Blog - Javno Pravoslavlje - Univerzitet Fordham

["Tamo daleko"]

https://publicorthodoxy.org/2017/12/12/3923/

 

Читање Пис(a)ма

Fr John Behr

 

["Tamo daleko"]

Mozda ovaj tekst od o. Behr-a pomogne na drugoj temi Preegzistencija Isusa Hrista;

 

 

Свети Атанасије додаје: ,,Обим и карактер Писма се огледа у томе да постоји различит проступ у вези са описима Спаситеља. Наиме, Он је Бог од вечности Син Божији; будући превечни Логос, Светлост и Мудрост Очева који се потом у времену отеловио у Дјеви Марији (која ношаше Бога у себи) и  постао човек”  (C. Ar. 3.29). Овај двоструки наратив одговара разликама између теологије и икономије: Христос јесте Бог који постаје човек ради нашега спасења, где разлика између ,,јесте” и ,,постаје” није темпорални наратив (јер у Богу нема времена), већ логична дистинкција између тога како је Он изречен у Писмима, као Син Божији (што одувек беше) и оно што је Он постао узроком, а то је наше спасење (cf. свети Григорије Богослов, Or. 29.18). Диодор Тарсијски и Теодор Мопсуестијски бејаху први (након Маркиона) који су тврдили да Писма (i.e. ,,Стари завет”) не говоре о Христу, већ их искључиво треба тумачити у складу са њиховом властитом историјом, што се разликује од историје Новог завета, егзегетске праксе која је у корелацији са њиховом “дво-ипостасној” христологијом, тј. видети Бога Логоса дистинктивног од човека рођеног од Марије, који обитава у њему као у храму. Халкидонски сабор, ослањајући се на учење светог Кирила Александријског и користећи се терминологијом двеју природа изразито је поновио јединство Исуса Христа, истинитог Бога и истинитог човека, о Коме је Писма говоре на оба начина: Он нам оцртава шта значи бити Бог и шта значи бити човек, личносно и ипостасно.