. – St. Gregory Palamas, Chapters, 36 (PG 150:1144D-1145A).

f God, in the Holy Trinity, is Love, then the Holy Spirit is Love of that love.– Sergius Bulgakov, La Paraclet (1946), p. 74.

Commenting on St. Andrei Rublev’s Icon of the Trinity, the Holy Spirit “is in the middle of the Father and the Son. He is the one who brings about the communion between the two. He is the communion, the love between the Father and the Son. That is clearly shown by the remarkable fact that the movement comes from him. It is in his breath that the Father moves into the Son, that the Son receives his Father and that the word resounds.” – Paul Evdokimov, “L’icone”, La vie spirituelle, 82 (1956), pp. 24ff.

 

As the late Yves Cardinal Congar commented, “These pieces of evidence are not sufficient, of course, to form a theological tradition, but they do create a link and a point to an openness. ‘The walls of separation do not reach as high as heaven.'” – Yves Congar, I Believe in the Holy Spirit(Eng. trans., 1983), vol. 3, p. 89.

 

 

Here are some interesting thoughts from the late Yves Cardinal Congar, O.P., one of the great historical theologians of the 20/c:

t is extremely important to note that the West professed the Filioque, through its Fathers and its councils, at a time when it was in communion with the East and the East was in communion with the West.

(Yves Congar, I Believe in the Holy Spirit (Eng. trans. 1983), vol. 3, p. 50)

Cardinal Congar went on to list all of the Western Fathers who professed the filioque:

SS. Hilary of Poitiers (the “Athanasius of the West”), Ambrose, Augustine, Leo the Great, Fulgentius of Ruspe, Eucherius of Lyons, Faustus of Riez, Avitus of Vienne, Gennadius of Marseilles, Julian Pomerius of Arles, Paschasius, Boethius, Cassiodorus, Gregory the Great, and Isidore of Seville.

Western Councils and Creeds that taught the filioque are noted:

The Sixteen Councils of Toledo (440-675), the Quicumque (Athanasian Creed), and the Synod of Hatfield (680).

 

Cardinal Congar lists these Eastern Fathers who “assumed or stated that the Spirit was dependent in his eternal subsistence on the Son”:

SS. Epiphanius and Cyril of Alexandria.

And these Eastern Fathers who “spoke of a procession from the Father through the Son”:

SS. Gregory of Nyssa, Maximus the Confessor, and John Damascene.

Indeed we know that the West professed the filioque very early and was still in communion with the East. Here is what St. Maximus the Confessor, the Proto-Greek Catholic theologian, said on the matter, by way of explanation to his fellow Greeks:

[The Romans] have produced the unanimous evidence of the Latin Fathers, and also of Cyril of Alexandria, from the study he made of the gospel of St. John. On the basis of these texts, they have shown that they have not made the Son the cause of the Spirit–they know in fact that the Father is the only cause of the Son and the Spirit, the one by begetting and the other by procession–but that they have manifested the procession through him and have thus shown the unity and identity of the essence. – St. Maximus, Letter to Marinus, PG 91, 136.

As we can see, the filioque is the teaching of the Church! The East may understand it differently – in a complementary way to that of the West. The East may not sing it in the Creed. But, properly understood, it IS the faith of the Church. If one condemns the filioque, he condemns the whole Western church and he condemns the Eastern church that was in communion with the West! Indeed, he either cuts himself off from the whole Church, or he condemns himself!

 

[Milan Nikolic]

пре 2 часа, Bernard рече

And these Eastern Fathers who “spoke of a procession from the Father through the Son”

Vrlo je primetno da je razlika u izrazu ,,kroz" i izraza ,,iz" bila razlog nesporazuma između zapadnih i istočnih otaca. Reći da Sveti Duh ishodi iz Oca kroz Sina, za istočne oce bilo je podrazumevano. Međutim, izgovor da Sveti Duh ishodi iz Oca i iz Sina unosio je opasnost od pogrešnog tumačenja koje Svetome Duhu oduzima ravnočasnost sa Ocem i Sinom.

Sa druge strane, pojedini istočni teolozi išli su u drugu krajnost oduzimajući Sinu bilo kakvu ulogu u ishođenju Svetoga Duha, što je kod zapadnih teologa ukazalo na opasnost od oduzimanja ravnočasnosti Sina sa Ocem. Tako su pogrešna tumačenja i sa zapada i sa istoka bila dve strane iste medalje. I jedni i drugi koji pogrešno tumače oduzimali su ravnočasnost Svetome Duhu ili Sinu.

