Sve sto se hteli da znate o Rimokatolicizmu, papstvu itd. (slobodna tema za raspravljanje do mile volje za Zayrona, Isusovo magare i ostale)

[Ivan Marković]

пре 1 минут, kopitar рече

Ovdje navodim iskustvo starih monaha koja je prejaka hrana za početnika te bi moglo biti više štete nego koristi.

Копитару, нит сам монах, нит сам стар. Али ми је дато и заповеђено да се обожим. Кроз светотајински живот Цркве и умносрдачну молитву

[kopitar]

Управо сада, Ivan Marković рече

Не. Исусова молитва није мантра. Она је разговор са Богом. Поредити је са будистичким нихилопоклонством јесте обично богохуљење и не завређује коментар

Nisam ni mislio bukvalno da je mantra nego koristi iskustva hinduističke duhovnosti...ja ne vidim u tome ništa loše jer je to odlika kršćanstva prihvatiti sve dobro od svijeta a odbaciti loše.

[kopitar]

пре 1 минут, Ivan Marković рече

Копитару, нит сам монах, нит сам стар. Али ми је дато и заповеђено да се обожим. Кроз светотајински живот Цркве и умносрдачну молитву

Ako govoriš o isihazmu onda je tu potreban duhovni vođa.

[Ivan Marković]

пре 2 минута, kopitar рече

Nisam ni mislio bukvalno da je mantra nego koristi iskustva hinduističke duhovnosti...ja ne vidim u tome ništa loše jer je to odlika kršćanstva prihvatiti sve dobro od svijeta a odbaciti loše.

Кад уђеш у перманентну фазу тиховања, или кад те током фазе очишћења обузму Енергије, никакве речи нису потребне. Ако си мислио на пуку технику, она подсећа у неким фазама на то што кажеш, али нити је то преузето нити има исти циљ, нити исти садржај, ич

[kopitar]

пре 2 минута, Ivan Marković рече

Кад уђеш у перманентну фазу тиховања, или кад те током фазе очишћења обузму Енергије, никакве речи нису потребне. Ако си мислио на пуку технику, она подсећа у неким фазама на то што кажеш, али нити је то преузето нити има исти циљ, нити исти садржај, ич

Kako te to onda nije dovelo da svatiš da je crkva jedna i da voliš katolike.

[Ivan Marković]

пре 4 минута, kopitar рече

Ako govoriš o isihazmu onda je tu potreban duhovni vođa.

Па да, све време говорим о томе. Али је то средство (уз евхаристију) да се очистимо, просветимо и на крају обожимо. У иницијалним фазама духовног живота и пре исповести тешких греха који нам прече причест, треба да имамо неке друге молитве, мада је и онда могуће молити се тако. Када се прође та фаза, задржава се уобичајено молитвено правило, али се постепено мења Исусовом молитвом, уз неопходност евхаристије. 

[Ivan Marković]

пре 1 минут, kopitar рече

Kako te to onda nije dovelo da svatiš da je crkva jedna i da voliš katolike.

Довело ме. Ем исповедам да је Црква једна ем  волим римокатолике, мада нее у неком апстрактном смислу, већ као конкретне ипостаси. 

[Bokisd]

1 hour ago, Zayron рече

Svaka ideja dolazi iz mašte, ne valjda iz želuca? A može biti realna, ostvariva ili nerealna, neostvariva. Pri tom je mašta takodjer realna (kao psihički proces, fenomen) a imaginacija je samo samo jedan od njenih podoba. Betoven je bio gluv kad je komponovao ovo a to nije imaginacija već auskultacija, čuo je to u duhu kao što neko vidi u duhu. A predmetom virtualizacije ne moraju biti samo fizički fenomeni već i sama oblast duhovnog, to je slučaj kod tog monaha. Poznata je slična takva priča i medju budističkim monasima. Inače virtualizaciju fizičkih fenomena nazivamo imaginacijom, predstavljivovošću a ona može biti optička, zvučna, taktilna i kombinovana, tako slijepci sanjaju, slušaju zvuke, osjećaju doticaje. A duhovnu virtualizaciju nazivamo sipritualizacijom - od spiritus - duh, kao što sam to rekao da su sve to samo destilati mašte, glavni su imaginacija (vizualizacija), fantazija (izmišljanje) i iluzijja (klam, pričin, varka).

https://thoughtsintrusive.wordpress.com/2013/02/12/the-imaginative-faculty-fantasy-imagination/

http://logismoitouaaron.blogspot.com/2009/08/coleridges-imagination-orthodox.html

Da, pricamo o masti, brate, dolazi iz maste, od duha, od duse, iz naseg najunutrasnjijeg bice, podsvesno, dubinski, ...ko zna tacno odakle,....ali, glavni problem je, sto ne mozemo verovati bas svakoj ideji, i, drugo, ako je ideja i dobra, ali, treba je prilagoditi stvarnosti, zar nije tako, brate ? Mislim, da li je toliko tesko prihvatiti sa tvoje strane, jedna prosta cinjenica.

I, kada dodjemo do oblasti duhovne, koja je po svojoj definiciji kao pojava, vrlo slicna stvarima imaginacija i maste i virtualizacije, kako da tek tada, ne budemo sto puta vise oprezniji i pazljiviji kada se tice nasih raznih mastanja i vizualizacija ?

Bas ovaj gore link, m.Jerotej Vlahos kaze :

" As we know, the holy Fathers are not just interested in man’s psychological equilibrium, but in his theosis. To reach this point, a person must be delivered from using his imagination, even if it works positively. In order for the nous to attain to theoria of God it must be completely free of all mental images, however good they may be, and even of thoughts and reasoning..."

Moramo biti potpuno slobodni, moramo svoj um i razum osloboditi od svih svojih mentalnih vizualizacija, ....cak, i ako su takva slike pozitivne i dobre,....cak, trebamo i svoje misli ( ne samo  mastu ) sto vise i bolje i jasnije i koncetrisanije vezati ( da nam ne lutaju, tamo, ovamo ),..... za molitvu Bogu.

Kako su vec mnogi vec rekli na temi, direktna komunikacija sa Bogom, licem u lice,..... ,.... sta ce nam masta, kada je Bog tu pored nas....

[kopitar]

пре 1 минут, Ivan Marković рече

Па да, све време говорим о томе. Али је то средство (уз евхаристију) да се очистимо, просветимо и на крају обожимо. У иницијалним фазама духовног живота и пре исповести тешких греха који нам прече причест, треба да имамо неке друге молитве, мада је и онда могуће молити се тако. Када се прође та фаза, задржава се уобичајено молитвено правило, али се постепено мења Исусовом молитвом, уз неопходност евхаристије. 

Zaboravio si navesti kontemplaciju Sv. Pisma ovo prakticiraju karmelićani po sv. Tereziji Avionskom i Ivanu od Križa.

[Dragi]

Postoji opasnost prejake fantazije, o tome je pisao Boki. Ona je težak krst, ja znam. Nešto umisliš do mere da uživiš i onda shvatiš da nema veze sa stvarnošću, i to te onda duboko potrese i razbije. A takvo nešto ne možeš da ugasiš kao neki aparat, lepo bi bilo... Jeste, pomaže da mnoge više stvari bolje razumemo, ali cena je po pravilu da zapostavimo svoj lični život, ili učimo o ovome i onome i o svemu, samo ne ono osnovno: da živimo.

Fantazirati pri molitvi - hm, zašto? To je samo moja fantazija. K'o autizam, zar ne; otac il' majka govore jedno al' dete fantazira i živi u svom svetu. Ali ne bih rekao da Rimokatolici to praktikuju, dok monaške znakove poput stigmate jednog oca Pija ostavimo monasima.

[Ivan Marković]

Управо сада, kopitar рече

Zaboravio si navesti kontemplaciju Sv. Pisma ovo prakticiraju karmelićani po sv. Tereziji Avionskom i Ivanu od Križa.

Жао ми је, ми то немамо. Ми читамо Писма и верујемо им, али нема потребе да то контемплирамо. 

[kopitar]

пре 2 минута, Bokisd рече

Da, pricamo o masti, brate, dolazi iz maste, od duha, od duse, iz naseg najunutrasnjijeg bice, podsvesno, dubinski, ...ko zna tacno odakle,....ali, glavni problem je, sto ne mozemo verovati bas svakoj ideji, i, drugo, ako je ideja i dobra, ali, treba je prilagoditi stvarnosti, zar nije tako, brate ? Mislim, da li je toliko tesko prihvatiti sa tvoje strane, jedna prosta cinjenica.

I, kada dodjemo do oblasti duhovne, koja je po svojoj definiciji vrlo slicna kao pojava stvarima imaginacija i maste i virtualizacije, kako da tek tada, ne budemo sto puta vise oprezniji i pazljiviji kada se tice nasih raznih mastanja i vizualizacija ?

Bas ovaj gore link, m.Jerotej Vlahos kaze :

" As we know, the holy Fathers are not just interested in man’s psychological equilibrium, but in his theosis. To reach this point, a person must be delivered from using his imagination, even if it works positively. In order for the nous to attain to theoria of God it must be completely free of all mental images, however good they may be, and even of thoughts and reasoning..."

Moramo biti potpuno slobodni, moramo svoj um i razum osloboditi od svih svojih mentalnih vizualizacija, ....cak, i ako su takva slike pozitivne i dobre,....cak, trebamo i svoje misli ( ne samo  mastu ) sto vise i bolje i jasnije i koncetrisanije vezati za molitvu Bogu.

Kako su vec mnogi vec rekli na temi, direktna komunikacija sa Bogom, licem u lice,..... ,.... sta ce nam masta, kada je Bog tu pored nas....

Kako misliš razmatrati Isusovu muku i križni put bez osjećaja i mašte.

[kopitar]

пре 1 минут, Ivan Marković рече

Жао ми је, ми то немамо. Ми читамо Писма и верујемо им, али нема потребе да то контемплирамо. 

Pa to radite sa Isusovom molitvom.

[Снежана]

МОЛИТВА ПОМОЋУ БРОЈАНИЦА

Православни молитвеник, манастир Рукумија, 2009. л.Г.

Молитва помоћу бројаница један је од најстаријих начина молитве, који су нарочито неговали православни монаси. Саме бројанице имају символични карактер. Обично су црне боје и тиме нас упућују да водимо трезвен и озбиљан живот у непрестаном покајању. Бројанице су исплетене од чисте овчије вуне, што нас подсећа да смо ми словесне овце Доброг Пастира Господа Христа, који је сам као Јагањац Господњи пострадао за нас и избавио нас од вечне смрти. Мале бројанице обично имају 33 чворића. Постоје и веће бројанице од по 50, 100 или 300 чворића. По једном старом предању, био је један монах који је желео да начини вунену бројаницу да би одбројавао своје молитве, али ђаво му је стално развезивао чвориће које би исплео. Једном му се јавио анђео и научио га да плете чворић који се састоји од седам уплетених крстова. То је један од најкомпликованијих чворова на свету. Овакву бројаницу ђаво није могао да расплете.

КАКО СЕ МОЛИМО ПОМОЋУ БРОЈАНИЦА

Поред молитава које се налазе у молитвенику и редовно се читају у одређено доба дана, Црква Христова благосиља својим верницима да све своје молитве могу надопунити или заменити кратким молитвама које се више пута учестало и сабрано понављају. Оне нам омогућавају и помажу да се лакше саберемо умом на саме речи молитве како нам ум не би лутао. Како, дакле, да започнемо молитву? Сабравши мисли, узмемо левом руком куглицу бројанице (или крстић), држећи је лагано између палца и кажипрста. Осенимо се знаком часног крста десном руком и тихо почнемо одбројавајући сваку поједину молитву једним чворићем. Најчешћа молитва којом се молимо на бројанице је тзв. ИСУСОВА МОЛИТВА која гласи:

ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖЈИ ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА!

или у краћем облику:

ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ!

ИСУСОВА МОЛИТВА је најважнија молитва сваког православног хришћанина. Она по црквеним правилима може да замени све друге. Будући освећена самим именом Христа Бога, она у наше срце низводи божанску благодат и уноси неисказани душевни мир када се учестало понавља. Многи православни хришћани толико су се навикли на ову молитву да непрестано имају у свом срцу и на уснама име Исуса Христа, па чак и за време сна, јер када се човек навикне на њу честим изговарањем она постаје механизам који се одвија као нпр. процес дисања. Највећа сила ове молитве лежи у самоме имену ИСУСА ХРИСТА, које изгони из нашег срца сваку сметњу и немир и уноси божански мир. Поред ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ уобичајено је да се хришћани моле и Пресветој Богородици и светитељима и то на следећи начин:

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ, СПАСИ МЕ ГРЕШНОГА! СВЕТИ (име светитеља) МОЛИ БОГА ЗА МЕНЕ ГРЕШНОГА!

Помоћу бројанице можемо да се молимо за своје ближње, свој народ и то тако што на првом чворићу бројаниие изговарамо следеће речи:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ СЛУГУ (слуге, слушкињу, народ) СВОГА (име или више имена са списка) , а на осталим чворићима не понављамо име онога за кога се молимо ако их има више, већ говоримо:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ ПОМЕНУТЕ СЛУГЕ СВОЈЕ!

Такође, можемо да се молимо и за упокојене сроднике :

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, УПОКОЈ ДУШЕ УСНУЛИХ СЛУГУ СВОЈИХ (имена) , а даље:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, УПОКОЈ ДУШЕ ПОМЕНУТИХ СЛУГУ СВОЈИХ!

Када смо сами, добро је да изаберемо неко тихо место и да речи молитве говоримо шапатом. Православни хришћани најчешће се моле стојећи пред иконама и упаљеним кандилом, али могу да се моле и седећи или лежећи када смо телесно исцрпљени или болесни. Корисно је да се после сваке изговорене молитве прекрстимо. На тај начин се наша пажња лакше веже за речи молитве. Међутим, молитва ”на бројанице” може да се практикује на сваком месту и у свакој ситуацији: у аутобусу, возу, чекаоници, приликом шетње или чак разговора у коме не учествујемо. Многи хришћани пред спавање осене крстом своју постељу и легну у кревет заједно са бројаницом тихо се молећи док не заспе. Ујутро, када се пробуде, одмах се лате бројанице и тако започну дан молитвом. Веома је корисно одвојити увече пред спавање и ујутро по буђењу одређено време које ћемо посветити молитви на бројанице. Апостол Павле нас учи да се молимо непрестано. Свакако, када смо у друштву не можемо се молити на исти начин као када смо сами. У том случају не треба привлачити пажњу никаквим чудноватим понашањем, већ напросто ћутећи у себи изговарати молитву пратећи је неприметно окретањем бројанице. Молитва се у себи може сасвим лако вршити покретањем језика при затвореним устима и мисленим праћењем речи молитве. Укратко речено, можемо се молити увек и свугде, а да то нико други не зна осим Бога коме се молимо и нас самих. Свако намерно привлачење пажње других људи око нас страно је духу истинске молитве коју морамо да вршимо у покајању и смирењу, скромно и тихо у тајној одаји срца свога. Приликом молитве “на бројанице” Свети Оци апсолутно забрањују било какво маштање и замишљање слика. Наша пажња мора искључиво бити сабрана на речи молитве. То се постиже упорним трудом и вежбањем пажње, али и полаганим произношењем молитве без журбе да што пре постигнемо одређени број. Бог чује и услишава само ону молитву, која се сабрано врши. Ипак, пажњу је тешко одмах постићи и зато се саветује да се молитва и у тренуцима расејаности изговара, јер учесталим понављањем наш ум се постепено навикава на молитву и тако стиче пажњу у молитви. Заправо, најбољи начин да се научимо молитви јесте да одлучимо да је понављамо без обзира да ли успевали да се саберемо или не. Као што кап по кап воде може да издуби и најтврђи камен тако и учесталост молитве без обзира колико нам она још била расејана, може да доведе до чисте и сабране молитве. Бројаница се може у тренуцима када је не користимо држати у џепу, или ако је мала, око руке. Ипак, није лепо привлачити пажњу својим бројаницама, а поготово играти се њима прстима у доколици. Оне служе искључиво за молитву, а не за игру или за украс. Према бројаницама смо дужни да имамо долично поштовање. Монаси и монахиње који плету бројанице и сами се моле за време свог рада и зато су бројанице плод молитве и њом су освећене. Зато, браћо и сестре, прионимо на молитву Господу Исусу Христу и његовим светима за себе и за своје ближње, како бисмо за време овога краткога земаљскога живота задобили божанску благодат СВЕТОГА ДУХА, и удостојили се вечне награде на небесима. Господ је увек са нама, на сваком месту, јер Он нас учи да је Царство небеско у нама, у нашим срцима. Дакле, потребно је само да ми увек будемо са Њим кроз МОЛИТВУ и друге свете врлине. Немогуће је стећи ниједну хришћанску врлину без благодати Божје, а њу добијамо првенствено молитвом. Зато је МОЛИТВА – ЦАРИЦА ВРЛИНА која нас узводи ка самоме Богу и сједињује са њим.

[Bokisd]

Управо сада, kopitar рече

Kako misliš razmatrati Isusovu muku i križni put bez osjećaja i mašte.

Pa, to je druga perspektiva, ( rasudjivanje i sozercavanje stvari vezanih za nasu veru ),.....koja nije direktno vezana za molitvu, to je, meni deluje, kao priprema za sto usrdniju molitvu Bogu.