Дијагноза - карцином

[Ненад Р.]

  On 1. 3. 2014. at 12:19, nana рече

Хвала, ја заиста то у детаље не знам. За које га потребе онда користи наш организам?

Нано , једина храна која човечији организам у потпуности апсорбује је мед . Он се користи код пацијената након веома тешких операција да би ти пацијенти брже опоравили и брзо повратили своју снагу . Мед се користи као благ антибиотик и премазују се мање ране да би пре зарасле . Има повољан утицај у лечењу депресивних болести , лечење блажих облика несанице , па чак могу да га користе дијабетичари којима нагло падне глукоза у крви по једну кафену кашичицу .

Лечење пчелињим производима зове се Апитерапија , укуцај на претраживач и наћи ћеш доста тога о лечењу пчелињим производима.

[Margareta]

  On 1. 3. 2014. at 17:40, Неле рече

 Мед се користи као благ антибиотик и премазују се мање ране да би пре зарасле . 

 

To je itekako istina i uspešno! U vet.stanici u kojoj sam na praksi, kad neko dovede životinju koja ima ranu koja ne treba da se ušiva, kolika god da je, nakon što je vet.sredi i napršće AB uvek vlasnicima preporuči da  ranu slobodno namažu sa malo meda, pored toga  što je dobar kao antiseptik, pošto je gust  sprečava da se rana zaprlja i inficira.

[Zawisza]

  On 1. 3. 2014. at 10:41, nana рече

&Маргарета

А са чим има везе тај шећер ако је већ шећер.Добро би било да објасниш колко знаш.

 

&Еко.Бл

 Слажем се, ипак  верујем било би их али тада  сигурно у много мањем обиму....... и  то "окретање" не може бити делотворно ако се ми само делимично и некомплетно окренемо  здравом начину живота.То је мука, на многе факторе ми не можемо да утичемо.  Екстра што није баш ни усаглашено шта све под "здравим животом" треба подразумевати. Тек после тога долази проблем и како то све спровести у дело...

Šećer je je prirodan koliko i med, dobijamo ga iz repe ili trske, med od pčela. Šećer je saharoza a med je sastavljen od monosaharidanih molekula glukoze i fruktoze. Naš organizam ne može da koristi saharozu pa onda jedan enzim u našem stomaku je razlaže na monosaharide. Znači med odmah koristi naš organizam, normalno fruktozu malo usporeno a glukozu odmah kao "trnsfuziju". U medu pored toga ima i vitamina, minerala, proteina, ima i vode, sve ga to nema u šećeru. 

Ali u medu ima i jedna jako gadna bakterija, koja nije opasna za odrasle ali za bebe je zlokobna i zato bebe ne smeju da konzumiraju med.

 

Dokazano je da med leči neke bolesti, nije dokazano da šećer leči bilo šta. 

[nana]

Хвала Неле,... знам то остало и слажем се јер га у породици већ доста година и редовно користимо на разне начине  (од мазања усана које испуцају на ветру, преко свакаквих рана које стварно супер зарастају,  до облога у које упакујем  унуке да преноће у ситуацијама " цури ми нос",упаљено  грло,  или  бронхитис)....и наравно сви ,осим мене, га често користе и у исхрани као замену за бели шећер...све је то :good2:

 

 

 

  On 1. 3. 2014. at 17:40, Неле рече

Хвала, ја заиста то у детаље не знам. За које га потребе онда користи наш организам?

Ово сам само питала Маргарету да ми појасни  како се те две-три врсте шећера којих има у меду искористе у нашем организму.,..јер је рекла да се не разлажу на исти начин као обичан (прехрамбени) шећер али се ипак своди на угљене хидрате и велику енергетску вредност меда.Коментарисала сам корисност меда само са позиције оног ко је оболео од рака,што је и  тема ове теме, а ја сам силом прилике скоро "докторирала" на истој, .... не уопшено о корисности меда и апитерапеутицу.

И даље мислим да је објава ове жене некоректна и неодговорна из пуно разлога а највише због самог краја (тј.њеног закључка) да мед и ђумбир сигурно лече и препоручује га свим  који болују од рака (широк појам и загуљена бољка). Неозбиљно.

