"Зашто су лица на православним иконама тужна?"

[Лазар Нешић]

Ова икона ми се, на пример, јако свиђа:

извор: http://holyicon.org/images/01/panagia/069.jpg

[Лазар Нешић]

Или ова:

извор: http://holyicon.org/images/01/panagia/045.jpg

[Grizzly Adams]

2 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Добро, али како да знам да ово није накнадно тумачење и рационализација?

Шта ако је онај ко је ”увео” такав начин осликавања који је после постао стандард (канон?) заиста мислио да православни треба да буду тужни јер ”Христос се није никад смејао” или тако нешто?

За мене је доказ то што је конзистентно са свим осталим у Православљу. Таква је служба, таква је молитва, такав је пост итд. Па су и иконе такве.

Мислим да ту није главни проблем "израз лица". Може лик на икони да буде и насмејан, али сама икона одаваће исти утисак посматрачу.

[Paradoksologija]

Dobro je uvek razmisliti da li je nešto samo stvar kulture i navike, naravno. Evo baš milo nasmešene Bogorodice iz Vitlejema:

I što ne prikazati ovakve izraze? Jesu li oni 'trenutna emocija' ili odraz nečeg stvarnijeg?

[Аурор]

1 minute ago, Paradoksologija рече

Dobro je uvek razmisliti da li je nešto samo stvar kulture i navike KONSTRUKT, naravno.

Fixed that for you...

 

 

[Лазар Нешић]

Или иконе моје другарице Катарине Фајгељ Потерјахин:

 

 

[Juanito]

Ај да набацам још неке неповезане мисли овде. Кад смо код Гватемале, ово је текстил који се користи за израду традиционалних одевних предмета.

Ова моја другарица има торбе, ципеле и слично од тих материјала. Мен' се свиђа. С друге стране, овде у Холандији је све браонкасто или сиво осим цвећа. Евентуално нека бела фасада. Добро, има ту и тамо по које дело савремене архитектуре које штрчи. Питао сам се зашто је то тако. Северна Европа је један екстрем - тамне боје свуда. Други екстрем су тропски предели - централна и јужна Америка, јужна и југо-источна Азија и Африка са својим јарким бојама. Негде између је југ Европе и блиски исток. Део мрачњаштва севера приписујем протестантизму и њиховој мржњи према лепом, али не може бити само то. И онда се сетим птица које много волим и стално их посматрам. У Холандији углавном видим врапце, голубове, свраке, вране и гавране (то су ваљда све вране?), патке и галебове. Све сиво и црно осим галебова који су бели. Занимљив изузетак, има један парк у Амстердаму у коме се настанила популација зелених папагаја.  A ево једне карактеристичне птице из Гватемале:

Има и много шаренијих широм тропа.

Можда, само можда, изглед икона има неке везе с поднебљем у ком су првобитно настале и окружењем из кога су уметници добијали инспирацију? Шта би било да се Христос родио на врху Анда и да су први апостоли, свети оци и црквени уметници били индијанци? Да ли би се онда говорило о умирујућим иконама које осликавају мир онога света или о јарко обојеним које осликавају радост онога света?

[-Владимир-]

Зато што свет није шарена башта, већ "у злу лежи" . То је знао и Христос, то су знали и светитељи. И зато кад се молимо, са икона нас гледају лица са бригом и саосећањем за патњу свих људи. Христос није лагао када је рекао "У свету ћете имати невоље", али ни када је рекао "Не бојте се јер ја победих свет". 

[Grizzly Adams]

26 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Можда, само можда, изглед икона има неке везе с поднебљем у ком су првобитно настале и окружењем из кога су уметници добијали инспирацију? Шта би било да се Христос родио на врху Анда и да су први апостоли, свети оци и црквени уметници били индијанци? Да ли би се онда говорило о умирујућим иконама које осликавају мир онога света или о јарко обојеним које осликавају радост онога света?

