Jump to content

Руска студија: Колика нуклеарна бомба је потребна да се земља заштити од "хипотетичког" астероида?


Препоручена порука

Према НАСА-и, прва прилика за такво што ће се згодити тек за 150-200 лета, јер тамо те 2170 и неке ће каменчина величине ЕСБ-а рокнути на Земљу.  До тада ће технологија свакако узнапредовати.  А са тренуттачном технологијом,  гађати циљ у свемиру је могућ само у филму

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Милан Ракић рече

А са тренуттачном технологијом,  гађати циљ у свемиру је могућ само у филму

Што? Ако знамо путању неког небеског тела зар није могуће да прорачунамо како да га летелица пресретне?

Мислим, већ су слали људи летелице на астероиде... Ваљда су и успели да врате неке узорке.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Grizzly Adams рече

Што? Ако знамо путању неког небеског тела зар није могуће да прорачунамо како да га летелица пресретне?

Мислим, већ су слали људи летелице на астероиде... Ваљда су и успели да врате неке узорке.

Говоримо о камену и тренутачном гађању у б/в простору. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Милан Ракић рече

Према НАСА-и, прва прилика за такво што ће се згодити тек за 150-200 лета, јер тамо те 2170 и неке ће каменчина величине ЕСБ-а рокнути на Земљу. 

Е, а ми ће да их гледамо одозго уз пиво и кладимо се у гајбу где ће да рокне... :smeh1:

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Милан Ракић рече

Говоримо о камену и тренутачном гађању у б/в простору. 

ОК, ако оћеш да га "погодиш у чело" у последњем тренутку то је екстремно тешко...

Мислим да је идеја овде да се предвиди пуно унапред, па да га летелица пресретне, дизвинеш, "одпозади" у орбити као што се ради нормално. Ту смо доста добри и данас. Тј. радимо углавном без грешке.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Grizzly Adams рече

ОК, ако оћеш да га "погодиш у чело" у последњем тренутку то је екстремно тешко...

Мислим да је идеја овде да се предвиди пуно унапред, па да га летелица пресретне, дизвинеш, "одпозади" у орбити као што се ради нормално. Ту смо доста добри и данас. Тј. радимо углавном без грешке.

Ја колико сам читао о томе, идеја није уопште да се астероид уништи - јер онда можеш да направиш још већи проблем, неколико крупних комада уместо једног великог могу да изазову још веће уништење ако падну на Земљу - него да му се експлозијом промени путања. Макар за врло мало. Довољно је да га малчице закачиш у вакууму и онда чим му промениш путању, он више не може да падне на Земљу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Grizzly Adams рече

ОК, ако оћеш да га "погодиш у чело" у последњем тренутку то је екстремно тешко...

Мислим да је идеја овде да се предвиди пуно унапред, па да га летелица пресретне, дизвинеш, "одпозади" у орбити као што се ради нормално. Ту смо доста добри и данас. Тј. радимо углавном без грешке.

Да мало боље објасним за остале читаоце. Значи, сви објекти у Сунчевом систему крећу се по предвидивим орбитама. Није много компликована математика да се израчуна где ће бити неки објекат чија је орбита позната сутра, за сто или хиљаду и триста година. Е сад, ако знамо орбиту објекта и хоћемо да лансирамо нешто да га "пресретне" то је доста лако се изведе, знамо како се ради и радили смо већ (мислим не Милан и ја, ал радили су ови из НАСА-е и остали свемирци). То се ради тако што се летелица из орбите око Земље премести у орбиту која је блиска објекту, креће се са њим паралелно у истом смеру и полако се приближава док се не "сретну".

Друга ствар је, ако знамо орбиту неког астероида и наравно знамо Земље, онда можемо да израчунамо да ли и када ће се те две орбите "сударити". Па можемо да пошаљемо нешто, шта год, да "пресретне" тај астероид и нешто уради - разбије га или му промени орбиту.

Проблем је следећи - то може да се изведе ако се реагује на време. Тј. ако астероид није у последњој орбити пре судара. Јер у том случају он иде директно према Земљи и летелица не може да изведе тај маневар, ај да га назовем, "паралелног приближавања". Онда мора да га "гађа" директно из супротног смера као два аута који се сударе из супротног смера на путу.

Е за то Милан каже, ако сам га добро разумео, да је изузетно тешко, практично немогуће са данашњом технологијом. Што је тачно.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 3/17/2018 at 18:10, Grizzly Adams рече

Е за то Милан каже, ако сам га добро разумео, да је изузетно тешко, практично немогуће са данашњом технологијом. Што је тачно.

Али се раде пројекти у неким земљама, који би могли теоретски да обаве ове задатке.

Пројекат носача ракета "Енергиа 5В", 2016 године је објављен у Москви, на конференцији посвећеној проблематици развоја ракетне и свемирске технологије. Од конференције у Москви 2016-те године, до данас. Познати су нам неки постигнути резултати на пројекту "Енергиа 5Б", прво то да 2028 године креће у употребу, па онда да су остварене две варијанте носача ракета (лансирних возила) "Енергиа 5Б-ПТК" и "Енергиа 5БР-ПТК". Обе врсте ракета ће користити течно гориво, бит ће сличне али ће имати различите технолошке карактеристике и способности обављања задатака. Према постојећим прорачунима, лансирно возило "Енергиа 5Б-ПТК" ће имати почетну тежину од 2.368 тона а лансирно возило "Енергиа 5ВР-ПТК" ће имати почетну тежину од 2.346 тона. Моћи ће да понесу до 100 тона терета до ниске земљине орбите. Док ће до Месеца моћи да пошаљу терет до 20.5 тона.

Овде на сајту НАСЕ, је постављена шема кретања планета и астероида у нашем сунчевом систему. Путања астероида је означених наранџастом бојом као "Typical A", налазе се ближе планети земљи, него планета Марс. Ти астероиди би нам били "потенцијално" критични.

Невезано за носаче ракета, РосАтом је обајвио пројекат Нуклеарног мотора, који је теоретски у стању да пут до Марса сведе на 45 дана. 2025 године, треба да буде произведен први наменски мотор. Самим тим 2028 године би (ако Бог да) Русија била у стању да са носачем ракета "Енергиа 5Б". У свемир пошање неку безпилотну камиказу погоњену нуклеарним мотором, која носи нуклеарну бојеву главу и тако прецизно разнесе неки астероид.

Дали би то могло да се изведе на било којој дистанци између земље и астероида, остаје питање. Али астероид не би пао на земљу. 

Извор: https://mir24.tv/news/16204770/energiya-5-mozhet-poletet-v-2028-goduhttps://topwar.ru/118804-proekt-rakety-nositelya-sverhtyazhelogo-klassa-energiya-5v.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...