Iskustva "dece" alkoholičara

[Богољуб 1]

пре 2 часа, Мирослав1 рече

Како помоћи неком ко није свестан или не жели да призна да има проблем са алкохолом?

Молити и постити и тражити Божју помоћ за уразумљење овисника и за одабир начина како допрети и шта подузети. Ово кажем јер овисник баш и није у рукама анђела.
Треба заштити чланове породице, то свакако.
Кад се пресече довод, наступа криза, о било којој овисности да је реч. А криза отвара и простор за освешћивање чињенице да је човек о нечему овисан.
С алкохолизмом и сл., нема шале ни лабаво.

Мислим да је текст на линку из пријашњегa уписа добро обухватио узроке и начине подузимања борбе с проблемом. Искуство свештеног лица, професионалца лекара...

Човек ја углавном о нечему овисан, у оној мери у којој није овисан до краја о Христу.

[Sanja Т.]

пре 6 часа, JESSY рече

kao sledeći korak okrenuti se svom životu, ličnim željama i ciljevima

Moje iskustvo sa ovim je odvažno kretanje baš ka svom životu i ciljevima, ali sa užasni uplitanjem, saplitanjem i pokušaja obeshrabrivanja od strane alkoholičara. Ne da treba samo snage, i da se često i pokleknem, već ( skoro) nikad ne treba verovati alkoholičara. Veoma često će obećavali podršku kad želiš da se osamostališ, samo da bi te pridobio, a kasnije sveisto, po starom. 

Bez ozbiljnog lečenja, teško se sve to menja. 

[Sanja Т.]

пре 3 часа, Богољуб 1 рече

Моје искуство (а проживео сам и чинио, краће би било да напишем шта нисам

Ova tema jeste da bi smo, vremenom, mnogo napisali šta smo proživeli. 

[JESSY]

пре 3 минута, Сања Т. рече

Bez ozbiljnog lečenja, teško se sve to menja. 

jeste, mnogo je tesko...i ne postoji jedan recept koji vazi za sve...

ali, molitva je uvek tu...i Gospod sve zna...i sigurno ce pomoci samo ne znamo kada i na kkoji nacin...potrebno je puno strpljenja...a i Gospod zna koliko mozemo da ponesemo...

[JESSY]

evo, i na nasoj staroj temi mogu se naci korisni postovi...

 

[Поет]

Ћале је имао обичај кад се усвирка , два дана не долази кући. Једина можда срећа у несрећи је што је као особа, добар човек, те не прави срања много. А не ваља ништа што сам се и ја мало метнуо на њега, кад се заукћем све ми је мало. Док не затвoре кафану, не иде ми се дома.

 

[Sanja Т.]

пре 5 минута, Nikola Stojanovic рече

не иде ми се дома.

A ko te k domu čeka? 

[Поет]

пре 3 минута, Сања Т. рече

A ko te k domu čeka? 

Ко ће ме чека, сви спију. Мајка би ме изула из попке са једну гомњиву мотку, него успава се жена.

 

[Sanja Т.]

пре 5 минута, Nikola Stojanovic рече

Ко ће ме чека, сви спију. Мајка би ме изула из попке са једну гомњиву мотку, него успава се жена.

 

Mene bi dokrajčilo da mi i sin počne da pije jednog dana. Srce bi mi prepuklo. 

Živela bih ja sa time, volela bih ga uvek, ali sam već tužna i na samu pomisao, i srce mi se steže. 

[Поет]

@Сања Т. А добро, ваља сее по мало. :D:D Нијe добро кад се претерује. 

[Sanja Т.]

пре 6 минута, Nikola Stojanovic рече

@Сања Т. А добро, ваља сее по мало. :D:D Нијe добро кад се претерује. 

Da, da. Malo sam se zanela. Može svakog 29.-og februara

[Поет]

@Сања Т. А немојте тако драга Сања, ниједна крајнос не ваља.

 

[Sanja Т.]

пре 45 минута, Nikola Stojanovic рече

@Сања Т. А немојте тако драга Сања, ниједна крајнос не ваља.

 

Potpuno ste u pravu Nikola. To je bila šala. 

Ponekad, pomalo-al da se ostavi kad se oseti da hemija deluje, ako ne pre. 

[Богољуб 1]

пре 2 часа, Сања Т. рече

Moje iskustvo sa ovim je odvažno kretanje baš ka svom životu i ciljevima, ali sa užasni uplitanjem, saplitanjem i pokušaja obeshrabrivanja od strane alkoholičara. Ne da treba samo snage, i da se često i pokleknem, već ( skoro) nikad ne treba verovati alkoholičara. Veoma često će obećavali podršku kad želiš da se osamostališ, samo da bi te pridobio, a kasnije sveisto, po starom. 

