Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'даниловграду'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије обишао је данас радове на изградњи Саборног храма Преподобне Мати Параскеве – Св. Петке, на Божовој главици у Даниловграду. Претходно је у манастиру Ждребаоник, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије са свештенством служио Свету литургију, након које је и одржана сједница Одбора за изградњу Саборног храма Св. Петке. По ријечима оца Жељка Ћалића, пароха даниловградског, Одбор је констатовао да ће се врло брзо (ових дана) почети са изградњом храма, с обзиром да су добијене све потребне дозволе и сагласности за његову градњу. Камен темељац за Саборни храм Свете Петке, коју племе Бјелопавлића слави као крсну славу и своју заштитницу, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије освештао је 29. октобра 2017. године. Храм се гради по пројекту проф. др Светислава Поповића, декана Архитектонског фатултета у Подгорици, на плацу који је Црквеној општини поклонила Олга Беговић. У изградњи храма учествују Бјелопавлићи, али и сви други становници даниловградске општине. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. У другу недјељу Великог поста, поводом двадесете годишњице од почетка злочиначког НАТО бомбардовања, након Свете литургије у храму Свете Текле, служен је парастос свим жртвама овог бомбардовања. Парастос је служио надлежни парох протојереј Жељко Ћалић. Он је рекао да су последице НАТО бомбардовања из 1999. огромне. „Рађају се дјеца болесна од канцера који су они овдје посијали као велики хуманисти називајући своју акцију и своју мисију милосрдним анђелом“, казао је он. Додао је да је то продужетак злочина из Другог свјетског рата, када су нацифашити бацали бомбе по Подгорици, Црној Гори, Србији и по Балкану“, рекао је отац Жељко Ћалић. Историчар Перо Радоњић из даниловградског Завичајног музеја говорио је о историјским чињеницама везаним за ово страдање и о њиховим последицама. Даниловград: Војници нису дозволили пароху и представницима Црквене општине да одају пошту Стајићу Војници касарне Милован Шарановић у Даниловграду нијесу дозволили месном пароху Жељку Ћалићу, представницима Црквне општине и Удружења Бијели Павле да запале свијеће и положе вијенац на мјесто на ком је прије двије деценије живот изгубила прва жртва Нато агресије, војник Саша Стајић. Војник који је затворио капију пред окупљенима није образложио због чега не могу ући у касарну. Наводно, они су нешто раније дозволили Стајићевим родитељима да положе цвијеће на мјесто на ком је Београђанин изгубио живот. Саша је погинуо 24. марта 1999. приликом бомбардовања касарне у Даниловграду, гдје је служио редовну војску. Прва је жртва Нато агресије на Србију и Црну Гору. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Испред организатора обратио се мр Огњен Јововић, предсједник Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“ из Даниловграда који је истакао да је ово прво представљање једног Бошковићевог дијела у завичају. Јововић наглашава да је Милорад Бошковић сасвим прецизнио изнио и систематизовао грађу и информације везане за Острог, Светог Василија посебно у односу на Бјелопавлиће и Црну Гору што и потврђује прва реченица ове књиге Нико толико Бјелопавлиће, даниловградски крај, Црну Гору није отворио према Европи, Русији, словенском свијету, нити свијет довео нама као манастир Острог. -Поред свог виђења, односа Острога, Светог Василија према Бјелопавлићима, аутор је сабрао и другу страну, однос Бјелопавлића према Острогу и Светом Василију. Он износи своје виђење о Острогу као Божијем дому,тежњи ка правди, доброти, симболу отпора најездама, ненаметљивости стремљења љепоти.., највећем светилишту словенскога југа. Наглашава да је Острог у знатној мјери усмјеравао живљење људи на овим просторима посебно у долини Зете и износи тезу да пећина Павла Бијелог по димензијама и положају подсјећа на келију у којој су се Богу молили острошки свештеници. Чак је и назива Праострог, казао је мр Огњен Јововић. Имресије о књизи изнио је протојереј ставрофор проф. др Борис Брајовић који је истакао да је ова књига изникла као доказ из већ давно потврђеног искуства да се саморазумјевање човјека може ситуирати само из оних бестелесних сила вјере које су створиле европску културу и на њој саграђеној европску цивилизацију. -На таблицама те вјере, искустава исписане су странице ове књиге господина Милорада Мрде Бошковића. Острог и Свети Василије нијесу само манастир и црква, светац и монаси, грађевине, Литургија, него су начин откривања Божије