Udes aviona na aerodromu „Ečka“ kod Zrenjanina, pilot poginuo

[Милан Ракић]

Kako Tango Six saznaje jutros se oko 8 časova u reonu aerodroma „Ečka“ na Zrenjaninu dogodio udes aviona Zlin 526F. Vlasnik aviona i pilot Vladimir Bulat poginuo je prilikom pada letelice u kojoj je bio sam.

Direktor Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju Nebojša Petrović potvrdio je za N1 da pilot nije preživeo:

– (…) tom prilikom došlo je do smrtnih posledica po pilota. Pilot je očigledno izgubio kontrolu tokom leta iznad aerodroma i došlo je do pada letelice. – izjavio je Petrović.

Kako Tango Six saznaje od očevidaca sa lica mesta avion se zario u zemlju i od njega je prepoznatljiv samo rep. Kako takođe saznajemo u pitanju je bila akro-zona (izvođenje akrobatskog leta) u reonu aerodroma.

Pink je prvi objavio fotografije uništenog Zlina sa lica mesta – fotografije pogledajte ovde.

Večernje novosti su prve objavile navodnu fotografiju sa lica mesta koja nije fotografija jutrošnje nesreće već ranije nesreće dvomotornog aviona.

U letelici se nalazio njen vlasnik, pilot Vladimir Bulat, predsednik aero-kluba „Falcons“ i direktor aerodroma „Ečka“, rođen 1972. godine. Bulat je bio jedan od trenutno najiskusnijih akrobatskih pilota i instruktora akrobatskog letenja u Srbiji budući da je u vlasništvu imao akrobatski avion u kojem je danas poginuo.

Petar VOJINOVIĆ

 

[Милан Ракић]

Poslednji pozdrav Bulatu

Ako neku kategoriju tekstova koju pišem na portalu ne volim to je ova. Poslednji pozdravi. Nekad zbog neizbežnih odlazaka, nekad zbog onih koji su mogli biti izbegnuti.

Današnja pogibija Vladimira Bulata svakako je nešto što se moglo izbeći. Da je Vlada ignorisao sebe, da nije bio veći od života, da nije bio verovatno jedan od najvećih vazduhoplovnih entizijasta koji je hodao i leteo Srbijom. Srećom po sve koji su ga poznavali bio je takav. Nesrećom, da nije, možda bi danas bio živ.

Ovaj tekst pre svega pišem zbog njegovog sina Lakija. Da ostane zabeleženo, da ostane rečeno i da on jednom i verovatno više puta pročita i razume da je od gore navedenog odnosa sreće i nesreće bila sačinjena jedna neverovatna ličnost. Izvanredan otac (čemu sam više puta svedočio), prijatelj i avijatičar.

Ne pišem iz pijeteta, ne pominjem uvijeno jer to moram zbog prirode ovakvog sećanja. Vladimir Bulat imao je ozbiljne planove, hiljade ozbiljnih planova. Često ste od njega mogli čuti: „…ne sme da umre ova vrsta letenja, evo ja ću platiti školovanje nekom klincu, ne mora ništa da plati, neka samo dođe da leti, ja ću ga naučiti“. Kao što je Cakan njega naučio. To je bio Bulat. Očaran, gotovo zaražen onim davnim vremenima. Hteo je da obezbedi. Da pruži. I to na način koji je jako bitan za generalnu avijaciju u današnje vreme – besplatno.

Vladu sam upoznao pre ne znam ni sam koliko godina i odmah sam prepoznao da moram biti blizu njega jer je imao neverovatnu energiju. Nebrojano ideja bez kojih bi srpska avijacija i moj portal sigurno bili prazniji. Pomagali smo se međusobno, iz entuzijazma, bez interesa. Dušan i ja smo ga satima slušali i zajedno sa njim fantazirali o air race nastupima, srpskim jet-acro timovima. Mi fantazirali, on radio na tome.

Planovi su počeli da se materijalizuju, imao je sa Pavlom velike planove za Ečku i nakon jednog od naših poslednjih „zvaničnih sastanaka“ ostali smo mu dužni vizuelnih i marketing usluga za vrhunac nad projektima. Kad stignemo, nema ništa sad od toga ali ako uspemo biće, za sve.

Zbog toga sam mu pomagao, Da raspametimo Kineze, da organizujemo jedno, smislimo drugo, nekada slikamo i snimimo treće. Njegovi snovi su rasli. Poslednji put smo se videli na Buržeu i Partneru. Ja sam bio u gužvi i neviđenom stresu zbog količine posla koji sam morao da odradim u dve nedelje i nisam imao vremena da duže pričamo taj poslednji put.

Možda je samo prema sinu Lakiju imao veću ljubav i brižniji odnos nego prema avionima. Kao nekome ko je lišen očinske figure to mi je uvek bilo interesantno, iako uvek primećeno kraičkom oka registrovao sam to. Što uživo, što putem društvenih mreža. Pravu ljubav prema nekome, posebno prema detetu nije moguće odigrati. Bilo je zadovoljstvo gledati Vladu sve ove godine kako se nesebično troši prema Lakiju. Možda jedina vredna lekcija Vladine zaostavštine ako se izuzme sva ova priča oko avijacije.

Njegovi legendarni, nekad neartikulisani ali bezgranično zabavni izlivi energije uvek su počinjali nekom velikodušnošću, nekom akcijom. Nekim pozivom da se „leti Galeb“, da se odradi nešto. Nema šanse da se Iron Maiden pojavi u Srbiji a da im Bulat ne pokloni akro rutinu. Da organizujemo letački dan. Sledeće godine ćemo aero-miting. Aerodrom je sad naš. Šta god vam treba. Samo kaži. Otvoreni bioskop na Ečkoj noću, konačno da gledamo Top Gan kako valja.

„Jebeš avion“ kad je poginuo Super Deka. „Može“ kada smo došli na ideju da za Suada preleti Galebom preko groblja prilikom sahrane (zbog zone zabranjenog leta odustali smo od ideje). „Jednog dana“ svaki put kada je pomenuo da više nema akro-letenja, pravog letenja, da moramo da mu pomognemo da oformi „Galeb tim“ i da se takmičimo.

Ako smem da presudim kao neko ko mora da piše ovakve tekstove gotovo svake letačke sezone, znam da je voleo Lakija i avijaciju do kraja. Divlje, zabavno, nesputano. Nemam lepši i bolji način da završim poslednji pozdrav Bulatu. Na kraju, ovakvim povodima, to je jedino što je bitno.

Ne želim ti plavo ni mirno nebo ni bilo kakav sličan kliše. Želim ti da zauvek letiš iznad Rinoa u Nevadi, brzo, glasno i naravno unlimited.

Petar VOJINOVIĆ

 

[Милан Ракић]

Glavni istražitelj: Zlin je kod Ečke udario u zemlju pod uglom od 85 stepeni, brzinom od 280 kilometara na čas

Vršilac dužnosti Glavnog istražitelja Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju profesor Nebojša Petrović objavio je juče Obaveštenje o početku istrage udesa aviona Zlin YU-CDG u kojem je prošle nedelje poginuo pilot Vladimir Bulat.

U preliminarnoj informaciji nema zaključka o verovatnom uzroku udesa sa konstatacijom da će se do njega doći tek nakon okončanja istražnog postupka. U tekstu Obaveštenja konstatuje se da je Zlin udario o tlo pod uglom u odnosu na zemlju od 85 stepeni brzinom od oko 280 kilometara na čas. Jačina udara bila je toliko jaka da su letelica i pilot završili dva metra ispod zemlje, potvrđuje istražitelj.

Petrović konstatuje da je Bulatova akro-rutina bila standardna. Zapravo, u Obaveštenju se navodi da se sastojala iz dva segmenta između kojih je on leteo oko 4 do 5 minuta u horizontalnom letu. Ne navodi se priroda poslednjeg manevra pred udar o tlo, on se u Obaveštenju klasifikuje samo kao „dodatni manevar u trajanju od 15 do 20 sekundi“. Ova karakterizacija je najverovatnije usled postojanja samo jednog očevica poslednjeg segmenta leta.

Glavni istražitelj konstatuje u Obaveštenju da se udes dogodio u 08:31 časova 18. jula i da je pilot imao važeću CPL dozvolu:

– Navedenog dana, pilot je došao na aerodrom Ečka sa ciljem uvežbavanja programa akrobatskog letenja za predstojeći nastup na navedenom avionu. Mehaničar je pripremio avion za let, dok je zajedno sa pilotom izvršio pretpoletni pregled aviona, pri čemu nisu ustanovljeni bilo kakvi nedostatci. Pilot je u međuvremenu izvršio najavu leta nadležnoj kontroli letenja.

Avion je poleteo bez bilo kakvih problema i pilot je odmah započeo sa izvođenjem niza akrobatskih figura u kontrolisanom okruženju. Posle 5 do 6 minuta akrobatskog letenja, pilot je leteo 4 do 5 minuta u horizontalnom položaju, na visini oko 1.000 metara. U međuvremenu nije prijavljivao bilo kakve probleme putem radio-stanice. Nakon toga, pilot je započeo još jedan niz akrobatskih figura. Posle nekoliko minuta letenja, a nakon petlje koju je uradio po izlasku iz kovita sa tri okreta, pilot je izvršio dodatni manevar u trajanju od 15 do 20 sekundi usled kojeg je avion sa većim brojem obrtaja motora, pri brzini od oko 280 kilometara na čas udario o tlo, na oko 500 metara jugoistočno od praga piste 33 aerodroma „Ečka“.

Avion je udario o tlo pod uglom od oko 85 stepeni u odnosu na zemlju, sa poravnatim krilima i konfiguracijom za izvođenje manevara tokom leta (zakrilca i stajni trap bili su uvučeni).

Kako je avion imao veliku energiju prilikom udara o tlo, trup aviona je prošao oko 2 metra kroz tlo, pri čemu je došlo do uništenja strukture aviona.

Usled udara o tlo sa velikom silom, pilot je na licu mesta podlegao zadobijenim povredama. – stoji u Obaveštenju Glavnog istražitelja.