Па ту сад долазимо до оног "неухватљивог" у уметности уопште...

Наравно да би "стил" био другачији, али "порука" би била иста. Опет би неко неправославан погледао ту другачију, шарену икону и рекао - "а зашто је тужна?"

Јер, бар моје мишљење, тај осећај не изазива "стил", већ управо порука коју икона преноси.

[Биљана]

Има једна лијепа књига од Успенског "Смисао иконе" гдје је све фино речено и објашњено  

[obi-wan]

2 hours ago, Paradoksologija рече

I što ne prikazati ovakve izraze?

Zato sto je ikona jedna kompletna vizuelna teologija, ona treba da u sebi obuhvati i sazme mnogo vise od bilo kog pojedinacnog raspolozenja.

[obi-wan]

3 hours ago, Grizzly Adams рече

Лепа тема...

Ево како ја размишљавам о томе. Лица на иконама нису тужна, она су блага и бестрасна. И та бестрасност у нама изазива тугу јер нас суочава са нашом сопственом пролазношћу. Јер нама ти, ајде да их назовем, "страсни покрети душе" служе у суштини да заборавимо на пролазност, да се "заиграмо" као деца па не мислимо о животу, смрти, злу итд. А икона је супротност тога - она је као огледало у којем видиш своју пролазност, без икакве маске и шминке. Што некоме, посебно ко није навикао, може да изгледа "тужно". У ствари оне показују радост, али једну другачију, мирну, бестрасну радост. Радост којој није циљ да те "привремено омами", која није "локална анестезија" попут других наших овоземаљских радости. Оне су "прозор у вечност", суочавају те са истином о овом свету и нашем животу. Зато покрећу буру осећања.

Ми православни који смо окружени иконама навикли смо на то па више не примећујемо, а за некога новог тај утисак може да буде веома упечатљив. И лако га је протумачити као "тугу".

Odlicno!

[Paradoksologija]

Управо сада, obi-wan рече

Zato sto je ikona jedna kompletna vizuelna teologija, ona treba da u sebi obuhvati i sazme mnogo vise od bilo kog pojedinacnog raspolozenja.

Zašto ne citiraš rečenicu posle ove u kojoj pitam 

Цитат

Jesu li oni 'trenutna emocija' ili odraz nečeg stvarnijeg?

Da li si sasvim siguran da su izrazi koje sam pokazala samo 'pojedinačna raspoloženja'? Isto kao ljutnja, neraspoloženje, razdraganost?

[obi-wan]

13 minutes ago, Paradoksologija рече

Da li si sasvim siguran da su izrazi koje sam pokazala samo 'pojedinačna raspoloženja'? Isto kao ljutnja, neraspoloženje, razdraganost?

Da li se na tim licima vidi npr. poziv na svima nam nasusno pokajanje? Ili recimo briga i zal za svetom "koji u zlu lezi"?

Meni je prilicno ocigledno da je na tim licima radost, sto znaci jedno konkretno (jedinacno) raspolozenje. Medjutim, ikona nije fotografija trenutnog izraza lica ili raspolozenja, cak joj uopste nije cilj da prosto uhvati i samu radost, ona - opet ponavljam - sazima mnogo vise od toga u sebi, i mnogo vise i od samih raspolozenja. Ikona je sazetak Jevandjelja, mikrokosmos za sebe.

[Лазар Нешић]

2 hours ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Можда, само можда, изглед икона има неке везе с поднебљем у ком су првобитно настале и окружењем из кога су уметници добијали инспирацију? Шта би било да се Христос родио на врху Анда и да су први апостоли, свети оци и црквени уметници били индијанци? Да ли би се онда говорило о умирујућим иконама које осликавају мир онога света или о јарко обојеним које осликавају радост онога света?

Ова Virgen de Guadalupe, нпр, није икона у класичном православном смислу и према православним критеријумима иконописа, али је јако љупка, изражава мир и радост боје заједно: