VJEČNO SIGURNO SPAŠENI !!!

[Ivan Marković]

пре 1 минут, Tumaralo. рече

Ko su ti?

Nevrmajnd...

[Tumaralo.]

пре 31 минута, Ivan Marković рече

Jesam neke delove. Možeš da mi daš citat koji ti se učinio da ima takve implikacije. No ne vidim kakve veze ovo ima sa tvojim bazičnim tezama.

"Zato što oni koji koriste taj izraz ( φύσις) nameću da je priroda prva kreativna sila, ali ako se ispostavi da je duša iskonski element, a ne vatra ili vazduh, onda se u pravom smislu, i izvan drugih stvari, može reći da je duša (ono što) postoji po prirodi, a to bi bilo istinito ako biste dokazali da je duša starija od tela, ali ne drugačije. " - - Platonovi Zakoni, Knjiga 10 (892c)

Sve je to povezano. Borimo se za smisao, moj ti.

[Ivan Marković]

пре 2 минута, Bokisd рече

(a, to,.... mislio sam nesto sada, video sam tamo na Vidovdan tu ekipu u komentarima na tvoj tekst....)

Pa i to. 

Иван Марковић: Одговор дотуру субтилису, ави римском | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес

VIDOVDAN.ORG

---

Не прође ни дваес`чет`ри уре од кад се моје сочињеније појави...

 

[Ivan Marković]

пре 3 минута, Tumaralo. рече

"Zato što oni koji koriste taj izraz ( φύσις) nameću da je priroda prva kreativna sila, ali ako se ispostavi da je duša iskonski element, a ne vatra ili vazduh, onda se u pravom smislu, i izvan drugih stvari, može reći da je duša (ono što) postoji po prirodi, a to bi bilo istinito ako biste dokazali da je duša starija od tela, ali ne drugačije. " - - Platonovi Zakoni, Knjiga 10 (892c)

Sve je to povezano. Borimo se za smisao, moj ti.

Овде је реч о кондиционал у. Ако...онда...иначе не. Ако погледаш комплетан корпус платонистикум, рекао бих да је Платон веровао у вечно бесмртну душу. Прочитај Федон, ако већ ниси.

Јасно, боримо се за смисао. 

[Tumaralo.]

пре 2 часа, Ivan Marković рече

Шта подразумеваш под појмом "свет" у овом контексту?

Priroda.

Društvo, civilizaciju, kutluru shvatam kao fenotip ljudske prirode.

пре 1 сат, Ivan Marković рече

Дефиниши метафизичку нужност.

Subjekat i objekat su uvek u korelaciji. (ovo važi nužno)

Objekat je predstava koju subjekat ima.

Objekat/predstava može biti pojava neke stvari koja postoji nezavisno od naše svesti (Kantova stvar-po-sebi) ali to ne mora biti slučaj jer mi ne možemo imati nikakva saznanja o tome, dakle ni o postojanju same takve stvari-po-sebi.

пре 1 сат, Ivan Marković рече

Ја сам мастер филозофије, али за ово први пут чујем.

Hjum i Kant kao vrhunci prosvetiteljske misli su učinili filozofski izvesnim da je nemoguće imati pouzdano znanje o postojanju:

1. Boga

2. Sveta

3. Duše

Hjum je mislio da isto važi i za kauzalnost (i bio je u pravu) a Kant je bio dogmata u pogledu kauzalnosti.

Pošto ne možemo imati nikakva pouzdana znanja o pomenutim stvarnima, u njih jedino možemo verovati. Hjum preporučuje naturalizam a Kant preporučuje pobožnost.

[Tumaralo.]

пре 7 минута, Ivan Marković рече

Овде је реч о кондиционал у. Ако...онда...иначе не. Ако погледаш комплетан корпус платонистикум, рекао бих да је Платон веровао у вечно бесмртну душу. Прочитај Федон, ако већ ниси.

Јасно, боримо се за смисао. 

Znam za to.

Nego pitao sam se da li je počeo da sumnja pod stare dane.

Tako npr Zakoni u mnogome odstupaju od Države u pogledu političke filozofije. Zakoni su mi poznati iz sekundarne literature a Državu sam pročitao.