Jasno je da svaka strana treba u svojim redovima postaviti stvari na svoje mesto. Na žalost, postoje krugovi kojima je interes ili ubeđenje da ovakvo podvajanje treba ostati do kraja. Zato treba da razgovaramo oslobođeni od svetskih uticaja, na polju čisto teološkom, svedočeći naše živote posvećene u potpunosti Bogu, Koji zaista želi, molitvom i stradanjem dokazavši, jedinstvo vernih u Hristu.

[Bokisd]

пре 5 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Jedinstvo je i po energijama, volji i dejstvu. Kako "realno" razlikovati ipistasi u jednoj zajedničkoj blagodati? 

Jer koliko ja kontam nema neke posebne blagodati Oca, posebne Sina, posebne Duha Svetog, nego je blagodat kao prirodna jedna za Trojicu, odnosno blagodat je prirodna a ne ipostasna, svojstvo prirode, a ne ličnosti.

Hrista, odnosno Logosa razlikujemo kao Ovaploćenog, i tek od Ovoploćenja počinje jasno razlikovanje ipostasi, dakle na osnovu stvorenog = Tijela i Krvi, zato po meni može da se dopusti i izraz stvorena blagodat, jer je stvoreno kao priroda i energija Hrista Boga, spasonosno.

Dakle ne pitanje da li je blagodat stvorena ili nestvorena, nego nestvorena je blagodat Trojice, a stvorena nova blagodat Isusa Hrista.Tjelo i Krv.

Ishodjenje Duha Svetog i od Sina i od oca i od Samoga sebe, odnosno od prirode božije, smislu kako koristi sv Serafim, za svjetlost i energije, a ne za ishodjenje ličnosti.

Да, јединство и по вољи и енергији и дејству, јер су воља и енергија својства природе и суштине, нису одлике ипостаси, и ако је природа заједничка онда су и воља и енергија заједничка. Мислим да такође не постоји посебна благодат него је то благодат св.Тројице, заједничка благодат јер је везана за Божију природу и биће, није везана за посебне Ипостаси.

То је у ствари оно познато, Јединица у Тројици и Тројица у Јединици :

https://www.google.hr/search?q=%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0%2B%D1%83%2B%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8,%2B%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%2B%D1%83%2B%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B8&hl=hr&source=hp&ei=53DlY8u3KoyOrwSG4LuQDg&iflsig=AK50M_UAAAAAY-V-9-p5g0JaICpuqucFpX56qCig20uq&ved=0ahUKEwiLx63wu4n9AhUMx4sKHQbwDuIQ4dUDCAc&uact=5&oq=%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0%2B%D1%83%2B%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8,%2B%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%2B%D1%83%2B%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B8&gs_lcp=Cgdnd3Mtd2l6EAMyBQghEKABMgUIIRCgATIFCCEQoAE6BQgAEIAEOgUILhCABDoHCAAQHhDxBDoECAAQHjoJCAAQBRAeEPEEOggIIRAWEB4QHToLCCEQFhAeEPEEEB06BQgAEKIEOgcIIRCgARAKOgQIIRAVUABY3IYBYLWJAWgFcAB4AIABdYgBuxySAQQzNy40mAEAoAEB&sclient=gws-wiz

WWW.GOOGLE.HR

Мислим да прво требају да се знају основне ствари о разликовању суштине и ипостаси, рецимо овде код св.Григорија Ниског, O Razlici Sustine i Ipostasi :

Св. Григорије Ниски - О реазлици "суштине" и "ипостаси" (превод. А. Ђаковац)

WWW.ACADEMIA.EDU

---

Sv. Grigorije Niski, o razlici "suštine" i "ipostasi"

Има и код нашег св.Јустина у Догматици :

Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom I – Strana 27 – Svetosavlje

SVETOSAVLJE.ORG

Из овога горе је јасно да је Син рођен од Оца, као и да Дух исходи само од Оца. Поставио сам и од св.Фотија Великог, св.Григорија Паламе и св.Марка Ефеског такође је врло јасно да само од Оца исходи Дух, Дух се даје и кроз Сина, али на други начин и икономијски и у времену.

[C.A._R.I.A.]

