"Зашто су лица на православним иконама тужна?"

[Лазар Нешић]

28 minutes ago, Господин Дареалис рече

Ovo su usput, na pauzi izmedju egzekucija i progona velikog broja ljudi...

Рекох горе, Болотов, његова књига "Васељенски сабори" или неко друго штиво о историји Православне Цркве, има много горих ствари. Протестанти су шибали пар стотина година, византинци (и други православци) више од хиљаду година. Бројке су на страни православних много убедљивије, има све код Болотова и црквених историчара.

[3006]

17 hours ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

 Зашто су иконе, и оне које је видела у Русији и оне које је видела на снимку литургије из Гватемале, све са тужним лицима? Разуме, каже, да су нека лица тужна (вероватно је мислила на мученике). Али зашто је тужна "Марија" са бебом у наручју?

 

Чини ми се зато што она те иконе види само као уметничка дела, односно гледа површину без разумевања суштине.

Рецимо овако:

Без жеље да се разуме изгледала би као да је тужна, некоме поспана, некоме пијана итд. Али када се погледа у очи са искреном молитвом...

Бојим се да је протестанту тешко да то разуме, јер му утисак о делу више зависи од, рецимо, тренутног расположења, околности итд. Да се нико не увреди.

Не знам да ли сам умео да објасним оно што мислим...

[Аурор]

55 minutes ago, Лазар Нешић рече

Бројке су на страни православних много убедљивије, има све код Болотова и црквених историчара.

Не можеш да поредиш владара Византије и неку значајну фигуру овог типа...

Аналогија би била да си нашао да је Свети Сава неког спалио на ломачи. 

Калвин је њима "Свети отац" и "пророк", нађи нпр. православан идентичан случај.

[Ronald]

1 hour ago, Лазар Нешић рече

Рекох горе, Болотов, његова књига "Васељенски сабори" или неко друго штиво о историји Православне Цркве, има много горих ствари. Протестанти су шибали пар стотина година, византинци (и други православци) више од хиљаду година. Бројке су на страни православних много убедљивије, има све код Болотова и црквених историчара.

Da li je to va knjiga?

 http://mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=978-86-84933-65-4

[Кратос]

37 minutes ago, Господин Дареалис рече

Не можеш да поредиш владара Византије и неку значајну фигуру овог типа...

Аналогија би била да си нашао да је Свети Сава неког спалио на ломачи. 

Калвин је њима "Свети отац" и "пророк", нађи нпр. православан идентичан случај.

Patrijarh Aleksandrijski je predvodio rulju koja je spalila biblioteku i koja je kasnije iskasapila Hipatiju.

Напад на Хипатију се десио 415. године на улицама Александрије. Разбеснела руља присталица александријског патријарха Кирила, предвођена Петром Читачем, скинула ју је са кола у пролазу, свукла је до гола, одвукла до оближње цркве и дивљачки искасапила. Инспиратор овог мучног злочина, патријарх Кирил, већ је био познат по антисемитизму кроз организовања погрома александријских Јевреја, а у спору са патријархом Несторијем на сабору у Ефесу 431. године успео је да издејствује за свог противника општу анатему и проглашавање за јеретика, не постајући тиме само симбол ортодоксије, већ и православни светац

https://sr.wikipedia.org/sr/Хипатија

[Лазар Нешић]

49 minutes ago, Господин Дареалис рече

Не можеш да поредиш владара Византије и неку значајну фигуру овог типа...

Аналогија би била да си нашао да је Свети Сава неког спалио на ломачи. 

Калвин је њима "Свети отац" и "пророк", нађи нпр. православан идентичан случај.

У праву си, делимично. Горе сам навео најпознатије православне случајеве: Кирило Александријски (крив за Ипатију), света Теодора (директно наредила масакр на хиподрому у Цариграду 532) и Свети Симеон Мироточиви (спаљивао богумиле). Двоје ових јесу били владари, али су и свети, као и први наведени. Шта тек рећи да разноразне православне "оце" на Саборима који су својим неистомишљеницима одсецали руке, језике или их линчовали заједно са масама. Све се то дешавало у нашем слатком Православљу.

Ипак, то је само шачица од гомиле примера дела светитеља међу православнима. На жалост, нема Болотова на Википедији, нити других црквених историчара, па немам линка све да наведем. Али, пише све у књигама. Ко не верује, нека прочита.

Наравно, уопште не сматрам да су протестанти супер у односу на нас или слично. Нисам никакав њихов апологета.

Пошао сам од Јуанове тврдње (коју је он сам касније повукао) да је протестантизам најгора и најнеквалитетнија храна, базирајући тврдњу на њиховој традицији и теологији. Ја сам питао према којим критеријумима, изворима, чињеницама? На крају се види да међу њима и нама (иста ужанска историја убистава, прогона, крви и мржње; као и слична теологија - негде врхнунска, негде лупетања) нема много велике разлике у тим стварима.

На крају, да не идемо више изван теме, и ја бих увек некоме са стране саветовао православље, кад већ хоће да буде хришћанин, у то нема сумње. Али, то никада не бих радио на рачун стереотипа према другим конфесијама. Јер, кад се загребе површина, историјски смо као хришћани сви у истом чабру проблематичне прошлости. Православље рулз!

22 minutes ago, Ronald рече

Da li je to va knjiga?

 Да, то је то!

[Аурор]

31 minutes ago, Kratos рече

Инспиратор овог мучног злочина, патријарх Кирил, већ је био познат по антисемитизму кроз организовања погрома александријских Јевреја, а у спору са патријархом Несторијем на сабору у Ефесу 431. године успео је да издејствује за свог противника општу анатему и проглашавање за јеретика, не постајући тиме само симбол ортодоксије, већ и православни светац

Ау брате... Ово је скоро папин левел. 

