Свети Архијерејски Сабор 2018. године

[Golub]

On 10.5.2018. at 14:40, Августин рече

Григорије и тај из Житомислића.Па зар ниси видео како Григорије седи у кафићу у цивилу и даје благослов иза леђа да ни не погледа човека.Било је у свим новинама.

Нисам видео, слабо читам новине... али и друга свештена лица носе цивилну одећу, и у томе не видим неки нарочит грех.

за друго не знам, јер се још свашта причало... ал' ајде ти веруј свим тим причама! 

Ова авина прича је друго, она је црно на белом (папиру)... било је сасвим људски да су му рекли: ју ар оверкволифајд!  а не ове марифетлуке око основне школе... итд.

 

[Леон Професионалац]

On 10.5.2018. at 11:03, Августин рече

Премештен је јер се разуме у финанансије а тамо јр тешкафинансијска ситуација коју ће он да среди.

Aха, Епархија франкфуртска изгледа купује ,,Фолксваген".

[Леон Професионалац]

On 10.5.2018. at 11:11, Ђорђе Р рече

Ја колико знам, он није економиста. А владика и не треба да се бави економијом, него да запосли неког ко би се тим бавио.

Слабо знате. 

[александар живаљев]

Предсаборско размишљање доброг дела јавности илуструје текст објављен у Времену 26. априла, сада доступан на интернету:

Gde god da krenem...

jelena jorgačević

NA PREDSTOJEĆEM PROLEĆNOM SABORU RASPRAVLJAĆE SE O NOVOM PREDLOGU USTAVA I MORA SE REĆI DA JE BILO VREME DA SE TAKO NEŠTO URADI. ČEGA SVE IMA U OVOM PREDLOGU ŠTO JE UZNEMIRILO JAVNOST, A ŠTA, NA PRVO ČITANJE, OZBILJNO UPADA U OČI? RASPRAVLJAĆE SE I O KOSOVU. DA LI ĆE I KOLIKO BITI BALANSIRANJA DA SE SVETOVNE VLASTI NE UVREDE

 

Godina je 1930. i patrijarh Varnava insistira da se što pre sastavi Ustav Srpske pravoslavne crkve. Prema važećem državnom zakonu, donetom samo desetak meseci pre toga, taj Ustav prvo mora da se dâ ministru pravde da ga on usvoji, a potom kralju Aleksandru da ga ozakoni. U novembru, ministar dobija tekst Ustava i obećava da ga neće mnogo menjati. Ali ministarsko obećanje, kako je poznato, nije baš reč uklesana u kamenu. Oko nedelju dana kasnije, njegovi pomoćnici vraćaju dokument sa 18 primedbi, od kojih su neke veoma ozbiljne i menjaju smisao samih ustavnih odredbi. Episkopi većaju i prihvataju manji deo primedbi, da bi raspravu prekinuo patrijarh Varnava tvrdeći da je dalje popuštanje nemoguće. Prvi čovek SPC pokušava da privoli zvaničnike i ubedi ih da je neophodno da kralj ozakoni baš onaj tekst koji je Sabor ponudio. Neuspešno. Prolaze meseci, prolazi još jedno zasedanje Sabora, menja se i ministar pravde, ali se ništa ne događa. Godinu dana nakon što je sve započelo, novembra 1931. kralj Aleksandar, bez ikakve prethodne najave, donosi ukaz o potvrđivanju Ustava SPC. Kažu da su patrijarh i uopšte Crkva bili nezadovoljni neusaglašenim članovima, ali da se nisu otvoreno protivili. U taj su Ustav, do danas, unošene izvesne promene (1947, 1957...), uglavnom iz potrebe da se doskoči komunističkim vlastima.

Na predstojećem prolećnom Saboru raspravljaće se o novom predlogu Ustava i mora se reći da je bilo vreme da se tako nešto uradi. Čega sve ima u ovom predlogu što je uznemirilo javnost, a šta, na prvo čitanje, ozbiljno upada u oči? Raspravljaće se i o Kosovu. Da li će i koliko biti balansiranja da se svetovne vlasti ne uvrede?