Цитат

Naime, kada bi bilo moguće posmatrati beskonačnog Boga sa distance i gledati izvođenje druge i treće Ipostasi iz prve Ipostasi, ne bi bilo moguće odrediti iz koje Ipostasi izlaze druge dve. Moglo bi se reći da svaka Ipostas izvodi druge dve. Međutim, onaj pokret koji inicira da druge dve izlaze iz jedne Ipostasi, dolazi upravo od te jedne Ipostasi koja pokreće izvođenje drugih dveju Ipostasi.

Милане, направио си овде озбиљне грешке. Ипостас као такв не изводи се из једне ипостаси. Ако мислиш да Бог од вечности рађа Сина и да исходи Светог Духа, ти си овде написао да се то не може са тачности одредити. Тј. написао си да је логички могуће да Свети Дух исходи од самог себе.

Цитат

Međutim, izgovor da Sveti Duh ishodi iz Oca i iz Sina unosio je opasnost od pogrešnog tumačenja koje Svetome Duhu oduzima ravnočasnost sa Ocem i Sinom

Исхођење Светог Духа "и од Сина" је било уведено као варијанта која је постојала и пре 1054, али не као нешто обавезно. Дакле постојало је као девијација док неко није одлучио да се мења унапред утврђени Символ вере.. То учење је постојало на западу па је касније постало и обавезно на западу али не и на истоку. То је разлика између појединачних мишљења односно теологумена и обавезног учења.

 Управо због разлике између Бога у схватању икономије (Христа) и у схватању вечности (Логоса).

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@Bokisd Ikonomisko i vremeno ishodjenje je samo ustupak katolicima u smislu vama tako izgleda iz vremena, odnosno vase gledanje je tako jer ne razlikujete teologiju i ikonomiju. (teologija je u ekonomiji, za nas stvorene dio ekenomije, perspektiva unutar ekonomije)

Ovaj drugi stav govori o samoj teologiji i o stvarima koje su van vremena u smislu nerazlikujete ipostasno ishodjenje i energiju. Odnosno razlikujmo suštinu i suštinske energije i sve će biti ok.

Olakšavajuća okolnost je što i pravoslavni energije -blagodat  često nazivaju Duhom Svetim, kao sveti Serafim.@C.A._R.I.A.  U tom smislu se može reći da Duh Sveti - blagodat ishodi iz prirode - suštine Duha Svetog (jedne za Trojicu)

Jer to što sveti Serafim vidi nije ishodjenje Duha Svetog od Oca, nego blagodat Duha Svetoga, strogo govoreći blagodat Oca, Sina i Svetoga Duha, medjutim on to naziva Duhom Svetim i nikom ne smeta, a to što vidi ishodi i od Sina, strogo govoreći iz prirode, sagledava nestvorene energije nestvorene prirode, vidi Boga, pričešćuje se blagodaću i ako je u stvorenom tjelu, upravo zato što je u Tijelu.

@Milan Nikolic ne praviš ti "ozbiljnu grešku" nego si godinama u prelesti.

[Milan Nikolic]

пре 8 часа, Bokisd рече

јер су воља и енергија својства природе и суштине

Imaš kod ep.Bačkog u onoj knjizi što čitamo objašnjenje da energije nisu svojstva suštine. Energije dolaze od suštine ali nisu svojstva suštine. Svojstva suštine je nemoguće ni pojmiti ni opitovati, za razliku od energija koje nam se daju. Takođe, suština ne poseduje niti daje energije mimo ipostasi.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 13 минута, Milan Nikolic рече

Imaš kod ep.Bačkog u onoj knjizi što čitamo objašnjenje da energije nisu svojstva suštine. Energije dolaze od suštine ali nisu svojstva suštine. Svojstva suštine je nemoguće ni pojmiti ni opitovati, za razliku od energija koje nam se daju. Takođe, suština ne poseduje niti daje energije mimo ipostasi.

Dobro kažeš, samo ti izgleda nerazlikuješ tekst - energiju od ipostasi, pa si se pričestio ne tekstom nego si umislio da si episkop Bački, odnosno da si u stanju da misliš ko on, a onda si mene vidio kao demona koji napada episkopa, odnosno protivi se njegovoj energiji - tekstu- mišljenju koje je jedno sa tvojim mišljenjem.

Što sve skupa nema veze sa pameću, jer demon se jeste projavio ali ne kroz moj tekst - energiju. 

Nego tebe drži u prelesti i sad budi pošten pa reci šta se desilo prilikom čitanja: da li si našao da su tvoja vidjenja o kojima si pisao ranije autentična, odnosno da li knjižurins govori njima u prilog, ili u prilog mojoj tezi da si godinama u prelesti?