Pa sam se pitao kako stoji u pogledu duše... da li je i tu revidirao štogod ... ili makar izgubio sigurnost.

Indikativno je to što su posle smrti Platonove pa posle njegovog nećaka i možda još nekog Akademiju preuzeli: skeptici.

[Tumaralo.]

Zakone je pisao sa 80 godina, pred smrt. To mu je valjda poslednje delo... Fedona je pisao u srednjoj fazi, kad i Državu...

[Ivan Marković]

пре 2 минута, Tumaralo. рече

Priroda.

Društvo, civilizaciju, kutluru shvatam kao fenotip ljudske prirode.

Subjekat i objekat su uvek u korelaciji. (ovo važi nužno)

Objekat je predstava koju subjekat ima.

Objekat/predstava može biti pojava neke stvari koja postoji nezavisno od naše svesti (Kantova stvar-po-sebi) ali to ne mora biti slučaj jer mi ne možemo imati nikakva saznanja o tome, dakle ni o postojanju same takve stvari-po-sebi.

Hjum i Kant kao vrhunci prosvetiteljske misli su učinili filozofski izvesnim da je nemoguće imati pouzdano znanje o postojanju

 

1. Boga

2. Sveta

3. Duše

:

1. Boga

2. Sveta

3. Duše

Hjum je mislio da isto važi i za kauzalnost (i bio je u pravu) a Kant je bio dogmata u pogledu kauzalnosti.

Pošto ne možemo imati nikakva pouzdana znanja o pomenutim stvarnima, u njih jedino možemo verovati. Hjum preporučuje naturalizam a Kant preporučuje pobožnost.

 

пре 3 минута, Tumaralo. рече

Subjekat i objekat su uvek u korelaciji. (ovo važi nužno)

Ово није дефиниција метафизичке нужности, већ пример једног исказа који би у моралној логици био могуће нужно истинит исказ. 

Дај ми дефиницију метафизичке нужности. 

пре 5 минута, Tumaralo. рече

Objekat je predstava koju subjekat ima.

Шта је субјекат?

пре 6 минута, Tumaralo. рече

to ne mora biti slučaj jer mi ne možemo imati nikakva saznanja o tome, dakle ni o postojanju same takve stvari-po-sebi.

Ово је у ствари блажа форма метафизичког солипсизма. Питаћу те после нешто у вези с тим.

 

"Hjum i Kant kao vrhunci prosvetiteljske misli su učinili filozofski izvesnim da je nemoguće imati pouzdano znanje o postojanju".

Наведи конкретни математички алгоритам, јер у савременој филозофији, која је аналитичка, учинити нешто извесним значи управо то. И Хјум и Кант су превазиђени у том смислу.

пре 12 минута, Tumaralo. рече

Sveta

Јеси ли сигуран за свет. Знам за Бога и душу.

пре 13 минута, Tumaralo. рече

Hjum je mislio da isto važi i za kauzalnost (i bio je u pravu) a Kant je bio dogmata u pogledu kauzalnosti.

Мора се тачно дефинисати каузалност.

пре 14 минута, Tumaralo. рече

Hjum preporučuje naturalizam a Kant preporučuje pobožnost

Да, да, то је (грубо речено) тачно. 

[Ivan Marković]

пре 10 минута, Tumaralo. рече

Znam za to.

Nego pitao sam se da li je počeo da sumnja pod stare dane.

Tako npr Zakoni u mnogome odstupaju od Države u pogledu političke filozofije. Zakoni su mi poznati iz sekundarne literature a Državu sam pročitao.

Pa sam se pitao kako stoji u pogledu duše... da li je i tu revidirao štogod ... ili makar izgubio sigurnost.

Indikativno je to što su posle smrti Platonove pa posle njegovog nećaka i možda još nekog Akademiju preuzeli: skeptici.

Једино што ти овде могу рећи је то да Платон ( мада многи мисле друкчије) није био догматичар. Што се тиче Закона, мислим да на другим местима ипак потврђује своје учење о души. Мада мора да погледам неке цитате. Али то не бих могао моментално. Али обећавам чим пре.

[Ivan Marković]

пре 11 минута, Tumaralo. рече

Zakone je pisao sa 80 godina, pred smrt. To mu je valjda poslednje delo... Fedona je pisao u srednjoj fazi, kad i Državu...

