"Зашто су лица на православним иконама тужна?"

[Justin Waters]

3 hours ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Део мрачњаштва севера приписујем протестантизму и њиховој мржњи према лепом, али не може бити само то.

Da ne mislis da ovo ipak ima uglavnom veze sa surovom klimom? Kako da ne mrace kad ih cijelu godinu siba hladan vjetar i duge i mracne zime i kratka i svjetlom slaba ljeta?

Protestanti u tropskim predjelima ipak nisu mracni i u potpunosti su izjednaceni sa neprotestntima po kulturi.

A to je tacno da su ikone i drugi simboli vjere odraz geografskog predjela u kome su nastali.

[aliluja]

Dejstvo izraza ikone kod mene zavisi od mog duhovnog stanja... Nekada istu ikonu doživim strogo (verujem zbog ostrašćenosti )... jer je u tom trenutku potrebno da razmislim o nekim svojim postupcima.. i da radim na sebi.... Dok neki put ta ista ikona na mene deluje veoma utešno i ohrabrujuće .. Kada sam bolje razmislila zašto je to tako... shvatila sam da to ima veze sa tim da sam prihvatila nešto što mi je dato (iako mi nije bilo po volji).. da sam uvidela svoju nemoć .. i da sam predala Gospodu ono što me opterećuje...

Kada vidim tugu u ikoni... to mi ukazuje na moje ropstvo... određenoj vrsti strasti... 

Vidim li radost.. to mi ukazuje na moju slobodu... 

["Tamo daleko"]

 

2 minutes ago, verum est in beer рече

Чисто да се вратим на почетак и постављеног питања.

Искрено, нисам читао све, тако да је можда било говора о овоме.

Ако је био снимак, да ли је видела фреске или иконе?

Ту исто има разлике. Фреске су неми приказ догађаја из СП, поготово су биле значајне међу неписменим народом.

Које иконе? Не може св. Георгије да буде срећан док убива "аждају". Мајка (било која, па поготово Богородица) се не кикоће, већ је брижна према деци.

"Слике" су ту споредна ствар, јер ако некога погоди "луда љубав Божија", "слике" ће добити свој пуни сјај.

Разумем да се једна протестанкиња ухватила за иконе, поготово што код њих тога нема и у тотално другом смислу је то код њих представљено као нешто негативно.

 

Slazem se sa Vama! Mislim da bi bilo of koristi procitati od vl. Maksima deo njegovog teksta, Ikona I Carstvo Bozije, u kome se lepo vidi razlika izmedju umetnicke slike I ikonografije, a vezano je za nasa ljudska ocekivanja, tj. u ovom slucaju estetske primedbe osobe, protestantkinje. Bas mi je drago da joj je Juan poslao snimak sa Liturgije.

"Икона, отуда, није само предмет који целивамо и поштујемо, већ вечно сабрање које постоји у моментима, покретима и радњама током Божанске Литургије. Изван Цркве, не постоји Царство Божије; унутар Цркве, све је иконично.

Овде разумемо следећу карактеристику Иконе: она упућује на другог, не на себе, изводећи нас, на тај начин, из солипсизма. Она нас охрабрује да изађемо у сусрет другом. Икона је личностно-оријентисана! Када се поклањамо Икони Христа или неког Светитеља, ми пројављујемо нашу победу над индивидуализмом и показујемо да нисмо самодовољни. Када Икона успостави овај однос између личности (Бога и човека) и сабере Цркву, тада Црква постаје стварна слика Царства Божјег, узводећи нас у Божанску Евхаристију, коју св. Максим Исповедник описује као слику или Икону Царства (σημαίνουσα καὶ προτυποῦσα δι᾿ ἑαυτῆς τὴν ἀλήθειαν, ἧς εἰκὼν ὑπάρχει καὶ τύπος, Св. Максим, Мистагогија, PG 91, 688). У првом периоду древне Цркве, Икона је била блиско повезана са тајном Евхаристије. Евхаристија је слављење које од земаљске Цркве чини оно што она јесте, то јест Икона Царства.

Слика „фиксира“ реалност, што је противно Икони која не фиксира већ ослобађа од природних закона.

Иконе које осликавају светитеље нису фотографије њихових историјских лица, већ слике њихових будућих портрета.

Стога, када се поклањамо Икони, овај однос надилази Икону и досеже првобитни извор слике, која је Личност.

У нашим црквама, Царство Божје се осликава и приказује кроз иконе, појање, складну архитектуру, кроз све начине естетских тежњи које су део нашег литургијског израза. Како је Православље преживело под отоманском владавином без веронауке и школа? Само кроз овај иконијски приступ оваплоћеној Истини. Побожни народ говори са Богом кроз иконе (иконографско осликавање) и химне, а не кроз људске речи или рационалне формулације; Бог је заузврат откривао Себе Његовом народу кроз Иконе и химне."

Ovo su samo izvadjeni odabrani delovi iz teksta pisanog povodom proslavljanja Nedelje Pravoslavlja.

 

[Кратос]

1 hour ago, "Tamo daleko" рече

Иконе које осликавају светитеље нису фотографије њихових историјских лица, већ слике њихових будућих портрета.

Ne bih se sa ovim složio.

Mnogi Sveti su prikazani kao starci.Zar će oni biti vaskrsavani kao takvi u ostarelim telima?

Meni je pre ikona istorijska slika stanja ili nivoa Hristolikosti koji je Sveti dostigao za života.Ikonu budućeg stanja je nemoguće napraviti,to je ipak nešto što uho ne ču i oko ne vide.

 

[Juanito]

3 hours ago, Justin Waters рече

Da ne mislis da ovo ipak ima uglavnom veze sa surovom klimom? Kako da ne mrace kad ih cijelu godinu siba hladan vjetar i duge i mracne zime i kratka i svjetlom slaba ljeta?

