Božija volja vs. molitva

[Кратос]

Управо сада, Milan Nikolic рече

Постоји учење о знању Божијем о творевини.

Како Бог познаје творевину? Познаје је као Сопствену вољу.

Да бисмо говорили о Божијој вољи треба се осврнути на учење св.Максима Исповедника и других. Без тога ћемо ,,кљуцати'' у неким далеким нирванама.

Đavo nije Božija volja po učenju Crkve i sad ako bi bili logički dosledni tvojem opisu načina poznavanja tvorevine Bog ne bi imao blagog pojma o đavolu ili  alternativa je da je i đavo božija volja.Treća mogućnost ne postoji.

Prosto pitanje.Da li Božije znanje o tvorevini ograničeno?

[Milan Nikolic]

Па и ђаво мора питати Бога да ли сме учинити зло. Нема ништа без Божијег допуштења.

[Кратос]

пре 2 минута, Milan Nikolic рече

Па и ђаво мора питати Бога да ли сме учинити зло. Нема ништа без Божијег допуштења.

To je sasvim druga tematika,pričali smo o znanju Božijem o tvorevini.Đavola sam uzeo kao primer nečega što nije Božija volja a to bi po tvojem shvatanju bilo izvan domašaja Božijeg saznanja jer nije Njegova volja.Čisto sumnjam da je sv.Maksim Ispovednik ograničavao na takav način Božije znanje.

 

[Драгана Милошевић]

Ево теме, мало смо кориговали наслов и уводни пост.

Изволите наставити дискусију.

[Natasa.]

пре 10 минута, Драгана Милошевић рече

Ево теме, мало смо кориговали наслов и уводни пост.

Изволите наставити дискусију.

 

Ovo je lep naslov. Kadgod sam stavila teološki naslov sa verskom nedoumicom, nije premašilo 2 strane...i to reda radi. Clickbait je bio šaljiv način da privučem publiku.

[Драгана Милошевић]

Размишљам на ову тему скоро цео дан. Па, хајде да пренесем и овде ту слику:

Посматрам свој однос са мајком; нас две смо нераздвојне 30 и кусур година. Прва лекција је била: Не лажи ме, знаћу увек кад ме превариш.

Шта се сад дешава: зна ме како дишем, шта сам помислила, како ћу одреаговати итд. Довољно је да ме погледа у очи!

Кад мајка оволико добро познаје дете, колико је онда Божје Свезнање? Незамисливо и несагледиво.

Као што мама "предвиди" мој поступак, тако и ја имам пуну слободу да урадим супротно од тога.

Опет понављам, ово је само бледа копија Божје љубави према сваком од нас.

 

п.с. Зар заиста мислиш да нисам годинама постављала питање: Зашто си ме овакву створио и шта си ми наменио? Немам одговор ни данас, али мање размишљам зарад мира.

[Драгана Милошевић]

Зна, јер је свет Његово дело.

Као што му зна почетак тако му зна и крај.

Ал опет то је високо знање за нас.

[Deja Vu]

On 12/12/2016 at 18:22, Natasa. рече

Elem, koji je smisao molitve kad sve dolazi u svoje vreme i Bog zna šta je najbolje za nas?

Већ је било речи о овој теми раније, али ајде није штета да се подсетимо. 

Молитвом човек испољава љубав према другим људима и према Богу, што значи да је молитва начин на који човек мења своју личност (на боље). То значи да се молитвом не обезбеђују никаква овоземаљска добра типа удаја, женидба, деца, кућа, посао, аутомобил и томе слично. То увек и увек остаје само на нама и нашој од Бога датој слободи, стим што на ту слободу утиче велики број овоземаљских фактора почев од интерних психолошко-неуролошких па до екстерних попут социјалног, економског, културног и политичког окружења. Сви ти фактори утичу на неки начин живота који људи нису могли да изаберу, па то често назову судбином или вољом Божјом. Заправо судбине нема и Бог нема везе са тим јер није Он одредио те факторе, него су они као што сам навео овоземаљски, настали због начина на који универзум функционише сам по себи. 

