Da li se na Usekovanje jede hrana crvene boje?

[Bogdan011]

Cuo sam da neki hriscani na Usekovanje glave sv. Jovana ne konzumiraju hranu crvene boje kao sto je paradajz, paprika i tome slicno.

Da li je to neko sujeverje ili ima utemeljenje u crkvenom etosu?

[Нифада]

Познато је да Црква не прописује уздржавање од хране црвене боје на празник Усековање главе Св.Јована Крститеља.У неким крајевима народ то практикује уз објашњење да црвена боја изгледа као боја крви,а на тај дан је Св.Јовану посечена глава,па се пролила крв.народ то чини из великог поштовања према Св.Јовану.Има мишљења да таква пракса није у супротности са хришћанским поимањем поста,иако је Црква не прописује,него да се може наћи утемељење у хришћанском етосу,у смислу још строжијег поста него што га Црква предвиђа,а при том се  не доводи се у питање смисао самог поста.Наравно,таква пракса није обавезујућа за све чланове Цркве,него је ствар личног приступа са надом да ће тако изнијансиран приступ посту на плану хране имати адекватан одјек и на другим аспектима поста.

[Juanito]

пре 6 минута, Нифада рече

из великог поштовања према Св.Јовану

Из страха да их Св. Јован не казни...

[Нифада]

Управо сада, Juanito рече

Из страха да их Св. Јован не казни...

Пошто Св.Јован није једини светитељ који је страдао тако да је проливена крв,питање је зашто такав приступ посту немају када су други светитељи у питању,него Св.Јован?

[Juanito]

пре 5 минута, Нифада рече

Пошто Св.Јован није једини светитељ који је страдао тако да је проливена крв,питање је зашто такав приступ посту немају када су други светитељи у питању,него Св.Јован?

Једном пало на памет некој баби, можда насумично, можда зато што јој је Св. Јован слава или слично, па је онда постепено постало закон. Као и мање-више свако сујеверје.

[Нифада]

Веровање да се не би требало купати у реци или на мору на Св.Прокопија јер се може десити најгоре је сујеверје,јер директно доводи у питање тешку последицу по онога ко не поштује правило.У овом случају није наглашена последица у смислу да ће се нешто страшно десити,тако да и ако има елемената сујеверје мање је видљиво.Наравно,и даље пост код нас своје најјаче утемељење очигледно има на плану уздражавања од одређене хране,уздржавање од чињења неправде другоме,занемаривања својих ближњих,незаинтересованост за другог и сл.није тако присутно у свести народа,у смислу нарушавања поста.

[AnaLaz]

Пошто се у неким крајевима на Велики петак не једе храна црвене боје, јер симболизује проливену Христову крв, а Усековање зову још и мали Велики петак, вероватно због тога неки не желе да на данашњи дан једу храну ту боје. Ко неће и не мора, али немојмо да нам овај дан прође у размишљању шта јести ил не јести. На овај дан важније је да ли смо учествовали у Лутиргији, а ко је имао могућност да се причестио. Срећан празник! 

[Tavita]

пре 46 минута, Juanito рече

пре 53 минута, Нифада рече

из великог поштовања према Св.Јовану

Из страха да их Св. Јован не казни...

√√√

Чиста глупост.

 

 

[Баба]

Имаш плави парадајз и жуту паприку

[Tavita]

пре 3 минута, Жељко рече

Имаш плави парадајз и жуту паприку

и бијели лук 

[Нифада]

Има много воћа и поврћа у разним бојама,поента је да ли неједење истог у црвеној боји може да се уклопи у пост а да не буде сујеверје,како сам ја разумела постављену тему.

[obi-wan]

пре 2 часа, Bogdan011 рече

Da li je to neko sujeverje ili ima utemeljenje u crkvenom etosu?

Sujeverje²...

[Натан]

Увек се једе разнобојно, због естетике, а и тако је најздравије. "_"

[Volim_Sina_Bozjeg]

Pa šta ako je nekome se razbolela glava pa ne jede paradajz jer mu crveno sve nešto liči na krv.

evo moje dete, toliko je zablenulo u neke igrice da mu mlevena crvena paprika za ajvar liči na krv i odbojna mu je da proba ajvar.

Sada ide polako očišćenje njegove glave i govorim mu da crveno ne mora da potseća na krv, nego i na jagode i to mlevene i slatke.....

Ono što jeste glupost prve vrste jeste to da uzmu neke babe i od ličnog prave dogmatiku za zajednicu i tako još više otruju narod, da li putem toga da je to neki Hrišćanski etos iz poštovanja prema svetitelju, ili je to Hrišćanski etos iz straha da ga svetitelj ne bi kaznio. A od baba se lako prima predanje. što je i ono porazno što primećujem u srpskom narodu.

Inače srpski narod je imao previše dodira sa krvlju, pa je možda to kod nas lična bolest prerasla u neku kolektivnu, zato nam treba očišćenje srpske glave prvenstveno, jer srbija isuviše hard igra na svetskoj političkoj sceni, previše smo krvavi da se tako izrazim.

