Посланица свештенству

[obi-wan]

пре 15 часа, Ђорђе Р рече

@Марина Савковић То што ти кажеш је чист клерикализам. То што ти кажеш није поштовање јерархије, него бежање од одговорности. Сваки члан цркве је припадник царског свештенства.

Нисмо робови у Цркви, да не можемо да укажемо свештенику на нешто што ми сматрамо да је грешка. Треба да се међусобно исправљамо, и свештеник нас и ми свештеника. Народ често упропасти свештеника својим робовски односом према њему, подижући му гордост.

Нисам одушевљен идејом да се ово писмо носи свештенику, него да се покуша на други начин да се побољша међусобна комуникација, да се међусобно чујемо. Данашњи човек је биће монолога, сваки човек треба да се учи да буде биће дијалога. Да је спреман да прихвати критику, и да је упути другом, у директној комуникацији. Како ћемо чути Бога, ако нисмо спремни да чујемо човека поред нас? Како ћемо нешто рећи Богу, ако нисмо способни (немамо храбрости) да се обратимо сваком човеку, па макар био он свештеник, или владика. А при том да му не ласкамо, да му не подилазимо.

Какав смо ми Нови Израил, ако се не угледамо на праоца Јакова, који се Богом рвао, а ми не смемо да се порвемо са свештеником, са владиком, са било ким. Не треба да се рвемо, него да кажемо, човече, брате, оче, не иде то тако, није ти то добро.

Наравно, ту нема љутње, морамо бити свесни да свако има неке своје капацитете. Не можемо од неких људи, па ни свештеника, очекивати нешто што они не могу да схвате, изгурају, ураде.

Ал дефинитивно треба разбити тај робовски менталитет, који је присутан код многих свештеника и верника.

Amin brate mili.

[Maslacak_]

Svestenici su bas onakvi kakve mi zasluzujemo, ni losiji ni bolji od nas. Mislim da treba svako prvo sebe da pogleda, pa tek onda u druge.

Kao da je danas biti svestenik lak posao. Nije nimalo. Ali najlakse je sjediti i osudjivati sve redom.

Ima ona izreka, kao nikad nemoj osudjivati nekog dok nisi prosao par koraka u njegovim cipelama. Prepricala sam, al poenta je tu.

Bogu hvala, pa u mojoj parohiji sa tim nije bilo problema.

[Кратос]

пре 17 часа, Марина Савковић рече

ни његово образовање, ни тешко учење, знање, а ни свештенички чин који је старији и од њега и од нас. Не поштујемо ми никог више.

On ako se ponaša nedostojno tog čina koji je stariji i od njega i od nas, sam ga unižava i ne poštuje.

[Чунга Лунга]

пре 18 минута, Кратос рече

On ako se ponaša nedostojno tog čina koji je stariji i od njega i od nas, sam ga unižava i ne poštuje.

Па то је његов проблем. Што ми сад то помињеш?!
Ја поштујем његову хаљину и љубим руку свештенику, јер му је чин стар две хиљаде година, и поштујем његово знање и учење, његово седење над књигом. А он ако је Качавенда, ја ћу се помолити за њега, поклонити жезлу пастирском и онда пустити на јт Атанасија, нпр.

И више је помогла свештенику моја баба када је први пут била на литургији, па слушала његову беседу после, па кренула из цркве и онако за себе рекла наглас (али је он чуо): "Ух, ова литургија је ЧУДО!"; више је помогла него сви ми што смо га питали за отворена/затворена врата, читање наглас/у себи, бла, бла, бла, остала наша баљезгања и бављења оним што није наш посао.

Не поштујемо ауторитете и немамо стида. То су наши проблеми!
Мене су тукли моји родитељи кад донесем јединицу, а ваши родитељи су тукли учитеља кад донесете јединицу. То је разлика између мене и вас. И немојте ме више "подучавати", не вреди, јуне довека.

И више верујем оном "рече ми један човек" него овима што се гађају неким стручним терминима да би просту ствар објаснили. Ја вам на гугл због ваше умишљености нећу ићи.

Воздра свима на овој теми и праштајте ако сам шта ружно, а јесам, знам да јесам.

[Кратос]

пре 18 минута, Марина Савковић рече

И више је помогла свештенику моја баба

Bićeš ti kolko vidim ista baba.

Poštujem tvoj stav iako se ne slažem sa tom slepom poslušnošću.

I mene ćale lešio za raznorazne gluposti,batina iz raja izašla 

I nemo da se nerviraš tolko,mnogo si temperametna a i utiče na lepotu.

[Чунга Лунга]

Управо сада, Кратос рече

Poštujem tvoj stav iako se ne slažem sa tom slepom poslušnošću.

Ма није послушност у питању, а камоли слепа послушност.  Поштовање је у питању, о томе причам!

И остави ме на миру са тим да сам темпераментна, уопште нисам, ово је глупи интернет и не преноси праву слику о човеку.
И остави ме на миру уопште!

[Кратос]

Ma nisi. 

Ne znam ko je mira al puštam te na nju.

[Ђорђе Р]

пре 21 минута, Марина Савковић рече

Поштовање је у питању, о томе причам!

Нема то везе са поштовањем, не бавити се црквом, не бавити се својом вером, исправљањем себе. А то може само дијалогом, у љубави и слободи. Дијалогом са свештеником, можда и о небитним стварима, може се много научити и о свештенику и о себи. Ако нешто није јасно, ако нешто не разумеш, ако мислиш да је нешто погрешно, питаш, саопштиш, па можда нешто научиш, можда узрастеш мало у вери.

Поставком свештенства на пијадестал недодирљивости, саму себе искључујеш из цркве, из црквене заједнице. Каква је то заједница ако несмеш, због "аутоцензуре", због малодушности, а која се крије из лажне смирености, да кажеш своје мишљење? Шта, свештеници ходају по небесима, а ми се ваљамо по блату, и зато не смемо ништа да кажемо, приговоримо, питамо, да се побунимо, ако сматрамо да нешто не ваља? А можда наше мишљење не ваља, па у дијалогу са свештеником имамо могућност да се исправимо.

Критика се може упутити и ономе кога поштујемо, или мислиш да не може?

А одело не чини човека, тако ни свештеничко одело. Да би човека поштовао, мораш комуницирати са њим, па некад и упутити му критику. Овако ти не причаш о поштовању човека, него о поштовању одела, јер испод одела ти не тражиш човека, са ким би остваривала заједницу путем дијалога.

Још гори став је да нас не треба да интересује вера, православље, јер је то тема за свештенике. Па где смо ту ми, какву веру ћемо изнети пред Господа, ако се нисмо бавили њом, изградњом вере, него смо гледали своја посла, а свештенику препуштали "његов посао?".

Реч литургија значи заједничко дело. Ако мислимо да је литургија, вера, црква, само ствар свештеника, онда смо дефинитивно јако далеко од Цркве, од Литургије, од Православља.

[Чунга Лунга]

Ђорђе Р, ово што си написао нема везе ни са мном, ни са оним што сам написала и нема разлога да ме цитираш.

[Toma]

пре 1 сат, Марина Савковић рече

Поштовање је у питању, о томе причам!

На ово бих се надовезао, ако смем, а са освртом на иницијални текст.

Негде сам прочитао да је једно од монашких правила "не саветуј друге,
осим ако те питају" (има још једна клаузула али нећу о томе сада).
Те тако и ми, можемо овај текст дати свештенику ако од њега чујемо коментар или питање (нпр.):
"Не знам шта да радим са овим народом, да живе побожније".

Ми у мојој Цркви имамо 4 свештеника и 1 ђакона и свакоме од њих треба повремено
"напунити батерије" а то се не постиже критиком толико колико похвалом.
Из искуства пишем.

Па шта ако приметим да је свештеник новцоцентричан?
Попричам са њим да би било добро организовати предавањ(ц)е и да се
људима на њему скрене пажња на кутију са прилозима и на тешку ситуацију тога-и-тога.

Па шта ако је свештеник нехајан, да не кажем лењ?
Ништа, питам га да ми објасни ... нешто ... као ... Како то да је св. Јован видевши 12 Апостола
као седе око Христовог престола – видео и себе „у футуру“? Питам га пред другим верницима...

Па шта ако свештеници "фурну" кућама одмах после Литургије?
Ништа, остане мало народа а Пролог светог Николаја стоји на „извол'те“ да се из њега,
на глас, прочита шта пише за тај дан. И поприча о томе.

[Џуманџи]

пре 1 сат, Ђорђе Р рече

Нема то везе са поштовањем, не бавити се црквом, не бавити се својом вером, исправљањем себе. А то може само дијалогом, у љубави и слободи.

. . . 

Још гори став је да нас не треба да интересује вера, православље, јер је то тема за свештенике. Па где смо ту ми, какву веру ћемо изнети пред Господа, ако се нисмо бавили њом, изградњом вере, него смо гледали своја посла, а свештенику препуштали "његов посао?".

Ипак бих рекла да акценат није на небављењу вером, Црквом, собом, већ на неслободи. Чим некоме (само) признајеш некакав per se ауторитет, ту је крај слободи. С друге стране, ти другога афирмишеш (аксиос) као ауторитет када бираш да му/јој из љубави будеш послушан; онда је то оно право, слобода.

Велика је заблуда да не конституишемо једни друге.

Измењено Септембар 7, 2017 од Џуманџи

[Чунга Лунга]

1 hour ago, Toma рече

На ово бих се надовезао, ако смем, а са освртом на иницијални текст.

Негде сам прочитао да је једно од монашких правила "не саветуј друге,
осим ако те питају" (има још једна клаузула али нећу о томе сада).
Те тако и ми, можемо овај текст дати свештенику ако од њега чујемо коментар или питање (нпр.):
"Не знам шта да радим са овим народом, да живе побожније".