истине кроз њих и светитеља, односно кроз нас или оне ко о њима и манастиру мисли, промишља и пише као што је аутор ове књиге учинио, казао је Брајовић и истакао да се ова књига може назвати и Неимари завјета јер Бошковић наставља тестаменталну традицију својих предака и говори не толико о ономе што је било, колико о ономе што смо и ко смо. Протојереј ставрофор Брајовић сматра да књижевник, публициста и сценариста Милорад Б. Бошковић, цијелим својим животним путем свједочи оно што су и његови преци радили, да је човјек биће заједнице и да је упућен ка другом на најсуштинскији начин и да су сва његова књижевна, публицистичка дјела, као и његов радни ангажман у различитим културним и умјетничким установама, били посвећени мисији културног и духовног брижења свога рода и народа. -Зато и читајући књигу „Неимари Острога“, као узбудљиву повијест о градњи и настанку манастира Острог, насталу како и сам аутор наглашава као комбинацију трију публицистичких поетика, ауторских прилога, метода интерпретације и приређених текстова других аутора, не можемо а да не примјетимо да је ријеч о једној врсти исповједне прозе, у којем је чин читања заправо у суштинском смислу, анализа самог бића аутора. Персонализовано интонирани текст, тако је прожет суштинским и дискретним увидима, компетентним запажањима која свједоче о једном дубоком и проживљеном свијету аутора, којем је подједнако важна и истина једног догађаја као и смисао тога догађаја, закључио је Брајовић који је један од рецензената књиге. Говорећи о књизи „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“ проф. др Светислав Г. Поповић, декан Архитектонског факултета у Подгорици који је и рецензенат, казао је да је овај простор пружао непоновљив доживљај свјетским умјетницима, а нарочито архитектама који су налазили инспирацију у јединствености архитектонског облика који се рађао из вертикалне литице, високо на планини острошке греде и као такав, послужио је за обликовању других простора. Отвори на манастиру, који су спонтано настали на лицу манастирског здања из потребе заштите у тешким временима, постали су тема изучавања путника намјерника који су касније постали имена у светској архитектури. -Један од тих путника намјерника је и Милорад Бошковић, књижевник, новинар и сценарист, свестрана личност потомак братства Бошковића, једном ријечју, занесењак и фантаста, личност немирног духа који нам овог пута посвећује нову књигу о простору и личностима Бјелопавлића, али сад везујући их директно за топоним метоха Манастира Острог. У кући братства његових родоначелника, кнеза Милутина Бошковића (други је његов брат харамбаша Петар), боравио је Св. Василије Острошки, тада митрополит Тврдошки. Предања о том боравку која су се преносила с кољена на кољено, оставила су трага на аутора ове књиге који је одлучио да наслов и тема његовог новог дјела буде везана за Острог, истакао је проф. др Светислав Поповић. Аутор Милорад Б. Бошковић захвалио се свима који су помогли да ова књига угледа свјетлост дана и истакао да је и данас Острог највеће светилиште словенског југа, мјесто наде гдје се сабирају људи свих вјера и нација, сви различити а опет сродни. Историја Острога се није завршила, она се свакоднево збива и непрекидно тече. И овог трена на Острошкој греди изнад Бјелопавлићке благословене земље укрштају се вјетрови и повезују вјекови. -Књига Острог неимари духовности је оданост светости, одбрани православља и слободе народа и личности човјека, слободе и културе као покретачке енергије и спокојства, рекао је аутор исказујући слово дубоке оданости и дивљења неимарима духовности и поклоницима из свијета што су сачували светост и оставили генерацијама благо манастира Острог. Он је истакао да се никада се ништа у историји Црне Горе са толико пожртвовања није бранило као манастир Острог и посвећености чувало као мошти Светога Василија и да је Острог предање из којег је израсло све најбоље у европској култури. -Острог је златна грана духовности, културе. Без Острога били бисмо сиромашни а са њим смо баштиници. Долином Зете од Острошке греде до Скадарског језера препознају се трагови противрјечја Истока и Запада, вријеме латинског, културног геноцида у раздобљу Крсташких ратова, најезди Отоманске империје и отпора најездама, доба краљице Јелене Ажујске,византијски културни утицај који избјегавамо да препознамо из страха да се наша кандидатура за пријем у Европу доводи у питање, као да пријем треба да тражи простор на коме се Европа формирала. Стара Европа, колијевка цивилизације нас уважава као саговорнике једино