Mali molitvenik za zvezde nasih mladosti

[obi-wan]

Владимир (Влада) Дивљан (Београд, 10. мај 1958 — Беч, 5. март 2015) био је српски рок музичар. Крајем седамдесетих година био је члан џез-рок група Мерлин и Звук Улице,^[1] а од 1979. до 1984. године био је предводник вокално-инструменталног састава Идоли који је првобитно носио име „Дечаци“.^[2] Од 1985. године кренуо је са самосталном каријером, у оквиру које је наставио са поп-рок формом упоредо се бавећи филмском музиком. Од августа 1991. до септембра 1997. године живео је у Аустралији (Сиднеј), након чега се вратио у Београд. Од јуна 1999. године живео је и радио у Бечу где је и преминуо 5. марта 2015. године.^[3][4]

Владимир Дивљан рођен је у Београду, 10. маја 1958. године, као једини син Стевана Дивљана и Мирјане Сикимић. Владин отац Стеван рођен је у месту Добромани које се налази у околини Требиња, одакле се са породицом преселио најпре у Требиње, а затим и Београд, где је упознао своју будућу супругу, Мирјану, чији је отац такође пореклом из Херцеговине.^[5] Био је ожењен Дином Ђуровић са којом је имао синове Стевана и Павла.^[6]

Њему је посвећен филм „Небеска тема“ Младена Матичевића.^[7][8]

Самостални албуми

• „Тајни живот А. П. Шандорова“ (ПГП-РТБ, 1988.)
• „Одбрана и заштита“ (Б 92, 1996.) - уживо, као Влада Дивљан Old Stars Band
• „Све лажи света“ (Аутоматик, 2000.) - као Влада Дивљан Old Stars Band
• "Vlada Divljan presents Die Tonzentrale" (Б 92, 2003.) - као Die Tonzentrale

Заједнички радови

албуми

• „Рокенрол за децу“ (ПГП-РТБ, 1989.) - Влада и Гиле; музика за децу
• „Рокенрол буквар“ (ПГП-РТБ, 1990.) - Влада и Гиле; музика за децу
• „Лутка која каже не“ (ПГП-РТБ, 1991.) - Влада, Гиле, Пико, Шваба
• "Recorded Supplement" (Avan Garde Records, 1997.) - као Aparatchiks (Владимир Дивљан и Кирил Џајковски); објављено у Аустралији

EP (мини албуми)

• "Decade" (Avan Garde Records, 1997.) - као Aparatchiks (Владимир Дивљан и Кирил Џајковски); објављено у Аустралији

Филмска музика

• „Шест дана јуна“ (Југотон, 1985.) - учешће; албум објављен под фирмом ВИС Идоли иако група није постојала
• „Црни бомбардер“ (ЗАМ, 1992.) - учешће
• "3 палме за 2 битанге и рибицу“ (Фави, 1998.) - учешће
• "Donau, Duna, Dunaj, Dunav, Dunareau" 2003
• "Sedam i po" 2006
• „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи" 2009.

Остало

• Као да је било некад...(посвећено Милану Младеновићу) (Circle Records, 2002.) - учешће, песма 'Радостан Дан', као Влада Дивљан
• Непослушна грађанка (2017, постхумно)^[9]

[obi-wan]

Juce nas je napustio i "Borivoje Šurdilovic Šurda"...

...

Љубиша Самарџић (Скопље, 19. новембар 1936 — Београд, 8. септембар 2017)^[1] био је српски и југословенски глумац, редитељ и продуцент. Надимак му је био Смоки.^[2] Самарџић је једини српски глумац награђен Златним лавом на Филмском фестивалу у Венецији.

http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2016 II//12/04/ljubisa_620x0.jpg

 

Рођен је у Скопљу, у породици рудара који су радили у руднику угља Јелашница код Нишке Бање. Још у гимназији је повремено радио да би издржавао породицу. Студирао је право, а потом је прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Његов таленат је откривен веома рано и добио је стипендију за студије код режисера Бојана Ступице. Самарџић је завршио Академију у Београду.

Бојан Ступица му је прибавио стипендију Атељеа 212, али је — привучен филмом (деби у Играма на скелама, 1961, С. Веиганда) — на сцени играо тек на самом почетку каријере. Пажњу критике привукао је већ следећом улогом шармантног неспретњаковића у Прекобројној (1962) Б. Бауера, а углед је учврстио 1963. филмовима Пешчани замак Б. Хладника, Дани Александра Петровића иДесант на Дрвар Ф. Хаџића. За филм Јутро, где је тумачио лик младог партизана суоченог с трагедијама рата, награђен је на Фестивалу у Венецији. Гран при у Нишу добио је за улогу у филму Вељка Булајића Битка на Неретви 1969. године.

Кроз готово тридесет година глумио је главне и веће споредне улоге у више од седамдесет филмова различитих жанрова, најчешће у ратним и комедијама, али — у новије време — и у делима друштвене проблематике: Љубавни живот Будимира Трајковића, Смрт господина Голуже, Живот је леп, Кућа поред пруге и др. Наклоност публике стекао је готово искључиво на филму; како сам каже, играо је код скоро свих југословенских редитеља. На телевизији је наступао релативно мало (главне улоге у четири телевизијиске серије: Куда иду дивље свиње, Димитирије Туцовић, Врућ ветари Полицајац са Петловог брда). Добитник је и Седмојулске награде СР Србије 1984. године за глумачко остварење у протеклих двадесетпет година, те тадашњег највишег признања Награде АВНОЈ-а1988. године (иначе, ова награда је први пут додељена једном филмском глумцу). Од свих југословенских глумаца најчешће је награђиван на Пулском фестивалу.Крајем јануара 2009, поводом 50. годишњице богате каријере, Љубиша Самарџић је био гост у љубљанској Каварани Кинодвор.^[3] Културни догађај је обележила и загребачка панк група Љубиша Самарџић.^[2]

Љубиша Самарџић је био ангажован у друштвено-политичком раду у Републици Србији. Био је члан Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС) и бивши члан Управног одбора Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО); у време СФР Југославије, као глумац, глумио је партизанске улоге у ратним филмовима због чега је уживао симпатије и наклоност владајуће политичке партијеСавеза комуниста Југославије.^[4]

Своје награде, дипломе и признања поклонио је Југословенској кинотеци фебруара 2014. године.^[5] Легат је представљен јавности 27. фебруара 2016. године.^[6]

Љубиша Самарџић је крајем 2016. године оперисан због тумора на мозгу, након којег је остао непокретан. Преминуо је након тешке болести 8. септембра 2017. године, у 81. години живота.^[1][7]

^...

Bog da ga prosti i useli u svoje vecno nebesko Carstvo...

[obi-wan]

Dolores Mary Eileen O'Riordan (/oʊˈrɪərdən/; 6 September 1971 – 15 January 2018) was an Irish musician and singer-songwriter. She led the rock band the Cranberries for 13 years before the band took a break starting in 2003, reuniting in 2009.^[1]

In 1990 O'Riordan auditioned for and won the role of lead singer for a band called The Cranberry Saw Us (later changed to The Cranberries).^[5] The band released five albums: Everybody Else Is Doing It, So Why Can't We? (1993), No Need to Argue (1994), To the Faithful Departed (1996), Bury the Hatchet (1999) and Wake Up and Smell the Coffee (2001) and a greatest-hits compilation entitled Stars: The Best of 1992–2002 (2002), before they went on hiatus in 2003.^[6]

O'Riordan has been recognized as a style icon, sporting a pixie cut or buzzed hair in the '90s.^[7]

On 25 August 2009, while promoting her solo album No Baggage in New York City on 101.9 RXP radio, O'Riordan announced the reunion of The Cranberries for a world tour. The tour began in North America in mid November, followed by South America in mid January 2010 and Europe in March 2010.^[8] Also touring with the original members of The Cranberries was musician Denny DeMarchi, who played the keyboard for O'Riordan's solo albums.^[9]

The band played songs from O'Riordan's solo albums, many of The Cranberries' classics, as well as new songs the band had been working on. On 9 June 2010 The Cranberries performed at the Special Olympics opening ceremony at Thomond Park in Limerick. This was the first time the band had performed in their native city in over 15 years.^[10]

On 26 May 2016, the band announced that they planned to start a tour in Europe. The first show was held on 3 June.^[11]

O'Riordan died unexpectedly on 15 January 2018, aged 46, while she was in London, England, for a recording session.

https://en.wikipedia.org/wiki/Dolores_O'Riordan

https://www.rte.ie/entertainment/2018/0115/933554-dolores-oriordan-gallery/

[obi-wan]

Colin Vearncombe (26 May 1962 – 26 January 2016), known by his stage name Black, was an English singer-songwriter. He emerged from the punk rock music scene and achieved mainstream pop success in the late 1980s, most notably with the international hit single "Wonderful Life" in 1987.^[1][3]

Vearncombe was born in Liverpool and attended Prescot Grammar School. He then enrolled on an art foundation course at Liverpool Polytechnic. He first aspired to become a musician after seeing Elvis Presley in Jailhouse Rock.^[5][6]

Black's first release was the single "Human Features" on Rox Records in 1981. At this time, Black consisted of Vearncombe, Dane Goulding (formerly of Blazetroopers) on bass and Greg Leyland another school friend on drums. The single was followed by another independent release in 1982, "More than the Sun". It was then that Vearncombe formed a friendship with Dave "Dix" Dickie of the Last Chant and the two became musical collaborators and signed for WEA Records.

In 1985 Vearncombe wrote the ironically entitled minor key song "Wonderful Life". It was released independently through Ugly Man Records, and got Black noticed by A&M Records who signed Vearncombe and launched his international career. Vearncombe said:

By the end of 1985 I had been in a couple of car crashes, my mother had a serious illness, I had been dropped by a record company, my first marriage went belly-up and I was homeless. Then I sat down and wrote this song called 'Wonderful Life'. I was being sarcastic.^[7][8]

The song reached number eight in the British charts. "Wonderful Life" was later covered by singers including Kim Wilde and Tony Hadley. A version by Katie Melua was included on the BBC Radio 2's Sounds of the 80s compilation album, and was released as a single in aid of Great Ormond Street Hospital and the Children's Hospital Charity.^[9] But its widespread popularity came from its use on several advertising commercials for brands that included Standard Life and Cadbury's chocolate. In 2015 Melua sang a version in a Premier Inn advertisement. Vearncombe suffered from the feeling of being a one-hit wonder:

Once you have had a hit, it's hard to write another song without having that in the back of your mind. For a long time, I would find myself hearing, 'I like it but it's not Wonderful Life'.^[10]

On 10 January 2016, Vearncombe was involved in a road traffic accident, near Cork Airport in Ireland, and placed in a medically-induced coma after sustaining serious head injuries. He died from his injuries at the intensive care unit of Cork University Hospital on 26 January 2016, at the age of 53.^[13] Vearncombe left a widow, Swedish opera singer Camilla Griehsel, and three children.^[6][14][15] His remains were cremated on 4 February 2016. ^[16]

https://en.wikipedia.org/wiki/Black_(singer)

http://www.dailymail.co.uk/news/article-3418256/Singer-Black-best-known-1987-worldwide-hit-Wonderful-Life-dies-aged-54-car-accident.html

 

[Милан Ракић]

Blek umreo? Au bajo moj al to poteralo. Bog da mu duši oprosti

[obi-wan]

пре 17 минута, Милан Ракић рече

Blek umreo? Au bajo moj al to poteralo. Bog da mu duši oprosti

Nastradao tacno pre 2 godine u udesu, tj. imao teske povrede glave, i na zalost nije uspeo da se izvuce...

[obi-wan]

Da vas sve koji citate ne zbuni - ja ovde postavljam, kada stignem, ne samo za najskorije preminule i nastradale poznate licnosti, nego i one od pre, a za koje sigurno mogu da znam i tvrdim da su nam svima na neki naci ostali dragi. I da podstaknem i vas ostale da i vi slobodno postavljate sta zelite, ili da mi kazete pa da ja prebacim podatke i poneku sliku, ko god da je u pitanju...

[obi-wan]

Juce je u 78. godini preminuo visegodisnji producent Star Wars-a Gary Kurtz, jedno od imena koja smo toliko puta citali na onim "plavim i zutim slovima"...

...

https://en.wikipedia.org/wiki/Gary_Kurtz

Gary Douglas Kurtz (July 27, 1940 – September 23, 2018) was an American filmmaker whose list of credits includes American Graffiti (1973), Star Wars (1977), The Empire Strikes Back (1980), The Dark Crystal(1982) and Return to Oz (1985). Kurtz also co-produced the 1989 science fiction adventure film Slipstream, which reunited him with Star Wars star Mark Hamill. He died from cancer on September 23, 2018.^[2][1]

Star Wars[edit]

Kurtz continued his collaboration with Lucas on Star Wars (also known as Episode IV: A New Hope), released in 1977.

When principal photography began on Star Wars on March 22, 1976 in the Tunisian desert for the scenes on the planet Tatooine, the project faced several problems.^[12] Lucas fell behind schedule in the first week of shooting due to a rare Tunisian rainstorm, malfunctioning props, and electronic breakdowns.,^[12] He also clashed with cinematographer Gilbert Taylor, BSC, whom Kurtz called "old-school" and "crotchety".^[13]

Produced with a budget of $11 million and released on May 25, 1977, the film earned $460 million in the United States and $314 million overseas, surpassing Jaws as the nominal highest-grossing film and remaining that way until being surpassed by E.T. the Extra Terrestrial in 1982. When adjusted for inflation, it is the second highest-grossing film in the US and Canada and is the third highest-grossing in the world as of 2012.

Among the many awards the film received were ten Academy Award nominations, winning six; the nominations including Kurtz himself for Best Picture, and Alec Guinness for Best Supporting Actor. The film is often ranked among the best films of all time.

In 1989, the film was selected for preservation in the National Film Registry by the Library of Congress for being "culturally, historically, and aesthetically significant."

The Empire Strikes Back[edit]

Kurtz's final collaboration with Lucas, Star Wars Episode V: The Empire Strikes Back, was an expensive and difficult production. Records at Elstree Studios indicate that the movie took 175 shooting days, having been budgeted at 100, which forced Lucas to borrow $10 million to complete the film. Kurtz had to help direct^[14] along with David Tomblin, Irvin Kershner, Harley Cokeliss and John Barry (who died of meningitis during production) to bring the film in on even this revised schedule and budget.

Kurtz's wife, Meredith, planned the film's 'wrap party' in late August 1979 and the Kurtzes hosted the affair. The actual completion of photography was a month later.^[14] Kurtz did not leave the movie before its completion and was actively involved from post production through its release in theatres in the US and the UK. However, he was replaced four weeks before filming wrapped, by Howard Kazanijan. On Kurtz's parting of ways with Lucasfilm following the movie's release, Howard Kazanjian took over the producer's reins for Return of the Jedi.

The Empire Strikes Back was released on May 21, 1980, becoming the most critically acclaimed chapter in the Star Wars saga and one of the most highly rated films in history.^{[15][16][17][18]} It earned more than $538 million worldwide over the original run and several re-releases, making it 1980's highest-grossing film. When adjusted for inflation, it is the twelfth-highest-grossing film in the U.S. and Canada as of 2012.^[19]

In 2010, the film was selected for preservation in the National Film Registry by the Library of Congress for being "culturally, historically, and aesthetically significant."

Kurtz had moved to Britain for the production of Star Wars, and although The Empire Strikes Back would mark his last collaboration with Lucas, Kurtz elected to permanently remain in London and raise his family there.

https://variety.com/2018/film/news/gary-kurtz-dead-dies-star-wars-1202954316/

[Milica Bajic]

Свима вјечнаја памјат.

[Драшко]

https://en.wikipedia.org/wiki/Jacqueline_Pearce

 

Gfycat URL

 

 

Ode i Servelan. Žaklin Pirs. Nije lako biti "zlica", a ona je bila sa velikim stilom.

Bog neka ti dušu prosti pa dalje....!

[Sanja Т.]

 

Secam se radosti i  iscekivanja njegovih emisija. Mogla sam da gledam bez prestanka.

Hvala  za ovu temu, divna je. Postavicu linkove, Obi, zamolicu te da dodas podatke.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/The_Life_and_Times_of_Grizzly_Adams

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Dan_Haggerty

 

[Снежана]

https://sr.wikipedia.org/sr/Небојша_Глоговац

 

 

Први пут сам га гледала у "Убиству са предумишљајем",  тада је чувени Бата Стојковић за  њега рекао: "Ко има такав сјај у очима мора постати велики глумац" и постао је наш Принц глумишта...

 

[obi-wan]

@Сања Т. 

Detinjstvo ne bi bilo to sto jeste za mene, da je falio legendarni i neprevazidjeni Grizli...

...

Daniel Francis Haggerty (Los Angeles, 19. studeni 1942 - Burbank, 15. siječanj 2016) bio je američki filmski i televizijski glumac, producent, trener životinja i kaskader. Njegova najpoznatija uloga je trener životinja Grizzly Adams u popularnom filmu Život i vrijeme Grizzly Adamsa. Umro je u dobi od 73 od raka. ^{[1][2][3][4] [3]}

Izabrana filmografija[uredi - уреди | uredi izvor]

• Muscle Beach Party (1964)
• Easy Rider (1969)
• Angels Die Hard (1970)
• The Tender Warrior (1971)
• Chrome and Hot Leather (1971)
• Bury Me an Angel (1972)
• Hex (1973)
• The Life and Times of Grizzly Adams (1974)
• King of the Mountain (1981)
• Americana (1983)
• Terror Night (1987)
• Elves (1989)
• An Ordinary Killer (2004)
• Motocross Kids (2004)
• Big Stan (2007)
• Casa de Mi Padre (2012)

[obi-wan]

Cudesno je to kako se covek veze, za svakim od njih kao da ode po parce duse...

[obi-wan]

Da nastavimo pricu dalje. I skorije i ranije preminuli ili nastradali glumci i druge poznate licnosti...