Пре 60 година је започело освајање свемира

[Милан Ракић]

Четвртог октобра 1957. године десио се догађај који је представљао прелом не само за СССР, него и читав свет. Управо је тог дана под шифрованом ознаком ПС-1 (Најпростији Спутњик-1) Совјетски Савез лансирао у орбиту први у историји вештачки земљин сателит. Тај се датум сматра и почетком космичке ере човечанства, а у Русији се обележава и као Дан космичких снага. У част управо тог догађаја године 1964. у Москви је подигнут 99-метарски обелиск “Освајачима космоса” у облику испаљене ракете.

Лансирање сателита обављено је са научно-истраживачког полигона “Тура-Там”, који је касније добио у свету познати назив – космодром Бајконур. Сателит је лансиран помоћу ракете-носача “Спутњик” (Р-7). За стварањем вештачког земљиног сателита заслужан је утемељивач практичне космонаутике Сергеј Корољов, совјетски научник, конструктор и организатор производње ракетно-космичке технике и ракетног оружја СССР, отац совјетске космонаутике, који је фактички створио совјетско стратешко ракетно оружје средњег домета и интерконтиненталне ракете. 50-их година на стварању првог вештачког сателита у његовој групи такође су радили талентовани научници Мстислав Келдиш, Михаил Тихонравов, Николај Лидоренко и многи други.

Влада СССР испланирала је да 1957. године створи и изврши пробно лансирање на бази ракете Р-7 неоријентисаног вештачког земљиног сателита (објекат Д), са апаратуром за научна истраживања, тежине између 1000 и 1400 килограма. Корпус првог сателита састојао се од две полулопте, спојене са 36 спојница. Гумени обруч обезбеђивао је херметичност споја. На горњој полулопти налазиле су се две антене, са по једним краком од 2,4 и 2,9 метара. Споља је сателит имао сферични облик, пречника пола метра. На њему су била инсталирана два радио-предајника са изворима напајања. Дијапазон предајника сателита одабран је тако да су сателит могли пратити чак и радиоаматери.

4. октобра извршено је његово успешно лансирање. Након 295 секунди после старта, ПС-1 и централни блок ракете тешке 7,5 тона, изведени су на орбиту. 314,5 секунди након старта Спутњик се одвојио од ракете и почео емитовати сигнале “бип! бип!”. Те сигнале су на полигону слушали 2 минута, а потом се Спутњик изгубио иза хоризонта. На космодрому је настало славље: конструкторе и војнике су дизали на рукама и извикивали “ура!”. И док је Спутњик летео свој први круг, информативна агенција ТАСС је емитовала саопштење: “…Захваљујући великом и напорном раду научно-истраживачких института и конструктоских бироа створен је први у свету вештачки сателит Земље…”

Званично је “Спутњик-1” и “Спуитњик-2” Совјетски Савез ласнсирао у складу са преузетима на себе обавезама по Међународној геофизичкој години. Спутњик је проучавао радиоталасе на две фреквенције, што је омогућавало да се проучавају горњи слојеви јоносфере, пошто је пре лансирања првог сателита било могуће пратити једино одбијање радиоталаса од области јоносфере које су ниже од зоне максималне јонизације јоносферских слојева.

Како су касније истицали учесници пројекта, тек након што се у светској штампи почело нашироко писати о овом догађају, било је јасно да се збио епохални догађај и да је извршено лансирање које је отворило космичку еру човечанства, лансирање којим ће се у свим временима Русија поносити као својим величанственим достигнућем. Лет совјетског спутњика имао је и политичку димензију. Њега је видео цео свет. Сигнал који је долазио са сателита хватао је сваки радио-аматер на било којој тачки земљине кугле. А то се косило са америчком пропагандом о великој техничкој заосталости Совјетског Савеза… Сједињене Државе су свој први сателит лансирале тек у фебруару 1958. године, када је из другог покушаја лансиран “Експлорер-1”, који је по маси био 10 пута мањи од ПС-1. Лет првог сателита је, може се казати, покренуо и космичку трку.

„Бип… бип… бип…“, могло се чути на радио апарату на фреквенцијама 20,005 и 40,002 мегахерца на данашњи дан 1957. године.

Спутњик је летео 92 дана, до 4. јануара 1958. године, направивши за то време 1440 кругова око Земље (око 60 милиона километара), а његови радио-предајници функционисали су две недеље након старта.

Параметри лета 

Почетак лета: 4.октобар 1957. године у 19 часова 28 минута и 34 секунде по Гриничу 
Завршетак лета: 4. јануар 1958. године 
Тежина апарата: 83,6 килограма 
Максимални пречник: 0,58 метара 
Нагиб орбите: 65,1 степен 
Кругова око Земље: 1440 
Перигеј: 228 километара 
Апогеј: 947 километара

Мирослав АНТИЋ

[Плаво Небо]

Малопре на кратко нестаде струја и онако докон у мраку бацим поглед на небо кроз прозор. Ведро са не много звезда, али, на јужном небу, мало ка југоистоку, види се нешто као звезда која трепће, плавичасто, црвенкасто, беличастом светлошћу. Мало веће величине од најсјајније звезде. Сетих се да сам то одавно виђао, нарочито за време НАТО агресије и од тад се може видети и на западном небу. Јесу ли то неки сателити? Вероватно амерички. Видим да су увек на истом месту, као да су над КиМ и над Босном.

