Мошти Светих

[Justin Waters]

Наравно. Зато сам и горе написао више пута да мошти нису знак нечије светости и да нису критеријум када Црква некога препознаје као светитеља.

Има један чувена беседа светог Јована Златоустог, где он критикује вернике његовог времена који су се (слично нама) били помамили за моштима и чудима, па им Златоусти каже једном приликом када су се они гурали око целивања неких моштију, а занемаривали причешће (парафразирам наравно): Зашто љубите те кости? Зар су те кости светије од наших костију?!

Ето, тако их је он трезнио.

Управо то. Чудесност треба тражити у духовном напредовању ка обожењу, и у томе шта си урадио као хришћанин, што је наравно опет лични доживљај, али далеко узвишенији, од помаме за разним чудесима кроз мошти, мироточење, разне знаке на неби на дрвећу и тако даље.

Склон сам мишљењу да су помаме за такве ствари последица стања древног човјека да буде задивљен неким догађајем који се битно разликовао од његовог свакодневног искуства које је било врло просто.

[Лазар Нешић]

Управо то. Чудесност треба тражити у духовном напредовању ка обожењу, и у томе шта си урадио као хришћанин, што је наравно опет лични доживљај, али далеко узвишенији, од помаме за разним чудесима кроз мошти, мироточење, разне знаке на неби на дрвећу и тако даље.

Склон сам мишљењу да су помаме за такве ствари последица стања древног човјека да буде задивљен неким догађајем који се битно разликовао од његовог свакодневног искуства које је било врло просто.

Да, критеријум светости за Цркву и јесте одувек био у неким другим стварима, а пре свега је то учешће у Чаши спасења: Телу и Крви Христовој, као и љубави према другом.

[Ратко :(]

Наравно. Зато сам и горе написао више пута да мошти нису знак нечије светости и да нису критеријум када Црква некога препознаје као светитеља.

Има један чувена беседа светог Јована Златоустог, где он критикује вернике његовог времена који су се (слично нама) били помамили за моштима и чудима, па им Златоусти каже једном приликом када су се они гурали око целивања неких моштију, а занемаривали причешће (парафразирам наравно): Зашто љубите те кости? Зар су те кости светије од наших костију?!

Ето, тако их је он трезнио.

Не, нисмо се разумели, или јесмо али ја не разумем да смо се разумели.

Ти си свој лични доживљај у оном посту практично поставио као апарат за мерење аутентичности светости, тј. светих моштију.

Е то сам назвао клизавим тереном. То би било као када бих ја рекао: не, католичка црква није Црква јер ја нисам осетио благодат када сам ушао у њу, а када уђем у неки православни храм осећам благодат.

Не може бити мој осећај мерило исправности. Па то би био школски пример прелести.

[Justin Waters]

Биће да ниси разумио да сте се разумјели.

Лазар је устврдио да је пријатно осјећао код православних моштију, а неку хладноћу код мумија, али није то назвао криеријумом за оцјену аутентичности светости.

[Дејан]

Не него то што их људи љубе, а не заразе се није доказ чудесности.

У Индији у раџастану постоји један ужасан храм посвећен пацовима. Тај храм постоји већ неких 500 година и настао је баш у вријеме када је Европом харала куга. Никад се није десила нека епидемија болести у том крају, а људи који долазе у тај храм, или чувари који одржавају, љубакају се са пацовима, дијеле храну са њима, рецимо дадну пацовима да загризу комадић хљеба и онда они наставе тај хљеб јести и пију млијеко из исте посуде итд.... Добро је познато да су пацови велики преносници разних болести...и опет ништа, никакве заразе. Становници су увјерени да не проживљавају никиакве болести јер божица коме је посвећен тај храм, да је им окрепљење и штити их.

Дакле то је то. Ради се о личном доживљају, како га ко по свјој потреби хоће доживити.

Mislim da poređenje nije adekvatno.

Živi organizam stiče imunitet a neživi ga nema.

Jedna je stvar jesti sa pacovima koji su u hramu, i tamo su stalno, jer imaju konstantan priliv hrane a drugo je jesti sa pacovima koji žive u kanalizaciji.

Razlika je kad ti Kinez spremi pacova koji je odgajan da bi bio jeden a drugo je kada ti uhvati pacova koji se zavlačio svuda i jeo sve.

Jedno je maziti kera koji je negovan a drugo kera sa deponije.

Ako pored scvetog Vasilija prođe zilion ljudi ....e to je već čudo...bar za mene

[Justin Waters]

Mislim da poređenje nije adekvatno.

Živi organizam stiče imunitet a neživi ga nema.

Jedna je stvar jesti sa pacovima koji su u hramu, i tamo su stalno, jer imaju konstantan priliv hrane a drugo je jesti sa pacovima koji žive u kanalizaciji.

Razlika je kad ti Kinez spremi pacova koji je odgajan da bi bio jeden a drugo je kada ti uhvati pacova koji se zavlačio svuda i jeo sve.

Jedno je maziti kera koji je negovan a drugo kera sa deponije.

Ako pored scvetog Vasilija prođe zilion ljudi ....e to je već čudo...bar za mene

Глодари су преносници обољења и у животињском свијету.

А онај храм је активан и данас са све 10тинама хиљада паџова који тамо бораве, а све то у мјест који има канализацију и гдје су нехигијенски услови живљења јако изражени.

Нико тамо не купа и не вакцинише те пацове. Тако да стоји то поређење.