Ми у мојој Цркви имамо 4 свештеника и 1 ђакона и свакоме од њих треба повремено
"напунити батерије" а то се не постиже критиком толико колико похвалом.
Из искуства пишем.

Па шта ако приметим да је свештеник новцоцентричан?
Попричам са њим да би било добро организовати предавањ(ц)е и да се
људима на њему скрене пажња на кутију са прилозима и на тешку ситуацију тога-и-тога.

Па шта ако је свештеник нехајан, да не кажем лењ?
Ништа, питам га да ми објасни ... нешто ... као ... Како то да је св. Јован видевши 12 Апостола
као седе око Христовог престола – видео и себе „у футуру“? Питам га пред другим верницима...

Па шта ако свештеници "фурну" кућама одмах после Литургије?
Ништа, остане мало народа а Пролог светог Николаја стоји на „извол'те“ да се из њега,
на глас, прочита шта пише за тај дан. И поприча о томе.

Цитираћу Оби-В: "Амин, брате мили!"

Управо ТО сам и ја хтела рећи, али си ти писао смирењем, а ја варницом, ти лепо, кратко и јасно, а ја ружно, дугачко и нејасно.
Хвала ти што си тако добро превео моје писаније, хвала ти на овоме, хвала ти ка' брату!

[Ronald]

пре 1 сат, Toma рече

На ово бих се надовезао, ако смем, а са освртом на иницијални текст.

Негде сам прочитао да је једно од монашких правила "не саветуј друге,
осим ако те питају" (има још једна клаузула али нећу о томе сада).
Те тако и ми, можемо овај текст дати свештенику ако од њега чујемо коментар или питање (нпр.):
"Не знам шта да радим са овим народом, да живе побожније".

Ми у мојој Цркви имамо 4 свештеника и 1 ђакона и свакоме од њих треба повремено
"напунити батерије" а то се не постиже критиком толико колико похвалом.
Из искуства пишем.

Па шта ако приметим да је свештеник новцоцентричан?
Попричам са њим да би било добро организовати предавањ(ц)е и да се
људима на њему скрене пажња на кутију са прилозима и на тешку ситуацију тога-и-тога.

Па шта ако је свештеник нехајан, да не кажем лењ?
Ништа, питам га да ми објасни ... нешто ... као ... Како то да је св. Јован видевши 12 Апостола
као седе око Христовог престола – видео и себе „у футуру“? Питам га пред другим верницима...

Па шта ако свештеници "фурну" кућама одмах после Литургије?
Ништа, остане мало народа а Пролог светог Николаја стоји на „извол'те“ да се из њега,
на глас, прочита шта пише за тај дан. И поприча о томе.

Da li ovo znaci, uzecu prvi primer, da nije bitno sto je svestenik novcocentrican ili zivi kao elita dok god je spreman da organizuje odredjenu akciju, predavanja ili sta vec za prikupljanje novca za odredjenu grupu ljudi ili pojedinca?

Meni se cini da je ovo jedna vrsta licemjerja posto svestenici nisu biznismeni koji su sami zaradili taj novac, pa da im se predlazu nekakve akcije dok oni uzivaju u dosta dobroj i udobnoj finansijskoj situaciji. Radi se o ljudima koji zive od novca vjernika, zatim ljudima koji bi trebali mnogo vise da se suosjecaju sa covjekom prosjecbih ili ispodprosjecnih primanja, sto je ovde ucestalo. Takodje to su ljudi koji ne svjedoce svoju vjeru samo onim sto citaju na liturgijama i vecernjim i jutarnjim molitvama vec licnim primerom koji ima ogroman uticaj na zivot hriscana i privlacenje novih ljudi u Crkvu. Mozda ljudi ne bi trebali to da gledaju, ali im nije jednostavno, jer se u Crkvi stalno potencira na skromnosti koja dolazi iz usta svestenika. 

 

[Кратос]

пре 2 часа, Toma рече

"Не знам шта да радим са овим народом, да живе побожније".

Budi živi primer takve pobožnosti.To je najbolje svedočanstvo jer sveštenik treba da bude na ugled narodu,hristoliki primer koji treba slediti.Tada će i reč sveštenika imati veću težinu i uticaj na narod.

[obi-wan]

пре 5 часа, Cimili88 рече

Svestenici su bas onakvi kakve mi zasluzujemo, ni losiji ni bolji od nas. Mislim da treba svako prvo sebe da pogleda, pa tek onda u druge.

Kao da je danas biti svestenik lak posao. Nije nimalo. Ali najlakse je sjediti i osudjivati sve redom.

Ima ona izreka, kao nikad nemoj osudjivati nekog dok nisi prosao par koraka u njegovim cipelama. Prepricala sam, al poenta je tu.

Bogu hvala, pa u mojoj parohiji sa tim nije bilo problema.

Prvo i pre svega - to nije nikakav posao. To je azbuka u poznavanju vere. NIJE posao, niti moze da bude.

Drugo, svestenici jesu ljudi iz naroda, i normalno je da donekle odrazavaju i stanje naroda, ali nimalo nije normalno da se pretvore u obican zanatski esnaf.