Protestanti u tropskim predjelima ipak nisu mracni i u potpunosti su izjednaceni sa neprotestntima po kulturi.

То је наравно најлогичније објашњење које прво падне на памет, али Ирци кваре теорију...

[Juanito]

2 hours ago, verum est in beer рече

Разумем да се једна протестанкиња ухватила за иконе, поготово што код њих тога нема и у тотално другом смислу је то код њих представљено као нешто негативно.

С тим што је она одрасла у земљи у којој су католици апсолутна већина и где су иконе и кипови свуда. А и није од тих протестаната, нити је интересује теологија. Нема ништа против икона. Слободно може да се претпостави да је то питала из личног угла, а не из протестантског. И није се уопште "ухватила" за било шта, само смо причали. 

[Grizzly Adams]

На крају смо закључили да квалитетног православног вероучитеља ништа не може да замени.

[Ronald]

2 minutes ago, Grizzly Adams рече

На крају смо закључили да квалитетног православног вероучитеља ништа не може да замени.

Grizz još samo Toma Nikolić nedostaje na zidu kao ktitor i to naravno ne bi bila ikona, mada bi vjerovatno bila najtužnija faca

[Juanito]

22 minutes ago, Grizzly Adams рече

На крају смо закључили да квалитетног православног вероучитеља ништа не може да замени.

Је л се ти то нудиш да држиш часове Гватемалкама? 

[Лазар Нешић]

Светитељи се не смеју, али зато ови други (из једног мануксрипта, 15 век)

извор: https://pbs.twimg.com/media/CwGBwStWEAAFojo.jpg

[Grizzly Adams]

20 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Је л се ти то нудиш да држиш часове Гватемалкама? 

Па мора да мисионаримо... има овде момака доста, не мора да зовемо резерву...

[Тања1]

Лица на православним иконама нису тужна. Већ у свом земаљском животу, ови светитељи и светитељке испуњени су Духом Светим.  Иконе приказују црте лица њиховог земаљског живота.  Ликови се иначе приказују  на различитим местима у различито време (представа за живота), углавном блага и мила лица. 

Реч „икона“ сусрећемо већ у првој глави Светог Писма:
Потом рече Бог: да начинимо човека по лику нашему (κατ ́ εἰκόναἡ μετέραν, 1 Мојс 1, 6) и даље у следећем стиху:
И створи Бог човека по лику (образу) Својему, по лику Божијем створи га
 (κατ ́ εἰκόνα Θεοῦ, 1 Мојс 1, 27). У нешто другачијем облику ова идеја изражена је у деветој гла-ви Књиге Постања:
јер је Бог по лику (образу) Својему створио човека  (ἐν εἰκόνι  Θεοῦ, 1 Мојс 9, 6). Веза
између „лика“ („образа“) и „иконе“, па чак и њихово јединство, постаће уочљивији и у нашем језику, уколи-ко у наведеним стиховима Светог Писма једну реч за-менимо другом:
И створи Бог човека по икони Својој .

[3006]

Сложили смо се, већином чини ми се, да лица на православним иконама нису тужна, односно да циљ аутора није био да буду тужна, већ их тужним виде одређени људи. Можда је пресудна разлика у веровању, можда поднебље и услови и обичаји живота, култура неког краја. Е сад, да ли би то значило да икону може свако прилагођавати себи, односно обликовати је онако како њему одговара, да би му више помогла у молитви? Не знам, не бих се сложио. Ако је гледамо као уметничко дело, онда ок. Ствар укуса. Јер, поред уважавања свих разлика, не бих могао овакав рад да прихватим као икону и поред неоспорне уметничке вредности:

као што се не слажем са ни са нашим иконописцима који икону осликају једним стилом а онда накалеме главу са портрета.

Мислим да је и то погрешно, из више разлога, да одлази од иконе и њеног смисла.

 

Такође, што каже БиП, да ли је дама гледала иконе или фреске? Руси знају да својим делима дају одређену црту патње, а верујем да би она рекла за Свету Тројицу Рубљова да су ликови изузетно тужни. Можда да јој понудиш да види неке примере икона из Грчке, Србије, са Свете Горе, можда јој не би изгледале тужно...

Опет кажем, без увреде, колико год били отвореног ума протестантима је теже да виде икону на начин на који је виде православни (на страну што и православни доста шарене ставове имају, но то је друга тема). Лично сматрам да весело лице и широк осмех нису начин на који треба представљати ликове светитеља на иконама.

Нисам теолог, само моје мишљење.

[Лазар Нешић]

49 minutes ago, Pontifex Emeritus рече

Лазаре, Немања није спаљивао богумиле на ломачи. лоше си протумачио текст извора. што је најгоре, ниси једини, јер се то свуда провлачи, иако је потпуно неосновано.

Могуће да грешим. Како ти видиш ту ствар са њим, о чему се заправо радило?

(... иначе, чак и да је тачно да јесте - а можда није - мени не смета да у њему видим покајаног светитеља. Напротив, он ми је један од омиљених српских светаца; чак и певам у хору који носи његово име ...)

[Биљана]

2 hours ago, 3006 рече

као што се не слажем са ни са нашим иконописцима који икону осликају једним стилом а онда накалеме главу са портрета.

Мислим да је и то погрешно, из више разлога, да одлази од иконе и њеног смисла.

Немам коментар 

Само ћу цитирати Обија: 

"Naravno, i sam kvalitet ikonopisa je vazan, i teolosko predznanje ikonopisca, da bismo uopste mogli da pricamo o ikonama i sta one predstavljaju."