" Божанствени ерос" Светог Симеона Новог Богослова

[Hadzi Vladimir Petrovic]

У овом предавању владика каже да је његово главно дјело "Божанствени ерос" , а будући да је Симеон један од три богослова цркве, могло би се рећи да је Симеоново учење о "божанственом еросу"  у категорији са Григоријевим учењем о Светој Тројици или учењем апостола Јобана о Богу Логосу. Док би нпр. учење Јована Златоуста о Тјелу Христовом било мањег ранга

Гледајући упроштено "развој" богогословља, оно је ишло короз борбу за признање човјештва божијег, људске душе, људске воље и дејства, људског лица, до Симеома који укључује и стидне дјелове, и природни покрет душе - ерос, у обожење.

Из позиције самог човјека - подвижника, није могуће његово освећење, без и мимо освећења његовог ероса, либида. Прво предавање Владике Данила Крстића на АСПЦ је било управо о односу молитве и природног нагона у човјеку и садржавало је упуство да се не иде на потискивање него на синергију и сублимацију (преображај)

 Историјски, добри и помало сумљиви чика Фројд се уопште не би морао ни појављивати, заједно са својим појимовима подсвјест и сл, јер је и настанак подсвјести условљен овим потискивањем либида које је у крајњој мјери ипак узалудно.

Што се тиче самог демона блуда, њему су једнако подлежне и друге силе човјекове, па може и ум да заблуди, и говор, и срце и било која сила човјекова.

Посебно занимљива је практична  позиција "ероса" у исихастичком силазку ума у срце у бези са тезом да је Симеон претеча исихазма. Јер сабрање - исјелење човјека није само сабрање ума у срцу него то подразумјева сабрање свих сила па и ероса, (хармонију)

Нажалост мислим да постоје и политички разлози: "Да би се овладоло човјеком треба опосредовати његов однос са природом (путем новца), али то је релативно слаб оков јер се људи боре, али ако држава опосредује "секс" онда је то јака веза"  Ова теза објашњава појаву и политичких странки које имају ритуалне сексуалне односе,ЛБГТ, афирмацију жена у политици ...

( да не буде забуне афирмација жене је у односу са мушкарцем и обрнуто, а у политичком животу је афирмација грађана, у црквеном личности. Нећу у цркви да се афирмишем као мушкарац у политици као личност, а у браку као грађанин)

... Ето често код нас се свешта држава и њене установе, воли се бирократски апарат, пуно је страсти у томе, а та страст и светња припадају односу мушкарца и жене - Браку.

И кад кажеш да су и полни органи за освештање - хулиш? А кад освештаваш власт човјека над човјеком - подобан си.

А Ми гледајући савремену Содому и Гомору говоримо тек, рађајте се и множите, као и муслимани, а Симеона и божанствени, да кажем и обожени ерос заборављамо, да се неби слаби саблазнили и оствљамо их без престижног оружја и смисла.

Јер ерос који пролази је за љубав која не пролази

[Богољуб 1]

@Hadzi Vladimir Petrovic , xвала пуно. Скинуо сам био предавање епископа Атанасија (Јевтића) у мп3 формату за слушање.

Драго ми је да сам вас срео...

[Istopljeni kamen]

пре 31 минута, Богољуб 1 рече

@Hadzi Vladimir Petrovic , xвала пуно. Скинуо сам био предавање епископа Атанасија (Јевтића) у мп3 формату за слушање.

Драго ми је да сам вас срео...

и ја сам мада имам скоро сва његова предавања....

[Богољуб 1]

Први пут га слушам, суштина у вези аскетике и тема коју излаже ми је у реду. Ове неке ствари изван теме о којој реч, не разумем па пренебрегавам. 

Од теме с које се кренуло, ја сам био кренуо оштро, па сам ублажавао, а од овога изнутра можда опет треба кренути према вањском па поново неке ствари промислити, према оном првом, јер сада је мало зрелија ситуација. 

Да се унутрашње, примени на плотско, у смислу чувања своје и туђе душе од духа овога света и банализовања и излагања тела на неки "популарни", трговачки начин. На жалост, чедноcт је постао погрдан појам... Али нисам се сетио на почетку некада рећи то на овај начин...  није клима била зрела. (Ово говорим уопштено, не лично.)

Али то је моје виђење смисла оне теме...

[Богољуб 1]

пре 9 минута, Богољуб 1 рече

Први пут га слушам, суштина у вези аскетике и тема коју излаже ми је у реду. Ове неке ствари изван теме о којој реч, не разумем па пренебрегавам. 

Од теме с које се кренуло, ја сам био кренуо оштро, па сам ублажавао, а од овога изнутра можда опет треба кренути према вањском па поново неке ствари промислити, према оном првом, јер сада је мало зрелија ситуација. 

Да се унутрашње, примени на плотско, у смислу чувања своје и туђе душе од духа овога света и банализовања и излагања тела на неки "популарни", трговачки начин. На жалост, чедноcт је постала погрдан појам... Али нисам се сетио на почетку некада рећи то на овај начин...  није клима била зрела. (Ово говорим уопштено, не лично.)

