Из Старечника: Не избегавај причешће

[Поуке.орг инфо]

„Ако некад и останем без причешћа под изговором свога недостојанства

тада упадам у још већу дубину зла и подвргавам себе још већој казни…“

(Св. Јефрем Сирин)

 

Jедном приликом ученици преподобног Макарија Египатског видели су човека који је ишао пустињом водећи за собом кобилу. Ишао је путем који води до келије њиховог старца. Чувајући покој светога, монаси су стали поред врата и покушали да наговоре путника да не одвлачи преподобног од молитве. Али, услишивши молбе тог човека, ускоро су му допустили да уђе у келију. Путник се обрадовао и пошао унутра, али не сам, него заједно са својим коњем. Ученици преподобног Макарија су се збунили и упитали зашто води са собом кобилу. Овај човек им је одговорио да и животиња има потребу за молитвама праведника. Монаси су се зачудили његовој љубави према кобили јер је ради ње толико дуго путовао по врелој и ненастањеној пустињи! Зашто му је тако драга та животиња и шта ју се задесило?

 

– Кобила коју видите, – рекао је човек, – јесте моја несрећна жена и ја не знам како се она претворила у животињу. Ево већ је три дана како ништа није јела.

 

Ове путникове речи монаси нису сматрали за измишљотину. Без обзира на то што се Христово учење већ триста година распрострањивало по земљи, у Египту је још увек велики утицај имало незнабоштво, и та древна колевка магије била је пуна разних магова који су наносили штету Хришћанима. Зато су монаси, чувши човекову причу, похитали ка авви Макарију да му саопште шта се догодило. Међутим, када су видели преподобног, нису морали да му било шта објашњавају: Бог је светоме открио узрок онога што се десило. А тај узрок био је следећи.

 

Жена придошлице допала се неком развратном Египћанину, који је пожелео да је заведе. Али сва његова настојања била су узалудна. Да би у женином срцу пробудио узвратну страст, тада је прибегао услугама врача. Добивши много новца, чаробњак је применио сва своја заклињања ради саблажњавања Хришћанке, али није постигао циљ. Разјаривши се због неуспеха, он је ипак успео да изазове учинак: жена је почела да се указује околини као кобила. Њен несрећни муж похитао је да тражи помоћ од сваког кога је знао, али нико није могао да му помогне, па чак ни месни презвитери. Жена је свима била налик на животињу и нико није знао како да јој врати пређашњи изглед. Зато ју је очајни муж и довео великом подвижнику, дознавши за чуда која је творио. Погледавши на жену, свети Макарије је рекао својим ученицима:

– Не видим у њој ништа животињско о чему говорите, то није у њеном телу, него у очима оних који је гледају. То је обмана демона, а не истинско стање ствари.

 

Затим је свети благословио воду, облио њоме жену и помолио се. Враџбине су ишчезле и сви су пред собом видели жену уместо кобиле. Преподобни је заповедио да јој дају хране и, отпуштајући је кући, дао савет:

– Никада не одлажи посећивање цркве и никада не избегавај причешће Христовим Тајнама. Невоља ти се десила зато што више од пет недеља ниси приступала Пречистим Тајнама нашег Спаситеља.

 

Овај чудесни случај ученици преподобног Макарија упамтили су ради назидања будућих нараштаја Хришћана, а презвитер Руфин и епископ Паладије Еленопољски укључили су га у своју књигу о историји египатског монаштва. Свакако, откривење које је старац добио од Бога достојно је да га зна сваки православни Хришћанин. Свега пет недеља без причешћа – па чак и крштен човек може да се покаже незаштићен пред враџбином и нападом демона!

 

Неко од читалаца може да упита: многи савремени Хришћани причешћују се прилично ретко, али зар се претварају у коње? Можда су демони изгубили своју некадашњу моћ? Свет иде ка свом заласку: безакоња се у њему умножавају, а духовни живот човечанства се гаси. И када би сада Господ допустио, слуге ђавола не само да би претвориле немарне Хришћане у коње, него би их збрисали са лица земље. Ипак, у доба светског царства греха и порока Господ из Своје безграничне милости чува лакомислене људе од демонских напасти, очекујући њихово уразумљење. Али, што се дуже човек не причешћује Светим Тајнама тим се више удаљава од спасоносног Божијег покрова. И мада се с њим не догађају страшна загонетна искушења, он неће избећи обичне, али непријатне последице свог немара. Јер и у давнини ретко су бележени случајеви претварања људи у животиње, а уобичајених несрећа било је поприлично.

https://svetogorskestaze.blogspot.com/2019/03/blog-post_77.html?spref=fb&fbclid=IwAR24BhsctYl4dhjUVyBGdptNbGcco9c0v_965lsJ3Br-rOBxeJ1BWn7Yv3U

View full Странице

[Miilliica]

Imam ja jedno pitanje. Ne znam da li je na dobrom mestu postavljeno, al je u vezi sa ovim tekstom. Npr. covek stalno upada u isti greh i sramota ga je da ga vise ispoveda svom svesteniku, a ako se ne ispovedi ne moze da se pricesti, a ako se ne pricescuje dugo onda se udalji od Boga ko ta zena, pa je onda podlozniji napadima strasti pa cesce i pada i tako nastaje zacarani krug. Pitanje je sta ce da se desi ako covek pristupi pricescu neispovedjen ali svestan svog greha i zao mu je zbog njega, al jednostavno ne moze vise da ga ponavlja na ispovesti?

