moj psiholoski problem: Internet zavisnost

[Млађони]

пре 30 минута, Cimili88 рече

E tema je bas super i jako korisna.

I sama sam imala taj problem, doduse kod mene je bio u pitanju fejs. Poslije faksa se vratila kuci i bukvalno sam zivjela ispred racunara. I sad kad se sjetim toga perioda nije mi dobro. Detalja bolje i da se ne sjecam.

Sve mi je lakse bilo online, i prelistati knjigu i druziti se sa ljudima. Mislim da je i kod mene ljenost velika bila u pitanju.

I tako, onda su me moji odveli na selo 10dana. Selo je na planini gdje bukvalno niko ne zivi, interneta naravno nema i ja sam vidjela da mogu i bez fba. I kad sam dosla kuci izgasila profil. Neko vrijeme mi je bilo tesko. Al tad sam vrijeme koje sam provodila za racunarom zamjenila necim drugim. Pomagalo mi je samo da izadjem iz kuce da ne gledam u racunar. Sad vec imam osjecaj kao da nikad ni nisam imala fb.

Eto, to je otprilike sa mnom bilo. Najgore je ustvari sebi priznati da imas problem. Pa onda smisliti kako ga rjesiti.

E, a pazi ovo... ja imam komp od 98 godine internet od 2001. A rodjen sam 1987. 
Sto znaci da sam ja na internetu od svoje 14te godine, aktivan na forumima i raznim zafrkancijama. 
Imao sam medju prvima sve socijalne mreze, bio sam nekada davno aktivan na gomilu manjih foruma i burek forumu, takodje sam bio aktivan na krstarici. 

Fejsbuka sam se okanuo isto kao i vi. Obrisao ga. Medjutim osecam da cu u buducnosti moram da ga aktiviram jer mi moze koristiti poslovno. OVu temu sam otvorio prvenstveno jer zelim da postanem normalan korisnik fejsbuka i ostalih drustvenih mreza. Da ih koristim racionalno, korisno a ne beskorisno i dokolicarski.



 

[Џуманџи]

пре 7 минута, Млађони рече

Sa ovim se slazem gneralno, ali mislim da je to ne vazi kod ovih "ne narkomanskih" zavisnosti, tipa shoping internet i slicno. Mada moze biti! 

Мени једино нет пада на памет као зависност која није физичка у смислу да буквално имаш craving да помераш прсте по тастатури. Све остале некако јесу и физичке - цигарете, алкохол, коцка (звук рулета, држање карата у рукама и сл.), наркоманија, прекомерно уношење хране...

Оно што је сигурно је да је у питању нека "рупа", што рече Рајлах. Али сам скептична према класичним психолошким теоријама које као одговор нуде или потиснута осећања или борбу са траумама. Мислим да је много више од тога и јако ценим порочне* људе. Значи да су и духовно живи (чим осећају ту "глад").

Измењено Август 26, 2017 од Џуманџи

[Млађони]

Управо сада, Џуманџи рече

Оно што је сигурно је да је у питању нека "рупа", што рече Рајлах. Али сам скептична према класичним психолошким теоријама које као одговор нуде или потиснута осећања или борбу са траумама. Мислим да је много више од тога и јако ценим порочбе људе. Значи да су и духовно живи (чим осећају ту "глад").

Znas sta je najjace. Ja nemam rupu. 
Sviram gitaru, sadim jagode, radim, programiram, treniram. 
Jedine rupe koje imam imam u snazi, jer evo do malo pre sam kodirao sajt, sad nemam vise snage ni volje da razmisljam o tome, a ova diskusija (ili bilo koja druga na netu) mi uglavnom ide jako lagano... ko da disem i ne radim nista.... 

[Maslacak_]

пре 12 минута, Млађони рече

E, a pazi ovo... ja imam komp od 98 godine internet od 2001. A rodjen sam 1987. 
Sto znaci da sam ja na internetu od svoje 14te godine, aktivan na forumima i raznim zafrkancijama. 
Imao sam medju prvima sve socijalne mreze, bio sam nekada davno aktivan na gomilu manjih foruma i burek forumu, takodje sam bio aktivan na krstarici. 

Fejsbuka sam se okanuo isto kao i vi. Obrisao ga. Medjutim osecam da cu u buducnosti moram da ga aktiviram jer mi moze koristiti poslovno. OVu temu sam otvorio prvenstveno jer zelim da postanem normalan korisnik fejsbuka i ostalih drustvenih mreza. Da ih koristim racionalno, korisno a ne beskorisno i dokolicarski.



 

Da, razumijem.

Meni je samo fejs bio problem, forumi i ostalo ne. Ne znam, mozda onda da se ogranicis. Da izdvojis sat vremena dnevno za ovu vrstu dokolice i to je to.

Mada meni to nikad nije upalilo. :-)

 

[AnaLaz]

Ја нажалост морам да држим упаљен нет на телефону због вајбера.

Мислим да нам свима фали лајв дружење. Ево, нпр. ја због поподневних смена, стварно немам кад да посетим неке људе или они мене, а кад ти дође офф, не знаш де ћеш и шта ћеш пре.

Кад одем у село, још кад има шта да се ради, баш се одморим од затвореног простора и мрежа. А мислим и да је све ствар навике. Једно време смо супруг и ја буквално свако вече имали ритуал рипа попијемо по једно пиво и грицкамо сунцокрет. И то је трајало неко време. Значи, по једно пиво, ретко кад он да попије два или ја додатно чашу. Сећам се добро,једно вече сам се вратила с посла и није било пива. Већ сам се унервозила. Просто ми дали тај дневни унос. Реко' нећеш, више.

[Млађони]

пре 2 минута, ana čarnojević рече

internet zavisnost je bolest zavisnosti kao  i sve druge bolesti, leci se kao sve druge zavisnosti.

postoji jedan stupanj pre toga, problematicna upotreba interneta. mozda je to u pitanju kod tebe.

imala sam slican problem. bukvalno sam menjala pelene detetu i svadjala se na forumu. i jako se zabavljala. ponekad nisam videla slova na tastaturi od suza koliko sam se smejala. douz vr d dejz. ne bih se toga odrekla nikad.

ali kada je poceli da mi remeti i molitvu i odleske u drkvu i sve potrazila sam pomoc. ne od doktora nego zna se od Koga. i naravno sad je sve okej.

mozda zato sto ovde ne mogu tako da se zezam, malo je ozbiljnije, pa kao nije tako zabavno.

drago mi je da si svoje probleme dovela u red!  

[drvce]

пре 1 сат, Млађони рече

Ja nemam rupu. 

Eto je!

[Млађони]

пре 2 минута, drvce рече

Eto je!

De si drvce, sto si pocrveneo? Vidim brkove i dalje drzis da te kreacionisti ne prepoznaju! 

[drvce]

Управо сада, Млађони рече

De si drvce, sto si pocrveneo? Vidim brkove i dalje drzis da te kreacionisti ne prepoznaju! 

Crveno je boja ljubavi...

Osim toga, ljudi me tako dozivljavaju kao neku vlast.

[Млађони]

пре 2 минута, drvce рече

Crveno je boja ljubavi...

Ko ti pise pisma.... 

[Џуманџи]

Можда је малкице зезнуто да помоћ око зависности од интернета тражиш на интернету. #Js

[WiseMan]

Ja te razumem u potpunosti. Moja profesija su Informacione Tehnologije. Meni isto internet treba svaki dan zbog programiranja, tako da je i to u neku ruku zavist. A vidiš, ima još nešto, ja sam čak više zavistan od tebe.

Što se tiče društvenih mreža, facebook i instagram, ja tako kačim neke gluposti u nadi da će neko obratiti pažnju. Kao da podsvesno želim da ljude koje baš briga za mene, malo obrate pažnju na mene. I onda tu nastaje problem. Pokušavam da se dodvoravam ljudima koji mi ništa u životu ne znače niti im nisam na kraj pameti. I opet znam da na tim društvenim mrežama ću najbrže saznati vesti koje me interesuju (što je najgore, to su stvarčice koje znam da nikada neću imati, jer su i nepotrebne, a i neverovatno su skupe). 