[Milan Nikolic]

@C.A._R.I.A.

Ту хулу на Бога да Свети Дух исходи из самога себе могао си причитати од оног провокатора у свакој теми, па и у овој. Немој то учитавати другима, не само да није фер него обесмишљава разговор.

Тема о филиоквеу припада најделикатнијим у догматском богословљу и захтева изузетну пажњу и посвећеност, подвижнички живот, уздржање и све остало. Нико и никада неће моћи олако разумети и разрешити ту проблематику.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Ako smo prihvatili to što piše kod vladike Irineja da se naziv Duh Sveti koristi nekad za ličnost a nekad za energiju, onda se može reći da ličnost ishodi energiju, odnoso da Duh Sveti ishodi blagodat, odnosno da Duh Sveti Ličnost ishodi Duha Svetog energiju, a nikako da da ipostas ishodi sama sebe, ili energija samu sebe.

Sve je rečeno u prilog ipostasnom ishodjenju od Oca, a energetskom, blagodatnom od prirode Oca, Sina i Svetoga Duha, dakle Duh Sveti ishodi blagodat, a nije On blagodat, razlikujemo ličnost i energiju

Mislim strogo uzevši priroda ishodi energiju, a ličnost Oca ličnost Duha Svetog. Ličnost Sina, odnosno nestvorena priroda ishodi energiju..(Koju i mi pravoslavni ponekad zovemo Duh Sveti)

I ličnost Duha Svetog, odnosno nestvorena priroda Duha Svetog ishodi energiju , blagodat Duha Svetog koju mi nekad nazivamo Duhom Svetim zbog nestvorenosti.

Medjutim ok je reći da u energiji -  blagodati poznajemo ipostas, i kao da ipostas ishodi energije.

Medjutim niko ne čuje pitanje: Kako u jednoj energiji poznajemo različite ipostasi.

Koje mora biti slično, onome kako u prirodi razlikujemo 3 ipostasi.

Odnosno zašto sv Serafim u blagodati Svete Trojice vidi ipostas Duha Svetog, da kažem naglašeno. Zašto nije rekao Blagodat Oca? Ili blagodat Sina?

Zašto mi često mješamo blagodat - energiju sa ipostašću?

Da napomenem i Ludovikosovo: "Ličnost umjesto blagodati"

Zizijulas koji sada prolazi mitarstva, nije bio bilo ko, a njemu se zamjera da nije razlikovao ličnost i blagodat.

A vidimo i kod svetog Serafima, on blagodat naziva Duhom Svetim.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Kao što svako ko bilo šta piše o ovoj problemstici vidi, dosadno je uvjek pisati opširno i govoriti npr. ličnost Oca, ličnost Sina, ličnost Duha Svetog, nego prosto Otac, Sin i Duh Sveti ko ili ispred prirode pisati uvjek stvorena ili nestvorena, ili ispred energija uvjek pisati stvorena ili nestvorena, nego se vidi iz teksta i konteksta. 

To važi i za Damaskina kada kaže pričešćujemeo se (pored energija) božanskom prirodom... Tjelom i Krvlju, meni je očigledno da misli na Hristovu stvorenu prirodu.

[kopitar]

пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Ako smo prihvatili to što piše kod vladike Irineja da se naziv Duh Sveti koristi nekad za ličnost a nekad za energiju, onda se može reći da ličnost ishodi energiju, odnoso da Duh Sveti ishodi blagodat, odnosno da Duh Sveti Ličnost ishodi Duha Svetog energiju, a nikako da da ipostas ishodi sama sebe, ili energija samu sebe.

Sve je rečeno u prilog ipostasnom ishodjenju od Oca, a energetskom, blagodatnom od prirode Oca, Sina i Svetoga Duha, dakle Duh Sveti ishodi blagodat, a nije On blagodat, razlikujemo ličnost i energiju

Mislim strogo uzevši priroda ishodi energiju, a ličnost Oca ličnost Duha Svetog. Ličnost Sina, odnosno nestvorena priroda ishodi energiju..(Koju i mi pravoslavni ponekad zovemo Duh Sveti)

I ličnost Duha Svetog, odnosno nestvorena priroda Duha Svetog ishodi energiju , blagodat Duha Svetog koju mi nekad nazivamo Duhom Svetim zbog nestvorenosti.

Medjutim ok je reći da u energiji -  blagodati poznajemo ipostas, i kao da ipostas ishodi energije.

Medjutim niko ne čuje pitanje: Kako u jednoj energiji poznajemo različite ipostasi.

Koje mora biti slično, onome kako u prirodi razlikujemo 3 ipostasi.

Odnosno zašto sv Serafim u blagodati Svete Trojice vidi ipostas Duha Svetog, da kažem naglašeno. Zašto nije rekao Blagodat Oca? Ili blagodat Sina?

Zašto mi često mješamo blagodat - energiju sa ipostašću?

Da napomenem i Ludovikosovo: "Ličnost umjesto blagodati"

Zizijulas koji sada prolazi mitarstva, nije bio bilo ko, a njemu se zamjera da nije razlikovao ličnost i blagodat.

A vidimo i kod svetog Serafima, on blagodat naziva Duhom Svetim.

Duh Sveti ličnost ishodi Duha Svetog energijujesam ti fino kazo da će energiju da te upropaste.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 24 минута, kopitar рече

Duh Sveti ličnost ishodi Duha Svetog energijujesam ti fino kazo da će energiju da te upropaste.

Ako, energije su život i život vječni. Bez nestvorenih energija ne mogu da poznam u stvorenom Tijelu i Krvi ličnost Isusa Hrista, niti bez blagodati i jedinstva u Tijelu mogu poznati njegovoga Oca, a kamoli da izvan (blagodati) odnosno energija Duha Svetog mogu poznati ipostas odnosno ličnost Duha Svetog.

Sve u jednoj blagodati - energiji Oca Sina i Svetoga Duha, ja Isusa poznajem kao stvorenog (ovaploćenog)( podrazumjeva se i nestvorenog, ali samo zbog debila dopisujem, jer me love u rječi)

Duha Svetoga kao nestvorenog ( neovaploćenog)

a Oca koji je takodje neovaploćen poznajem kao uzrok Ovaploćenog i Neovaploćenog Boga svakog na svoj način , radjanjem i ishodjem.

A Sveti Duh i Isus Hristos Logos i ako jedan na drugog ukazuju i oko nas jednom blagodaću saradjuju nisu ipostasni  uzroci jedan drugom.

Pa šta ti je to čudno, i Isus Hristos kao ličnost ima Tjelo Hristovo i dvje energije Hristove, i dvije prirode Hristove, odnosno božansku stvorenu prirodu. Nije huča reći za Crkvi da je Hristos i sl, Ima Hrostos kao Bog i ima Hristos kao Crkva, može se reći tako.

Tako da pazi da tebe odsustvo energijs ne upropasti jer to je mrtvi bog metafizike, kako reče Fridrih mi Niče.

Znači rječ je o živome Bogu,

Kada kažeš Slava Ocun Sinu i Svetome Duhu ti ksžeš energije Oca Sina i Svetoga Duha.

Bez energija nema ni slavoslovlja a kamoli  bogopoznanja nego su to puste rječi, pojmovi nekog ideološkog sistema koji jedan drugog potkrepljuju a svi su skupa: nihilizam i ateizam.

Amin.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Duha Svetog jedino blagodaću poznajemo, dok Hrista nalazimo u Tijelu ( u "svijetu"),  na neki način kroz Hristov jevandjelski  govor mi možemo čuti za Oca i povjerovati Hristu, ali ako u tom povjerovanju mi ne poznamo blagodat Duha Svetog, ništa nećemo znati valjano. 

Za to i zbog katoličkog svodjenja Duha Svetog na energiju,(jer iz Hrista ishodi energija a ne ipostas Duha Svetog) na ono Slava u slavoslovlju, sv Serafim naglašava ovo blagodatno poznanje Duha Svetog kao cilj hrišćanskog života.

Naglašava pneomatološku komponentu, a onda od onih koji su jednodimenzionalni u hristološkom smislu kao i palamiti biva optužen za paterenstvo ili kako danas kažu nirvanu.

Dakle mi blagodaću ujedno poznajemo i Ovaploćenoga i Neovaploćenoga Boga, pričešćujemo se i vaskrlom tvari i bespočetnim energijama.

Jer nema stvorenog bez nestvorenog, a ni nestvorenog za nas stvorene bez stvorenog, jer mi nikada nećemo napustiti stvoreno, nije to spasenje, nego jedinstvo u Hristu.