У Даниловграду промовисана књига о Острогу

[Поуке.орг - инфо]

Књига „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића синоћ је у Центру за културу у Даниловграду сабрала Бјелопавлиће, као и све оне који се годинама надахњују и живе овом светињом и Божјим угодником Светим Василијем.

 

-ФОТОГАЛЕРИЈА-

Испред организатора обратио се мр Огњен Јововић, предсједник Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“ из Даниловграда који је истакао да је ово прво представљање једног Бошковићевог дијела у завичају.

 

Јововић наглашава да је Милорад Бошковић сасвим прецизнио изнио и систематизовао грађу и информације везане за Острог, Светог Василија посебно у односу на Бјелопавлиће и Црну Гору што и потврђује прва реченица ове књиге Нико толико Бјелопавлиће, даниловградски крај, Црну Гору није отворио према Европи, Русији, словенском  свијету, нити свијет довео нама као манастир Острог.

 

-Поред свог виђења, односа Острога, Светог Василија према Бјелопавлићима, аутор је сабрао и другу страну, однос Бјелопавлића према Острогу и Светом Василију. Он износи своје виђење о Острогу као Божијем дому,тежњи ка правди, доброти, симболу отпора најездама, ненаметљивости стремљења љепоти.., највећем светилишту словенскога југа. Наглашава да је Острог у знатној мјери усмјеравао живљење људи на овим просторима посебно у долини Зете и износи тезу да пећина Павла Бијелог по димензијама и положају подсјећа на келију у којој су се Богу молили острошки свештеници. Чак је и назива Праострог, казао је мр Огњен Јововић.

 

Имресије о књизи изнио је протојереј ставрофор проф. др Борис Брајовић који је истакао да је ова књига изникла као доказ из већ давно потврђеног искуства да се саморазумјевање човјека може ситуирати само из оних бестелесних сила вјере које су створиле европску културу и на њој саграђеној европску цивилизацију.

 

-На таблицама те вјере, искустава исписане су странице ове књиге господина Милорада Мрде Бошковића. Острог и Свети Василије нијесу само манастир и црква, светац и монаси, грађевине, Литургија, него су начин откривања Божије истине кроз њих и светитеља, односно кроз нас или оне ко о њима и манастиру мисли, промишља и пише као што је аутор ове књиге учинио, казао је Брајовић и истакао да се ова књига може назвати и Неимари завјета јер Бошковић наставља тестаменталну традицију својих предака и говори не толико о ономе што је било, колико о ономе што смо и ко смо.

 

Протојереј ставрофор Брајовић сматра да књижевник, публициста и сценариста Милорад Б. Бошковић, цијелим својим животним путем свједочи оно што су и његови преци радили, да је човјек биће заједнице и да је упућен ка другом на најсуштинскији начин и да су сва његова књижевна, публицистичка дјела, као и његов радни ангажман у различитим културним и умјетничким установама, били посвећени мисији културног и духовног брижења свога рода и народа.

 

-Зато и читајући књигу „Неимари Острога“, као узбудљиву повијест о градњи и настанку манастира Острог, насталу како и сам аутор наглашава као комбинацију трију публицистичких поетика, ауторских прилога, метода интерпретације и приређених текстова других аутора, не можемо а да не примјетимо да је ријеч о једној врсти исповједне прозе, у којем је чин читања заправо у суштинском смислу, анализа самог бића аутора. Персонализовано интонирани текст, тако је прожет суштинским и дискретним увидима, компетентним запажањима која свједоче о једном дубоком и проживљеном свијету аутора, којем је подједнако важна и истина једног догађаја као и смисао тога догађаја, закључио је Брајовић који је један од рецензената књиге.

 

Говорећи о књизи „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“ проф. др Светислав Г. Поповић, декан Архитектонског факултета у Подгорици који је и рецензенат, казао је да је овај простор пружао непоновљив доживљај свјетским умјетницима, а нарочито архитектама који су налазили инспирацију у јединствености архитектонског облика који се рађао из вертикалне литице, високо на планини острошке греде и као такав, послужио је за обликовању других простора. Отвори на манастиру, који су спонтано настали на лицу манастирског здања из потребе заштите у тешким временима, постали су тема изучавања путника намјерника који су касније постали имена у светској архитектури.

 

-Један од тих путника намјерника је и Милорад Бошковић, књижевник, новинар и сценарист, свестрана личност потомак братства Бошковића, једном ријечју, занесењак и фантаста, личност немирног духа који нам овог пута посвећује нову књигу о простору и личностима Бјелопавлића, али сад везујући их директно за топоним метоха Манастира Острог. У кући братства његових родоначелника, кнеза Милутина Бошковића (други је његов брат харамбаша Петар), боравио је Св. Василије Острошки, тада митрополит Тврдошки. Предања о том боравку која су се преносила с кољена на кољено,

оставила су трага на аутора ове књиге који је одлучио да наслов и тема његовог новог дјела буде везана за Острог, истакао је проф. др Светислав Поповић.