[Zawisza]

Pili ljudi svašta, neko i preživeo, mojoj mami tri puta otstranjivali karcinom, nadživela sve u familiji i još hvala Bogu funkcioniše. Ali imala jaku motivaciju da živi, morala da neguje decu moje sestre, nije imao ko drugi i bolest se povukla. 

Ona pa tvrdi da je to Božija volja.

[lab_man]

čitam i prosto ne verujem šta se ovde piše...ovu bi temu trebalo zatvoriti da bolesni ne bi dobijali neku lažnu nadu ili pokušavali da se leče nečim što nema nikakve efekte...

[lab_man]

  On 1. 3. 2014. at 20:44, Zawisza рече

Pili ljudi svašta, neko i preživeo, mojoj mami tri puta otstranjivali karcinom, nadživela sve u familiji i još hvala Bogu funkcioniše. Ali imala jaku motivaciju da živi, morala da neguje decu moje sestre, nije imao ko drugi i bolest se povukla. 

Ona pa tvrdi da je to Božija volja.

 

ovo je jedini razuman post na celoj temi.

[Margareta]

  On 1. 3. 2014. at 20:48, orthodox_SRB рече

čitam i prosto ne verujem šta se ovde piše...ovu bi temu trebalo zatvoriti da bolesni ne bi dobijali neku lažnu nadu ili pokušavali da se leče nečim što nema nikakve efekte...

 

Niko ovde nije komentarisao uspešnost ,,leka'' nego to da li bi svi smeli uopšte da ga koriste i kada. 

[Иван ♪♫]

20.03.2014. u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, objavljen je naučni rad koji bi mogao označiti prekretnicu u borbi protiv najvećih kancerogenih oboljenja, od kojih svake godine umire sve više ljudi.

Prof. dr. Irving Weissman, zaslužan za otkrivanje vakcine protiv svih vrsta raka.

Stanfordski tim, na čelu s profesorom Irvingom Weissmanom je otkrio kako gotovo sve vrste raka koriste protein CD47 s kojim zbunjuju imuni sistem domaćina, naime ovaj protein omogućava tumorima i metastazama da se slobodno šire po telu bez da ih napadaju T limfociti – koji proždiru i rastvaraju sve strane ćelije u našem telu.

 

Osim toga Stanfordski tim je saznao još jednu neverovatnu činjenicu, naime sve zdrave ćelije u ljudskom telu imaju određene količine proteina CD47, one na taj način limfocitima šalju poruku kako pripadaju telu domaćina.

Kancerogene ćelije imaju puno više ovog proteina nego zdave ljudske ćelije, ta činjenica je neverovatna, jer su svi oblici raka, limfoma i leukemije uspeli nasamariti naša tela, uveravajući vlastiti imuni sistem kako se radi o normalnim i zdravim ćelijama koje treba braniti i čuvati, a ne proždirati i uništavati.

Weissman je ustanovio kako se nakon samo jedne jedine inekcije s anti-CD47 tumori u laboratorijskim miševima smanjuju, a nakon tretmana svi miševi koje je vakcina protiv kancerogenih oboljenja su ostali zdravi i četiri meseca nakon tretmana, tačnije do objave studije.

Jedini neuspeh ovog istraživanja je slučaj jednog miša u kontrolnoj skupini od deset miševa s limfomom, kome rak nije u potpunosti nestao, kod svih ostalih vrsta raka vakcina je delovala s potpunim uspehom.

Svi miševi su bili inficirani s ljudskim oblicima raka, a Wissmanov tim se potrudio pronaći sve moguće poznate vrste kancerogenih ćelija.

Nakon detaljnih istraživanja Weissman je izjavio sledeće:

Pokazali smo kako je na tumorima, koji čak i nisu nestali nakon primarnih tretmana, imuni sistem nastavio delovati, naime jednom kada smo uklonili hemijsku mimikriju kancerogenih ćelija, T limfociti su brzo naučili kako trebaju uništavati sve što liči na tu vrstu raka, imuni sistem je brzo i efikasno uništavao metastaze, sprečavao je dalji rast tumora, te je nastavio s normalnim radom protiv kancerogenih ćelija iako im više nismo davali dodatne inekcije s anti-CD47.

