Хиландар на „Тргу од ћирилице”

[Поуке.орг - инфо]

Један од централних догађаја друге програмске недјеље Трга од ћирилице одржан је 8. августа 2018. године на Тргу херцега Стјепана у Херцег Новом под називом „Бјел Вилиндар насред Горе Свете, отачаства нашег прибјежиште“.

 

Повезане вести:

• Трг од ћирилице у Херцег Новом - најава
• Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић: Култура надахнута Христом оплемењује и снажи
• Детаљан програм петог Трга од ћирилице на интенрет страници Митрополије црногорско-приморске
• Отворен пети Трг од ћирилице у Херцег Новом
• Беседа Епископа диоклијског Методија на отварању Трга од ћирилице
• Уводно вече Трга од ћирилице
• Срби између Фирентинске и Европске уније
• 100 година од уједињења Црне Горе и Боке са Србијом
• Трг од ћирилице: „Душу нису убили“
• Хероји у монодрами, филму и књизи
• Трг од ћирилице: Страдање српске деце у НДХ

Поред угледних гостију: проф. др Томислава Јовановића, књижевника Будимира Дубака и јеромонаха Макарија (настојатељ манастира Савине), који су говорили о манастиру Хиландару, делима Светог Саве, Симеона Мироточивог и архиепископа Данила Другог, бројна публика је имала прилику да погледа документарни филм РТС-а  „Хиландар на Атосу“, чује одломке из „Хиландарског устава Светог Саве“ и ужива у појању хора „Свети Василије Острошки“ из Кумбора.

Вече је отворио протопрезвитер херцегновски протојереј-ставрофор Радомир Никчевић преневши свима благослове и поздраве Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија и игумана хиландарског Методија, који нису били у могућности да буду те вечери у Херцег Новом. Говорећи о немерљивом значају манастира Хиландара за српски народ, протојереј Никчевић је казао да је ова немањићка задужбина најзначајније „духовно средиште и знамење завјетне светонемањићке и светолазаревићке вјерности Крсту часном и слободи златној.

-Ово вече на Тргу од ћирилице својеврстан је наставак пута којим је свој народ повео Свети Сава а наставили сви његови насљедници. Творећи овакав њихов спомен, опомињемо се сржне поуке Равноапостолног Наставника нашега пута који води у живот, којој су и хиландарски трудбеници одувијек сљедовали и данас сљедују, да православни хришћани морају бити не само читаоци слова Божјег већ, према моћима, и његови што брижљивији испунитељи, који се угледају у свему на Господа и Светитеље Божје, казао је између осталог свештеник Никчевић.

Угледни научник, проф. др Томислав Јовановић, професор Српске средњовековне књижевности на Филолошком факултету у Београду је скренуо пажњу посетилаца на то да се управо у манастиру Савини, у Херцег Новом, чува богата ризница српских рукописа из претходних векова. Професор је устврдио да сусрет са тим ризничним благом има моћ да оживи прошлост запретану у човеку. -Он одједном на човека делује тако да више није у овом времену. Или јесте, али је повезан са свим оним што је некад трајало а допрло је до наших времена. На мене је увек тако деловао сусрет са рукописима, казао је професор Јовановић.

Он је са жаљењем констатовао да из 1619. године постоји сачуван само један примерак рукописа „Житија Светог Симеона“ који се чува у чешком музеју у Прагу. -То што је прочитано малопре из Савиног „Житија Светог Симеона“, то је из једног преписа који допире чак до 17. века. и то из 1619. године. Можете ли веровати да је то Савино дело, које је морало бити у сваком српском манастиру када би се славио Свети Симеон и да се чита у време обеда у трпезарији, што је предвиђено за житија, дакле морало је бити много таквих преписа а остао је само тај један једини из те 1619. године, и то у Чешком музеју у Прагу. То говори о чињеници да је много тога што смо ми кроз Средњи век имали нестајало, и да су ово само мрвице онога што је далеко богатије морало бити. Није човек равнодушан када се нађе пред тим далеким сведоцима, казао је Јовановић.

Тумачећи дијелове „Законоправила Светог Саве“, са посебним освртом на Монашки устав, професор Јовановић је закључио да је свеукупно дело Светога Саве јасан водич за будућа покољења. -Свети Сава је овим Монашким уставом, уз сва друга своја дела, као нико у српском роду, проговорио јасно кроз векове о уској стази хођења којом се засигурно и заслужено долази до вишњих дарова. Наше разумевање прошлости али и садашњости било би далеко магловитије и непознатије да није оваквих ослонаца који нас уче о трајним путоказима, а тога је највише сачувано управо у Хиландару.

Будимир Дубак је са књижевног аспекта појаснио улогу поезије у исказивању најдубљих теолошких спознаја: -Најдубља теологија и христолика љубав најснажије се исказују језиком поезије, од древних времена до данас“, казао је Дубак, сврставајући дјело Светог Саве „Служба Светом Симеону“ у ред великих хришћанских пјесничких остварења, попут оних која су израсла из пера Светог Јована Дамаскина и Светог Симеона Новог Богослова.

Указујући на то да су и духовна дјеца Светог Саве и Светог Симеона, почев од Доментијана и Теодосија, преко Његоша, краља Николе Првог Петровића, до Змаја, Дучића, Црњанског, Десанке Максимовић и Шантића, тражили инспирацију у Хиландару као непресушном извору православне вере и духовности, он је закључио да је тако и до дана данашњег: -И најновији српски пјесници доживљавају Светосавље и Хиландар као отворену, вјечну књигу, која ће да се чита и дописује, до краја свијета и вијека. И ово вече, посвећено 820. годишњици трајања Хиландара, овдје на Тргу од ћирилице, у граду војводе од Светог Саве – херцега Шћепана, о томе свједочи.

На крају вечери јеромонах Макарије је са сабранима поделио своје доживљаје и искуства у сусрету са Светом Гором, нарочито се осврнувши на боравак у Каруљи. -Тај сусрет са Каруљом и са Светом Гором за мене је био један нови свет. У Хиландар сам ишао и раније и видео како се живи у Хиландару у једном општежитељном манастиру а Каруља је опет саставни део свих манастира. Тамо има и наших калуђера који живе и подвизавају се. Некада је тамо живео и отац Стефан Каруљски а келија коју је он посветио нашем Светом Сави постоји и данас. У њој сада живи један руски монах и још један његов сабрат – отац Атанасије и отац Андреј, и они су из поштовања према оцу Стефану задржали то да келија носи име по Светом Сави Српском. Они такође прослављају празнике које прославља и наш манастир Хиландар, рекао је отац Макарије и присетио се своје зачуђености коју је поделио са својим домаћинима тамо, сусревши двојицу монаха старости преко деведесет година и успут приметивши њихову изразиту физичку крепост.

-Каруљци су велики подвижници и они када примају људе који им долазе на разговор, никад не дозвољавају да им неко поквари мир који су можда годинама стицали у усамљеништву и пустињи. Кажу да су у стању да дође човек из далека и ако он у свом унутрашњем бићу и размишљању осете да тај човек није дошао ради духовне користи, они га неће примити на разговор. Рекли су ми да ми људи који живимо у свету и сусрећемо се са разним људима, немамо тог духовног мира да расудимо кога ћемо примити а кога не, и онда разни људи са разним намјерама расипају нашу духовну снагу. Због тога немамо могућности да будемо тако дуговечни и здрави у старости. Зато и Каруљци и други монаси подвижници саветују да свој мир не дајемо низашта, казао је отац Макарије преносећи детаље разговора са каруљским монасима.

Он је додао да је један од драгоцених савета које је чуо на Каруљи добио од старца Гедеона а то је „да је молитва најважнија“.

 

Оливера Балабан

 

Извор: Српска Православна Црква

 

View full Странице