Jump to content

Ко је крив?

Оцени ову тему


Препоручена порука

  On 23. 10. 2018. at 20:49, Natasa. рече

Biće kako ti kažeš 0405_feel.

Expand  

после кажу, то су само зидови, компромис, ово оно, а ја треба те зидове да гледам по васцели дан, па онда испадне да и нису толико минорне ствари...значи рат до истребљења :smeh1:

 

 

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 10. 2018. at 15:16, Juanito рече

Па не знам баш. У брак се улази са особом која је једном одабрана због физичких и психичких особина. Постоји неки нормалан развој који је неминован, неопходан и очекиван и неко нормално старење које је неминовно, као и неке непредвиђене ствари које су ван наше контроле. Мимо тога, мислим да једно другом и те како дугујемо да код себе негујемо оно што оно одабраник или одабраница воли, било да се ради о физичким особинама или о особинама личности. Колико је то могуће и у договору. У супротном, која је поента заједничког живота? Ако јој ништа не дугујем, онда ћу да живим сам. Ако сам одлучио да живим с њом онда јој дугујем да јој се до века допадам. И обрнуто.

Видим да некако људи имају тај трип да су са браком завршили с трудом на себи. Смотали су жртву, па је сад на тој жртви да трпи препуштање брачног друга ентропији.

Expand  

Volimo čoveka, ne skup fiksnih osobina. Valja kad se čovek razvija, i upravo trud na sebi treba da volimo i podržimo kod drugog - a taj trud dovodi do stalnih promena.

 

paradoks_zpsjpf2fhnf.jpg

Lilies that fester smell far worse than weeds.

Shakespeare

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 10. 2018. at 17:35, Плаво Небо рече

@jelica-djuric Нисам читао књигу али сам пре доста година одгледао на јутјубу његов интервју са тим насловом ''Једном за цео живот'' и овај део ми је и дан данас остао најупечатљивији:

''Кухиња. Седимо моја попадија и ја за столом једно преко пута другог. Кашике и виљушке нам стоје на суседном столу. Да бих узео кашику треба да устанем, начиним пет корака и вратим се на место. Да би моја супруга узела кашику треба да устане, да учини један корак и да се врати. Мени је потребна кафена кашичица. Наравно, нећу сам да је узмем. Нипошто! Ја треба да начиним десет корака, а супруга само два. Молим је да ми да кашичицу. Она устаје и иде по кашичицу. И тек тада схватам да је попадија већ у последњем месецу трудноће, да се уморила у току целог дана с двоје друге деце, да је ова трудноћа уопште била тешка и да јој је било тешко чак и да устане од стола, а ја, здрав и безбрижан, чекам да ми донесе кашичицу. Наравно, разумом сам схватио да сам поступио рђаво и више то нећу радити, али да сам достигао савршенство у љубави, ја бих просто стално осећао њену бол, не бих просто знао својом главом него бих је осећао својим телом и не би ми чак ни пало на памет да је замолим за нешто''.

Expand  

Како се сви сећамо овог дела  из књиге! :)

Мени исто најбоља прича из књиге, онај део где се замислиш  и запиташ: " Па дал сам реалан шта сам тражио/ла?" confused1

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 24. 10. 2018. at 0:46, jelica-djuric рече

Како се сви сећамо овог дела  из књиге! :)

Мени исто најбоља прича из књиге, онај део где се замислиш  и запиташ: " Па дал сам реалан шта сам тражио/ла?" confused1

Expand  

:)Да, тај део ми је најупечатљивије остао у сећању. Када боље размислим, скоро да се осталог и не сећам, јер, све што сам чуо слило се у тих неколико реченица, а којима је па опет све и речено. Знаш оно, нешто те толико одушеви да све друго заборавиш шта си чула. Љубав се стиче трудом, пожртвовањем, а којег у себи изгледами немам довољно иако мислим да имам. Тако да, очигледно да немам пошто ми Господ брак ипак не даје.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 10. 2018. at 18:51, Adelaida рече

Uvek neko moze da bude kriv...ali meni jedno nije jasno...zar se slican slicnom ne raduje? Sta uopste u braku rade osobe koje imaju potpuno razlicita shvatanja i  stavove po pitanju vaznih stvari...