I ja sam isto pušio skoro paklicu dnevno i onda svaki put kada legnem meni se neverovatno vrti u glavi. No međutim, ostavio sam cigarete i svakim danom se trudim da više nikada ne zapalim cigaretu iako ih ponekad sanjam i onda se probudim sav poplašen da sam ponovo zapalio cigaretu. Ali nisam se nikada alkoholisao redovno, ne prija mi baš nešto alkohol, sem vina. To jedino mogu da popijem po jednu čašu, eto nedeljno ili mesečno, i jednu limenku piva mesečno koju pijem i po 7 sati (jednu limenku).

Svaki čovek ima neku zavist i to jeste bolest. Ja npr. pored interneta imam sigurno i još par zavisti, ali ja verujem da kako čovek stari, da te to sve vremenom napušta. Mislim, ja lično verujem u sudbinu i da su moje zavisti tu sa razlogom, da me nauče nečemu. Zato tako i za tebe verujem da je tvoja zavist tu sa razlogom i onda kad te bude naučila lekciju, otići će. Ali generalno možemo reći da to što si napisao, takvu zavist, danas ima skoro svaki jedan čovek. Bar 4 od 5 ljudi ne ispušta svoje telefone i ne odjavljuje se sa društvenih mreža, ali kao što kažem, ja verujem da to vremenom sve prestane, onda kad si najmanje očekivao. Koliko li sam samo puta čuo da se ljudima dogode neverovatno lepe stvari koje nisu ni očekivali. Ustali su taj dan, dan je bio sasvim običan kao i svi ostali u njihovim životima. Radili su šta su radili i odjednom, neočekivano, život im se totalno promenuo, na bolje. E u to ja verujem. Evo reći ću jednu stvar, mada ne volim to da pričam, a i svakako to ne treba pričati, ali eto čisto da da malo nekog optimizma.

Nedavno sam bio do crkve. Ispred crkve sedi jedan prosjak. Ušao sam u crkvu, odradio šta sam nameravao, i kada sam izašao napolje, dao sam prosjaku 100 dinara i rekao sam mu: "Da sam zaposlen, dao bih Vam više.", na šta mi je čovek odgovorio: "Hvala ti momak, Bog te blagoslovio za ovo! Na veliko dobro ti se vratilo!" , "Hvala i Vama takođe" (Ne pokušavam ovde da pokažem forumašima kako sam ja "zlatan", već prenosim tačno je kako bilo). I evo pre neki dan, zaista mi se vratilo. Meni se tih 100 dinara pretvorilo u 3.000 dinara (Knjiga u toj vrednosti, za računare). Eto nisam ni očekivao tako nešto, za mene je to neprocenljivo jer ću napredatovati sa računarima, jer iako mi je to zavist, ja moram priznati da  to volim od malena.

Tako da, eto, ja lično verujem u sudbinu, nadam se dobrom, zavisti su tu da me nečemu nauče i vremenom će nestati, jer što više pažnje posvećujemo njima, to nam postaje sve gore i gore. Nadam se da sam ti uneo bar malo optimizma, tako da, ne boj se, samo veruj. 
 

[Млађони]

пре 37 минута, WiseMan рече

I ja sam isto pušio skoro paklicu dnevno i onda svaki put kada legnem meni se neverovatno vrti u glavi. No međutim, ostavio sam cigarete i svakim danom se trudim da više nikada ne zapalim cigaretu iako ih ponekad sanjam i onda se probudim sav poplašen da sam ponovo zapalio cigaretu. Ali nisam se nikada alkoholisao redovno, ne prija mi baš nešto alkohol, sem vina. To jedino mogu da popijem po jednu čašu, eto nedeljno ili mesečno, i jednu limenku piva mesečno koju pijem i po 7 sati (jednu limenku).

 

Svaka cast brale ja sam pusio od 16 do 23 godine. U 24toj sam upisao fakultet i ostavio cigarete. 
 

[Драгана Милошевић]

Нажалост, имам своју рупу коју морам како тако да држим зауздану иначе бих пукла.

Нећете скоро да ме се отарасите.

[Млађони]

пре 14 минута, Драгана Милошевић рече

Нећете скоро да ме се отарасите.

hvala bogu!