ŠTA SE MENJA...: Komisija za reviziju Ustava SPC osnovana je 2012. godine, kako bi se on "prilagodio novim prilikama i uslovima", a u njenom sastavu su, između ostalih, mitropolit Amfilohije, episkop bački Irinej, braničevski Ignatije, umirovljeni episkop Atanasije Jevtić, kao i nekoliko profesora fakulteta koji se razumeju u materiju. Među konsultantima su se, osim grčkih i ruskih profesora, našli i Nenad Đurđević sa Kragujevačkog univerziteta, inače jedan od optuženih u aferi "Indeks", kao i Kosta Čavoški.

Za početak, ono što je moglo da zasmeta vernicima, kojih po statistikama ima dosta, ali i sveštenstvu SPC, jeste to što se predlog Ustava, kako to obično biva, prvo pojavio u medijima. E sad, zapitaće se čovek, gde drugde i da se pojavi. Ali ako je već mogao da završi na portalima, mogao je i da bude poslat sveštenicima, a ne da oni guglaju predlog Ustava sopstvene im Crkve. A bilo bi još lepše da je, kada su neki delovi u pitanju, postojala šira rasprava, razgovor koji bi uključivao čak i vernike. Za to nije kasno, ali teško da će se dogoditi.

Uglavnom, javnost su zaokupile tri teme: promena imena Crkve, način izbora patrijarha i veći broj episkopija, njihove nove granice, te podizanje pojedinih na rang mitropolija (ili, drugačije rečeno, veći broj mitropolita).

Kada je o prvoj promeni reč, nema tu mnogo šta da se kaže. Po predlogu, Crkva bi se zvala Srpska pravoslavna crkva – Pećka patrijaršija, a sve ostalo je kao i dosad. Neosporno je da su veze SPC sa Kosovom jake i ona ima pravo, a i istorijske argumente, da u svoj naziv unese Pećka patrijaršija.

Što se tiče izbora patrijarha, kao što je poznato, poslednja dva poglavara birana su apostolskim žrebom. Ovaj način izbora patrijarha, veoma redak u pravoslavnom svetu, a uveden 1967. da se komunističke vlasti ne bi previše mešale, mnogima je posebno prirastao za srce jer tako, kako kažu, deluje Sveti duh, a ne odlučuje do kraja ljudski faktor (a znamo da su ljudi grešni). Možda je ovakav način omiljen i zbog činjenice da je tako na tron SPC sasvim neočekivano seo jedan od njenih najdražih poglavara, Pavle Stojčević. Novi metod bi, ukratko govoreći, podrazumevao da poglavar postane onaj vladika koji ima najveći broj glasova. E sad, ako se već veruje u delovanje Svetog duha, onda valjda to delovanje nije ograničeno samo na izvlačenje koverte sa imenom, već na ceo proces biranja. A opet, poznajući dosadašnje ponašanje pojedinih episkopa, politička uplitanja u crkvena dešavanja u prošlom veku, raznorazne mogućnosti da se neko uceni i natera da glasa kako možda i ne bi po savesti ili čak i to da nužno ne znači da neko sa najvećem brojem glasova ima i najviše vrlina, ne bi bilo pošteno optužiti za malovernost one koji sumnjaju i strepe zbog ukidanja apostolskog žreba.

Konačno, kada je reč o novim mitropolijama, tu se verovatno radi o titularnim stvarima i ambicijama, ali i priznavanju nekih novih geografskih realnosti, odnosno o činjenici da su nakon devedesetih nastale nove države. Ono što ostaje nejasno jesu kriterijumi po kojima su neke od episkopija uzdignute u rang mitropolija, a druge nisu.

ŠTA OSTAJE ISTO, A ČEGA NEMA: Pojedine odredbe starog ustava su nažalost ostale nepromenjene. I kao što je u ono vreme kliricima bilo zabranjeno da kritikuju odluke crkvenih vlasti u besedama, sada im je to zabranjeno u javnosti. A javnost je široka, kao što znamo, pa to u stvari znači da kritika ostaje za svoja četiri zida. Visoka crkvena jerarhija inače prečesto vidi svaku vrstu kritike kao napad i čini se da time ozbiljno šteti Crkvi i stvara atmosferu, malo je reći, neslobode i straha (što nije baš u saglasju sa hrišćanskim učenjem).