ако будемо своји на своме, ако поштујемо своју вјеру, корјене, живи ток традиције и стварамо духовне, културне вриједности које имају универзално значење, рекао је Бошковић и истакао да је Острог заправо освајање слободе. У својој духовно пастирској поуци Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсјетио да је на крају Јовановог Јеванђеља записано да оно што је све изговорио Христос не би могло стати у читав свијет књига и казао да је манастир Острог једна од тих Христових књига. -Ово није прва књига о Острогу и Светом Василију Острошком о којој говоримо. Толико има записа и писаца у току ових 400 година, али оно што је најважније је тај долазак не само оних који пишу о њему пером и мастилом него долазак стотине хиљада људи како из нашега народа тако и из других народа и вјера. Сваки од њих је записао у свом срцу нешто од онога са чим се ту сусрео. То су лични сусрети са великом тајном која се у Острогу догађа ових вјекова који често и опредјељују људску судбину и живот, казао је владика и истакао да су у књизу записане личности значајне за Острог (пет игумана из Бошковића) као и записи оних који су долазали са стране, све жива свједочанства о том сретању људских душа са Острошком светињом. Митрополит је и сам посвједочио да је његова мајка док је била у благословеном стању са њим долазила на поклоњење Светом Василију и да је његов ђед након тога рекао да уколико буде мушко дијете треба да буде поп. Поред записа појединаца и самог историјата Доњег и Горњег манастира и свих учесника у том историјату, записа о архитектури, фрескама, митрополит је казао да је све у овој књизи драгоцјено и записано на лијеп, изворан начин и да се зато се радује што се поред осталих књига које се у наше вријеме објављују нашла и ова књига . -Оно што је најзачајније је то да се послије скоро 400 година, највећи сабори у Црној Гори и Херцеговини догађају управо око моштију Светога Василија, казао је владика и подсјетио на прославу празника Светог Василија у Острогу и литију у Никшићу (која је обновила вјеру, многе душе и сам град) а које сваке године окупе хиљаде вјерних, поготово младих. Архиепископ цетињски, игуман острошки, Амфилохије је посебно истакао обнову Острога у ове наше дане, који још од времена Светога Василија није тако обновљен. – Обнова је адекватна духу Светога Василија.Чудо Божије је то колико је овај народ обновио и саградио (око 700 цркава) у последњих двадесетак година у Црној Гори. Једна група то назива девастацијом културног блага Црне Горе, рекао је митрополит истичуће неслагање са тим и истакао посебно обнову манастира Стањевићи који ове године прославља 680 година постојања. Митрополит Амфилохије је истакао да све што се гради на светим личностима, памћењу, њиховим моштима и дјелу остаје и о њима се увијек пише, што свједочи и ова књига. Модератор овог надахнутог сабрања у Бјелопавлићима био је протојереј Никола Пејовић. Књиге „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића објављена је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија а у издању манастира Острог и Издавачке куће „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Књига „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића синоћ је у Центру за културу у Даниловграду сабрала Бјелопавлиће, као и све оне који се годинама надахњују и живе овом светињом и Божјим угодником Светим Василијем. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Испред организатора обратио се мр Огњен Јововић, предсједник Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“ из Даниловграда који је истакао да је ово прво представљање једног Бошковићевог дијела у завичају. Јововић наглашава да је Милорад Бошковић сасвим прецизнио изнио и систематизовао грађу и информације везане за Острог, Светог Василија посебно у односу на Бјелопавлиће и Црну Гору што и потврђује прва реченица ове књиге Нико толико Бјелопавлиће, даниловградски крај, Црну Гору није отворио према Европи, Русији, словенском свијету, нити свијет довео нама као манастир Острог. -Поред свог виђења, односа Острога, Светог Василија према Бјелопавлићима, аутор је сабрао и другу страну, однос Бјелопавлића према Острогу и Светом Василију. Он износи своје виђење о Острогу као Божијем дому,тежњи ка правди, доброти, симболу отпора најездама, ненаметљивости стремљења љепоти.., највећем светилишту словенскога југа. Наглашава да је Острог у знатној мјери усмјеравао живљење људи на овим просторима посебно у долини Зете и износи тезу да пећина Павла Бијелог по димензијама и положају подсјећа на келију у којој су се Богу молили острошки свештеници. Чак је и назива Праострог, казао је мр Огњен Јововић. Имресије о књизи изнио је протојереј ставрофор проф. др Борис Брајовић који је истакао да је ова књига изникла као доказ из већ давно потврђеног искуства да се саморазумјевање човјека може ситуирати само из оних бестелесних сила вјере које су створиле европску културу и на њој саграђеној европску цивилизацију. -На таблицама те вјере, искустава исписане су странице ове књиге господина Милорада Мрде Бошковића. Острог и Свети Василије нијесу само манастир и црква, светац и монаси, грађевине, Литургија, него су начин откривања Божије истине кроз њих и светитеља, односно кроз нас или оне ко о њима и манастиру мисли, промишља и пише као што је аутор ове књиге учинио, казао је Брајовић и истакао да се ова књига може назвати и Неимари завјета јер Бошковић наставља тестаменталну традицију својих предака и говори не толико о ономе што је било, колико о ономе што смо и ко смо. Протојереј ставрофор Брајовић сматра да књижевник, публициста и сценариста Милорад Б. Бошковић, цијелим својим животним путем свједочи оно што су и његови преци радили, да је човјек биће заједнице и да је упућен ка другом на најсуштинскији начин и да су сва његова књижевна, публицистичка дјела, као и његов радни ангажман у различитим културним и умјетничким установама, били посвећени мисији културног и духовног брижења свога рода и народа. -Зато и читајући књигу „Неимари Острога“, као узбудљиву повијест о градњи и настанку манастира Острог, насталу како и сам аутор наглашава као комбинацију трију публицистичких поетика, ауторских прилога, метода интерпретације и приређених текстова других аутора, не можемо а да не примјетимо да је ријеч о једној врсти исповједне прозе, у којем је чин читања заправо у суштинском смислу, анализа самог бића аутора. Персонализовано интонирани текст, тако је прожет суштинским и дискретним увидима, компетентним запажањима која свједоче о једном дубоком и проживљеном свијету аутора, којем је подједнако важна и истина једног догађаја као и смисао тога догађаја, закључио је Брајовић који је један од рецензената књиге. Говорећи о књизи „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“ проф. др Светислав Г. Поповић, декан Архитектонског факултета у Подгорици који је и рецензенат, казао је да је овај простор пружао непоновљив доживљај свјетским умјетницима, а нарочито архитектама који су налазили инспирацију у јединствености архитектонског облика који се рађао из вертикалне литице, високо на планини острошке греде и као такав, послужио је за обликовању других простора. Отвори на манастиру, који су спонтано настали на лицу манастирског здања из потребе заштите у тешким временима, постали су тема изучавања путника намјерника који су касније постали имена у светској архитектури. -Један од тих путника намјерника је и Милорад Бошковић, књижевник, новинар и сценарист, свестрана личност потомак братства Бошковића, једном ријечју, занесењак и фантаста, личност немирног духа који нам овог пута посвећује нову књигу о простору и личностима Бјелопавлића, али сад везујући их директно за топоним метоха Манастира Острог. У кући братства његових родоначелника, кнеза Милутина Бошковића (други је његов брат харамбаша Петар), боравио је Св. Василије Острошки, тада митрополит Тврдошки. Предања о том боравку која су се преносила с кољена на кољено, оставила су трага на аутора ове књиге који је одлучио да наслов и тема његовог новог дјела буде везана за Острог, истакао је проф. др Светислав Поповић. Аутор Милорад Б. Бошковић захвалио се свима који су помогли да ова књига угледа свјетлост дана и истакао да је и данас Острог највеће светилиште словенског југа, мјесто наде гдје се сабирају људи свих вјера и нација, сви различити а опет сродни. Историја Острога се није завршила, она се свакоднево збива и непрекидно тече. И овог трена на Острошкој греди изнад Бјелопавлићке благословене земље укрштају се вјетрови и повезују вјекови. -Књига Острог неимари духовности је оданост светости, одбрани православља и слободе народа и личности човјека, слободе и културе као покретачке енергије и спокојства, рекао је аутор исказујући слово дубоке оданости и дивљења неимарима духовности и поклоницима из свијета што су сачували светост и оставили генерацијама благо манастира Острог. Он је истакао да се никада се ништа у историји Црне Горе са толико пожртвовања није бранило као манастир Острог и посвећености чувало као мошти Светога Василија и да је Острог предање из којег је израсло све најбоље у европској култури. -Острог је златна грана духовности, културе. Без Острога били бисмо сиромашни а са њим смо баштиници. Долином Зете од Острошке греде до Скадарског језера препознају се трагови противрјечја Истока и Запада, вријеме латинског, културног геноцида у раздобљу Крсташких ратова, најезди Отоманске империје и отпора најездама, доба краљице Јелене Ажујске,византијски културни утицај који избјегавамо да препознамо из страха да се наша кандидатура за пријем у Европу доводи у питање, као да пријем треба да тражи простор на коме се Европа формирала. Стара Европа, колијевка цивилизације нас уважава као саговорнике једино ако будемо своји на своме, ако поштујемо своју вјеру, корјене, живи ток традиције и стварамо духовне, културне вриједности које имају универзално значење, рекао је Бошковић и истакао да је Острог заправо освајање слободе. У својој духовно пастирској поуци Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсјетио да је на крају Јовановог Јеванђеља записано да оно што је све изговорио Христос не би могло стати у читав свијет књига и казао да је манастир Острог једна од тих Христових књига. -Ово није прва књига о Острогу и Светом Василију Острошком о којој говоримо. Толико има записа и писаца у току ових 400 година, али оно што је најважније је тај долазак не само оних који пишу о њему пером и мастилом него долазак стотине хиљада људи како из нашега народа тако и из других народа и вјера. Сваки од њих је записао у свом срцу нешто од онога са чим се ту сусрео. То су лични сусрети са великом тајном која се у Острогу догађа ових вјекова који често и опредјељују људску судбину и живот, казао је владика и истакао да су у књизу записане личности значајне за Острог (пет игумана из Бошковића) као и записи оних који су долазали са стране, све жива свједочанства о том сретању људских душа са Острошком светињом. Митрополит је и сам посвједочио да је његова мајка док је била у благословеном стању са њим долазила на поклоњење Светом Василију и да је његов ђед након тога рекао да уколико буде мушко дијете треба да буде поп. Поред записа појединаца и самог историјата Доњег и Горњег манастира и свих учесника у том историјату, записа о архитектури, фрескама, митрополит је казао да је све у овој књизи драгоцјено и записано на лијеп, изворан начин и да се зато се радује што се поред осталих књига које се у наше вријеме објављују нашла и ова књига . -Оно што је најзачајније је то да се послије скоро 400 година, највећи сабори у Црној Гори и Херцеговини догађају управо око моштију Светога Василија, казао је владика и подсјетио на прославу празника Светог Василија у Острогу и литију у Никшићу (која је обновила вјеру, многе душе и сам град) а које сваке године окупе хиљаде вјерних, поготово младих. Архиепископ цетињски, игуман острошки, Амфилохије је посебно истакао обнову Острога у ове наше дане, који још од времена Светога Василија није тако обновљен. – Обнова је адекватна духу Светога Василија.Чудо Божије је то колико је овај народ обновио и саградио (око 700 цркава) у последњих двадесетак година у Црној Гори. Једна група то назива девастацијом културног блага Црне Горе, рекао је митрополит истичуће неслагање са тим и истакао посебно обнову манастира Стањевићи који ове године прославља 680 година постојања. Митрополит Амфилохије је истакао да све што се гради на светим личностима, памћењу, њиховим моштима и дјелу остаје и о њима се увијек пише, што свједочи и ова књига. Модератор овог надахнутог сабрања у Бјелопавлићима био је протојереј Никола Пејовић. Књиге „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића објављена је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија а у издању манастира Острог и Издавачке куће „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. Круна прославе биће Света архејерејска литургија коју ће у недељу служитимитрополит Амфилохије и том приликом биће положен камен темељац за нови саборни храм Даниловграда и Бјелопавлића. https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/10/25_10_2017_Danilovgrad_Sveta_Petka.mp3
  6. Протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски најавио је за наше слушаоце велике свечаности које ће бити уприличене у част Свете Петке заштитнице свих Бјелопавлића. Круна прославе биће Света архејерејска литургија коју ће у недељу служитимитрополит Амфилохије и том приликом биће положен камен темељац за нови саборни храм Даниловграда и Бјелопавлића. https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/10/25_10_2017_Danilovgrad_Sveta_Petka.mp3 View full Странице
×
×
  • Креирај ново...