Када је страх непријатељ, а када пријатељ човеку?

[Deki992]

Ne svidja ti se Bog kao sudija koji deli pravdu?

Pravdu u odnosu na koga, drugog coveka ilo sebe?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Pravdu u odnosu na koga, drugog coveka ilo sebe?

Pa valjda u odnosu na dela prema Njemu i prema drugom coveku.Kaze se da ce na kraju svako dobiti po delima svojim.

[Deki992]

Pa valjda u odnosu na dela prema Njemu i prema drugom coveku.Kaze se da ce na kraju svako dobiti po delima svojim.

Sirimo pricu dosta.

Negde se tumaci sudjenje po delima, negde po veri, negde spasava jedna casa data iz milosti negde jedna greska vodi u vecnu propast.

Mnoga su tumacenja tih stvari.

Sve zavisi u koju verziju izaberes da verujes.

[Дуња]

"Ова незнабожачко схватање правде Божије која захтева неограничену жртву, са циљем умирења, јасно чини Бога нашим стварним непријатељем и узроком свих наших несрећа. Штавише, то је правда која уопште није правда, пошто кажњава и захтева задовољење од особа, које уопште нису биле одговорне за грех њихових праотаца.

Другим речима, оно што Западњаци зову правдом, пре би требало да се назива озлојеђеношћу и осветом најгоре врсте. Чак и љубав Христова и жртва, губе свој значај и смисао, у шизоидном схватању Бога, Који убија Бога, са циљем да задовољи такозвану правду Божију.

Да ли ово схватање правде има икакве везе са правдом, коју нам је Бог открио? Да ли израз, �правда Божија� има ово значење у Новом и Старом Завету?

Вероватно да је почетак погрешног тумачења речи правда у Светом Писму, била у преводу грчке речи �dikaiwsunh�. Није у питању погрешан превод, већ је та реч, будући да је паганска, хуманистичка, из цивилизације древних Грка, била оптерећена људским појмовима који су могли лако да воде у погрешно схватање.

Пре свега, реч �dikaiwsunh�, доноси у ум једнаку поделу. Из тог разлога је представљена равнотежом. Добро је награђено, а зло је кажњено људским друштвом на правичан начин. Ово је људска правда, она коју имамо на судовима.

Међутим, да ли је ово значење правде Божије?

Ова реч �dikaiwsunh�, �правда� је преводе јеврејске речи �tsedaka�. Ова реч значи �божанску енергију која остварује човеково спасење�. То је упоредно и скоро синонимно са другом јеврејском речи, �hesed�, која значи �милост�, �саосећање�, �љубав�, и речи �emeth�, која значи �верност�, �истину�. Ово, као што видите, даје потпуно другу димензију оном што ми обично схватамо као правду. 

Овако Црква Божија схвата правду Божију. Овако су Оци Цркве учили о њој.

�Како можеш звати Бога праведним�, пише Свети Исаак Сирин, �када читаш стих о надници даној радницима�: �Пријатељу нисам ти учинио ништа лоше; даћу последњима исто као и онима који су радили за мене од првог сата. Зашто је твоје око зло, ако сам Ја добар?�

Свети Исаак наставља: �Како може човек звати Бога праведним, када наилази на причу о блудном сину, који је уништио своје богатство у раскалашном животу, а ипак je само због кајања које је показао, Отац истрчао и загрлио га, дајући му власт над свим Његовим имањем? Нико други, него Сам Син Божији, рекао је ове ствари које се тичу Њега, да не би сумњали и на овај начин, је Он Сам сведок што се тиче Њега. Где је дакле, правда Божија, пошто је, док смо још били грешници, Христос умро за нас!�

Тако да видимо да Бог није праведан, у људском значењу те речи, већ видимо да Његова правда означава Његову Доброту и Љубав, која је дана на неправедан начин, то јест, Бог увек даје без узимања ичега заузврат, и даје особама као што смо ми, које нису достојне примања. Из тог разлога нас Свети Исаак учи: �Немој звати Бога правичним, јер се Његова правда не огледа у стварима које се тичу тебе. А ако Га Давид назива праведним и часним, Син Његов нам је открио да је Он добар и благ. Он је добар каже Он, злим и безбожним."

[Deki992]

"Ова незнабожачко схватање правде Божије која захтева неограничену жртву, са циљем умирења, јасно чини Бога нашим стварним непријатељем и узроком свих наших несрећа. Штавише, то је правда која уопште није правда, пошто кажњава и захтева задовољење од особа, које уопште нису биле одговорне за грех њихових праотаца.

Другим речима, оно што Западњаци зову правдом, пре би требало да се назива озлојеђеношћу и осветом најгоре врсте. Чак и љубав Христова и жртва, губе свој значај и смисао, у шизоидном схватању Бога, Који убија Бога, са циљем да задовољи такозвану правду Божију.