[Плаво Небо]

У ствари, некад им се локација промени, али увек су на положају од југоистока до југозапада и овај други на западу.

[obi-wan]

Ne mora da znaci uopste da su sateliti, mozda prosto nisi video to nesto pre toga.

Sateliti se uglavnom vide kao bele zvezde koje se krecu, mislim da nemaju presijavanje u bojama.

[mire777]

  On 26. 1. 2018. at 18:28, Плаво Небо рече

Малопре на кратко нестаде струја и онако докон у мраку бацим поглед на небо кроз прозор. Ведро са не много звезда, али, на јужном небу, мало ка југоистоку, види се нешто као звезда која трепће, плавичасто, црвенкасто, беличастом светлошћу. Мало веће величине од најсјајније звезде. Сетих се да сам то одавно виђао, нарочито за време НАТО агресије и од тад се може видети и на западном небу. Јесу ли то неки сателити? Вероватно амерички. Видим да су увек на истом месту, као да су над КиМ и над Босном.

Sateliti prolaze jako brzo, jedva ih uhvatis.. ne stoje stacionirani..

Послато са SM-J320FN користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Плаво Небо]

  On 4. 2. 2018. at 19:22, obi-wan рече

Ne mora da znaci uopste da su sateliti, mozda prosto nisi video to nesto pre toga.

Sateliti se uglavnom vide kao bele zvezde koje se krecu, mislim da nemaju presijavanje u bojama.

Expand  

Размишљам, можда је то Међународна свемирска станица. Чисто хтедох да проверим и видим на интернету да се може видети са Земље.

[obi-wan]

  On 4. 2. 2018. at 20:38, Плаво Небо рече

Размишљам, можда је то Међународна свемирска станица. Чисто хтедох да проверим и видим на интернету да се може видети са Земље.

Expand  

Bas nju je lako da covek prepozna, ogromna blistava "zvezda" koja se krece...

[Плаво Небо]

  On 4. 2. 2018. at 19:46, mire777 рече

Sateliti prolaze jako brzo, jedva ih uhvatis.. ne stoje stacionirani..

Послато са SM-J320FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Expand  

Да, у праву си. Помислио сам да није Међународна свемирска станица. Проверих на интернету и видим да се може видети са Земље, а и податак да је први модул за њу лансиран 1998. године се уклапа у чињеницу да сам је први пут приметио око 1999. Тај светлећи објекат, који никако није звезда, јер, има више боја којим сија, је увек негде близу хоризонта. А то што сам помислио да исти видим на два места је чисто ''варка'', тј никад нисам у исто време ни видео на небу да сија на два различита места.

[Плаво Небо]

  On 4. 2. 2018. at 20:42, obi-wan рече

Bas nju je lako da covek prepozna, ogromna blistava "zvezda" koja se krece...

Expand  

Да, то што сам видео прелази са једног краја неба на други али не брзо. И увек сам је запазио на положају од југо-истока па до негде запада, мало више изнад хоризонта.

[obi-wan]

  On 4. 2. 2018. at 20:52, Плаво Небо рече

Да, то што сам видео прелази са једног краја неба на други али не брзо. И увек сам је запазио на положају од југо-истока па до негде запада, мало више изнад хоризонта.

Expand  

Da, to moze da bude ona...

[mire777]

  On 4. 2. 2018. at 20:52, Плаво Небо рече

Да, то што сам видео прелази са једног краја неба на други али не брзо. И увек сам је запазио на положају од југо-истока па до негде запада, мало више изнад хоризонта.

Najbolje ti je da skines aplikaciju koja prati ISS , pa ces znati gde se tacno moze videti. Ako je to medjunarodna stanica to ce se poklopiti sa lokacijom..

 

E sad postoje oni koji tvrde da sateliti uopste ne postoje kao ni ISS, i da su to obicni baloni ili avioni.. a da je zemlja ustvari ravna [emoji4]

 

 

 

[Vladan :::.]

  On 4. 2. 2018. at 20:52, Плаво Небо рече

Да, то што сам видео прелази са једног краја неба на други али не брзо. И увек сам је запазио на положају од југо-истока па до негде запада, мало више изнад хоризонта.

Expand  

Благо теби ако је то ISS ја сам више пута хтео да је уловим али никада се нисам сетио када је изнад нас...

[Плаво Небо]

  On 4. 2. 2018. at 20:58, mire777 рече

Najbolje ti je da skines aplikaciju koja prati ISS , pa ces znati gde se tacno moze videti. Ako je to medjunarodna stanica to ce se poklopiti sa lokacijom..

Послато са SM-J320FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Expand  

Гледао сам малопре, није им доступна.

[Плаво Небо]

  On 4. 2. 2018. at 21:00, Vladan3 рече

Благо теби ако је то ISS ја сам више пута хтео да је уловим али никада се нисам сетио када је изнад нас...

Expand  

Нисам ни ја знао да је то Међународна станица Него ми једном прође мисао да то можда није она па ''зачепрках'' докон по нету и видим да би то могло бити то

[Милан Ракић]

Да се подсетимо,

а руској КВ-С Праздником!