Послато са SM-J415FN користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Sofija_]

пре 13 минута, Miilliica рече

Imam ja jedno pitanje. Ne znam da li je na dobrom mestu postavljeno, al je u vezi sa ovim tekstom. Npr. covek stalno upada u isti greh i sramota ga je da ga vise ispoveda svom svesteniku, a ako se ne ispovedi ne moze da se pricesti, a ako se ne pricescuje dugo onda se udalji od Boga ko ta zena, pa je onda podlozniji napadima strasti pa cesce i pada i tako nastaje zacarani krug. Pitanje je sta ce da se desi ako covek pristupi pricescu neispovedjen ali svestan svog greha i zao mu je zbog njega, al jednostavno ne moze vise da ga ponavlja na ispovesti?

Послато са SM-J415FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Nisi jedina(cak mislim da ne postoji covek koji je pobedio sve svoje slabosti,od nas koji nismo sveti) koja stalno upada u isti greh, vazno je da si svesna svojih slabosti i da se boris protiv njih, i kad padnes da ustanes i tako u krug.Nije sramota ispovedati se, pa i da je isti greh. Svestenikova duznost je da te ispovedi, i nema sta da te bude sramota.Navikli su oni na sve, pa i na to sto tebe muci.. meni licno cak i pomogne kad razgovaram sa mojim protom o mojim padovima...i tako godinama...   

[Sofija_]

Jos da dodam: jednom sam 3 sata(bilo mi hica) cekala na ispovest, ispred manastira gde je bio vasar za Ilindan, dezurni pop nije bio tu, a ostali bili na svojim zaduzenjima, i ja navalila i cekam, a bese 35 stepeni u ladu, i kad vide pop koji je prodavao svece, ali bese tad bez mantije, ustade on i rece, sacekaj tu da odem da se presvucem, vidim da ti je hitno...i dodje i ispovedi me...i dade mi reci utehe...i tako...

[Miilliica]

Blago tebi. Ja uvek imam utisak da me moj svestenik osudjuje. Mozda sam i utripovala. Pa bih da to zaobidjem, al izgleda da ne moze. Bolje da ne pokusavam.

Nisi jedina(cak mislim da ne postoji covek koji je pobedio sve svoje slabosti,od nas koji nismo sveti) koja stalno upada u isti greh, vazno je da si svesna svojih slabosti i da se boris protiv njih, i kad padnes da ustanes i tako u krug.Nije sramota ispovedati se, pa i da je isti greh. Svestenikova duznost je da te ispovedi, i nema sta da te bude sramota.Navikli su oni na sve, pa i na to sto tebe muci.. meni licno cak i pomogne kad razgovaram sa mojim protom o mojim padovima...i tako godinama...[emoji4]   

Послато са SM-J415FN користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Sofija_]

пре 4 минута, Miilliica рече

Blago tebi. Ja uvek imam utisak da me moj svestenik osudjuje. Mozda sam i utripovala. Pa bih da to zaobidjem, al izgleda da ne moze. Bolje da ne pokusavam.

 

Послато са SM-J415FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

 

Ako te zaista osudjuje, to je njegov greh...samo nemoj da se bojis da ispovedis, ako ne kod njega onda kod nekog drugog ako si u prilici...ispovest olaksava u svakom slucaju, srecno ti bilo 

[Bokisha]

пре 5 часа, Miilliica рече

Imam ja jedno pitanje. Ne znam da li je na dobrom mestu postavljeno, al je u vezi sa ovim tekstom. Npr. covek stalno upada u isti greh i sramota ga je da ga vise ispoveda svom svesteniku, a ako se ne ispovedi ne moze da se pricesti, a ako se ne pricescuje dugo onda se udalji od Boga ko ta zena, pa je onda podlozniji napadima strasti pa cesce i pada i tako nastaje zacarani krug. Pitanje je sta ce da se desi ako covek pristupi pricescu neispovedjen ali svestan svog greha i zao mu je zbog njega, al jednostavno ne moze vise da ga ponavlja na ispovesti?

Послато са SM-J415FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Спомињу то свети оци као лажни стид убачен од ђавола и да треба то рећи духовнику /свештенику ,па ће и та немоћ нестати. .... И правило кад год паднеш а ти устани ... 

[ZeljkoVuk]

I mene je stid, manje vise sve isto gresim. ..  A ono sto je jos gore upadam u stanja da mi se cini da sam nedostojan i onda odlazem pricesce, verujem da nisam jedini... Iskreno, bar se to meni cini da je to klasicna demonska prevara, navedete na greh, uz nasu saglasnost, pa ti posle stvara osecaj krivice, nedostojnosti, ili ne mogucnosti da ti se taj greh oprosti i slicno... Ali mi smo sami krivi zbog nase gordosti i verovanja da mozemo i sami mnogo toga... Cini mi se da je resenje uvideti svoju nemoc i smireno zatraziti od Gospoda da nam da pokajnicko raspolozenje.... A posto Gospod hoce da se svi ljudi spasu obicno nam to i da, i onda nestaje stid, i sve ostale demonske prelesti i covek dobija snagu da se ispoveda, pa ako Bog da i pricesti... I tako se generalno covek nekako vrati na pravi put, dok opet ne pazi, ne vodi racuna..., popusti tu i tamo, padne i na nekim mozda smrtnim gresima, pa opet kako to meni da se desi, pa opet muka... 

Ali ako stalno imamo u vidu da smo slabi i skloni grehu, i da se iskreno molimo Gospodu i polazemo nadu u njega a ne u sebe, pazimo na sebe i trudimo se da manje ugadjamo sebi, a da pritom pazimo ne samo na dela nego i na misli... Trebalo bi da bude bolje...