[Juanito]

7 minutes ago, Лазар Нешић рече

На крају, да не идемо више изван теме, и ја бих увек некоме са стране саветовао православље, кад већ хоће да буде хришћанин, у то нема сумње.

Зашто? Ја једино по ”осећају”. Укусније је од осталог. 

[Paradoksologija]

Snebivam se da odgovorim jer mi sve što želim da napišem zvuči nadobudno.

Kad sam bila baš mlada i nisam baš bila u Crkvi i meni su likovi na ikonama često delovali ili tužno ili smrknuto.

Da li pod uticajem konkretne supkulture, uključujući molitvenu praksu, ove ovde vrste pravoslavlja, ili pod uticajem 'ozbiljnijih' životnih iskustava u međuvremenu, sada više ne osećam tako. Vidim mir usred patnji ovog sveta koji se nudi svetu, ali ne ravnodušno, već saoseća sa njim. 

Verovatno je stvar navike, ali sad bi me smorilo da u nekoj stvarnoj frci priđem ikoni a da mi se sa nje neko kezi - recimo ovako: 

 

[Grizzly Adams]

18 hours ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Јесу ли лица на иконама стварно увек тужна?

Лепа тема...

Ево како ја размишљавам о томе. Лица на иконама нису тужна, она су блага и бестрасна. И та бестрасност у нама изазива тугу јер нас суочава са нашом сопственом пролазношћу. Јер нама ти, ајде да их назовем, "страсни покрети душе" служе у суштини да заборавимо на пролазност, да се "заиграмо" као деца па не мислимо о животу, смрти, злу итд. А икона је супротност тога - она је као огледало у којем видиш своју пролазност, без икакве маске и шминке. Што некоме, посебно ко није навикао, може да изгледа "тужно". У ствари оне показују радост, али једну другачију, мирну, бестрасну радост. Радост којој није циљ да те "привремено омами", која није "локална анестезија" попут других наших овоземаљских радости. Оне су "прозор у вечност", суочавају те са истином о овом свету и нашем животу. Зато покрећу буру осећања.

Ми православни који смо окружени иконама навикли смо на то па више не примећујемо, а за некога новог тај утисак може да буде веома упечатљив. И лако га је протумачити као "тугу".

[Juanito]

3 minutes ago, Paradoksologija рече

Verovatno je stvar navike, ali sad bi me smorilo da u nekoj stvarnoj frci priđem ikoni a da mi se sa nje neko kezi - recimo ovako: 

А зашто не овако?

 

[Лазар Нешић]

12 minutes ago, ☺︎ Juan ☺︎ рече

Зашто? Ја једино по ”осећају”. Укусније је од осталог. 

Оно што си ти горе написао: "Кад поп нешто лупа, одговор народа је, отприлике, "ти ћеш да ми кажеш". Код протестаната сви постају исти и сви постају роботи." Мислим да је код нас највећа слобода да се живи и верује на много различитих начина унутар једне групе. Зато ни у једној хришћанској цркви на свету нема толико организационог хаоса као међу православнима, али то може бити опуштајуће за неког ко тек прилази вери и ко трага.

П.С.

Нисам мислио да је опуштајући "хаос" (како испаде на крају из реченице), већ слобода

 

[Grizzly Adams]

1 minute ago, Лазар Нешић рече

Зато ни у једној хришћанској цркви на свету нема толико организационог хаоса као међу православнима, али то може бити опуштајуће за неког ко тек прилази вери и ко трага.

Кол`ко је за њега опуштајуће, толико је за староседеоце мука жива...

[Лазар Нешић]

1 minute ago, Grizzly Adams рече

Кол`ко је за њега опуштајуће, толико је за староседеоце мука жива...

Хаха, па да! Ево, исправио сам горе шта сам тачно мислио!

[Juanito]

11 minutes ago, Grizzly Adams рече

Ево како ја размишљавам о томе. Лица на иконама нису тужна, она су блага и бестрасна. И та бестрасност у нама изазива тугу јер нас суочава са нашом сопственом пролазношћу. Јер нама ти, ајде да их назовем, "страсни покрети душе" служе у суштини да заборавимо на пролазност, да се "заиграмо" као деца па не мислимо о животу, смрти, злу итд. А икона је супротност тога - она је као огледало у којем видиш своју пролазност, без икакве маске и шминке. Што некоме, посебно ко није навикао, може да изгледа "тужно". У ствари оне показују радост, али једну другачију, мирну, бестрасну радост. Радост којој није циљ да те "привремено омами", која није "локална анестезија" попут других наших овоземаљских радости. Оне су "прозор у вечност", суочавају те са истином о овом свету и нашем животу. Зато покрећу буру осећања.

Добро, али како да знам да ово није накнадно тумачење и рационализација?

Шта ако је онај ко је ”увео” такав начин осликавања који је после постао стандард (канон?) заиста мислио да православни треба да буду тужни јер ”Христос се није никад смејао” или тако нешто?

Сетих се ”интерпретација” на часовима књижевности и како сам увек мислио: ”А откуд ви па знате шта је било у пишчевој глави кад можда ни он сам није знао у том тренутку?!” У суштини, ту они што интерпретирају увек учитају доста свог погледа на свет. И нема ту ничег лошег, уметност је отворена за интерпретирање, другачије не би ни имало смисла јер би то онда била некаква логика или наука, а не уметност. Тако је некако и овде. Али онда не могу да прихватим здраво за готово да само ви видите право стање ствари, а други не виде. И сам си рекао да смо се ”ми православни навикли”. Кад погледамо културе разних народа, то су у ствари све навике или првобитно практичне ствари којима су накднадно додељене интерпретације и рационализације.

Ето, ја на пример не мислим да је осмех и исказивање радости привремена анестезија.