Psihološke crtice - Nebojša Jovanović

[JESSY]

Svaki čovek može ( i pozvan je na to) da učini ovaj svet boljim mestom za život nekome. Ne, ne traže se od svakoga velika dela i podvizi. To su obične, male stvari, ali svakodnevne, koje nekome ulepšaju život i čine svet boljim mestom. Pomazite psa, zagrlite dete, poljubite partnera, recite im i pokažite da ih volite. Nasmešite se komšiji, kasirki, radniku na šalteru. Saslušajte nekoga trudeći se da ga razumete, pokažite da vam je stalo. Pitajte ga kako je, i saslušajte odgovor. Veliki filozof Nikolaj Berđajev nas poziva na treći zavet-zavet zajedničkog stvaranja sa Bogom. Ugradimo bar po neku "ciglu". Učinimo nešto da ovaj svet bude bolje mesto.

Srećan Božić, Mir Božiji, Hristos se rodi.

Nebojša Jovanović

[JESSY]

Ljubavni "poverilac", onaj koji oseća da je uskraćen i da mu život i drugi ljudi duguju nadoknadu, da bi izašao iz takvih odnosa, mora da shvati i prihvati sledeće:

-Niko ti nije dužan ljubav. Glupo je da je zahtevaš, ljutiš se ako je ne dobiješ...Može ti biti žao i pomiri se sa tim.

-Niko ti ne može dati ljubav kakvu si želeo od roditelja jer nisi više dete, a drugi ljudi ti nisu ni mama ni tata.

-"Ljubavni dugovi" nisu prenosivi. Ako neko i prihvati da vraća tuđi ljubavni dug skupo će ti naplatiti tu uslugu ( obično traži zavisnost od njega i da ne odrasteš), jer to je deo njegovog problema sa sazrevanjem. Pored toga će te i prevariti jer to što obećava ne može da ispuni. Samo će glumiti roditeljsku figuru kao što je, verovatno, glumio i nekom od svojih roditelja. Nesvesno će te mrzeti zbog toga jer mu je pun kufer te uloge.

-Možda su prema tebi bili nepravedni, ali ti činiš sebi još veću nepravdu odbijajući da odrasteš i slobodno se i uzajamno razmenjuješ sa ljudima. Odbijaš da odrasteš očekujući da se tvoje detinje želje zadovolje, a to se nikada neće desiti. Kao odrasla osoba mogao bi da dobiješ ljubav, ali ne na način na koji se ona pruža detetu. Ne dobijaš nešto što možeš tvrdoglavo jureći dugove iz prošlosti koji se ne mogu naplatiti. Jureći nemoguće ne dobijaš moguće.

-Mora da odluči sledeće:

-Moja želja nije zakon. Razvoj je zakon. Odričem se želja koje me ne vode razvoju. Ako ih i imam, neću sebi dozvoljavati pokušaje da ih ispunim.

-Neću raditi ono što nije uzajamno, što nije fer u odnosu sa ljudima.

-Uvek ću se truditi da spoznam istinu o sebi, svidela mi se ili ne. Neću sebe osuđivati zbog toga što otkrijem, ali neću sebi ni dozvoljavati ono što nije dobro za moj razvoj i razvoj drugih.

-Neću se prodavati "za sitne pare", za ono što dobijam manipulacijom drugima, za isterivanje mojih detinjastih "bubica", zadovoljenje sujete, potrebe za parazitiranjem, kačenjem za druge, iskorišćavanjem drugih.

-Ne pristajem ni na šta manje od onoga što mogu biti: slobodna nezavisna osoba koja se u ljubavi pošteno razmenjuje sa slobodnim, nezavisnim drugima.

E, sad...pitanje je "kako sve ovo da postignem". Nemam jednostavan recept. Psihoterapija je jedan način, ali ne i jedini. Ako ne možete sami, potražite pomoć od drugih koji imaju suštinski istu orijentaciju, pa razmenjujte iskustva u traženju puta odrastanja i slobode.

 

[JESSY]

Čujem u šetnji, usput, kako majka hvali svoje dete nekoj ženi: "Bili smo dobri u školi, dobili smo peticu iz...". Ja se štrecnem kad čujem takvo izražavanje u množini. Dođe mi da kažem: " Niste vi dobili peticu, nego on. Ne učite dete ni kroz govor da je deo vas, množina. Njegov zadatak je da se odvoji od vas, a i vaš zadatak je to isto..." Ne rekoh, da ne ispadnem nepristojan...ali, eto, napisah ovde.