Bez ozbiljnog lečenja, teško se sve to menja. 

То сам и ја приметио, слава Богу. Да постоји игра увлачења у сазависност, неправа присност и да се нешто као даје, а да би се заробило. Зависност о моћи над неким. Однос контролор - контролирани. У бити контролиран си емоцијама, сентиментима, негативним реакцијама. Ако не "милом", осећајима, храном, новцем, онда силом, да будеш увучен у конфликт и да кажеш нешто и сл. Провоцирање негативне реакције, игре моћи, замка, грешка, сагрешење, кривња... у недоглед. Али није то свесни људски пројекат. Има ту још некога...

У бити дете зависника зависник доживљава психолошки као продужетак себе, део себе. Дете је заправо у улози родитеља, од којега се "велико дете" нипошто не одваја. Тако родитељи компензују оно што нису у детињству примили. а да нису тога ни свесни.

Психологији свака част, али то је превише ослањања на себе у ситуацијама у којима си суочен и са силама таме, у себи и у другом. Углавном, ђаво се труди да оптерети било чиме, само да ничији ум и срце не буду усмерени на Христа и да не гледамо једни на друге кроз Христа.
Jеванђељска мудрост и ослањање на Бога. Ако сви укућани нису исте мисли, усмерене на Цара и Царство, неред и борба...

"Ко је мати моја, и ко су браћа моја?"

Пост, јако важно, кратки разговори и не давање превише места за прелажење личних граница, милом ни силом па у конфликт.

Има ту свега по мало. Онај лекар, свештеник лепо каже да је увек реч о офизичкој, психичкој и духовној (са)зависности. Его је једноставно незаситан и то је корен сваке (са)заависности. Кроћење тела, психе и духа... па ко може без Христа испразнити се од самога себе...

Један од разлога зашто не волим улазити у расправе на ad hominem принципу јесте и тај што се демони хране негативном енергијом кроз људе у међусобном конфликту. Најбоље избегавати увлачење у тај млин сазависности. (На пример о томе, код старца Тадеја.)

Прочитао сам и код једнога рускога свештеника, којему је свети Пајсије био старац, да му је на почетку рекао да уопште не моли за рођаке и да не чита ништа (био је научник у Америци), тако да се морао потпуно ослонити на Христа. Пустити све да се ум очисти.
И позитивне мисли и односи с рођацима су исто доста снажни значи, а камо ли не лоша искуства, мисли, ситуације... То наводим само као потврду тих снажних везаности и  неослањања на Христа.

Мислим да је још нешто јако важно, тако сам некако и од старца Тадеја протумачио, да је добро освестити и окајавати негативне мисли и сагрешења према родитељима од детињства. Вероватно би се нашло понешто и од стране детета што није исправно или било исправно према родитељу. Да се и то "митарство" обескрепи. У том смислу, више сам за разговор са свештеником, него за форум. Лако се ту приxвате мисли о осуђивању на клик миша.

Помажу мисли да страдања имају своју улогу у Промислу Божјем са спасење.

Божја помоћ, стручна помоћ, решеност, чврсте границе, мање емоција и полако. Богу ништа није немогуће.  

Толико.

[Sanja Т.]

Zamalo da se složim u potpunosti! Većinu toga si lepo napisao, međutim, zašto da stavimo Bogu našu odgovornost?

Bog dopušta, ali ljudi odlučuju, s tim što Bog ima zadnju reč.

Pišem u vezi ovoga :

пре 12 часа, Богољуб 1 рече

Помажу мисли да страдања имају своју улогу у Промислу Божјем са спасење.

Pomažu misli, ali opet rasuđivanja treba da bude. Neće Bog da se ljuti ako  prekinemo stradanje. (Daće nam druge izazove, ne brinimo .) Ne može se ceo život ovako misliti i ništa ne rešavati. - Sedi, ćuti, trpi, moli se Bogu i ništa ne čini- Pasivnost nije dobra. Bog pusti, ali mi odlučujemo. Tako pokazujemo kome pripadamo. 

 

P. S. Imamo temu o tome da li je sve Božja Volja, ne mogu sad da je nađem. 

Primećujem da Hrišćani često žele da "piju iz čaše iz koje je Gospod pio". 

Baš imamo izražen taj sindrom, a sam Gospod reče da mi to ne možemo. Nama je dato koliko možemo. Samo što je od nas Sakrio koliko je to