Али то је моје виђење смисла оне теме...

Које теме?... Па ове овде... теме. За читање испочетка, сазрело је време...  

Идем и ја да читам и да себе исправљам, јер досадих... себи  

[Istopljeni kamen]

пре 9 минута, Богољуб 1 рече

Које теме?... Па ове овде... теме. За читање испочетка, сазрело је време...  

Идем и ја да читам и да себе исправљам, јер досадих... себи  

Читај владику Атанасија он је свет човек...преображава док га читаш. Ја сам имала ту срећу да су ми прве теолошке књиге биле његова Живо предање у Цркви још у скриптама прекуцано не књига и од светог оца Јустина Срна у изгубљеном рају..и ја сам заиста са радошћу примила благе вести ове двојице великана и тако наставила да се изграђујем. А данас имам ту благодат да сам близу њега....радост неизмерна и неописива.

[Богољуб 1]

Пренебрегавање се не односи на @Hadzi Vladimir Petrovic . У вези неких унутар Црквених тема, које не разумем, на то сам мислио. За то сам недорастао.

А сад сам помешао ову и ону тему, али свеједно, треба кренути одавле тамо па, испочетка... 

[Богољуб 1]

Некa се нађе, при руци, линк о православној породици.

Православна породица.

Од виртуалног ка стварном. Без емотикона и прилагођавања стварности нашим паралелним свемирима.

[Богољуб 1]

Мало умереније, за мој укус светлије, опуштеније, на ову тему...

DRUŠTVENA PRIRODA ASKETSKOG ISIHAZMA – JA

Tačno je da stav podvižnika prema hirovima ljudskog života izaziva različite konfliktne reakcije u psihi tehnički orijentisanih ljudi današnjice.

 Prije svega, savremeni ljudi koji neumorno osuđuju ovu odlučnu asketsku poziciju mogu biti potpuno začuđeni kada bi analizirali svoje vlastito društveno ponašanje. Jer, kao što nam psihologija govori, ukoliko se ljudi snažno bore protiv nečega, ako to uporno odbacuju, onda to ima veze sa njihovim sopstvenim unutrašnjim svijetom. Neprijateljstvo, kao opsesivna funkcija, potvrđuje čovjekovu povezanost za stvar koju napada. Dakle, što više neprijatno može da izgleda surova povučenost asketskog života u očima današnjeg čovjeka, to više odaje dublji odnos sa tom samoćom. To je dovoljno da se zapitate da li, kada ljudi osuđuju asketsku povučenost, oni zapravo osuđuju svoju vlastitu izolaciju, koju oni nesvjesno prikrivaju u najdubljim dubinama svog bića. Psihološka funkcija represije i projekcija podsvjesnih psihičkih problema može dovesti ljude u stanje da raščiste zbunjujuće situacije koje drže zatvorenim u sebi. 

 I dok spoljni tok psihe tehnički orijentisanih ljudi danas može biti centrifugalan, tj. ekstrovertan, podsvjesni dio njihove ličnosti pati od gomilanja potisnutih želja koje su centripetalne, tj. introvertne prirode. Stoga, kada su ljudi željni da osude surovost asketskog života, oni zapravo to „obrću“ sa podsvjesnim dijelom njihove ličnosti, svojim potisnutim sklonostima ka introverziji. S obzirom da oni to potiskuju, to znači da oni to mrze jer je to nametnuto ekstrovertnim naporom u današnjim društvenim običajima. Međutim, oni to i žele jer podsvjesno shvataju njegovu spasonosnu funkciju.

U svakom slučaju, ko je utisnuo u ljudsku ličnost, kao ultimatum, ideju da je društvenost njena autentična i prirodna karakteristika? To jeste, naravno, istina da je spoljašnji sjaj modernog života duboko društvene prirode. Međutim, ko može garantovati za iskrenost te prirode?

Neosporno tragični svakodnevni događaji modernog života lako daju obilje dokaza srceparajuće izolacije današnjih ljudi. Tehnološki napredak je proizveo društvenost koja je, zaista, „tehnička“ u smislu vještačke ili mehaničke, i koja, u mnogim slučajevima odlazi na ljudske emocije te nepopravljivo narušava međusobne odnose. Savremena neosjetljivost, ravnodušnost prema bližnjem, stopa kriminala, moralna umrtvljenost i mnoštvo drugih korozivnih elemenata u ljudskom životu snažno naglašavaju mizantropski aspekt moderne društvenosti. Dakle ako ljudi danas učine napor da prečiste svoje stanje zbunjenosti, onda se ispostavi da je to vježba u samospoznaji koja razotkriva lažne simbole i opšte varke naše „društvene“ društvenosti. Tehnički svjesni ljudi današnjice, iako su osudili asketsku usamljenost, podsvjesno traže zadovoljstvo koju takva izolacija donosi asketama. I iako se hvale o svojoj društvenoj svijesti, oni su neminovno više nego svjesni svoje tragične izolacije. To je razlog zašto danas, iako se čini da su društveni, oni u stvari „odstupaju daleko od ljudi“. Sukobi koje gaje u sebi ih primoravaju na antisocijalnu izolaciju. Tako su oni isuviše nezreli da razgovaraju sa asketom koji živi kao isihasta i nisu u poziciji da osude čvrstu odluku da se pobjegne od zle sudbine. Društvenost, u čije ime oni sude asketskim „ispadima“, je dakle izlaz iz izolacije koju, u isto vrijeme, oni traže.