Тако да кад се човек моли он прво говори о себи и шта жели (мада већина људи не зна шта жели), а друго испољава своје емоције према Богу. Онај који се моли да му Бог да добар посао никако не може бити у рангу са оним који се моли да Бог спомене у Царству Своме његовог комшију који га никако не подноси, јер овај други испољава љубав и мења своју личност у Богочовечанску (што је циљ сваког хришћанина), док овај први то не ради него се занима нечим што му Бог не може нити ће обезбедити, него то остаје на њему. 

[Natasa.]

пре 13 минута, Deja Vu рече

Већ је било речи о овој теми раније, али ајде није штета да се подсетимо. 

Молитвом човек испољава љубав према другим људима и према Богу, што значи да је молитва начин на који човек мења своју личност (на боље). То значи да се молитвом не обезбеђују никаква овоземаљска добра типа удаја, женидба, деца, кућа, посао, аутомобил и томе слично. То увек и увек остаје само на нама и нашој од Бога датој слободи, стим што на ту слободу утиче велики број овоземаљских фактора почев од интерних психолошко-неуролошких па до екстерних попут социјалног, економског, културног и политичког окружења. Сви ти фактори утичу на неки начин живота који људи нису могли да изаберу, па то често назову судбином или вољом Божјом. Заправо судбине нема и Бог нема везе са тим јер није Он одредио те факторе, него су они као што сам навео овоземаљски, настали због начина на који универзум функционише сам по себи. 

Тако да кад се човек моли он прво говори о себи и шта жели (мада већина људи не зна шта жели), а друго испољава своје емоције према Богу. Онај који се моли да му Бог да добар посао никако не може бити у рангу са оним који се моли да Бог спомене у Царству Своме његовог комшију који га никако не подноси, јер овај други испољава љубав и мења своју личност у Богочовечанску (што је циљ сваког хришћанина), док овај први то не ради него се занима нечим што му Бог не може нити ће обезбедити, него то остаје на њему. 

Čekaj, pa pun Molitvenik molitvi npr. pred učenje, pa za zdravlje, za dobijanje posla sv. Kseniji, čak ima i za izgubljene stvari sv. Fanuriju, molitve za sve i svašta. Nemojte sad i vi da ovozemaljsko nema veze sa Bogom, preterujete.

[Драгана Милошевић]

Добро је да си нас подсетио на право значење молитве. Хвала ти.

[drvce]

пре 8 минута, Deja Vu рече

Онај који се моли да му Бог да добар посао никако не може бити у рангу са оним који се моли да Бог спомене у Царству Своме његовог комшију који га никако не подноси, јер овај други испољава љубав и мења своју личност у Богочовечанску (што је циљ сваког хришћанина), док овај први то не ради него се занима нечим што му Бог не може нити ће обезбедити, него то остаје на њему. 

Ako se koji moli da Nole nadigra protivnika, taj je izmedju one dvojice jer zeli dobro onome za kojeg navija, ali pribavljajuci mu pobedu - sebi, zapravo, cini radost u fotelji. Istovremeno, planinama novca zatrpava Noleta i tako mu zatvara kapije rajske, te mu vecnost uskracuje, te je tako, zapravo, gori od one dvojice, jer se moli, posredno, za vecnu pogibao drugoga. Zato je najbolje ne moliti se za tenisere no ih pustiti da se njisu kao ljiljani u polju. Dakle, prikljuciti se ljiljanima i neka bi njihanje vase bilo vasa molitva.

[drvce]

пре 11 минута, Natasa. рече

Čekaj, pa pun Molitvenik molitvi npr. pred učenje, pa za zdravlje, za dobijanje posla sv. Kseniji, čak ima i za izgubljene stvari sv. Fanuriju, molitve za sve i svašta. Nemojte sad i vi da ovozemaljsko nema veze sa Bogom, preterujete.

Spoiler

Na osnovu ovoga vidim da si ti naucila da citas. To nije bilo neophodno za tvoje spasenje, ali sad, sta je - tu je. Sva ta tvoja pitanja bi bila izbegnuta da si na vreme ispisana iz skole i naucena da obuzdavas jezik svoj.

 

[emilija]

odlicno postavljena tema i odlicna tema:))

 

"Oče,ako je moguće neka me mimoiđe ova čaša,
ali ne šta ja hoću nego šta Ti hoćeš."
Ovo je Isus molio Oca u maslinskom vrtu dok se znojio krvavim znojem, i kaže- ali ne šta ja hoću nego šta Ti hoćeš.

 

Tj imamo svoje zelje, ali slobodnom voljom prihvatamo da ipak Gospod uredi da bude onako kako ce biti najbolje za nase spasenje.

Jer cesto nasa sopstvena volja ispadne, ako je sprovedemo do kraja,  jako stetna za nas, pa za svaki slucaj, svoju volju, svoje zelje posmatram skepticno:))

Tj, imam zelje i molitve vezane za njih ali ujedno molim Gospoda da ne ispuni te zelje AKO sad  ne vidim da ce ispunjenje biti stetno za mene, jer ja ne mogu da vidim, ali On moze da pretpostavi neke moje lose reakcije i da me zastiti od same sebe:)

 

Ne bih ni Boga da seciramo kao Bozemeoprosti zhabu, kada bismo imali odgovore na sva pitanja kako i zasto Bog ovako ili onako odlucuje, onda on ne bi bio Bog.

 

Osnova zdrave vere je sebe postaviti na mesto tvorevine a Njega na mesto Tvorca, imati i zelje i molitve i veru da ce biti ispunjene one koje su za nase spasenje (ali i ovozemaljsku radost) ako smo se slobodnom voljom opredelili da nam Bog pomaze u zivotu. Jedna od najvecih vrlina pred Gospodom jeste strpljenje i smirenje covekovo a ne silovanje da mu se zelje ispune odmah ili da odmah ima odgovore na sva moguca pitanja, kad ce, kako ce, zasto nece, zasto je ovako a ne onako...pa ako je i odgovor na korist , doci ce, mislim:)

 

Mislim da je usaglasavanje nasih molitava sa voljom Bozijom jedan individualan proces, kretanje, kroz koje sazrevamo, spoznajemo sta je dobro a sta ne, razlikujemo varljivo i otrovano dobro od pravog, idemo malo napred, malo nazad, malo padamo, ali molitvom, kao nacinom komunikacije prizivamo Bog da nas vodi, usmerava i stiti jer smo dobar deo zivota bas kao corave kokoshi koje uporno traze ono sto je najstetnije za njih same. Tada nam On izlazi u susret, mislim da ne postoji determinisanost nasih postupaka, sve je nasa slobodna volje a Bog nas sledi i pomaze ako Ga pozovemo....i tako je zivot jedna neprestana kreacija sa obe strane:)

 

[rale]

On 12.12.2016. at 19:24, Muramasa рече

Na osnovu čega Bog poznaje budućnost?

Зато што је он сам све смислио у свом умум у Исусу Христосу.

Цитат

Ако се замислимо како Бог ствара? Прво што му је потребно да има је ум који ће да смисли то што ће се створити, А писмо нас учи да је Христос Логос, А логос значи Ум. Значи Христос је ум кроз којег је Бог смислио све што ће створити. И писмо нам и каже: све је кроз Њега и За Њега створено. Нема ту ништа нејасно за онога ко хоће да схвати како Божанско биће изгледа. Писмо каже да смо по образу Божјем створени, И видећи да ми имамо ум кроз који маштајући смишљамо и креирамо многе ствари. Не треба бити посебно паметан па видети да будући да и Бог има ум, да смо стварно по образу Божјем створени.
Кажем створени мислећи на телесног човека а не на духовног који се рађа. И посматрајући како наш ум функционише ми можемо да разумемо да је Бог у својој машти све изкреирао пре него је свет призван у биће. Ми смо рођени у његовом уму још пре почетка времена јер каже писмо да нам је и свака длака на глави избројана. Он је наше животе проживео у свом уму и чуо сваку нашу реч и видео сваку нашу помисао и оне су му биле градивни материјал од кога је уређена наша судбина, Христос нас учи да ако променимо своју Истину да ће она утицати на то какве ће бити наше мисли па самим тим и наша судбина.
Значи ми смо у могућности да утичемо на своју судбину а то нас враћа у вечност у време када још није створен свет, враћа нас у тренутак кад Бог машта наш живот и ми можемо да му понудимо лепе мисли и осећања које ће повољно утицати на нашу судбину. Ми смо телом у материји, а умом смо у Божјем уму, тамо негде још пре него је свет постао.
Немогућност да се докаже постојање материје(чак ни откриће Хигсовог бозона то не доказује) нам говори да Материјални свет и не постоји и да све ово што постоји постоји само у Божијем уму, у Божијој Машти.

Е сада кад знамо да је Бог видео сваку нашу мисао пре него је створио овај свет; и такође знамо да су наше мисли градивни елементи наше судбине, постаје много јасније чему молитва.

Ми треба да будемо свесни да док се молимо Бог чује и види сваку нашу мисао ; а то опет значи да ми морамо да мислимо оно што молимо. Бог види само молитве које долазе из срца, молитве које су научене напамет или их читамо оне не долазе из срца те на њих бог и не обраћа пажњу.

Дакле питање је шта је то срдачна молитва која долази пред Бога и која ће остварити учинак у нашим животима.

Честољуди мешају ствари па за осећања која им долазе а најаче се осећју у пределу Срца кажу да је ту њихово срце и да одатле треба да долази и права молитва, 

То није тачно; осећања су одговор душе на наше мисли и ина су стварно најача у пределу  нашег телесног срца али то није и наше духовно срце.

Наше духовно срце је Центар наше пажње, оно што се модерно зове Фокус. Као што, рецимо, оловка има срце и то означава да је то нешто што је у центру оловке тако је и наше срце центар наших мисли. Оне мисли којима смо посвећени и оно о чему највише мислимо се налазе у нашем срцу. 

Христос каже да где е благо наше тамо ће бити и наше срце. Значи ако је наше благо материјално наше мисли ће бити окренуте ка њему па ће и наше срце, наша Пажња бити стално окренута тамо, ми ћемо својом Пажњом бити окренути тамо где је наше благо. А ако је наше благо на неби наша пажња, наше Срце ће стално бити тамо и пребиваћемо у Божјем присуству. 

Сине дај ми своје срце;каже Бог. Шта то Бог очекује од нас кад нам ово каже? Он очекује нашу пажњу. Значи ако су наше мисли већином дана окренуте ка духовном тамо где је наше благо , ми ћемо бити својим срцем пред Богом и пребиваћемо у молитви а да то и не знамо. А када су наше мисли окренуте ка Богу тада ће се у нашем уму рађати мисли које ће објашљавти Бога и Његово царство и те мисли су говор Божји у нама који чују они што се искрено и срцу моле Богу.

Значи; није молитва само причање Богу, него и ослушкивање има ли шта он нама да каже неби ли познали његову вољу и усагласили се са њом.

А Бог се радује кад се нађе искрени верник који је жељан његовог гласа и својим срцем пребива на небу.

Дакле како се молити; треба да будемо свесни да бог види наше мисли и да их он тог тренутка и глада. Он стоји ту с нама док смо у молитви и спреман је да прича са нама. То је прилика да му изнесемо све наше проблеме и страхове и да му их дамо са поверењем да ће он учинити све што је потребно да се они реше на најбољи могући начин. Треба да будемо свесни да је он наш отац и да нас воли Неизрецивом љубављу, И да ће он учинити оно што је за нас најбоље јер испуњење наших жеља није увек најбољи пут за нас, Зато треба да имамо поверења у Њега и да у понизности кажемо Али ипак нек буде Твоја воља оче.

Бог је у Јеванђељима дао упутства како треба да изгледа срдачна молитва, а приде тога Св. Писмо је Реч Божија па ћемо своје срце најлакше окренути ка Богу читајући га. Имајмо на уму да читајући Св. Писмо са ВЕРОМ ми такође посвећујемо пажњу Оцу и пребивамо у молитви која је Њему угодна.

 

[Paradoksologija]

Odlično pitanje na koje nemam nikakav teoretski odgovor.

Ali u onoj boljoj praksi (ima i mnogo lošijih u koje upadam) ne snebivam se da se molim za svaku glupost i sitnicu. Ako postoji nešto što je dovoljno bitno da okupira moje misli, razmatranja, brige, onda je nekako normalno da to propustim kroz prizmu razgovora sa Bogom. Ne znam da li se nešto 'realno' promeni, ali moj stav se svakako promeni. Vrlo često sve zaista bude dobro, najbolje moguće, ali prethodno mi sam ishod kroz molitvu postane daleko manje bitan.

Ukratko, osećam da ništa nije nedostojno razgovora sa Bogom, nekad i rvanja sa Bogom, i da je to bolji pristup nego isključivanje Boga iz svakodnevnog, 'banalnog' života, koji je najviše ono što jesmo.