Weissmanov tim je dobio 20 miliona dolara za kliničko ispitivanje vakcine na ljudima, preliminarna klinička ispitivanja bi se trebala obaviti u Kaliforniji tokom ove godine, nakon toga će uslediti novo istraživanje, od čijih rezultata će zavisiti kada će univerzalna vakcina protiv raka postati dostupna širom sveta i za koju cenu.

IZVOR: http://www.vestinet.rs/info/kraj-hemoterapiji-i-zracenju-na-pragu-univerzalna-vakcina-za-sve-tipove-raka

 

http://med.stanford.edu/ism/2013/may/cd47.html

[Grizzly Adams]

Браво мајсторе!

 

Надам се да ће коначно стати тој несрећи на реп.

[Trifke]

 

Photo credit: Cancer stem cells in myelodysplastic syndrome: Fluorescence image of MDS stem cells in which orange shows an area of chromosome 5 has been lost from the cell. Credit: Petter Woll/Oxford University

 

A study involving a collaboration of British and Swedish researchers has managed to track the genetic mutations that convert healthy cells into cancerous ones. These results are the first to indicate the existence of cancer “stem cells” and could eventually offer other avenues of treatment. The study was led by Sten Eirik Jacobsen of the Weatherall Institute for Molecular Medicine at the University of Oxford and the results were published in the journal Cancer Cell.

There has been considerable debate among cellular biologists about the existence of cancer stem cells (CSCs), which are mutated cells that continue to produce more diseased cells just like it. Though there have been previous attempts to show their existence, the genetic equipment and tests used for identification were not reliable enough to definitively prove their existence. 

The common analogy for CSCs is that of tending a garden. When getting rid of weeds, it is not enough just to pull out the stems and leaves. If the root remains in the soil, the weed will return. With cancer, eliminating most of the cells might reduce the size of the tumor, but without getting rid of the stem cells most responsible for disease propagation, it will just return.

The participants of the study all of myelodysplastic syndrome (MDS), which can progress into acute myeloid leukemia (AML). Malignant cells were extracted from their bone marrow and monitored as they grew over time. The team was able to identify a very small group of cells that were the first to mutate and pass those mutations along, encouraging mutations and tumor growth. These cells were basically at the top of the hierarchy for stem cells. 

“This is conclusive evidence for the existence of cancer stem cells in myelodysplastic syndromes,” lead author Petter Woll said in a press release. “We have identified a subset of cancer cells, shown that these rare cells are invariably the cells in which the cancer originates, and also are the only cancer-propagating cells in the patients. It is a vitally important step because it suggests that if you want to cure patients, you would need to target and remove these cells at the root of the cancer -- but that would be sufficient, that would do it.”

The results of this study are promising as research moves forward, but it is still a long way off from doctors targeting these cells in clinical treatments for MDS. Now that researchers know how to identify these cells, they can begin to understand how they function.

Information gathered in those future studies will be applied to pushes for drug discovery, before taking the steps toward FDA approval for clinical use.
Read more at http://www.iflscience.com/health-and-medicine/mutations-cancer-%E2%80%98stem-cells%E2%80%99-tracked-first-time#k9Uw1T5oU0dXeybO.99
Read more at http://www.iflscience.com/health-and-medicine/mutations-cancer-%E2%80%98stem-cells%E2%80%99-tracked-first-time#k9Uw1T5oU0dXeybO.99

 

[Ignjatije]

'Molim vas, napišite da sam dijete izliječio petrolejom! Tumor na mozgu je nestao, želim svima dati recept!'

 

 

Liječnici svjetskog glasa proglasili su je čudom i rekli njezinom ocu da joj nastavi davati ono što i do sad, ma što to bilo. A on joj je, između ostalog, davao petrolej pomoću kojega je najsmrtonosniji oblik tumora na mozgu - nestao!