Nadam se nekim mirnim vremenima, gde nas crvena boja više neće potsećati na krv i strah, nego na jagode i to šumske i radost slobode.

[Zayron]

Ima to veze najviše sa predhrišcanskim slovenskim rodnovjerjem tj. sa paganskom slovenskom vjerom a sa Crkvom to ima veze toliko što se ona (bezuspješno) od tih običaja nastojala branit i izbacit ih iz narodnih tradicija jer su počele ugrožavati svojim simbolizmom smisao pojedinih crkvenih blagdana, praznika tj. svetkovina i liturgijski način njihovog slavljenja. Dovoljno je samo spomenuti da su stari Sloveni bili doslova manijakalno opčinjeni pa moglo bi se reci i opsjednuti crvenom bojom i njenim doslovno beskonačnim popisom tumačenja, interpretacija i značenja, današnjim rječnikom praktično najbesmislenijih povjera, sujevjerja i praznovjerja. Ustvari u drugom sloju pod površinom Uskršnjih blagdana je stariji sloj takozvanih "crvenih svetkovina" (dobro ste to pročitali, ne crKVenih vec crVenih, prema crvenoj boji) kojim su se proslavljali dolazak proljeca i "bog Jarilo" danas dakle vec hristijaniziranih i konvertovanih u svetkovinu Uskrsa/Vaskrsa. Tokom tih "crvenih svetkovina" su se farbala jaja u predhrišcansko vrijeme a to isključivo u crvenu boju (kao znak i simbol vječnog prirodnog kolotoča i dolaska proljeca te pobjede života (sunca, simbol crvena boja) nad zimom i smrti. Običaj farbanja jaja i u druge boje osim u crvenu ritualnu boju nije postojao kod starih Slovena, nastao je mnogo kasnije tokom hristijanizacije tog običaja. Katolička Crkva tu simboliku jaja nije potcjenjivala i tako ga je dosta brzo primila i adoptovala kao simbol Uskrsa. Ali i dalje su je provocirala izvorna tumačenja tog simbola i iritirala njegova paganska značanja. Zato su sveštenici pri propovijedima u crkvi tumačili taj običaj tako da se jaja farbaju crvenom bojom tim, što su se kokoši nazobale krvi pod Krstom s umirucim Gospodom Isusom Hristom a to ima objašnjavati zašto se jaja farbaju crveno. Dakle ne baš mnogo poveden slučaj ciljovite i svjesne  mistifikacije, uostalom po svojoj neobratnosti i nespretnosti dosta sličan i tom pokušaju s "konverzijom" Svarožicevog Badnjaka. Slično tako je nastala "narodna" legenda (sa crkvenih propovjedaonica naravno) o tom odakle se pojavio taj običaj darivanja jajima. Prema njoj su se promjenile u zlato ljuske od jaja koja je domacica pripremila putnicima tj. Isusu i sv. Petru koji su inkognito hodali po zemlji i obilazili stanovnike po njihovim selima i kucama. Potom su se ta jaja dijelila kao uspomena na godišnjicu njihove posjete. Vijekovima su se farbala samo puna jaja, inače bi izgubila svoje značenje i magijsku funkciju. Šuplja (izduvana) ukirašena jaja su se objavila tek dvadesetih godina prošlog vijeka tj. oko 1920. godine. Tradicionalna crvena boja kojom su jaja bila prema izvornim običajima ukrašavana bila je simbolom krvi, izvora životne sile, ali takodjer i ognja i dozrelog voca i označavala su zato život, ljubav i zaštitu. Stariji naziv za ofarbana jaja je "pisanke" a nešto noviji (doložen od 14. vijeka) kraslice (od krasna boja - crvena boja) a nadjeni su i u grobovima velikomoravskih i premislovskih plemica, najstariji ostaci takvog crvenog jajeta s geometrijskim ornamentima u Češkoj pronadjeni su u pogrebištu na južnoj Moravi a nalaz datira iz 1020-1030 g. Dakle čim čujete nekakvu narodnu legendu u kojoj figuruje na glavnom mjestu crvena boja (svejedno o čemu da se radi, o hrani, jajima, odjeci, "crvenom koncu")  odmah možete biti potpuno sigurni da se za tim skriva slovensko paganstvo tj. rodnovjerje i više ili manje uspješna borba Crkve koja ih je novim značenjima nastojala potisnuti iz prakse ili prekriti njihovo staro predhrišcansko značenje novim hrišcanskim značenjima i smislom. To su bile najčešce razne vrste tabua, zabrana koji su bili u koliziji ili čak i negdje i u nekakvoj slučajnoj i manje ili više prihvatljivoj saglasnosti s liturgijskim crkvenim običajima (postno doba, razne svetkovine i proslave, atributi svetitelja i paganskih božanstava itd. razne narodne legende i mitovi) koje je Crkva potom manje ili više uspješno adoptovala, apsorbovala i hristijanizirrala, danas se tom procesu evangelizacije  kaže inkulturacija.

Ovdje možete vidjeti relikte tih paganskih obreda i običaja kod Lužičkih Srba, u Češkoj, na Moravi i u Slovačkoj.