Konačno, ono što ostaje utisak nakon čitanja novog predloga, bilo da je reč o novim rešenjima ili starim, koja su zadržana, jeste da je episkop sve i svja. On sudi, rukovodi finansijama, odlučuje o svemu i svima. Još se kaže kako episkop upravlja eparhijom, uz saradnju sveštenstva i vernog naroda, ali se baš ne vidi – ili je to autorki ovog teksta promaklo – u šta se i kako uključuje taj verni narod. Zanimljivo je da se u starom ustavu mnogo više pominju svetovnjaci. Inače, ono što nije zadržano, predviđa i osnivanje verskog dobrotvornog starateljstva usmerenog na širenje hrišćanskog milosrđa, u svakoj crkvenoj opštini. Tamo čak stoji da Sinod treba da se stara o zbližavanju i ujedinjenju hrišćanskih crkava, a prema novom predlogu da je nadležnost Sabora da se odnosi Crkve i države, kao i odnosi sa hrišćanskim konfesijama i drugim religijama, uređuju "u duhu Božje pravde, istine, slobode, odgovornosti i Svetog Pravoslavlja".

Kada je reč o odnosu prema Kosovu, mnogo crkvenih velikodostojnika je ponovilo da bi, po njihovom mišljenju, priznanje nezavisnosti bilo bezumno. No, kada se dođe na teren odnosa sa državom, tu se već mišljenja mimoilaze.

Mitropolit Amfilohije se plaši da Vučićeva politika vodi izdaji, patrijarh Bogu zahvaljuje na njemu. Nekoliko vladika je potpisalo Apel za odbranu Kosova i Metohije. Umirovljeni vladika Atanasije Jevtić ne bira reči kada govori o Vučićevoj politici, a poznato je da ni vladika zahumsko-hercegovački Grigorije ne misli najlepše o ovdašnjoj garnituri i njenim potezima. Episkop bački Irinej sigurno ima dobre odnosi sa vlastima...

Episkop Atanasije Jevtić je proše godine u obraćanju patrijarhu Irineju napisao: "Vi često govorite, na naša istupanja: ‘To nije stav Crkve’! A jednom prilikom sam Vas u Pismu pitao: A da li ste pitali ikoga u Crkvi, Sinodu, Saboru, po narodu i sveštenstvu, koji je stvarno stav o Kosovu Žive Crkve Svetosavske i Svetolazarevske?"

A svojevremeno se Vučič posebno požalio što je jedan od potpisnika Apela episkop raško-prizrenski Teodosije. Zli jezici bi kazali da to prvi čovek Srbije poručuje da kada već država finansijski pomaže Crkvu, posebno u nekim delovima, onda bi ova morala da bude poslušna. Inače, predsednik je obećao i da će država pomoći završetak izgradnje Hrama Svetog Save.

Da se iz Crkve čuju različiti glasovi, to je u redu. Da će im se spočitavati da se previše mešaju u poslove države, to je izvesno. Ali na kraju, predsednik je bio taj koji ih je pozvao na unutrašnji dijalog. Ne bi bilo neobično da, ako mu se ne budu sviđali odgovori, on zaključi kako Crkva treba da zna gde joj je mesto.

 

[александар живаљев]

"VRATIĆU SE JEDNOG DANA" Vladika Grigorije se oprostio od svojih Hercegovaca, a oni njega ispratili U SUZAMA

•  Željka Jevtić
•  12.05.2018. 11:45 > 11:54Komentara: 9

FOTO: MILOŠ CVETKOVIĆ / RAS SRBIJA

Vladika Grigorije oprostio se danas na praznik Svetog Vasilija Ostroškog i Tvrdoškog od svojih Hercegovaca i Eparhije zahumsko hercegovačke u kojoj je služio 25 godina. Vladika je poručio da mu "pola srca ostaje u Hercegovini i da će se vratiti jednog dana".

U svojoj besedi u prepunim Mrkonjićima, rodnom selu Svetog Vasilija,  koju su u suzama slušali i mladi i sede glave, vladika je simbolično opisao zašto se na Saboru ponudio da ode u Eparhiju u Nemačkoj i napusti Hercegovinu koju voli.

- Čovek se rijetko kad odmara i hladuje pod drvetom koje je sam zasadio. Takva je, valjda, pravda! Molim vas najponiznije i svim srcem da se molite i za mene Svetom Vasiliju, da ostane uz mene i na mom novom putu i u mojoj novoj službi i žrtvi - besedio je vladika.

On se pomolio i Svetom Vasiliju, za koga kaže da ga je svojim životom naučio da se ne boji zmija i škoprija, da bude uz njega u tuđini:

-Sveti prethodniče, što sad idem u hladnu tuđinu, jer vjerujem da, s tvojim blagoslovom, mogu pomoći našem rasijanom narodu! Da im mogu pokazati da je naš Bog Hristos svuda, i da si ti sa nama, ma gdje mi bili!

Episkop Grigorije pozvao je Hercegovce da poštuju novog vladiku Dimitrija koga je Sabor na njegov predlog izabrao za naslednika.

 

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ / RAS SRBIJA

Vladika Grigorije

 

-Budite mu, vi hrišćani, prijatelji, saputnici i satrudnici! Budite mu ono na šta ste pozvani, narod Svetog Save i Svetog Vasilija, narod Božji!

Selo sa svega 11 stanovnika dnas ispunjeno narodom

Selo Mrkonjići koje ima svega 11 stanovnika i dvadesetak kamenih kuća smeštenih u vrletima Popovog polja nadomak Trebinja, danas je bilo ispunjeno narodom, vernicima, hodočasnicima I delovalo kao parče hercegovačke "svete zemlje". Gde god da se okrenete čulo se ista rečenica izgovorena sa setom: “Ode nam naš grigorije”.

Beseda vladike Grigorija

 

Prepuni Mrkonjići u koji su se slili Hercegovci sa svih strana, slušalo je besedu vladikinu, koju Blic prenosi u celosti:

"Draga braćo i sestre,

Požurio sam iz Beograda kako bih stigao u svoje milo Trebinje i bio danas ovdje, sa vama, u Mrkonjićima. Pomislio sam da je to najbolje i najprikladnije mjesto da zahvalim Svetom Vasiliju, ocu i vladici hercegovačkom! Molim i vas, dobri Hercegovci, duhovni potomci Svetog Vasilija, da u ovom času zajedno sa mnom zahvalite Svetom Vasiliju!

Sveti oče Vasilije, blagodarim za ovih 25 godina sveštenstva u tvojoj svetoj Hercegovini! Hvala jer me nijednog časa nisi ostavio samog! Pomogao si mi da s tobom pogled usmjeravam ka Hristu a svojim životom si me učio da jednovremeno primam udarce i blagosiljam. Svojim blagoslovom si me pokretao i podsticao da volim susjede, ljude druge vjere i nacije, jer si i ti tako činio i činiš! Uputio si me da budem pastir pastirima, da ljubim i poštujem svoje sveštenike i satrudnike. Ti si mi pokazivao da treba da se radujem tuđoj sreći i napretku, i još više si me upućivao da, koliko god i kad god mogu, blago spustim ruku na rame bolnih i nemoćnih. Tvoj pogled i oči su me pokrenuli da s radošću gledam ova polja, rijeke, jezera i gore, i da ih doživim kao svoje, kao tvoje, kao Božje te da ih osjetim i vidim kao dar, kao sliku, kao pjesmu! Od tebe sam naučio da mi srce zaigra kad ugledam dijete i da mi utroba zatreperi kad vidim vitke i prelijepe mladiće i djevojke, s divnim umnim i blistavim očima! Da se radujem svakom čovjeku; da se topim od miline u razgovoru s našim plemenitim staricama i starcima. Da uživam i blagodarim na čudesnim plodovima ove zemlje, na vinu, voću, povrću; da gledam i mirišem naše trave!

Naučio si me, sveti oče, da se ne plašim zmija i škorpija; da volim sunce i tugujem tiho kada pada kiša. Naučio si me da se ispovijedam Trebišnjici, Neretvi, Bregavi, Zalomki; da cijenim i volim Orjen i Prenj, Zelengoru, Morine i Lebršnik! Ohrabrio si me da pjevam na Čemernu i Pridvorici; da tiho plačem u Žitomisliću i Prebilovcima! Da Mostarom šetam otmeno kao Šantić, da volim Trebinje slično Dučiću! Da nikad ne zaboravim, kada sam u Dubrovniku, Vladislaviće i Boškoviće; da podjednako poštujem gorštake i poljake! Ti si me učio da su svi ljudi braća, da je Crkva majka, da je Bog prijatelj i Otac i Svedržitelj!

 

Episkop se s vernicima oprostio na dan Svetog Vasilija Ostroškog

Danas sam došao u ovo tvoje i naše selo, u tvoj i naš dom, u ovu crkvu, da sa ovim narodom podijelim blagodarnost i da izrazim neizmjernu zahvalnost zbog svih blagodati kojim si me darovao, sveti! Ako si ti, pastiru i učitelju, imao potrebu i volju, iz bilo kojih razloga, da napustiš ovu zemlju i da radi žrtve i molitve odeš u hladnu pećinu, shvati i mene, sveti prethodniče, što sad idem u hladnu tuđinu, jer vjerujem da, s tvojim blagoslovom, mogu pomoći našem rasijanom narodu! Da im mogu pokazati da je naš Bog Hristos svuda, i da si ti sa nama, ma gdje mi bili!

Sveta crkva, ti i ovaj narod na tvoj tron uskoro postavljate našeg divnog oca Dimitrija iz tvog i našeg Tvrdoša! A vi se, draga braćo i sestre, pomolite da novu službu i žrtvu otac Dimitrije ponese i iznese uz pomoć Svetog Vasilija jer drugačije u Hercegovini i ne može da bude! Budite mu, vi hrišćani, prijatelji, saputnici i satrudnici! Budite mu ono na šta ste pozvani, narod Svetog Save i Svetog Vasilija, narod Božji! Molim vas najponiznije i svim srcem da se molite i za mene Svetom Vasiliju, da ostane uz mene i na mom novom putu i u mojoj novoj službi i žrtvi.

Vrlo je moguće da je ovo drvo, braćo i sestre, zasadio Sveti Vasilije, ali se nije pod njim odmarao. Otuda i mi treba da razumijemo da se čovjek rijetko kad odmara i hladuje pod drvetom koje je sam zasadio. Takva je, valjda, pravda! Ne treba da vam kazujem da sam pola života proveo s vama. Možda je i suvišno napominjati da mi pola srca ostaje ovdje i da ću se vratiti jednog dana da ovdje umrem jer se ne mogu sahraniti u bijelom svijetu samo s onom drugom polovinom!"

U Nemačkoj ga radosno dočekuju

 

Kako pišu Fankfurtske vesti, novine srpske zajednice u Nemačkoj, tamošnji Srbi i sveštenstvo dočekuju vladiku Grigorija s nadom i verom da će uspjeti da uredi ovu eparhiju kao što je to učinio s zahumsko hercegovačkom i primorskom.

Otac Simon Turkić, Starješina hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Frankfurtu kaže da je većina sveštenika i vernika u Nemačkoj dočekala s oduševljenjem informaciju da vladika Grigorije prelazi na novu dužnost upravo u njihovu eparhiju.

- To je najbolje rešenje za našu eparhiju. Već su nam se javili vernici i oduševljeni su jer znaju šta je vladika Grigorije uradio u eparhiji kojom je do sada upravljao. Naravno da ima podršku i nas svešenika. U njemu je zapadnjačka praksa, a istočnjačka duhovnost. Prema mom mišljenju to su osobine koje ga čine idealnim episkopom za ovu eparhiju-rekao je otac Turkić.

Vladika Grigorije će Eparhiju frankfurtsku i sve Njemačke preuzeti od administratora i privremenog upravitelja vladike Andreja.