Реља Рашовић: Катарза или преображење?

[Zoran Đurović]

Реља Рашовић: Катарза или преображење?

 

Бејах гладан и не дадосте ми да једем, ожеднех и не напојисте ме (Мт. 25:42). Колико је само данас деце лишено здраве родитељске љубави која је подједнако важна детету за нормалан раст и унутрашњи развој колико и сам хлеб...

Налазимо се у времену у коме има све више лекова а све већи број болесних људи. Никада до сада психологија као грана науке толико дубоко није напредовала, на жалост далеко боље у дијагностици и разумевању понашања него у методама лечења...

Лако је сагледати све ужасе постмодерног света, од призора са садомазохистичких парада, где једно "људско биће" на ланцу као пса води друго, трансексуалног "мушкарца" који доји своје дете које је сам родио пре појачане транзиције ка промени пола и небројених инекција тестостерона од којих му је израсла и сада брада (питам се која је то јуначина обавила посао), па до лезбејског пара који свом дечкићу даје хормоналне блокаторе јер је мали сам "пожелео" по дуплој индентификацији са родитељима истог пола да постане девојчица, татино мушко...

Хипер сексуализација друштва, човек за употребу и на дугме... Зауздавање онога што је испод човека и његовог достојанства је замењено зверском разузданошћу и постало је мера слободе новог доба.

Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби.

Психологија је до сада открила да је једина мера човековог здравља његова доброта и капацитет за љубав и то је оно што спречава и отклања патолошко у нашем бићу.

Заиста је битно како су нас људи третирали у периодима узрастања, тражења узора и формирања крхког и у себе центрираног дечијег ега који је неспособан да детерминише своју вредност кроз себе самога. И дан данас смо срећни и радосни када нас неко похвали а нечија увреда може данима па чак и годинама да остави болан ожиљак на срцу.

Захвалност као аристократа свих врлина одлика је само оних који су били вољени. Одбачен човек је тај који презире и који нема на чему да буде захвалан, он је тај који уништава и свети се, питање је само коме? Себи или другима? И на које све то гнусне начине и који су то одбрамбени механизми у човеку који га подстичу на садизам и мазохизам, ради ли то срећан човек и како се опходи онај који воли себе, према себи и према другима?

 

Преображени Хр, икона Зоран Ђуровић

Од Јунгове психоаналитике која у неком степену дели методологију руског окултисте Гурђијева у погледу механичности људског бића где је сваки човек сведен на нужност његових одбрамбених механизама и као такав остаје као машина докле год свега тога не постане свестан, прави се један глобални отклон и све више се на срећу иде ка хуманистичкој призми и приступу људској психи са једне стране, а са друге под притиском различитих политичких лобија, глобално све више патологија почињу да се релативизују у здравственим установама како сама друштва колективно обољевају а не само појединци. Поставља се питање ако се човек определи психоаналитичком методом да постаје свестан свих тих негативниг талога људске свести шта ће заправо постићи? Хоће ли се те нагонске, насилне и дуго потиснуте енергије једноставно испразнити и изгубити на снази, да ли ће се интегрисати и постати патолошки део нечије личности или ће једноставно остати истих предиспозиција само што ће појединац бити тај који их неће реализовати и испољавати, схватајући њихова дејства која се више не могу манифестовати непримећено. Одговор на то питање нема ни један психолог јер је ствар крајње индивидуална и врло ризична и зато се у методологији лечења модерног човека прибегава више фармакотерапији и новим генерацијама зомбираних људи. Иако сама психотерапија у разним својим формама остаје као неискоришћен потенцијал, на жалост снагу коју са собом носи није довољна.