Да ли ово схватање правде има икакве везе са правдом, коју нам је Бог открио? Да ли израз, �правда Божија� има ово значење у Новом и Старом Завету?

Вероватно да је почетак погрешног тумачења речи правда у Светом Писму, била у преводу грчке речи �dikaiwsunh�. Није у питању погрешан превод, већ је та реч, будући да је паганска, хуманистичка, из цивилизације древних Грка, била оптерећена људским појмовима који су могли лако да воде у погрешно схватање.

Пре свега, реч �dikaiwsunh�, доноси у ум једнаку поделу. Из тог разлога је представљена равнотежом. Добро је награђено, а зло је кажњено људским друштвом на правичан начин. Ово је људска правда, она коју имамо на судовима.

Међутим, да ли је ово значење правде Божије?

Ова реч �dikaiwsunh�, �правда� је преводе јеврејске речи �tsedaka�. Ова реч значи �божанску енергију која остварује човеково спасење�. То је упоредно и скоро синонимно са другом јеврејском речи, �hesed�, која значи �милост�, �саосећање�, �љубав�, и речи �emeth�, која значи �верност�, �истину�. Ово, као што видите, даје потпуно другу димензију оном што ми обично схватамо као правду.

Овако Црква Божија схвата правду Божију. Овако су Оци Цркве учили о њој.

�Како можеш звати Бога праведним�, пише Свети Исаак Сирин, �када читаш стих о надници даној радницима�: �Пријатељу нисам ти учинио ништа лоше; даћу последњима исто као и онима који су радили за мене од првог сата. Зашто је твоје око зло, ако сам Ја добар?�

Свети Исаак наставља: �Како може човек звати Бога праведним, када наилази на причу о блудном сину, који је уништио своје богатство у раскалашном животу, а ипак je само због кајања које је показао, Отац истрчао и загрлио га, дајући му власт над свим Његовим имањем? Нико други, него Сам Син Божији, рекао је ове ствари које се тичу Њега, да не би сумњали и на овај начин, је Он Сам сведок што се тиче Њега. Где је дакле, правда Божија, пошто је, док смо још били грешници, Христос умро за нас!�

Тако да видимо да Бог није праведан, у људском значењу те речи, већ видимо да Његова правда означава Његову Доброту и Љубав, која је дана на неправедан начин, то јест, Бог увек даје без узимања ичега заузврат, и даје особама као што смо ми, које нису достојне примања. Из тог разлога нас Свети Исаак учи: �Немој звати Бога правичним, јер се Његова правда не огледа у стварима које се тичу тебе. А ако Га Давид назива праведним и часним, Син Његов нам је открио да је Он добар и благ. Он је добар каже Он, злим и безбожним."

Oj, haj, pa u raj

[SHADOWS OF THE LIGHT]

A koji je znacaj i smisao Hristove zrtve?Zasto je Hristos stradao i zasto i sam kaze da mu valja stradati i jos Petra naziva sotonom jer ne misli sto je Bozije nego sto ljudsko?Da li je stradanje Hristovo bilo po Bozijoj volji?

[Дуња]

"Људи су по правилу, узнемирени и разгневљени када нису узети за озбиљно, и сматрају за понижење које само освета може уклонити, било злочином или двобојем. Ово је било светско, острашћено схватање правде, које преовладава у умовима такозваног �хришћанског� друштва.

Западни Хришћани мисле о правди Божијој на исти начин такође; Бог, безгранично Биће је било бесконачно увређено Адамовом непослушношћу. Одлучио је да кривица Адамовог непослушања сиђе једнако на сву Његову децу, и да су сви осуђени на смрт ради Адамовог греха, који нису починили. Правда Божија за Западњаке функционише као крвна освета. Не само човек који те је увредио, већ такође и сва његова породица мора умрети. А оно што је било трагично за човека, до безнадежности, је било да ниједан човек, нити чак цело човечанство, није могло задовољити Божије увређено достојанство, чак и када би сви људи у историји били жртвовани. Божије достојанство би било сачувано, само ако би Он могао казнити некога ко је истог достојанства као Он.

Тако да са циљем да спаси и Божије достојанство и човечанство, није било другог решења сем оваплоћења Његовог Сина, тако да би онда човек божанског достојанства, могао бити жртвован са циљем да спаси Божију част."

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Da preformulisem pitanje.Da li je Hristova zrtva na krstu bila neoohodna za spasenje sveta i coveka?

[Ненад Р.]

Такви су путеви Господњи Дуња , о томе не смемо да судимо , а не можемо ни да сватимо јер смо ми обични смртници и грешници.

[Драган άσημος :)]

Чини ми се да је некима, неопходан страх од казне, да би се зауставили на путу гријеха. Да би се тим страхом да ће га Бог казнити праведно, пресјекла склоност, жеља за гријехом, да би се тргнуо из немарности и отпочео зближавање са Богом кроз страх, а завршио у љубави.

[Милошшш]