Разговори о болестима зависности са сарадником Центра "Земља живих"

[Милан Ракић]

У Христу браћо и сестре, драги форумаши!

Позиву да се укључи у рад  "ЖРУ саветовалишта" одазвао се и центар "Земља живих", који већ дуги низ година ради, под благословом владике бачког Иринеја, на здравственом збрињавању оболелих и лечењу болести зависности...

Но, о томе ће Вам у следећем посту рећи више представник Центра за психосоцијалну рехабилитацију и ресоцијализацију од болести зависности "ЗЕМЉА ЖИВИХ", иначе лекар и бивши зависник који је пре неколико година са успехом завршио њихов програм.

 

[Земља Живих]

Поштована браћо и сестре,

Живимо у времену које нам сугерише хедонизам као идеологију а задовољство као врховни циљ и награду за труд. Да би се уклопили у такво друштво, многи од нас усвајају зависнички модел понашања као животни стил. Проблем зависности је комплексан и не односи се само на конзумирање опојних дрога, дувана и алкохола већ на апетитивни однос према храни, сексу, играма на срећу, телевизији, интернету и свему ономе што нам доноси задовољство као императив живљења. Оно што је заједничко и есенцијално за све врсте зависности је деградација личности зависника и неспособност обављања социјалних обавеза и духовне праксе.

Са епидемиолошког аспекта, болести зависности се третирају као масовне заразне болести и представљају огроман здравствени и друштвени проблем којим је погођено више од половине светске популације.

Ја сам др Mилан, лекар са дугим специјалистичким стажом али уједно и бивши дугогодишњи зависник од психоактивних супстанци и штићеник Центра за психо-социјалну рехабилитацију и ресоцијализацију „Земља Живих“ чији сам терапијски програм успешно завршио пре пет година.

Отварам овај форум јер сматрам да моје искуство лекара и бившег зависника може бити корисно у расветљавању многих недоумица и у нади да својим одговорима могу помоћи онима који су на путу ка излечењу.

Са мном можете разговарати о:

•     Фармако-медицинском аспекту стварања и лечења зависности
•     Породично-социјалном аспекту зависности (однос дете-родитељ, зависник-старатељ, зависник-окружење)
•     Терапијској заједници „Земља Живих“ и њеном програму
•     Заразним и другим болестима и ризицима по здравље који прате зависност
•     Свему ономе што вас мучи а мислите да бих вам могао помоћи

[Guest]

Добро дошли!

Изузетно ценим вашу делатност и то што радите, мислим, велико је пред Господом. 

Такође, пратим и ваше медијске активности, радио вам је одличан (слуша се на Поукама), а уједно пратим и ваш канал на јутјубу, баш сам синоћ гледао филм "Чудо".

 

Питање за вас:

Колики је пототак оних који од вас оду излечени - тј. да више нису конзументи опијата?

[Земља Живих]

Поштовани R2D2,

Не могу вам рећи сасвим прецизно али отприлике 80% штићеника који са успехом заврше програм заједнице, наставља да живи социјално прихватљивим животом без конзумирања опијата. Процес њихове ресоцијализације се прати током година и већина њих остаје у контакту са заједницом и духовницима који се старају о њој.

[Дејан]

DR. Milane, dobrodošli !

Kako reče Jung, samo ranjeni terapeut može biti dobar terapeut.

Poznajem pojedine momke koji su prošli proces rehabilitacije u Zemlji živih, danas su već porodićni ljudi koji imaju decu.

S obzirom na to da u SAD ima oko pola miliona, zvanično, heroinskih zavisnika a kod nas preko 130 000, u odnosu na broj stanovništva je jasno u kakvoj smo buli, da li je to pokazatelj lošeg "kvaliteta" porodice kod nas?

[NP24]

Гледао сам филмове о заједници, са исповестима штићеника и нешто видео... У околини где живим наравно има зависника (дао Бог бивших). Колико су ови момци и девојке из заједноце  у суштини добри,  то се и сада види када нису више овисници. То је невероватна разлика, када нпр знам како се неко понашао и сами то причају, а чујте их сада , тако смирени, ... то је невероватно. 

[Земља Живих]

Милане, драго ми је да наилазим ха добродошлицу са потпуним разумевањем.

Мислим да није у питању само кохерентност породице већ урушавање целог система вредности и друштва уопште. Немаштина и ратови су довели до масовне депресије и летаргије. Све више људи, нарочито младих, има потербу за аутомедикацијом и анестезијом јер осећа дубоку неоствареност. Све више људи се суочава са бесмислом конзуматорног стила живота и то је глобални проблем. Генерално сам мишљења да је институција породице код нас дефинисанија и квалитетнија него у Америци али је проблем у томе што се мало улаже у превентиву болести зависности и то сматрам суштинским разлогом.

[Земља Живих]

пре 20 минута, NP24 рече

Гледао сам филмове о заједници, са исповестима штићеника и нешто видео... У околини где живим наравно има зависника (дао Бог бивших). Колико су ови момци и девојке из заједноце  у суштини добри,  то се и сада види када нису више овисници. То је невероватна разлика, када нпр знам како се неко понашао и сами то причају, а чујте их сада , тако смирени, ... то је невероватно. 

Изгледа невероватно заиста али то је логична последица уређеног живота, рада и молитве. Има много радости у тим колективима.

[Broken]

Pozdravljam temu.

Zanima me da li ste uspeli vremenom, kroz kontakt sa ljudima koji su skliznuli u zavisnost, uočiti neke zajedničke unutrašnje razloge zbog kojih su ti ljudi počeli da koriste takve supstance ? Na kraju, imate i sopstveno iskustvo.

[Земља Живих]

Браниславе, једна од особина које дефинишу личност сваког човека јесте свакако и адиктивност односно склоност ка понављању искустава које му доносе задовољство. Свако од нас је у мањој или већој мери адиктиван. Неко је свестан довољно да зна да до награде може доћи само улагањем труда који је пропорционалан награди. Пример за то су људи који се пасионирано баве разним вештинама и хобијима и у томе налазе мир и испуњење. Нажалост, постоје и они који који су искусили инстант задовољство употребом психоактивних супстанци и развијају интензивну жељу да са тим искуством наставе, развијају зависност која пролази кроз различите фазе.

Дакле, оно што је најупадљивије као заједничка карактеристика личности зависника је висок степен адиктивности и склоност ка кретању линијом најмањег отпора (да за најмањи труд добију највећу могућу награду). Мотиви и разлози за улазак у наркоманију су индивидуални али у корену свега можемо да наслутимо поремећај емоционалног трансфера између будућег зависника и његовог окружења.

[Raskoljnikova]

Doktore, s obzirom na to da ste živeli u Zemlji Živih i na petogodišnju vremensku distancu, šta je ono što Vas danas održava u zdravlju i neovisnosti? Kako je zajednica lično Vas spasila?

[Земља Живих]

Zajednica je zdravo okruženje, može se reći i prirodni ljudski oblik postojanja. U jednoj zatvorenoj zajednici poput ove, ljudi su upućeni jedni na druge..ogledaju se u drugima. To je početak promene. Umeće suživota sa drugim ljudima u miru i prihvatanju.

Ja sam u zajednici otkrio disciplinu duha i duhovnu praksu, imao jak spiritualni doživljaj empatije i to me je promenilo. Shvatio sam da mogu samo nešto da želim ali da je Tvorac taj koji održava sve nas u stanju koje nam je dato. U zajednici sam doživeo intimnu, unutrašnju emociju i to je suviše lično da bih govorio o tome. Ali svako ima različito iskustvo, po svojoj meri i datosti. Ne želim da zvučim propovednički, zato pre govorim sa socio-psihološkog aspekta.

[Тања1]

пре 21 минута, Земља Живих рече

Shvatio sam da mogu samo nešto da želim ali da je Tvorac taj koji održava sve nas u stanju koje nam je dato.

Помаже Бог!
Молим Вас за појашњење. Погрешно сам разумела или је написано да овисници нису сами творци своје ситуације, односно свог стања, него им је дато. Хвала Вам. Свако добро.

 

[Земља Живих]

Бог вам помогао!

Трудим се да будем разумљив и прецизан и јако ми је жао ако у томе нисам успео уколико је ваше питање било инспирисано мојим предходним одговором.

Говорио сам о индивидуалном доживљају и искуству терапијске заједнице који је личан. Свако је доживљава по својој мери и датости, свако генерише аутентичан доживљај заједнице.

Творца сам поменуо ка Некога Ко нас одржава у животу, у било чему..као животворну енергију. Нисам то довео у везу са зависношћу.

[Guest]

Да ли, када примате нове штићенике, имате неку врсту селекције? Да ли примате "тешке случајеве", оне који су се безуспешно лечили у другим сличним институцијама?