Др Ђанкарло Томeцоли Тицијани: Минојска култура је словенска

[Кратос]

 

Др Ђанкарло Томeцоли Тицијани: Минојска култура је словенска

у Вести, Интервју 31. маја 2013. 91 Коментара

 

Др Ђанкарло Томецоли (Фото: Ћирилица)

Београд – Др Ђанкарло Томeцоли Тицијани физичар и лингвиста, директор Патентног бироа Европске заједнице о древним налазиштима прасловенске писмености

Оно што са сигурношћу могу да кажем јесте да су Венети говорили протословенским језиком – каже проф. др Ђанкарло Томецоли

Венети нису били мали народ. О томе сведоче бројни споменици, који су надживели сва времена; старији су од римских или старогрчких. То су речи познатог и признатог европског и италијанског научника, физичара, астронома, лингвисте др Ђанкарла Томецолија, који је за нас Србе веома интересантан јер је недвосмислено доказао да су Венети били наши преци.

Др Томецаоли, да ли сте се интересовали за Ваше гене, порекло, како се то у савременој науци каже корене генеаологије, будући да се као признати научник бавите древном историјом, дешифрофањем прастарих рукописа, разоткривањем оне историје која је намерно или не, превучена вековним зидом магле и прећуткивања.

Имам податке о прецима и пореклу своје фамилије. Рођен сам, иначе, у Верони у Италији, у венецијанској регији, као и моји прадедови. Дакле, дубоки су моји предачки корени. Приметио сам реално да наш италијански популарни језик не припада садашњим лингистичким латинским оквирима. Почео сам зато да студирам, да озбиљно проучавам и трагам какве су то разлике. Дакле, популарни језик којим говоримо, приметио сам да није италијански. Наш језик је језик – Венета. Студирао сам, проучавао откуда та разлика, између народног језика и оног који се користи у научно, црквено-латинским круговима. Касније сам анализама, листајући акте, записе, боравећи на терену у покушају да дешифрујем старе натписе на надгробним плочама и древним историјским споменицима и предметима схватио да је италијански језик створен, формиран, уобличен тек око 1.500 године, а језик венето или народа Венета је неупоредиво старији. Наиме, уочио сам, истражујући, да у Венецији постоји једна популација која се зове Венети. Ти Венети су говорили и одувек писали једним писмом и језиком који другачији о латинског језика. Међутим, италијански научници обично су говорили и говоре да је венето језик близак латинском. То је био став италијанске званичне науке. Ипак, ја сам схватио у језику Венета нешто занимљиво; да су писали текстове, поруке, похвале, дародавнице тако што нису делили речи. Посматрајући те исписане реченице, ја кажем фразе, мада знам да у вашем језику овај израз има сасвим другачије значење, анализирајући те натписе приметио сам да језик Венета није имао никакве везе са латинским, нити са кореном латинских речи. Дошао сам до спознаје да венето речи имају невероватне сличности са словенским језиком. Или језиком словенских народа.

Како сте дошли до те спознаје? Како сте открили ту лингвистичку тајну ?

Покушавао сам годинама да преведем читаве редове венето реченица, да схватим њихов смисао. Било је немогуће превести уз помоћ латинског или италијанског. Затим сам покушао да преведем уз помоћ старих венето израза, речи и пре свега словенског језика, и писма. И шта се десило!? Најбољи је био превод када сам венето тумачио словенским речима и језиком.Убрзо ми се у том научном истраживању придружио господин Амброзић из САД, не знам његово право порекло, али знам да је био веома заинтересован за ову тезу коју сам покренуо. Заједно смо превели најдуже реченице, натписе језика Венета. Успели смо да урадимо комплетан превод онога што смо пронашли, исписаног на језику венето. Оно што смо ми у потпуности превели, и схватили, а у питању су древни записи, италијански научници нису одмакли деценијама, стотинама година, више од неколико речи, које нису имале никаквог смисла.

Шта је на том споменику писало на венето језику?

Понављам италијански научници, лингвисти, историчари, археолози, превели су само четири – пет речи и ево како изгледа њихов превод – земља, коњ, бич, конопац. Они су преводећи речи, мислили да је реч о некој деоби, или подели земље. Срећом, др Амброзић и ја смо успели, захваљујући старом словенском језику, у потуности да преведемо текст. И имајући у виду и строго се придржавајући сличности готово сваке речи венето са словенским, видели смо , разумели смо да смо, заправо превели једну молитву!

Била је то молитва једној богињи, за успех у родној години, или молитва одређене групе која је упућивала речи молбе богињи заштитници ради берићета и среће у послу, за родну годину. Дакле, оно што су италијански научници мислили да је подела, била је венетска молитва.

Отиснули сте се касије у друга слична доказивања.

Убрзо сам успоставио контакт са др Павелом Серафимовим, бугарским научником, лингвистом. Заједно смо радили на језичком откривању Минојске цивилизације на Криту. Кренули смо од пет превода, или записа минојске цивилизације, које су пронашли археолози. Научници ни тада нису знали на којем су језику, или језицима били исписани пронађени предмети, записи, таблице, споменици. Наука је претпостављала да је у питању један од старих грчких дијалеката. Али, када су покушали да преведу древне текстове користећи старогрчки, нису успели да преведу, или да будем јаснији – оно што су се мучили и преводили није имало никаквог смисла. Други, пак истраживачи, лингвисти покушали су да преводе користећи знање феничанског језика.Оно што је било главни мотив да се упустим у доследно доказивање да је у питању стари словенски језик, јесте чињеница да је и ова друга група научника дошла до још бесмисленијег превода на минојским таблицама исписаних неким прастарим непознатим писмом. Они никако нису покушали да користе у превођењу прастарих натписа словенски. Радије су прибегавали хетитском, старогрчком, феничанском, хебрејском. Никада нису обраћали пажњу на словенске језике. Када смо колега Серафимов и ја превели свих пет текстова, онда су се ти научници питали како је могуће да је кључ древних превода прастари језик који су словени користили неколико миленијума пре Христа, а најмање 1.700 година пре настанка хришћанске ере!

Са знањима тих мојих колега научника и академика, дакле, није било могуће никако превести. Поготово, што су се они држали теорије да су словени на Балкан дошли у петом, шестом веку. Према лингвистичкој теорији континуитета Словени су живели и постојали у источној, јужној Европи још у време пелеолита. Што значи, Словени су у Европи, на Балкану постојали, живели имали своју културу, најмање десет хиљада година пре Христа. Врло је могуће да су прасловени, живели на острву Криту (где смо проучавали минојске записе). Протословени су живели на Криту! Тако најновија научна истраживања говоре. После поменутих превода званична западњачка наука је мало устукла, али још је у неверици. Међутим, не постоје никакви научни аргументи којим би могли да побију наше тезе, доказивања и нашу теорију. Јер како је могуће да скоро дословце преведете старе записе, које савремена наука прихвата, и то искључиво уз помоћ старословенског, ако то нису писали сами протословени?! Та популација, говорила је минојкословенским језиком. А ко је онда изнедрио ту минојску културу? Одговор се намеће сам по себи! Зато је могуће данас са сигурношћу рећи да је постојала популација на Криту која је говорила протословенски. Тако смо ми успешно урадили све наше преводе. А ти прасловенски језици данас живе у српском, руском, чешком, пољском…

Шта сте конкретно преводили са минојских таблица и предмета помоћу прасловенског језика?

Преводи кажу да су се обављали поклони, или даривања. Ми смо преводили актове поклањања. У једном запису поклањало се одређеној особи. У другом, чин даровања намењен је одређеном богу, или претресама, које су биле група жена који се се молиле. Данас бисмо рекли монахињама. Преводи су били праве посвете. И оне итекако имају смисла. Стари текстови су били изгравирани на једном богатом прстену, други је био на украсној копчи, трећи на некој дародавној таблици. У овом нашем раду циљ нам је био да представимо чињенице које потврђују словенско присуство на острву Крит у минојско доба.

Ви нисте једини европски научник који се залаже за теорију словенске културе као изворишта цивилизације.

У свом раду о Теорији палеолитског континуитета наш чувени професор Марио Алинеи објашњава да је тврдња о касном појављивању Словена у Европи апослутно апсурдна и мора бити замењена сценаријем непрекидног словенског присуства у Европи од епохе палеолита. На тај начин може се реалистички објаснити демографски раст и географска распростањеност Словена, што представља исход изванредног успеха, непрекидности и стабилности неолитских култура у Југоисточној Европи. Па ипак, Теорија пелеолитског континуитета не указује тачно које су области Југоисточне Европе насељавани Словени у доба Антике. Зато се понекад сасвим неочекивано налазе са натписима, староевропским етнонимима, топонимима и хидронимима, традиционално сматраним несловенским, на крају се испоставља да су чисто словенски.

Шта тренутно радите?

Сада радим два превода. Записани су на пехару. Сигуран сам да ћу разултате мојих превода са минојских пехара моћи ускоро да прикажем на некој научној конференцији о извору светске културе и писмености. Врло сам задовољан што сам учествовао на конференцији у Београду, што сам видео и сазнао, из прве руке, о култури Винче и Лепенског Вира. Међутим, као научник имам примедбу. У винчанском музеју су представљене статуете, вазе, предмети, али нисам могао да видим ни један предмет на којем је било нешто написано, нешто што писмено сведочи о времену, животу и култури Винчанаца, а они су сигурно то и имали и неговали. Питам се где је то, где су трагови писмености о којем се у свету толико говори. Питао сам археолога и водича у Винчи где је то, он је одговорио да све што се тиче писаних трагова – је публиковано. И да се ти писани експонати налази у Музеју града Београда. Надам се да ће се то вратити у Винчански музеј, макар неколико примерака. Није исто, читати, или видети натписе из Винче у публикацији, и видети га испред себе. Надам се да ти драгоцени, непроцењиво вредни екпонати Винче нису отпутовали далеко у неки музеј у западну Европу!

Научне теорије о изворишту цивилизације на нашим просторима су од огромног значаја, за историју света, за културу. Ту пре свега, мислим на др Тјуњајева, проф. др Кљосова и на Вас, професоре. Да ли се слажете да ће многе неправде, које су нанете историји словеснког народа бити исправљене?

Мислим да можемо говорити о епохалности научних открића. Званична историја још није исправила крупне грешке и тврдње да су словени на Балкан дошли у 5.6.7. веку. Неки делови и то кључни у светској историји морају да се мењају, јер против чињеница нико не може да се бори. Желим да упозорим да је ово једна веома озбиљна прича у светској науци. Она ће оборити многе теорије, које се некима неће допасти, јер из неког разлога нису спремни да је прихвате. На основу анализа најсавременијим научним методама, пронађених записа, ископина, реквизита, и проучавања доказано је да су Винчанци живели најмање осам хиљада година пре нове ере на овим просторима. Сад је сасвим јасно да су стварали писали, говорили и причали на старословенском језику. То су, дакле били ваши прапреци.

Колико венетског данас има у Италијанима?

Тешко је то рећи, али се сигурно зна да је Рим апсорбовао Венете, њихову културу, традицију, језик, писмо. Венети нису били мали народ. Напротив, о томе сведоче многи споменици, који су, изгледа надживели сва времена и многи су старији од римских или старогрчких. И оно што са сигурношћу могу да кажем јесте да су Венети говорили протословенским језиком. Савремена наука генетика може дати много више информација о свим овим питањима.

—————————————————————-

Биографија

Др Ђанкарло Томецоли је физичар, астроном и лингвиста. Докторске студије је завршио на Универзитету у Падови. Значајне научне резултте послигао је у механици, електромагнетизму, оптици, техничкој физици. Ангажован је на тестирању апарата за сателитску опрему у италијанским, немачким, холандским институтима. Више од 12 година ради у Европској канцеларији за патенте са седиштем у Минхену. Аутоир је научних открића у историји и линвистици, посебно у дешифровању натписа венетске, рашедске, сарматске и минојске древне цивилизације. Веома је успешан у реконстртукцији старих језика, и порастарих утврђења. Али и лица древних појединаца. Учесник је на бројним научним скуповима по целом свету

http://www.vaseljenska.com/vesti/dr-djankarlo-tomecoli-ticijani-minojska-kultura-je-slovenska/