Senad Mujkić, državljanin BiH, nastanjen kraj Tuzle, veliki je čovjek, humanist i nadasve – otac. Dugih petnaest godina vodi bitku s teškom dijagnozom svoje, sada 19-godišnje kćeri Merime, koja je s četiri godine oboljela od tumora na mozgu. Nakon šest operacija u više država, odstranjivanja tumora koji se vraćao u sve gorim oblicima, vijesti od strane stručnjaka da je "Merimi došao kraj", do proglašenja Merime čudom od strane svjetskih stručnjaka jer je bolest pobijedila, između ostalog, pijući petrolej. "Što god da dajete svom djetetu, nastavite", savjetovali su svjetski kirurzi oca Senada:

- Ne mogu to podnijeti, ne mogu držati u sebi... Želim da svi oboljeli i njihove obitelji znaju da ima pomoći i da se ne predaju. Ljudi svakodnevno umiru pa mi moja savjest nalaže da im pomognem i ovom prilikom dajem ovako javno svoj kontakt. Svi neka me nazovu, svi koji prolaze ovo što sam ja prošao sa svojom Merimom – ushićeno nam govori Senad Mujkić. A prošao je pakao...

- Merima je rođena 15. 1. 1995. godine (u ratu u BiH), kao zdrava beba i osim uobičajenih zdravstvenih problema koje ima svaka beba, većih nije imala. Tako je bilo sve do 19. 6. 1999. godine kada je prvi put u jutarnjim satima izgubila svijest i to na više od dva sata. Odmah je, naravno, smještena u UKC Tuzla na odjel neuropedijatrije, gdje su joj nadležni lječnici dodijelili dijagnozu EPILEPSIJA. Te je godine dva puta bila u bolnici zbog krize svijesti. Ovaj i svaki naredni put kada bi Merima "zaglavila" u bolnicI zbog krize svijesti, nadležni liječnik neuropedijatar joj je uvijek mijenjao terapiju antiepiletika, obrazlažući da je rezistentna na dosadašnju – opisuje Senad početke bitke za Merimino zdravlje.

- Iste godine u 11. mjesecu učinjeno joj je prvo snimanje mozga magnetskom rezonancom u KC Sarajevo i tada je dr. radiolog Goran Sulejmanpašić iz KC Sarajevo napisao "nalaz je u granicama normale". Taj nalaz je, nažalost, bio odrednica neuropedijatrici iz UKC Tuzla te je ona nastavila Merimi voditi dijagnozu EPILEPSIJA. Moje dijete je u nastavku svake godine po dva, tri puta zbog kriza svijesti bila smještana u bolnicu i svaki put kada bi se to dogodilo, neuropedijatrica joj je mijenjala terapiju antiepilepticima, ali nas nije upućivala na novo snimanje mozga magnetom. Tako je bilo sve do 2005. godine kada je Merima, na prvi dan proljeća (21. 3.) u jutarnjim satima izgubila svijest. Odmah je, naravno, smještena u bolnicu i na moje grubo inzistiranje i moje povike upućeni smo na drugo snimanje mozga magnetskom rezonancom (dakle, prvo je bilo 1999., a drugo tek 2005. godine) što je veliki, nedopustiv interval između dva snimanja, s obzirom na njezine teške krize svijesti i sveukupne simptome. Otišli smo u VAMED MR centar u Novi Sad gdje je dr. Boris Petrović - radiolog, pregledavajući prvu snimku koju smo donijeli, a koja je učinjena 1999. godine u KC Sarajevo, napisao napomenu:

"RETROSPEKTIVNIM PREGLEDOM MR SNIMAKA KOJI SU UČINJENI U KC SARAJEVO 1999. GODINE, VIDLJIVO JE DA JE LEZIJA (TUMOR) BIO PRISUTAN, ALI DA NIJE DETEKTIRAN. POSTOJI INTERVALNA PROGRESIJA KOJA ODGOVARA MORFOLOGIJI SPORORASTUĆEG TUMORA" - vrlo detaljno objašnjava Senad i nastavlja:

- Odmah je predložena hitna operacija koju je zbog rizičnosti obavio vrsni neurokirurg prof. dr. Vinko Dolenc u KC Ljubljana. Tadašnji PH nalaz je pokazao da je Merimi odstranjen tumor ASTROCITOM grad II. Nakon te operacije Merima nije imala niti joj je preporučena ikakva dodatna terapija (kemo ili zračna). Na kontrolnoj snimci mozga magnetskom rezonancom napravljenom u Tuzli, Merimi je krajem 2007. godine utvrđen recidiv (povratak) tumora na mozgu.

S obzirom na to da prof. dr. Vinko Dolenc iz KC Ljubljana nije bio voljan obaviti drugu operaciju (obratili smo mu se jer je on radio prvu operaciju), ostvarili smo kontakt s INI (međunarodni neurokirurški institut u Hannoveru) te je Merima u 8. mjesecu 2008. godine i operirana u tom institutu. Operirao ju je uvaženi stručnjak svjetskog glasa, neurokirurg, prof. dr. Sammi Madjid.

Nalaz je pokazao da je Merimi odstranjen tumor PYLOCITIČNI ASTROCITOM, što je neurokirurga prof dr. Sammi Madjida dovelo u dilemu jer joj je na prvoj operaciji PH nalaz pokazao ASTROCITOM grad II (medicina ne poznaje da tumori iz većeg gradusa prelaze u niži, nego samo iz nižeg u viši).

S obzirom na te nedoumice, specimen (uzorak tumora) je poslan u još dva referentna laboratorija u BonnuiKölnu, odakle su stigle potvrde da je na toj drugoj operaciji Merimi zaista i odstranjen PYLOCITIČNI ASTROCITOM grad I. Na završnom razgovoru kod prof. dr. Sammi Madjida, rečeno nam je da je to najlakša vrsta tumora i da kad se pacijentu jednom odstrani takav tumor, on se smatra izliječenim. Međutim, krajem 2009. godine Merimi je na kontrolnom snimanju mozga magnetnom rezonancom u Tuzli vrsni radiolog dr. Sead Dizdarević otkrio novi recidiv – opisuje Senad kalvariju kroz koju je prolazio:

- Tu snimku smo poslali u INI institut u Hannover želeći da prof. dr. Sammi Madjid da svoje mišljenje. On nas je pozvao da dođemo gore, što smo i učinili. Kazao je da to nije tumor, već trag (rub) reza. Kada sam ga pitao zašto Merima ponovno ima krize, rekao je da je to posljedica operacija. Isto tako nam je kazao prof. dr. Vinko Dolenc iz KC Ljubljana - nije recidiv. Snimku je pogledao i vrsni radiolog dr. Boris Petrović u Novom Sadu te kazao da to jest recidiv.

Doveden u ćorsokak, tražio sam i mišljenje prof. dr. Branislava Antića s VMA Beograd. On je rekao da to nije recidiv tumora i da treba Merimu pustiti da živi bez ikakvih ograničenja i da, ako želimo, kroz nekih desetak mjeseci učinimo snimanje mozga magnetskom rezonancom sa spektroskopijom. Kada je to rekao bio je 12. mjesec 2009. godine, znači po njemu smo trebali učiniti spektroskopiju tek u desetom mjesecu 2010. godine! Na moje inzistiranje, s obzirom na simptome koje sam uočavao kod Merime (letargičnost, pospanost, umor...), zamolio sam prof. dr. Branislava Antića s VMA Beograd (s obzirom na to da se takva snimanja ne rade u BiH) da nam ubrza tu spektroskopiju. Rekao je da nema potrebe za žurbom te da su Merimi simptomi posljedica dotadašnje dvije operacije. Međutim, na moju upornost on je urgirao i mi smo 26. 3. 2010. godine otišli u bolnicu Sveti Sava u Beogradu na to snimanje mozga magnetskom rezonancom, gdje je Merimi otkriven ogroman recidiv tumora (promjera 9,5 cm). Prof. dr. Branislav Antić sa VMA je bio iznenađen i zaprepašten. Rekao je da je to ogroman tumor i da on ne želi raditi tu hitnu operaciju koju je po njemu trebalo učiniti – odmah. Istu večer je smještena u UKC Tuzla. Tu nam se srušio cijeli svijet – energično svjedoči otac čudesno izlječene djevojke.

- U UKC Tuzla također nisu smjeli operirati, već su nam kao najbliži, dobar neurokirurški centar predložili KBC Rebro u Zagrebu i prof. dr. Pavla Miklića i prof. dr. Josipa Paladina. Odmah sam ih kontaktirao kada me je prof dr. Miklić pozvao da mu hitno donesem tu posljednju snimku iz Beograda, što sam hitno i učinio. On mi je tada (30. 3. 2010. god.) rekao "NEMAMO PUNO VREMENA, PROBLEM JE ALARMANTAN" i zakazao operaciju već za šest dana. Dogovoreno je da Merimu uoči tog šestog travnja uz određene medicinske mjere prebacimo u Zagreb. Međutim, u večernjim satima 31. 3. 2010. godine Merima je u UKC Tuzla pala u komu iz koje se nije budila. Tog 1. 4. 2010. godine, iako nije imao svu potrebnu tehnologiju za takvu operaciju, prof. dr. Mirsad Hodžić iz UKC Tuzla ju je hitno operirao, kada joj je uspio odstraniti samo veći dio tumora i kada joj je izvadio jedan lubanjski koštani poklopac i ugradio ga u potkožno tkivo trbuha.

Dan poslije, 2. 4. 2010. godine, CT snimak je pokazao veliko krvarenje u mozgu te je Merima hitno podvrgnuta reoperaciji kako bi se zaustavilo krvarenje... - s nevjericom slušamo o Meriminim patnjama.

- Kroz tri dana, Merima se probudila i s obzirom na to da tumor nije u cijelosti odstranjen, a da smo bili dogovorili sve u Zagrebu na Rebru (operaciju na koju nismo stigli doći zbog kome), ona je 12. 4. 2010. godine uz velike medicinske mjere i osiguranje prevezena u Zagreb na Rebro gdje je 14. 4. 2010. podvrgnuta najnovijoj, petoj po redu operaciji koju je učinio prof. dr. Pavle Miklić i prof. dr. Josip Paladino. Znači, u četrnaest dana travnja 2010. godine Merima je imala tri vrlo teške operacije koje su trajale svaka po 7 sati. PH nalaz je pokazao da je Merimi odstranjen nasmrtonosniji tumor mozga GLIOBLASTOM MULTIFORME grad. IV. Prosječan vrh preživljavanja od trenutka dijagnosticiranja je 14 mjeseci. Prof. Paldino mi je rekao: "JA, NA ŽALOST, NE ZNAM NIKOGA DA JE PREŽIVIO GLIOBLASTOM...."

U petom i šestom mjesecu 2010. godine provedena je kemo i zračna terapija. Pitao sam liječnike što da činim, što da joj dajem? Svi redom su mi rekli da Merima jede što svi mi jedemo, da nema lijeka tom tumoru i da je pitanje dana, možda čak i sata kad će se vratiti i tada je kraj...

Po povratku iz Zagreba, a i mnogo ranije, tragao sam za tim kako da joj pomognem, tragao sam za alternativnim načinima liječenja, pronalazio ljude koji su imali slična ili ista iskustva i od svih njih uzimao ono za što sam smatrao da joj ne može naškoditi, a ako pomogne, dobro je – kazao je Senad, a onda ispričao nešto nevjerojatno:

- Tako sam joj počeo svako jutro, na tašte (prazan želudac), davati po jednu jušnu žlicu običnog petroleja. Kad se za nekoliko dana Merimin organizam privikao na petrolej, počeo sam joj davati i jednu žlicu navečer. Iz ishrane smo izbacili crveno meso i šećere, vegetu, crvenu papriku, a uveli sve prirodno, neprskano. Merima je završila s kemoterapijom i zračenjem krajem šestog mjeseca 2010. godine, zbog iscrpljenosti i svega što joj se dogodilo do tada. Dana 7. 7. 2010. godine u večernjim satim je pala u komu iz koje se probudila 23. 7. 2010. godine. Liječnici su tada govorili da je pitanje sata kad će podleći. Sva u dekubitnim ranama, s potpuno lošim imunitetom, ponovo smo počeli s "našom" terapijom petrolejom, đumbirom (ingver) u medu s limunom u točno doziranim omjerima, kurkuma začinom sa čurekotom, sezamom, biberom, origanom, ružmarinom u jogurtu, čajevima izvrsnog travara mr. Ive Trogrlića iz Žepča (BiH) i još nekim predobrim supstancama o kojima mogu razgovarati "oči u oči"....