Expand  

Ни мени то није јасно. Али, када боље размислим, мислим да се ту превасходно ради о очекивањима да се друга страна промени и онда када до тога не дође онда се ситуација затеже. Поготово ако су у брак ступили зато што је дошло до трудноће па дај да се узимају док се дете није родило.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 24. 10. 2018. at 17:02, Плаво Небо рече

Ни мени то није јасно. Али, када боље размислим, мислим да се ту превасходно ради о очекивањима да се друга страна промени и онда када до тога не дође онда се ситуација затеже. Поготово ако су у брак ступили зато што је дошло до трудноће па дај да се узимају док се дете није родило.

Expand  

Nije tu jedini razlog. Ima ih mnogo zasto to tako funkcionise. 

Ali eto, mislim da je glavna stvar zato sto jedna strana veruje da ce ona druga vremenom da se promeni i onda zvoca, zvoca, zvoca. I tako. Uvek je samo problem potreba druge osobe da promeni ono sto vec ima ili bolje reci manjak ljubavi.

Када се ствари ставе на папир, ми вредимо онолико колико наша дела говоре о нама а не наше речи.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 24. 10. 2018. at 16:31, Плаво Небо рече

:)Да, тај део ми је најупечатљивије остао у сећању. Када боље размислим, скоро да се осталог и не сећам, јер, све што сам чуо слило се у тих неколико реченица, а којима је па опет све и речено. Знаш оно, нешто те толико одушеви да све друго заборавиш шта си чула. Љубав се стиче трудом, пожртвовањем, а којег у себи изгледами немам довољно иако мислим да имам. Тако да, очигледно да немам пошто ми Господ брак ипак не даје.

Expand  

Више - мање тако је, им пар ствари које су се тако урезале у главу. Постоји део где се објашњава да су муж и жена два оштра камен у џаку. Или ће њиховим оштринам да се повреде и џак ће да се поцепа или ће да се прилагоде једно другом, да срасту и да остану у џаку.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 24. 10. 2018. at 21:34, jelica-djuric рече

Више - мање тако је, им пар ствари које су се тако урезале у главу. Постоји део где се објашњава да су муж и жена два оштра камен у џаку. Или ће њиховим оштринам да се повреде и џак ће да се поцепа или ће да се прилагоде једно другом, да срасту и да остану у џаку.

Expand  

Да се извајају као два белутка :mazenje:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 23. 10. 2018. at 17:59, Mali Marko рече

Када позиваш на јунаштво де молим те објасни ми шта има ново у супер маркету?Мислиш да сам заборавио :cheesy3:

Expand  

Дужан сам ти објашњења, у складу са насловом. Што се тиче те девојке ја сам крив. Знам да понекад умислим, да нешто може бити, и онда се испостави да је све то било у складу са народном ''што је баби мило то јој се снило''. Тако да, схватио сам да сам у овом случају ја био ''баба''. Криво ми је само што сам девојку увео у непријатну ситуацију па сам све то одрадио пред њеном колегиницом. Знам како је то, одмах крену колеге да запиткују, да саветују итд. Зато у широком луку заобилазим њен пословни простор, нека се заборави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 27. 10. 2018. at 16:39, Плаво Небо рече

Дужан сам ти објашњења, у складу са насловом. Што се тиче те девојке ја сам крив. Знам да понекад умислим, да нешто може бити, и онда се испостави да је све то било у складу са народном ''што је баби мило то јој се снило''. Тако да, схватио сам да сам у овом случају ја био ''баба''. Криво ми је само што сам девојку увео у непријатну ситуацију па сам све то одрадио пред њеном колегиницом. Знам како је то, одмах крену колеге да запиткују, да саветују итд. Зато у широком луку заобилазим њен пословни простор, нека се заборави.

Expand  

Везујеш се за очекивања и имаш потребу да поседујеш некога.

Заљуби се безусловно тако да се посветиш стварима које волиш, да се посветиш животу и не јуриш по сваку цену да неког упознаш и нађеш. Јер је лепота и у самоћи и чекаш је. Најбоље је помолити се и рећи мени се свиђа та, али ти ми Господе пошаљи најбољу за мене. Па ако је она та, послаће а ако није чекај све док се не појави права. ? 

Ја сам пустио и чекам па коју пошаље Бог биће та.? И веруј ми да сам пун неке позитиве. ?

Када се ствари ставе на папир, ми вредимо онолико колико наша дела говоре о нама а не наше речи.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...