Jump to content

Sve sto se hteli da znate o Rimokatolicizmu, papstvu itd. (slobodna tema za raspravljanje do mile volje za Zayrona, Isusovo magare i ostale)

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 2 часа, Isusovo magare рече

Smijete li reći Gospodu da Ga volite..svojim riječima

Смемо...

пре 2 часа, Isusovo magare рече

uključujući maštu da vas Isus grli u tom trenutku kao svoje dijete??

Ово не смемо...

Јер је машта последица фантазије, а ова је последица отпадања разума од ума и потчињавања истог страстима. Да би уопште прошли процес очишћења, неопходно је да сасвим укротимо фантазију јер је ступање на стадијум просветљења условљено исцељивањем ума и стављањем разума под контролу исцељеног ума. Молитва повезана са фантазијом и маштом неминовно води у духовне обмане и може да проузрокује озбиљне психичке болести.

Сада ћу пластично да илуструјем шта би се десило ако бих маштао да ме Исус грли као своје дете...дошао би заиста Исус, само што то не би био Исус...

Кључни услов за молитвени живот је искључивање сваке фантазије и са њом повезане визуализације.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 557
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 39 минута, Isusovo magare рече

Premda ne razumijem zašto ne bi smjeli maštati ako nam je Bog darovao taj dar..maštu.

Машта није дар од Бога, већ последица отпадања разума од ума...

пре 39 минута, Isusovo magare рече

kako bi onda umjetnici slikali ikone bez mašte..ne_shvata

Као што и математичари цртају квадрате. За иконе постоје тачно одређени канони. Не може Исус бити мишићав као да је билдовао десет година и пио стероиде. Нити света Богородица и света Ана могу бити као ренесансне цице и швалерке Тицијана, Донатела, Рафаела и остале екипе...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 47 минута, Isusovo magare рече

Premda ne razumijem zašto ne bi smjeli maštati

@Volim_Sina_Bozjeg је баш лепо објаснио.

Смирено предавање у руке Божије значи да не можемо замишљати шта ће Бог да уради (како нас милује итд). Јер тако пројектујемо своје унутрашње стање, које може бити шаренолико, и грешно, и пало, и помућено и "цртамо" резултат молитве, што није смирено прихватање "да буде воља Твоја". А слична је ситуација и са другим маштањима. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 46 минута, Ivan Marković рече

Смемо...

Ово не смемо...

Јер је машта последица фантазије, а ова је последица отпадања разума од ума и потчињавања истог страстима. Да би уопште прошли процес очишћења, неопходно је да сасвим укротимо фантазију јер је ступање на стадијум просветљења условљено исцељивањем ума и стављањем разума под контролу исцељеног ума. Молитва повезана са фантазијом и маштом неминовно води у духовне обмане и може да проузрокује озбиљне психичке болести.

Сада ћу пластично да илуструјем шта би се десило ако бих маштао да ме Исус грли као своје дете...дошао би заиста Исус, само што то не би био Исус...

Кључни услов за молитвени живот је искључивање сваке фантазије и са њом повезане визуализације.

 

To mozda za redovnike i monahe da ali za nas obicne ljude ne..ja bih rekla da baš kontroliranje mašte može odvesti čovjeka u psihičke bolesti..pa Bog nam je dao i strast ili??

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja maštam i fantaziram odkada sam se rodio, a danas vala dosta i patim :(

Ali zar moramo u sebi sve da usmrtimo i da budemo živi mrtvaci da bi nas Bog voleo? I osim što bi ga slavili, zašto da se molimo Bogu ako ništa ne smemo da izmolimo od njega? Znam da ima takvih strogih, monaških pravaca i kod Rimokatolika, ali oni nisu sad jedno sveopšte crkveno pravilo.

Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svojega!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Isusovo magare рече

To mozda za redovnike i monahe da ali za nas obicne ljude ne..ja bih rekla da baš kontroliranje mašte može odvesti čovjeka u psihičke bolesti..pa Bog nam je dao i strast ili??

што би рекао наш оби, ово је промашај колосалних размера :D

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Isusovo magare рече

To mozda za redovnike i monahe da

Па ваши редовници, почев од Фрање из Асизија и Игњација Лојоле су баш форсирали машту.

пре 6 минута, Isusovo magare рече

pa Bog nam je dao i strast ili??

Јесте као умне енергије. Али су се оне падом поквариле и тада се појавила фантазија и помисли као последице. Разум је отпао од ума како рекох и тада је ухваћен у мрежу тих покварених енергија које зовемо страстима а фантазија служи као посредник страстима у преношењу наређења разуму, који онда настоји свим силама да то и оствари. Поред сасвим закржљалог и готово угашеног ума...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Dragi рече

Ali zar moramo u sebi sve da usmrtimo i da budemo živi mrtvaci da bi nas Bog voleo?

Ко то каже...зашто под све мислиш на фантазирање?

пре 8 минута, Dragi рече

I osim što bi ga slavili, zašto da se molimo Bogu ako ništa ne smemo da izmolimo od njega?

Нико није рекао да се не молиш Богу за здравље, срећу итд...имамо и одређене литургијске просбе за неке кнкретне ствари (да нас спасе гоњења и слично, за путнике, болеснике, сужње...). Када је поп освећивао стан у коме живимо ја и жена, молио се да не буде глади.

пре 11 минута, Dragi рече

Znam da ima takvih strogih, monaških pravaca i kod Rimokatolika,

Можда једино картузијанци...зато они толико и нервирају неке екуменистичке тралалајке (и на овом форуму). Римокатолички редови форсирају машту и емоције код молитвеног живота, па им се свашта дешава (рецимо стигмата).

пре 12 минута, Dragi рече

ali oni nisu sad jedno sveopšte crkveno pravilo

Црквено је правило да прођеш процес очишћења или да макар ступиш на ту стазу. А то значи да почнеш да контролишеш машту и избациш је из молитви.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja znam ono od Hrista da ako se ne vratimo i ne budemo kao deca nećemo ući u carstvo nebesko, a ne znam za dete koje ne mašta i ne fantazira. Gde bi bili kad ne bi maštali, fantazirali, dan danas bi živeli u pećinama a vreme tj. knez ovoga sveta bi nas valjda progutao, pomrli bi zato što se ne bi razvijali i izgubili bi svaku trku sa neprijeteljem koji bi nas savladao.

Sad neću da kažem: Maštajte - jer ja maštam i trenutno se jako kidam i nesrećan sam. Ali ako sam dete, zar trebam da budem Bane mali mrav koji ništa ne očekuje od života, ili ipak dete koje juri, trči, igra, koje živi, i koje želi..? Dete koje moli za sladoled (i dobije) ali nauči i da deli sa drugom decom umesto da na svaku molbu druge dece odgovori: Pitaj tatu!

  • Свиђа ми се 1

Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svojega!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Isusovo magare рече

ali za nas obicne ljude ne

За вас не знам, али  код нас су сви позвани без изузетка да се баве Исусовом молитвом, без временских ограничења, уз услов светотајинског живота, а опет услов за овај живот јесте поштовање Божјих заповести и свест о својој грешности (не да размишљамо о сваком свом преступу на начин као кад би смишљали одбрану пред страшним судијом, већ да будемо свесни да смо стално склони највећем могућем паду и да смо створења, те да не узимамо на себе прерогативе Творца као што је суђење, односно осуда).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kako se kaze, ako previse mastamo, ....mozemo i da izmastamo nesto sto nema bas neke veze sa realnoscu i sa Hristovom pricom,.... dobijamo fantaziju,... ( = svesno preobražavanje pretstava i njihovo spajanje u nove spojeve pretstava koji nisu u opažanju dati )....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Dragi рече

Ali zar moramo u sebi sve da usmrtimo i da budemo živi mrtvaci da bi nas Bog voleo?

Кад и где је то од нас Бог тражио и очекивао? Одбацити маштарење и фантазирање у молитви само нас доводи до живог и личног односа са Богом, а то је оно што је он имао на уму, да га прихватимо и волимо као свог, истинског и постојећег. Нарано да не значи да машту, креативност и страст треба да занемаримо у нашем личном животу, штавише врло су пожењне у било ком нашем делању, али у односу са Богом су непотребне и штетне.

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dobro, na molitivi i ne treba maštati, barem ne na liturgiji, jer čemu onda liturgija.. To je kao hor gde svako peva i brblja nešto svoje, dobijemo sve i svašta, nerazumnu galamu, ali samo ne pesmu.

Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svojega!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Снежана рече

Наравно да смемо, нарочито не ако се Богу обраћаш који  свакако зна све тајне твог срца, а није препоручљиво зато што машта замагљује

вид и у обраћању Господу је тотално непотребна, у осталом, зашто би маштали када живог Бога имаш увек и свуда са собом.

Mašta je uvijek s nama .

Pa imamo izbor da uporno izbjegavamo te potrošimo vrijeme i energiju na nju ili da je pokušamo iskoristiti u pozitivnom smjeru.

Mislim da ovo prvo može biti štetno po psihu..možda Vedran može nešto reći jer je psihić.

Ali i uporno traženje mašte može također biti štetno.

Mislim na kraju da trebamo postupiti razborito i vidjeti što je za nas bolje jer nismo svi isti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...