Filosofsko - retoricko teologisanje

[EshatoloskiIkonizator]

Управо сада, Дијана. рече

"Ko vjeruje u mene ima život vječni", "neće svi koji mi viču Gospode, Gospode, vidjeti Carstva..." nego oni koji vrše zapovijest o ljubavi "koji me nahrane, u tamnici posjete"...

Dakle ništa bez etike, ne može ni ontologija, bez etike, malo malčice... 

Nisam dobio odgovor na pitanje. Dakle, kada se ostvaruje to bitije?

[Дијана.]

Kada se izvrši zapovijest o ljubavi, pošto se vjeruje u Njega...

Kao bukvalno, kada? u eshatonu, ali carstvo je unutra u vama, znači već i ovdje, sad...

[Postomolitvom]

Da, Bog je u našim srcima neprestano, a može da obuzme cijeli prostor srca, cijelo biće, blagodaću, silom, on to neće da uradi nasilno, nego kad vidi čežnju za Njim, dok nema čežnje za Njim, dakle postoji čežnja za nečim drugim, te nam on ne daje tu punoću jer bi je iskoristili na zlo, pretvorilo bi se u neku crnu magiju, kada je čežnja srca za Njim jaka, to je čistota, potrebno stanje, onda on pokalo prilazi sve više...

[Биљана 1234]

Много си строг..то покушавам да ти кажем

[Архимандрит Сава Јањић]

За почетак дискусије треба да се присетимо речи Пилатових "Шта је истина?" То је кључно питање јелинске философије и уопште човековог настојања да својим умом досегне најдубље тајне постојања. За нас хришћане ово је у основи потпуно погрешно питање и зато Христос на њега није ни одговорио Пилату. На другом месту он је рекао својим ученицима "Ја сам пут и ИСТИНА и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене." (Јн. 14.6) Дакле, за нас хришћане истина није нешто апстрактно, већ сам Христос као личност јер једино кроз њега имамо приступ Богу који је једини ИСТИНИТИ.

Ту истину не познајемо гносеологијом која се заснива на интелекту, који анализира свет око себе и доноси закључке сврставајући све у одређене категорије (концептуализујући) стварност. Истину познајемо једино у Христу, не као гносис који реконструишемо из његових речи, дела, учења апостола или отаца, већ Духом Светим који нам објављује Христа као Бога и у коме познајемо Христову тајну спасења. То познање није једносмерно, јер ако нас Бог не позна као своје, нећемо ни ми Бога познати као Спаситеља. Зато пут ка истини подразумева исправна дела и настројење наше воље уз стални подвиг (труд) да не дозволимо да ране наше пале људске природе замагљују чистоту познања које се открива у чистом и скрушеном срцу.

Наравно, изнад свега, познање истине није индивидуални чин, већ истину једино можемо да (са)познамо са другима у Цркви, јер без Цркве као Тела Христовог, немамо заједницу са Христом јер је Христос једини ИСТИНА и он нам је једини показао Оца Небеског.

У овим тезама можемо да видимо суштинску разлику између философског начина размишљања и стварног богословља, које је било и остало у Цркви пре свега практична дисциплина, па чак и када богословље користи језик философије (било античке или савремене). Циљ богословља никада није био да дефинише Бога људским разумом, већ да заштити богооткривену истину од покушаја човековог разума да Бога фалсификује и објасни га на своју слику и прилику. Свети Оци зато нису развијали богословље као систематску дисциплину, већ су говорили и писали само када је требало да се заштити правоверје без кога нема спасења. Богословље које се своди на једну аналитичку, академску дисциплину која је одвојена од практичног живота Цркве, евхаристијског живота у Христу, тачније речено богословље без подвига. Такво знање је демонскко богословље, по речима Св. Максима Исповедника: "δαιμόνων θεολογία ή δίχα πράξεως γνώσις" (P G 91, 601 C).

[Bokisd]

1 hour ago, Архимандрит Сава Јањић рече

То познање није једносмерно, јер ако нас Бог не позна као своје, нећемо ни ми Бога познати као Спаситеља. Зато пут ка истини подразумева исправна дела и настројење наше воље уз стални подвиг (труд) да не дозволимо да ране наше пале људске природе замагљују чистоту познања које се открива у чистом и скрушеном срцу.

Zanimljiva tema.

Meni licno, ovakvo objasnjenje hriscanske istine, najvise odogovara. Bez obostranog delanja ili simfonije izmedju coveka i Boga, nema poznanja pravog i realnog covekovog cilja i svrhe zivljenja na ovoj zemlji. Sta reci vise od toga, da nam se Bog otkriva i ceo  daje' i da' mozemo biti u potpunoj zajednici sa njim. Mislim, zaista preuzvisena nauka, ova nasa hriscanska, iznad svake filosofije i retoricke umne sprekulacije. 
 