Merima je svaki dan bila sve jača i bolja, ali nakon posljednje operacije u Zagrebu (peta operacija po redu), njoj je skoro godinu dana rana na rubu reza curila, kada se prof. dr. Mirsad Hodžić iz UKC Tuzla odlučio da joj, s obzirom na to da nije imala koštani poklopac koji joj je još uvijek u trbušnom potkožnom tkivu, uzme ovojnicu mišića iz butne kosti i prenese na taj lubanjski dio kako bi koliko toliko nadomjestio nedostatak kosti te kako bi riješio problem curenja rane što je i učinio u šestom mjesecu 2011. godine te je tako Merima sveukupno imala šest operacija glave. Merima i dan-danas uzima dosta stvari koje podižu imunitet, a osnova svega je kurkuma, lan, čurekot, biber, maslinovo ulje, svako jutro pije petrolej (uz određene pauze), đumbir, med, velike količine limuna i još dosta preparata.

U međuvremenu, moja je Merima uspjela završiti srednju trgovačku školu.

Od posljedica zračne terapije nema kose na velikoj površini glave pa ćemo kada se od svega odmori uraditi i presađivanje kose, nadajući se da ćemo uspjeti naći nekog sponzora za tu operaciju koja je također skupa...

Posljednji snimci mozga magnetskom rezonancom pokazuju vrlo čistu situaciju u mozgu bez ikakvih znakova bolesti! Merima je danas i za liječnike svjetskog glasa medicinski fenomen, izliječena je i kada bi ju vidjeli, pomislili bi da nikada nije imala nikakvih zdravstvenih problema. Osim tog fizičkog nedostatka kose i velike sramežljivosti, drugi defekti su zanemarivi.

Ovu priču sam odlučio podijeliti s javnošću želeći da ljudi trebaju shvatiti da bolest nije kraj, da se vrijedi boriti i pokušati učiniti sve kako bi se izliječili, čak i od ovih opakih, najsmrtonosnijih bolesti. Mene je rukovodilo to da sve što joj dajem, da joj ne naškodi, a ako pomogne – tim bolje. Želim još samo reći da moja Merima jako voli životinje, a pse iznad svega... – kazao je veliki otac Senad i ponovio:

RADO ĆU SVIM VAŠIM ČITATELJIMA UŽIVO ISPRIČATI SVE ŠTO, KAKO I U KOJIM OMJERIMA SAM DAVAO MERIMI I RADO ĆU SE ODAZVATI AKO ME POZOVU. MOJ TELEFON JE 00387 61 143 433.

 

 

http://www.dnevno.hr/vijesti/regija/128817-molim-vas-napisite-da-sam-dijete-izlijecio-petrolejom-tumor-na-mozgu-je-nestao-zelim-svima-dati-recept.html

[Јефимија Крунић]

Недавно сам пронашла ове странице на интернету, и обрадовала сам се, јер се напокон удружила научна и стручна јавност, да се обрачуна са разним продавцима магле. На овој фб страници скупљени су људи од струке, људи који су читав живот провели по лабараторијама и на факултету,који имају иѕа себе акдемске каријере, који су објављивали своје научне радове али и који знају ко је ко у научном свету и коме треба веровати. Основали су ову страницу да би се борили против надрилекарства у Србији, које је завладало задњих двадест година. Један од иницијатора је професор са хемисјког факултетеа Зоран Вујчић који је почео да се бори на свом блогу "Хемија око нас"http://zoranvujcic.com/ остали су прихватили и отворили ову фб страницу https://www.facebook.com/groups/302677899828770/?fref=ts. Мислим да смо ми као хришћани одговорнији од осталих, и да треба да дигнемо глас против оваквих погубних деловања разних надрилелара

[JESSY]

Ovo je napisala Erma Bombek kada je otkrila da umire od raka, o tome šta bi radila kad bi imala drugu priliku za život:

 

Otišla bih u krevet kad sam bolesna jer Zemlja neće prestati da se okreće ako ja negde ne budem prisutna. Zapalila bih ružičastu sveću u obliku ruže, pre nego što se otopi od stajanja. Manje bih pričala i više slušala. Pozvala bih prijatelje na večeru čak i ako je tepih umrljan ili je kauč izbledeo. Pojela bih kokice u dnevnoj sobi i ne bih brinula o nečistoći ako moji požele da zapale vatru u kaminu. Odvojila bih vreme za slušanje mog dede i putovanje kroz njegovu mladost. Preuzela bih više odgovornosti koje je nosio moj muž. Ne bih nikad insistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred letnjeg dana jer je moja kosa upravo isfrizirana i uređena. Sela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave). Manje bih plakala i smejala se ispred televizora, a više posmatrajući život. Ne bih kupovala samo ono što je praktično, na čemu se neće videti mrlje ili što ima doživotnu garanciju. Umesto što sam želela da što pre prođe devet meseci trudnoće, cenila bih svaki trenutak shvatajući da je čarolija koja raste u meni prilika da učestvujem sa Bogom u stvaranju čuda života. Kad bi me deca iznenada poljubila, ne bih nikad rekla: "Kasnije. Sada operi ruke pre ručka." Mnogo bih češće izgovarala "volim te" umesto "žao mi je". Kad bih imala drugu priliku za život cenila bih svaki minut, posmatrala život i ne bih se osvrtala.

Prestanimo da se znojimo zbog malih stvari. Prestanimo da brinemo o tome ko nas ne voli, ko ima više ili ko šta radi. Umesto toga, počnimo da cenimo odnose koje imamo s onima koji nas vole. Razmišljajmo o tome čime nas je Bog blagoslovio i šta činimo svaki dan da poboljšamo sebe umno, fizički i emocionalno.

 

Želim svima vama blagosloven dan!

 

 

http://znakoviporedputa.com/misli-izreke-citati/481-zapis-%C5%BEene-koja-je-otkrila-da-umire-od-raka

[Данче*]

BEOGRAD -

Borba protiv obeležavanja i diskriminacije važna je za sve koji su oboleli od teških bolesti, poručili su danas mladi lečeni od raka u detinjstvu, udruženi u neformalnu regionalnu mrežu MladiCe Balkana.

Na drugoj regionalnoj konvenciji u Beogradu, koja ima za cilj njihovo psiho-socijalno osnaživanje, učestvuju mladi od 16 do 26 godina iz šest zemalja bivše Jugoslavije - Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Oni su u Terapijskom vrtu na Adi Ciganliji danas prošli kroz nekoliko prvih radionica, učeći veštine koje će im pomoći da u svojim sredinama menjaju predrasude prema raku kod dece i mladih, a slične aktivnosti imaće i u narednim danima, do završetka konvencije 24. avgusta.

 

 

"Zajedničko im je da su se izlečili od maligne bolesti i da su mladi, a sve drugo je različito - kultura, sada i jezik, gledanje na svet, socijalni statusi", rekao je Tanjugu predsednik Udruženje roditelja-staratelja, dece i prijatelja dece obolele od malignih bolesti Čika Boca, Vladimir Radulović.

 

Govoreći o potrebi da se povežu, on je objasnio da se "malo ljudi bavi mladima kad završe lečenje", koje traje od jedne do tri godine, nakon čega se oni vraćaju u svoje sredine, gde su često suočeni sa grubošću vršnjaka i nerazumevanjem okruženja.

 

"U Beogradu se okupila 51 mlada osoba", u školi koja je napravljena sa nadom da ih naučimo "kako da svoje ideje što jače prenesu medicini, lekarima, roditeljima, društvu", objasnio je Radulović.

 Mladi koji su se izlečili od raka u detinjstvu su "velika psihološka pomoć svima koji se leče", rekao je on i dodao da članovi ove mreže "nisu psiholozi, ali sama njihova pojava deluje kao da su završili 15 fakulteta" i da zato odlaze u bolnice i razgovaraju sa najmlađim pacijentima i njihovim roditeljima.

 Organizatori ističu da je cilj ove konvencije da mladi lečeni od raka u detinjstvu razmenjuju iskustva i saznanja, organizuju i pokrenu aktivne, formalne ili neformalne grupe koje će doprineti prepoznavanju sopstvenog identiteta i podsticati psiho-socijalno osnaživanje vršnjaka  koji su prošli kroz proces lečenja od bilo koje vrste karcinoma.

"Oni su pobedili rak, predrasude, strah i laž, stekli moć i zajedno sa svojim saborcima iz regiona ne odustaju od menjanja uobičajenog pogleda na ovu bolest", rekla je Tanjugu jedna od organizatorki skupa, Dragana Radulović.

 

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/mladi-koji-su-pobedili-rak-bore-se-protiv-predrasuda_512476.html