Иза брда (După dealuri)

[Иван Ивковић]

Добитник „Златне палме“, румунски редитељ и сценариста Кристијан Мунђију („4 месеца, 3 недеље и 2 дана“) представља узбудљиву драму о егзорцизму на европском тлу у XXI веку. Филм „Иза брда“ заснован је на књизи новинарке Татјане Никулеску Бран која је документовала случај младе монахиње у Молдавији која је преминула 2005. после извођења ритуала егзорцизма.

После неколико година проведених у Немачкој, Алина се враћа у Румунију. У изолованом православном манастиру проналази пријатељицу са којом се зближила још као дете у сиротишту. Жели да је поведе са собом у Немачку, али пријатељица одбија. Пронашла је уточиште у вери, а породицу у заједници монахиња и њиховом игуману. Алина то не разуме и у жељи да поново придобије љубав своје пријатељице супроставља се старешини манастира. Када је одведу у болницу, житељи манастира почињу да верују да је у Алину ушао ђаво.

На овогодишњем Филмском фестивалу у Кану, „Иза брда“ је освојио награду за најбољи сценарио, а глумице Космина Стратан и Кристина Флутур проглашене су за најбоље глумице.

Аутор Кристијан Мунђију причао је свом делу:
„Ово је за мене, пре свега, филм о љубави и слободној вољи, о томе како љубав може да преокрене концепт добра и зла у врло релативне појмове. Једна од највећих грешака на овом свету прави се у име вере и са апсолутним убеђењем да се чини са добрим разлогом. Филм, у извесном смислу, говори о доживљају религије. Одувек ме је забрињавало колико пажње верници полажу у поштовање религиозних обичаја и правила, а колико мало примењују суштину и мудрост хришћанства на њихов свакодневни живот. Припремајући се за снимање филма, пажљиво сам прочитао листу грехова које је сакупила православна црква. Има их прилично много (464) и читајући их, не можете а да не се запитате над многим од њих. Ипак, постоји грех који није на листи, а који је међу најважнијим темама о којима филм говори – грех равнодушности. Или то можда није грех, пошто се не налази на списку. Али, шта је онда? Да ли је опасан или не? Филм говори и о различитим начинима на које ђаво може да манипулише људима и о суптилним начинима на које се то може манифестовати. Питам се, да ли је равнодушност један од њих. Дубоко у себи, надам се да Иза брда говори о опцијама и изборима у животу који произилазе из образовања или недостатка образовања и о томе колико много ствари произилази из нечег на шта не можете утицати или за које нисте криви, као и из тога где сте рођени, ко вас је донео на свет и у којој заједници. Филм говори и о једном региону у свету који је, као многи други, дуго био изложен бескрајним несрећама и зверствима свих врста, што је створило инертне људе који су изгубили нормалне реакције. То није неопходно њихова грешка, то је само природни механизам преживљавања, али онај који се доживљава као додатни терет за оне који још живе међу њима“. (danubeogradu.rs)

[Иван Ивковић]

БУКУРЕШТ - Румунски свештеник Даниел Петру Корогеану осуђен је средином фебруара на 14 година затвора због извођења егзорцизма услед којег је преминула млада монахиња Ирина Маричика Корници из манастира Светог тројства.

Суд у Васлиу је осудио и главну монахињу манастира Светог тројства у селу Танаку, на севеистоку Румуније, на осам година робије, а на по пет година затвора још и три монахиње које су помогле 31-годишњем свештенику Даниелу у чину истеривања ђавола, јуна 2005. године.

Жртва егзоцизма, 23-годишња монахиња, боловала је од шизофреније и веровала је да јој се обраћа ђаво. Када јој се после терапије болест повратила, свештеник Даниел и четири монахиње из манастира Светог тројства применили су егзорцизам. Млада монахиња је била ланцима везана за крст, данима остављена без воде и хране, са пешкиром у устима. Аутопсија је показала да је умрла од дехидратације и недостатка кисеоника. Свештеник Даниел и монахиње су оптужени за лишавање слободе и убиство. Случај је привукао велику пажњу локалне и стране штампе, а Корогеану је описиван као "свештеник убица" и "џелат". Касније је откривено да није ни завршио теолошке студије, које трају до пет година, и да је на положај постављен на инсистирање једног бизнисмена који је обезбедио средства за изградњу манастира.

Адвокат осуђених планира да уложи жалбу јер сматра да је казна превише строга и за свештеника и за монахиње. У септембру прошле године је обављена ексхумација ради изводења нове аутопсије и прикупљања доказа могуће у корист оптужених.

Суд у Васлуи био је тесан да прими на дестине присталица свештеника Даниела. Испунили су судницу молећи се за њега, а многима су са сузама пропратили изрицање пресуда. Румунска црква, која се после свргавања Николаеа Чаушеског опоравила и добила на утицају, реаговала је оштро, описујући егзорцизам као "ужасан". Корогеануови методи су оцењени као претерано брутални. Њему је одузето свештеничко звање, а калуђерице су избачене из манастира. Такође је обећано увођење психолошких тестова за теологе који улазе у манастире. Црква сматра да је то био несрећан случај, а такво објашњење су прихватили многи румунски верници. Портпарол цркве Константин Стојка тврди да догађај није уздрмао веру, већ је "само покренуо корисне дебате".

Румуни спадају у најрелигиозније народе на Балкану, а православна црква којој припада више од 90 одсто становништва, и даље је институција која ужива највише поверења у земљи.

У време комунизма власти нису одобравале одласке у цркву, а режим Чаушескуа је планом урбанизације уништио 18 цркава само у главном граду Букурешту. Али, број цркава је у прошлој деценији нагло порастао. У извештају невладине организације "Солидарност за слободу савести" процењује се да је од пада комунизма подигнуто око 2.000 цркава, а још 1.000 се налази у изградњи. Највећа тек треба да буде изграђена, ‘’Спас нације’’ у Букурешту, која ће бити подигнута на плацу од шест хектара, иза Народне куће, друге зграде по величини на свету, у којој се налази румунски парламент.

Радио Телевизија Војводине