Уметнички утисак дана

[JESSY]

овде можете постављати ваше уметничке утиске дана - значи, било шта везано за уметност, из области музике, сликарства, књижевности...итд

[JESSY]

за почетак, мој данашњи уметнички утисак...

 

 

https://www.facebook.com/KulturKokoska/photos/a.510226302373902.1073741825.488266074569925/1572564716140050/?type=3&theater

 

[Аурор]

пре 3 часа, JESSY рече

за почетак, мој данашњи уметнички утисак...

 

 

https://www.facebook.com/KulturKokoska/photos/a.510226302373902.1073741825.488266074569925/1572564716140050/?type=3&theater

 

Ovo je Egon Šile, njega obožava @Grizzly Adams 

[ГрешниСлуга]

Њујорк

[JESSY]

“Proleti život, odu godine, a da ih čovjek i ne osjeti pa počne žaliti za svime što mu se dobro dogodilo, čak i za onim lošim i ružnim, jer mu se i to, usred pobjegloga vremena čini dobrim. Ne možeš živjeti ako ti je ispunjen svaki trenutak; malo radiš, malo se odmaraš i malo spavaš, ali za svaku sekundu znaš čemu služi i u kakvoj je funkciji. Čovjeku trebaju sati i dani - nekima trebaju i godine - koji nemaju nikakvu funkciju, vuku se sporo i nikako da prođu.”

Miljenko Jergović

[ГрешниСлуга]

[JESSY]

„Jedan je pravi ja, stalni, onaj koga smatram sobom. Onaj koji želi da leti ka svetlu. Drugi je privremeni ja, koji postoji samo na trenutak. I on, u osnovi, isto namerava da leti ka svetlu, ali mu pre toga treba poslednji kratki trenutak tame. Kao da se rastaje, da baca poslednji pogled. I čudno je što onaj ja koji želi da leti ka svetlu ima ceo život, jer on jeste ja, a onaj koji hoće da leti u tamu ima samo jedan sekund.”

Viktor Peljevin

[JESSY]

плес....

[AnaLaz]

 

[Снежана]

 

 

[JESSY]

моја омиљена из гимназијских дана...баш сам се обрадовала кад сам налетела на њу...

 

Povratak

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti - velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem,
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tom trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;
Kod večernjih lampi mi ćemo se kradom
Poglédat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci.

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti - velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

 

Д.Цесарић

[ГрешниСлуга]

Ова слика је настала када је аутор био под дејством психоактивне супстанце. Занимљиво је горе у десном углу како је нацртао нешто слично Цркви. С тим што Крст није у свом облику, већ наопачке. А Црква има специфичну боју. Много је језива слика, показује који је дух у питању.

[JESSY]

пре 39 минута, ГрешниСлуга рече

Ова слика

је врло чудна...

[ГрешниСлуга]

[JESSY]