 

Аутор Милорад Б. Бошковић захвалио се свима који су помогли да ова књига угледа свјетлост дана и истакао да је и данас Острог највеће светилиште словенског југа, мјесто наде гдје се сабирају људи свих вјера и нација, сви различити а опет сродни. Историја Острога се није завршила, она се свакоднево збива и непрекидно тече. И овог трена на Острошкој греди изнад Бјелопавлићке благословене земље укрштају се вјетрови и повезују вјекови.

 

-Књига  Острог неимари духовности је оданост светости, одбрани православља и слободе народа и личности човјека, слободе и културе као покретачке енергије и спокојства, рекао је аутор исказујући слово дубоке оданости и дивљења неимарима духовности и поклоницима из свијета што су сачували светост и оставили генерацијама благо манастира Острог.

 

Он је истакао да се никада се ништа у историји Црне Горе са толико пожртвовања није бранило као манастир Острог и посвећености чувало као мошти Светога Василија и да је Острог предање из којег је израсло све најбоље у европској култури.

 

-Острог је златна грана духовности, културе. Без Острога били бисмо сиромашни а са њим смо баштиници. Долином Зете од Острошке греде до Скадарског језера препознају се трагови противрјечја Истока и Запада, вријеме латинског, културног геноцида у раздобљу Крсташких ратова, најезди Отоманске империје и отпора најездама, доба краљице Јелене Ажујске,византијски културни утицај који избјегавамо да препознамо из страха да се наша кандидатура за пријем у Европу доводи у питање, као да пријем треба да тражи простор на коме се Европа формирала. Стара Европа, колијевка цивилизације нас уважава као саговорнике једино ако будемо своји на своме, ако поштујемо своју вјеру, корјене, живи ток традиције и стварамо духовне, културне вриједности које имају универзално значење, рекао је Бошковић и истакао да је Острог заправо освајање слободе.

 

У својој духовно пастирској поуци Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсјетио да је на крају Јовановог Јеванђеља записано да оно што је све изговорио Христос не би могло стати у читав свијет књига и казао да је манастир Острог једна од тих Христових књига.

 

-Ово није прва књига о Острогу и Светом Василију Острошком о којој говоримо. Толико има записа и писаца у току ових 400 година, али оно што је најважније је тај долазак не само оних који пишу о њему пером и мастилом него долазак стотине хиљада људи како из нашега народа тако и из других народа и вјера. Сваки од њих је записао у свом срцу нешто од онога са чим се ту сусрео. То су лични сусрети са великом тајном која се у Острогу догађа ових вјекова који често и опредјељују људску судбину и живот, казао је владика и истакао да су у књизу записане личности значајне за Острог (пет игумана из Бошковића) као и записи оних који су долазали са стране, све жива свједочанства о том сретању људских душа са Острошком светињом.

 

Митрополит је и сам посвједочио да је његова мајка док је била у благословеном стању са њим долазила на поклоњење Светом Василију и да је његов ђед након тога рекао да уколико буде мушко дијете треба да буде поп.

 

Поред записа појединаца и самог историјата Доњег и Горњег манастира и свих учесника у том историјату, записа о архитектури, фрескама, митрополит је казао да је све у овој књизи драгоцјено и записано на лијеп, изворан начин и да се зато се радује што се поред осталих књига које се у наше вријеме објављују нашла и ова књига .

 

-Оно што је најзачајније је то да се послије скоро 400 година, највећи сабори у Црној Гори и Херцеговини догађају управо око моштију Светога Василија, казао је владика и подсјетио на прославу празника Светог Василија у Острогу и литију у Никшићу (која је обновила вјеру, многе душе и сам град) а које сваке године окупе хиљаде вјерних, поготово младих.

 

Архиепископ цетињски, игуман острошки, Амфилохије је посебно истакао обнову Острога у ове наше дане, који још од времена Светога Василија није тако обновљен.

 

– Обнова је адекватна духу Светога Василија.Чудо Божије је то колико је овај народ обновио и саградио (око 700 цркава) у последњих двадесетак година у Црној Гори. Једна група то назива девастацијом културног блага Црне Горе, рекао је митрополит истичуће неслагање са тим и истакао посебно обнову манастира Стањевићи који ове године прославља 680 година постојања.

 

Митрополит Амфилохије је истакао да све што се гради на светим личностима, памћењу, њиховим моштима и дјелу остаје и о њима се увијек пише, што свједочи и ова књига.

 

Модератор овог надахнутог сабрања у Бјелопавлићима био је протојереј Никола Пејовић.

 

Књиге „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића објављена је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија а у издању манастира Острог и Издавачке куће „Светигора“.

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

View full Странице