Sa druge strane, asketska izolacija ima autentično društveni sadržaj koji može da dosta nauči savremene ljude, ako oni žele da steknu znanja o svojim bližnjim. Asketski let iz turbulencije ljudskog postojanja je najdublji izraz hrišćanske društvenosti. Ovo je paradoksalna tvrdnja, ali je svakako istinita. Asketski „individualizam“ je iskustvo autentične posvećenosti ljubavi prema braći i sestrama. Ova asketska iracionalnost je shvaćena, u izvjesnoj mjeri, od strane onih koji znaju, čak ne preduboko, iskustvo „života u tišini“. Uistinu, asketa u pustinji, veliki ljubitelj tišine, savršeni je model brata.

Ono što podvižnik u osnovi želi je, naravno, da osjeti božansku prisutnost. Njegov asketizam ima za cilj da pročisti njegovu dušu i njegove misli od svega onog što može da oteža ili osujeti taj njegov napor. Ljubav prema svom bližnjem, prema svom „bratu“, shvaćena je od strane askete kao dragocjen plod mističnog iskustva božanske strasti. Samo onda kada su njegovo srce i razum ispunjeni prisustvom i ljubavi prema Bogu, onda će on biti u stanju da voli svoga brata sa istinskim osjećanjima privrženosti pa čak i samopožrtvovanja. Ako je njegov glavni „zadatak“ iskustva zajednice sa Bogom poremećen ili otežan, asketa nije u stanju da ispuni svoju dužnost da voli svog bližnjeg, čak iako je upravo to stvar koju ljubav prema Bogu zahtijeva. Upravo zato, iako asketa nikada ne prestaje da izražava svoju bratsku ljubav prema svom bližnjem, kada u velikoj mjeri stiče svetost i vrline on je još otvoreniji u svom izražavanju bratske ljubavi i razumijevanja.

Svakako je, međutim, neupitno iskustvo da „kadgod asketa dođe u susret sa svijetom, njegova duša se povlači“. Sa druge strane, „što se ljudi više povlače od razgovora sa drugima, veća se odvažnost pred Bogom razvila u njihovom umu“. Upravo je ovo iskustvo ono koje je vodič za ponašanje askete prema ljudskim nevoljama ili ljudskim odnosima a koje razumiju ljudi danas.

Logična organizacija sekularnog duha stoga ne može razumjeti da čak, i u slučajevima gdje asketa izbjegava razgovor sa drugim ljudima, tu leži odgovor ljubavi i požrtvovanosti prema njima. Ako podvižnici izbjegavaju ljude „radi Boga“, a Bog je ljubav, onda svakako iskustvo prisustva Boga, kao neiscrpnog izvora istinske ljubavi, će omogućiti podvižnicima da vole svoje bližnje „božanskom ljubavi“.

I, takođe, u slučaju bratske ljubavi mi susrećemo asketsku „iracionalnost“ i „kontradiktornost“ psihološkog i duhovnog obrasca ponašanja. Sveti Isak pita: „Da li želite steći ljubav svog bližnjeg, u skladu sa Božijom zapovijesti, u duši svojoj? Odvojite se od njega i onda će se plamen ljubavi razgorjeti u vama i on će obradovati u očima toga kao što bi to učinila anđeoska svjetlost“. Udaljavanje od svog bližnjeg njeguje ljubav kao što je jevanđeljska, u psihi askete. Ovdje imamo posla sa suštinskom suprotnošću koja počiva na najčvršćim temeljima psihološkog i duhovnog sklada koji su preduslov za istinsku društvenost. „Budi prijatelj svim ljudima ali budi sam u svom poimanju“. Podvižnik u pustinji mora voljeti sve ljude, dati im svoja osjećanja i svoje srce, a u isto vrijeme mora živjeti u izolaciji, bez koje se ne može sresti sa Bogom. „Budite učesnik u patnjama svih, budite svima stranac u tijelu.“
 

Prevod sa engleskog D. Radulović
08.12.2015.

Izvor: http://pemptousia.com/2015/03/the-social-nature-of-ascetic-hesychasm/

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8509

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Не знам колико то ублажавање помаже у борби за освећење (свих) страсти подвижника, јер иако немам великог искуства мислим да у борби пролазе кроз огањ који више личи на "исповједне" записе Маркиза де Сада него на неки уљудни и у сваком смислу конкретни разговор.

 

Да би видили о чему се заиста ради код светог Симеона љубазно предлажем да консултујемо његовог духовног оца Симеона Побожног и да видимо чега ради је од Цариграђана пазарио такав надимак.

 

Дакле да потражимо у изворима.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију