Уз 105-у годишњицу РВ и ПВО

[Милан Ракић]

ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ У ВЕКОВНОМ ЛЕТУ

Преко једног века живи војно ваздухопловство Србије. Настало међу 15 првих у свету, крштено у ратним дејствима исто међу првима, развијајући се достизало је успоне и падове, увек је било на понос и дику рода свога. Тако је и данас, када хвата залет за нова прегнућа у будућности, летећи на крилима традиција, знања, искуства, снажног патриотизма и морала.

Навршава се 105. годишњица од рођења српског војног ваздухопловства, од оног зимског дана када је војвода Радомир Путник издао историјску наредбу да се формира Ваздухопловна команда. Тај историјски чин одиграо се 24. децембра у Нишу. Легендарни војвода је за команданта ваздухопловства поставио мајора Косту Милетића, првог српског аеронаута – пилота балона, првог стручњака за ваздухопловну технику, организацију, метерорологију и голубију пошту. У састав Ваздухопловне команде ушло је Аеропланско одељење, балонска чета, водонична централа и голубија пошта. Дакле, сви елементи који су у то време чинили ваздухопловство, не само у нас, него у свету. Тај историјски чин одиграо се у јеку Првог балканског рата, а врло брзо је српско војно ваздухопловство стављено на пробу у операцијама код Скадра почетком 1913. године. Од тих дана траје преко век дуга епопеја српских ваздухопловаца, њихово прекаљивање у борбама од Цера, Колубаре, Дрине, Албаније, Крфа, Солуна, Кајмакчалана, Београда, Страцина до НАТО агресије и данашњих дана. Поносни на тај непрекидни лет, српски  ваздухопловци прослављају данашњи празник одлучни да га наставе и од њега не одступе. Знају да нема слободе, мира, спокојства, просперитета ни будућности без слободног неба Отаџбине, и зато себе не жале на том светом задатку.

Прошло је 173 година од “Воздухопловиа” Матије Бана (1844), 124 године од првог акта којим је у формацији српске војске било предвиђено увођење ваздухопловних јединица (1893), 115 година од како је школован први српски аеронаут, капетан Коста Милетић (1902), 109 година од формирања станица голубије поште (1908), 108 година од набавке првих ваздухоплова - балона  за српску војску (1909), 105 године од школовања прве класе од шест српских војних пилота и формирања Ваздухопловне команде, прве ваздухопловне јединице српске војске и прве употребе ваздухопловства у ратним дејствима (1912), 96 година од настанка домаће ваздухопловне индустрије (1921), 98 година од формирања првих ваздухопловних школа (1919) и преко 80 година од формирања првих научних установа које су се бавиле научноистраживачким радом из области ваздухопловне технике.

У ових 105 година прошло је осам ратова у којима се ваздухопловство исказало на специфичан начин, и по нечем остало забележено у историји.

- У првом балканском рату створено је српско ваздухопловство и стечена прва борбена искуства.

- У другом балканском рату сагледана су техничка ограничења у вези са могућношћу употребе ваздухопловства и њихове тактике.

- У првом светском рату српско војно ваздухопловство од скромних снага на почетку, израсло је у снажну групацију која је дала видан допринос пробоју Солунског фронта, ослобођењу Србије и југословенских територија, а било је и основа за изградњу ваздухопловства Краљевине Југославије.

- У априлском рату 1941. године југословенско ваздухопловство је упркос херојском отпору, разбијено и уништено.

- У народноослободилачком рату 1941-1945. године, ваздухопловство је васкрсло као феникс, да би до краја рата израсло у снажну оперативну ваздушну силу јачине око 400 авиона и 10000 људи.

- У рату 1991/92. године на тлу распадајуће СФРЈ РВ и ПВО је сачувало оперативну борбену способност и војничко достојанство, а дало је и крупан допринос спасавању избеглица из сецесионистичких република и биолошком опстанку српског народа.

- У злочиначкој агресији НАТО снага 1999. године РВ и ПВО је пружило одлучан и снажан отпор агресору и сачувало своје  виталне капацитете, исказујући на делу снажну војну вештину и несаломив борбени морал.

- После више од једног века постојања, РВ и ПВО се данас налази пред новим изазовима свог техничко-технолошког, организационог и кадровског ревитализовања.

Сво време, од првих ваздухопловних идеја, до данашњих дана, наша војна ваздухопловна мисао се развијала, расла и ширила. Настало је више ваздухопловних научних дисциплина са богатим опусом теоријских радова и практичних искустава и конкретних техничко-технолошких оригиналних решења и достигнућа. Ваздухопловна теоријска мисао, уз мања заостајања у неким периодима, углавном је ишла у корак са временом, а техничко-технолошки развој у области ваздухопловства био је често “замајац” техничко-технолошког развоја земље. Не сме се заборавити чињеница да је Југославија пре 93 године имала властиту ваздухопловну индустрију и да је једна од ретких земаља у свету, и данас, која је имала сопствене конструкције и сопствену производњу ваздухоплова.

Наше ваздухопловство је у више прилика имало своје блиставе тренутке. Тако је по формирању 1912. године било међу првих 15 у свету и првих пет која су ангажована у ратним дејствима. Након успона домаће ваздухопловне индустрије и унапређења организације и формације 1929/30. године, наше ваздухопловство је било међу четири најснажнија ваздухопловства у Европи. После другог светског рата, такође је било међу првих неколико у Европи и далеко јаче од ваздухопловстава балканских и суседних земаља. Почетком шездесетих заблистали су на европском небу бисери наших конструктора и ваздухопловне индустрије - “галеб”, “јастреб”, “орао”. Крајем осамдесетих, до катаклизме распада СФРЈ, РВ и ПВО је била респективна ваздухопловна сила са три оперативне групације - Корпуса РВ и ПВО, разуђеним школским системом, научно-истраживачким и развојним установама, ремонтним заводима и пратећом ваздухопловном индустријом, снажним материјално-техничким и људским потенцијалом, и са високим угледом у свету.

Но, имало је и падове и ломове, које је увек пребродило. Тако је 1915. године српско ваздухопловство практично остало без авиона и  пилота, али је врло брзо, уз помоћ савезника, али првенствено огромним залагањем наших кадрова, израсло у снажну ваздухопловну силу. Крајем тридесетих закаснило је у техничкој модернизацији и усаглашавању доктрине и система обуке и командовања са захтевима савременог рата, што је скупо плаћено тешким поразом у априлском рату 1941. године. Протекле две и по деценије, услед врло тешке материјалне ситуације и других проблема, стагнирало је, али и сачувало снагу и енергију за нова прегнућа. Увек је ваздухопловство предњачило по прогресивним идејама и није робовало догматизму, тако је и данас. У 2017. години набавком нове ваздухопловне технике, у првом реду хеликоптера и борбених авиона, почиње нови историјски циклус прогресивног развоја РВ и ПВО.

У измењеној војно-политичкој и геостратегијској ситуацији, нужно је војно-теоријски рад у вези са РВ и ПВО, усмерити у правцу дефинисања валидних доктринарних ставова у војној доктрини. Садашња епоха  захтева да РВ и ПВО има јасне теоријске ставове у улози, намени и задацима, упркос чињеници да су материјални услови ограничавајући фактор, јер ће то омогућити да се по мери јачања материјалне основе РВ и ПВО брзо прилагођава ситуацији и у модернизацији брзо надокнађује пропуштено.

Никако се не сме дозволити да РВ и ПВО изгуби свој идентитет, свој блистави карактер и висок интелектуални и морални интегритет. У историји многих земаља давно је превазиђена дилема око самосталности видова војске, па и у нас.  

Доктринарне ставове у војној стратегији или доктрини РВ и ПВО нужно је дефинисати у складу са критеријума науке и најбољим светским решењима примењивим на наше услове. РВ и ПВО мора имати место које му у савременим условима и припада, и ту се не сме постављати питање - да ли нам треба или не. Нема модерне војске данас без модерног ваздухопловства и модерне противваздушне одбране.

У новим условима неопходно је редефинисати улогу, намену и задатке РВ и ПВО, уз ослобађање од неких стереотипа и шаблона, не само када је у питању терминологија, већ суштина функционисања свих подсистема. На теоријском раду и осмишљавању свих тих питања нужно је, поред војних стручњака ангажовати и умне људе из друштва који су кадри да својим знањем, искуством, инвентивношћу и креативношћу, ентузијазмом и професионалним способностима допринесу да се ти проблеми реше на опште задовољство.

РВ и ПВО у XXI веку мора летети на крилима знања, памети, нових технологија и савремених техничких, организацијских и кадровских решења. То је пут, као и пре стотину и пет година за смеле, одважне и инвентивне људе, који се не плаше пораза, који свесно иду у ризик јер знају да ће га елиминисати, који прихватају новине и уважавају постигнућа других.

Срећан празник - Дан РВ и ПВО!

Мр Златомир Грујић