Иначе, Платон је у раној фази у ствари Сократ. У средњој и позној је Платон. Ипак ја не бих преоштро раздвајао последње две фазе.

[Ivan Marković]

пре 5 минута, Ivan Marković рече

моралној

Пардон, модалној. Него овај глупи исправљач текста на мотороли...

[Ivan Marković]

пре 17 минута, Tumaralo. рече

možda još nekog Akademiju preuzeli: skeptici.

Тачно, Аркесилај и Карнеад. 

[Ivan Marković]

пре 26 минута, Tumaralo. рече

Pa sam se pitao kako stoji u pogledu duše... da li je i tu revidirao štogod ... ili makar izgubio sigurnost.

Сад нађох. Није ни једно ни друго. 

Ако имаш на српском, погледај Платон, Закони, 895c, 896a,b.

Накнадно ћу дати цитате екстензивно. Има доста да се пише.

Издање: БИГЗ, Београд, превео Албин Вилхар.

[Ivan Marković]

Што се тиче питања откуд зли демијург код гностика, ако (а видели смо да јесте) ничег таквог нема код платоника ( и самог Платона), оно садржи прећутну претпоставку да су гностици били или неки продужетак платонизма или да је платонизам у неком битном смислу утицао на настанак гностицизма. Ни једно ни друго није тачно ( мада је споредно и спорадично било неких платонских утицаја). 

Када је у питању зли демијург, скуп свих гностичких праваца можемо поделити на скуп свих праваца који уче да је демијург зао и скуп свих оних који верују да демијург није зао. 

Хипотезе можемо засновати на неком битном заједничком својству које дефинише оба скупа.

[Tumaralo.]

пре 35 минута, Ivan Marković рече

Шта је субјекат?

Svest.

"Ono što sve saznaje a ni od koga nije saznato" kako bi se reklo na Istoku.

пре 36 минута, Ivan Marković рече

Ово је у ствари блажа форма метафизичког солипсизма.

Solipsizam je jedina izvesnost do koje nas dovodi razum i predstavlja put u ludilo.

Nismo solipsisti samo po milosti Božijoj.

пре 46 минута, Ivan Marković рече

Наведи конкретни математички алгоритам, јер у савременој филозофији, која је аналитичка, учинити нешто извесним значи управо то.

Mislim da više nije. Mislim da je sahranjena čak i u anglosferi ali nisam siguran..

U svakom slučaju, ako se budemo kretali u jalovim okvirima analitičke filozofije gubimo svaku nadu za dostizanje smislenih zaključaka u našoj diskusiji.

"Filozofija jezika" predstavlja aberaciju i znak je mentalnog propadanja modernog intelekta.

пре 49 минута, Ivan Marković рече

И Хјум и Кант су превазиђени у том смислу.

Teško da oni mogu biti prevaziđeni. Doduše, Kant, ipak sklon dogmatizmu, pravio je neke greščice koje su istrebili kasniji filozofi (Šopenhauer i analitički filozofi svaki u svom domenu).

Pre će biti da su oni vrh čiste filozofije posle koga je moguć samo silazak u kom god smeru sa vrha kreneš.

Analitička filozofija bila bi živo blato sledeći gronju metaforu.

пре 52 минута, Ivan Marković рече

Јеси ли сигуран за свет. Знам за Бога и душу.

Pa da. Ne možemo dokazati da spoljni svet postoji. Jedino sa čime imamo posla jeste sadržina naše svesti. Staviti znak jednakosti između sadržine naše svesti i objektivnog spoljnog sveta je skok u nepoznato.

пре 54 минута, Ivan Marković рече

Мора се тачно дефинисати каузалност.

Pustimo neka jezik bude ono što jeste. Pokazatelj. Nemojmo kasapiti pokazatelja u pokušaju da dođemo do pokazanog. Manimo se analitičke filozofije.

Anyway... kauzalnost je veza između dve pojave na način da pojava A (posledica) nužno sledi za pojavom B (uzrok) kada god je B prisutna pretpostavljajući da svi ostali faktori miruju.

Hjum kaže ništa nije nužno, postoji samo naše uverenje izgrađeno iskustvom.