Potresno pismo Aleksine mame: "Rezerviši kartu u jednom smeru"

[Драгана Милошевић]

Aleksa Janković iz Niša, koji je zbog trauma od vršnjačkog nasilja sebi oduzeo život 10. maja 2011. godine, danas bi napunio 20 godina. Njegova majka Dragana objavila je dirljivu poruku na Fejsbuku.

 

Foto: K. Kamenov / RAS Srbija Dragana Janković, majka pokojnog Alekse

- Draga mama, rešio sam da ti napišem pismo. Uvek mi ti pišeš i molim te nemoj samo da plačeš. Evo javljam ti se iz dalekog nekog sveta gde se živi sa osmehom svaki dan i svaki sat. Ovde nema tuge, patnje, boli, ovde nema podlih i odvratnih. Ovde te ne muče, ne tuku, ne hvataju za vrat, ne udaraju glavu o drvo, ovde nema haosa i laži. Ovde je mama mir!!! - početak je ove potresne poruke, nazvane "Rezerviši kartu u jednom smeru", posvećene Aleksi za rođendan.

 

Ostatak pisma prenosimo u celosti:

"Široka polja obasjana mirisom poljskog cveća, sunce toplo i vrelo, nebo plavo kao pučina. Ima ptica mama i cvrkuta, po koji leptir tek sleti mi na dlan. Možda je tvoj mama?

Znaš imam drugare ima dece punoooo dece, sedimo često pa pričamo. Joj mama šta se tim mojim drugarima sve desilo!!!

Pričamo onako svi zajedno tešimo jedni druge, delimo i dobro i zlo. To je drugarstvo, zar ne mama?

Ej....imamo loptu pravu fudbalsku ...ja branim golman sam, sećaš se da su mi DRUGARI iz odeljenja poklonili golmanske rukavice, baš su bili tužni što odlazim, pa eto setili se.....

Nisam Forlan još mi je kratka kosa, kažu mi da ipak budem Bufon. Dres ako se setiš pokloni nekom neka se dete obraduje, tako treba mama zar ne!?

Nisam ljut što mi nisi kupila patike za rođendan, nema veze imam Nike i Puma nisam ih pocepao, mada mi viri palac ko tati pa cepa.

Znao sam da ćeš se pitati da li mi je hladno. Nije mama! Toplo je proleće je, oblačim se slojevito kako si me ti učila. Orman mi je sređen ništa nisam razbacao. I dalje ne jedem boraniju...ne ljuti se odmah, sve ostalo da, nekad naručim jaja sa paradajzom uuuuu to volim.

Slušaj napravi nešto sa višnjama neki kolač ili tortu nema veze što ja nisam tu, nema smisla da sestre ne probaju.

Čuvaj kosti za Šareta i suv hleb nemoj da bacaš, znam da ga voliš ali te podseća na mene.

Mama uradi TO, nije on kriv što sam otišao.

Hteo sam još da ti kažem da su mi neki matori ovde par puta lomili vazu za cveće nema veze mama ....budi jaka.

Što se rođendana tiče neću ništa da pravim, mislim veliki sam 20. god ko pravi žurke u tim godinama.

Molim te samo upali kandilo i sveću kraj ikone naše slave za zdravlje tvoje tate i seka.

Obećaj mi da nećeš da plačeš, molim te mi obećaj....

Ako dolaziš ponesi mi neke sitnice i pusti mi pesmu da čuju drugari.

I da... nastavi da živiš molim te živi, proćiće mama, prolazi ...samo im nemoj zaboraviti imena.

Ja te čuvam majko, na levom ramenu, obrazu i u kosi. Mislim na tebe i dan i noć !

Kad budeš rešila da dođeš rezerviši kartu u jednom pravcu do stanice "SUNCOKRETI". Ja ću tu da te čekam, čim siđeš.

Budi jaka, ti čuvaš moj osmeh od zaborava...nije vreme drži se.

pa se vidimo.......

Voli te i ljubi tvoj Aleksa!!!

Posvećeno Aleksi za rođendan

20.03.1997-20.03.2017god

MAMA "

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/danas-bi-napunio-20-godina-potresno-pismo-aleksine-mame-rezervisi-kartu-u-jednom/b6k0jhr

[Nebojš.a]

Ужасно потресна прича. Колико је прошло од тада и кад год се вратиш на њу боли као када се десило. Једини начин да се то реши је да мама спозна Христа. Схватиће да може да оде много даље од овога писма које је, истина, јако лепо и јако дирљиво... али ипак остаје само поетика и плач срца.

Ко зна колико би са тим плачним срцем, када га би га усмерила молитвом ка Христу, помогла Алекси.

Знам неколико примера где су људи губили децу... па су били и на граници лудила... док није дошао Христос и поправио све, дословно. Сад знају за молитву, за проскомидију, за милостињу, и чак се и радују, живе пуним у Богу животом, чекајући да се у другом животу, који је ужасно близу, најнепосредније сретну са Богом и својом децом.

То желим Алексиној мами.

[Драгана Милошевић]

Кад родитељ надживи дете шта рећи а не плакати?

[Дијана.]

Da, lakse bi joj bilo kad bi povjerovala u blagog Hrista, i on bi joj, i Bogomati, muke olaksali... Ali ne treba joj suditi ni ako ne moze. Tesko je, ako prije nije covjek vec imao dar vjere, bar zrno vjere, povjerovati u dobrog Boga ljubavi, pokosen pod planinom bola koja gnjeci usljed zla i stradanja koje ono nanosi. Nesrecna djeca i majke zzasluzuju molitve. Samilost i cutanje pred bolom majke. 

[Милан Ракић]

А одакле информација да Јанковићи не знају за Христа? Мсм само питам? 

[Драгана Милошевић]

Мислим да знају за Христа, али бол за дететом просто надјача сва осећања у неком моменту.

[Милан Ракић]

пре 5 минута, Драгана Милошевић рече

Мислим да знају за Христа, али бол за дететом просто надјача сва осећања у неком моменту.

Зато и питам. Алексиног оца знам, у нишкој је транспортниј ескадрили, лети на Ми-8, пилот. Те отуда и питам.

[Дијана.]

Нико није ни тврдио да не знају, бар не ја; једино сам се надовезала на тврдњу "било би јој лакше итд."