[Ђорђе Р]

Ја не верујем у ту методу. Мислим ајде, можда тако и може али ми је просто невероватно. Па онда сви ми можемо да једемо маслачак пола године пред смрт, да говоримо Исусову молитву и биће мошти. Па ваљда Бог одређује да ли ће бити мошти или неће?

Која је онда суштинска разлика између правих моштију и изазваних моштију?

Како да знамо које је мошти Бог учинио моштима а које је изазвала ова или она метода?

Право питање. Одговор је црква, црква, као Сабор епископа је та која пресуђује, јер њу води Дух Свети.

Имамо све одговоре у Светом Писму. Појавиће се многа чудеса, многи ће долазити у име Исусово, осуће се стадо, људи ће бити збуњени. Ал ту је црква, као сигуран брод спасења.

[-Владимир-]

Глодари су преносници обољења и у животињском свијету.

А онај храм је активан и данас са све 10тинама хиљада паџова који тамо бораве, а све то у мјест који има канализацију и гдје су нехигијенски услови живљења јако изражени.

Нико тамо не купа и не вакцинише те пацове. Тако да стоји то поређење.

Индуси такође редовно пију воду из Ганга па им ништа не буде, а Европљанин би завршио у болници након пар гутљаја. Једноставно, другачији је имунитет тамошњих људи.

[Дејан]

Глодари су преносници обољења и у животињском свијету.

А онај храм је активан и данас са све 10тинама хиљада паџова који тамо бораве, а све то у мјест који има канализацију и гдје су нехигијенски услови живљења јако изражени.

Нико тамо не купа и не вакцинише те пацове. Тако да стоји то поређење.

Nisu samo glodri,oni su jedni od prenosilaca,odnosno najčešći prenosioci.

Sve to stoji ali uslovi življenja tamo su im ipak mnogo bolji,ljudi su se navikli na njih i jeda od odlika živog organizma je da se navikava a mi ovde govorimo o svetačkim moštima.

[Justin Waters]

Nisu samo glodri,oni su jedni od prenosilaca,odnosno najčešći prenosioci.

Sve to stoji ali uslovi življenja tamo su im ipak mnogo bolji,ljudi su se navikli na njih i jeda od odlika živog organizma je da se navikava a mi ovde govorimo o svetačkim moštima.

Почели смо о томе како се нико не разболи од цјеливања моштију, а пуно људи их цјелива.

Из истог разлога, организам је навикнут на евентуалне бактеријске и вирусне нападе у таквом окружењу.

[Дејан]

Почели смо о томе како се нико не разболи од цјеливања моштију, а пуно људи их цјелива.

Из истог разлога, организам је навикнут на евентуалне бактеријске и вирусне нападе у таквом окружењу.

Brate nismo počeli o tome

Počeli smo o tome kako svetačke mošti ne počinju da se raspadaju ,ipak je to i koža i meso,pod svakodnevnim prilivom velikog broja bakterija.

[Ратко :(]

Морам признати да је све ово за мене једно велико изненађење.

Знам да има магова, да има врачара, чуда која нису од Бога, и то прилично великих чуда која нису од Бога, али нисам знао, и заиста ме чуди, да римокатолици имају праве правцате мошти, па макар и на око. Мислио сам да је то карактеристично само за православље.

Нарочито овакве римокатоличке мошти које је линковао Јустинијан:

[Марио Токовић]

А шта је са оним будистом? Јел је и он у загрљају Божанских енергија, или је нешто друго у питању? Она сапонификација или шта...

И ако је код будисте и код римокатолика сапонификација шта је онда код нас, православних? Сапонификација или непосредно чудо Божије?

Сапонификација!Па онда преливање кречом ствара светост.

Светост одређује Бог,и то нема везе са наши "мерилима" светости.

Свет је онај кога Бог испуни Собом.Као разбојника на Крсту.

Колико људи је побио свети кнез Лазар,или Деспот Стефан,син.

А они су ратовали и против Срба.

Деспот је у Сребреници побио 70-ак рудара,ни кривих ни дужних.

А Деспот је један од највећих Хришћана владар и светац Божији.

Можда најчудеснији владар.

Ми смо позвани да сведочимо светост тамо где је пројави Бог.

Без обзира на наше поимање светости.

Значи ако се будиста,упокоји у Христосу,попут разбојника са Крста,

и он је светац Божији,и он спава обучен у МОШТИ.

А постоје и шминкернице код неких.Мало воска,мало боје,мало заната,

и ето чудо.

Али то су и Египћани радили.А и Лењин је у стању шминке,и он је био у кречу.

Сапонификован.

[Justin Waters]

Brate nismo počeli o tome

Počeli smo o tome kako svetačke mošti ne počinju da se raspadaju ,ipak je to i koža i meso,pod svakodnevnim prilivom velikog broja bakterija.

Хоћеш да кажеш да би се будистичке или ове горе католичке мошти, распале под дејством бактерија? .smesko.

[Ратко :(]

Значи ако се будиста,упокоји у Христосу,попут разбојника са Крста,

и он је светац Божији,и он спава обучен у МОШТИ.

Ако се упокојио у Христу онда се није упокојио као будиста.

Онај тамо будиста са слике је у положају у коме се медитира, дакле извесно је да се није упокојио у Христу.

Да додам. Разумем ја шта ти хоћеш да кажеш, тј. са ког аспекта си ово рекао, али ја говорим из аспекта нетрулежног тела и Христу као евентуалном разлогу нетрулежности, што, сложићеш се, овде није случај.

Измењено Мај 29, 2012 од Ратко С.