[Кратос]

пре 8 часа, EshatoloskiIkonizator рече

Šta je istina bića?

Bog.

[Кратос]

пре 5 часа, EshatoloskiIkonizator рече

I odnosi se na osnovni filosfski postulat

Koji osnovni filosofski postulat?

[Кратос]

пре 5 часа, EshatoloskiIkonizator рече

Tako da je istina nestvorena i oduvek postoji kao savet predvecne Trojice po hriscanskom ucenju, a njena istorijska projava se ogleda u stvaranju sveta.

Ne znam da li postoji kao savet Sv.Trojice ali znam da je po hrišćanskom učenju Hristos otkrio sebe kao istinu.Tako da svakako pošto je Hristos Bog ona jeste večna.Međutim kako je i sam Maxim Ispovednik rekao SZ senka NZ je ikona a istina je život budućeg veka,do tada gledamo kao u ogledalu.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 7 часа, Кратос рече

SZ senka NZ je ikona a istina je život budućeg veka,do tada gledamo kao u ogledalu.

Ne znam na šta se misli pod istina je život budućeg veka.

Mi se sada ovde fizički sjedinjujemo sa Hristom koji je Istina pre,sada i posle.

[Кратос]

пре 29 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ne znam na šta se misli pod istina je život budućeg veka.

Mi se sada ovde fizički sjedinjujemo sa Hristom koji je Istina pre,sada i posle.

Sveopšte vaskrsenje i novo nebo i nova zemlja.

To nije punoća sjedinjenja već njen predukus.Da je punoća ne bi umirali i dalje.Sveta Liturgija je ikona budućeg Carstva ne i njegov istinski lik.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 сат, Кратос рече

Sveopšte vaskrsenje i novo nebo i nova zemlja.

To nije punoća sjedinjenja već njen predukus.Da je punoća ne bi umirali i dalje.Sveta Liturgija je ikona budućeg Carstva ne i njegov istinski lik.

Kakve to veze ima sa sjedinjenjem sa Istinom. Ona se dešava već sada a Istina je u svoj svojoj punoći tu.

[EshatoloskiIkonizator]

Ovo što primećujem u odgovorima i sa čime se mi susrećemo u suočavamo je duh konfesionalizma. Taj duh je nosilac sledećih karakteristika: On pod verom podrazumeva pre svega jedan intelektualni proces, kroz koji čovekov um biva prosvetljen tako što postaje sposoban da istinu otkrivenja formuliše u vidu propozicija. Kada se jednom složite oko propozicija onda možete smatrati da ste se složili oko vere. Stoga predanje se shavata kao predavanje izvorne apostolske vere sa pokoljenja na pokoljenje uglavnom u formi simvola i teoloških izloženja koje svi treba da "potpišu". Svoj sadržaj teologija crpi, tada, iz ovih propozicija i, pak, sama postaje njihov promoter putem sistematizacije. Tako teologisanje postaje kriterijum vere i uslov eklisijalnosti. Konačno, i Crkva svoj identitet crpi na osnovu ovih teološki formulisanih propozicija i deli se na konfesionalna tela koja svoj identitet zasnivaju na eksplicitnosti neke teologije ili simvola koji se uglavnom razlikuju medju drugima. To sve za posledicu ima nametanje da se o veri uci "privatnim" iščitavanjem literautre, uglavnom bez povezanosti metode i sadržaja, iu konačnoj analzi traganjem za istinom u monaštvu. 

Ps. Osnovni postulat je pitanje šta je istina, i ovu temu sam mislio da podredim tome suočavajući hrišćanski i filosofski pogled na odgovor. Bog je svakako istina, ali šta je istina konkretnih bića? Pošto si upoznat sa Maksimom, možeš da nam razložiš njegovu eshatologiju i tipologiju (ikologiju)

 

[Кратос]

пре 44 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Kakve to veze ima sa sjedinjenjem sa Istinom. Ona se dešava već sada a Istina je u svoj svojoj punoći tu.

Sjedinjeni sa Istinom su besmrtni i postaju pričasnici Božanske večnosti.To se još nije desilo.Čitaj Apostola Pavla.Ogledalo a onda ćemo poznati(Istinu,Hrista) kao što smo poznati(od strane Hrista,Boga).

[Кратос]

пре 38 минута, EshatoloskiIkonizator рече

Bog je svakako istina, ali šta je istina konkretnih bića? Pošto si upoznat sa Maksimom, možeš da nam razložiš njegovu eshatologiju i tipologiju (ikologiju)

Delimično sam upoznat ali logosi su kao klice istine posejane u tvarni svet,potencijali čija se potpuna Istina i Smisao smešteni u Logosu,Sinu Božijem kroz koje su i stvoreni.Dakle u nekom hrišćanskom smislu istina svakog bića je sam Logos Božiji.Punoća bića,ispunjenost postojanja.Nešto tako.