Плејаде светитеља у прошлости нам на нешто указују. Од самог Апостола који је Хришћанима секао главе, окултисте Св. Кипријана који је пре свог крштења имао велику злобу, блуднице која би оргијала са целом посадом по имену касније Св. Марије Египћанке, па до модерних молитвеника као што је био Јеромонах Серафим Роуз који се код нас слави за светитеља, а сам је био хомосексуалац, склон различитим употребама дрога, окултизму, нихилизму као филозофији живота, тај преображен и реанимиарани у Христу страдалник који је говорио да не жели да прича о својим гресима да не би упрљао ваздух у просторији. Гледајући све те душевно болесне људе који су се пре свега преобразили па самим тим исцелили Христом, на начин на који би модерној медицини био немогућ (и да су имали такав модеран третман уместо светитеља, који су утешили и сами исцелили многе, имали би смо скуп зомбија на различитим фармаколошким дрогама и конгитивним инхибиторима).

Увек се сетим Старца Тадеја и његове молитве :"Господе Исусе Христе, Сине и Слове Божиј, Богородици ради, помилуј мја". Наш добри старац учен од руског Оптинског Исихасте! О теми којој сам сасвим недорастао писати, више бих волео да говорим кратко као о путоказу, тај дар пустиње и пустињских отаца, оно што је стуб наше православне вере, Исусова Молитва Срца.

Као што у психологији постоји психопатолошко, тако у православљу постоји грех. Интегрисана Личност је она која нема патолошког, јер сви знамо да човек од интегритета не може бити неко ко је аморалан. Самим тим онај који је ослобођен патолошког или (греха) је уједно и задобио себе у пуноћи и то је хришћански теозис или обожење.

Православна медитација Исусове молитве срца је та која свој фокус ума и срца усмерава на име Господње, даром Св. Духа кога смо задобили на крштењу и чије дарове тиме уједно и освешћујемо путем обожења молећи се "помилуј ме грешног" и идући тим путем молитвено ка Св. Тројци.

Немогуће је да у овако кратком тексту се говори о стварима о којим је Св. Григорије Палама писао књигу, а после тога на Атосу формиран цео исихастички корпус Добротољубља, али оно најосновније би било да у том Личном молитвеном односу са Богом се човек сједињава са Њговим нествореним енергијама које му есхатолошки дају СВЕ ... Поред осталог и под број један ослобађање од греха, пале природе и смрти. Исусова молитва јесте молитва пре свега интеграције личности, и ослобађања патолошког преображењем које је толико дубоко, да чак то чини и са човековим прималним и најдубљим нагонима, што је за саму психологију немогуће а Светима је била жива реалност постојања. Опипљив доказ су тела Богоносних Отаца која ни дан данас после њихове смрти не могу иструлити, носећи у себи и даље ту лековиту и животворну светлост са Тавора, којом се преобразио Господ Исус Христос.

 Доба у којем данас живимо, јасно показује један бруталан презир и агресију према животу и ону најтужнију истину да људи заправо уопште не воле себе, самим тим ни друге и зато смо у стању да свакаква зверства починимо међу собом. На страну политике Цркви и различитих односа у јерархији ако смо ми у овако лошој позицији и ако толико пуно испаштамо на толико различитих начина зашто се не бисмо барем некада сетили Љубави Божије, и тога што Бог жели са нама. Јер нас Бог воли баш онаквим какви јесмо, али нас опет воли превише да би дозволио да останемо такви. Сви су позвани на преображење свога бића и том молитвом су се молили хришћани када монаштво није ни постојало!

 

Реља Рашовић

Београд, 26.10.2016

[Џуманџи]

У принципу се слажем, чак ми се и чини да психолози и психијатри много чешће дају дијагнозе поремећаја без правог упуштања у анализу, али просто је тешко одредити и много је људи са проблемима.

С' друге стране, то само значи да су хришћани заказали, на глобалном плану. Данас, када се уђе на било који  сајт религијске или self help тематике обично искочи банер типа "Jesus loves you" и тако трепће као семафор.

"Свака птица на грани" данас "зна" причу о Џизсу, али то је то. Јеванђеље је постало "прича" коју су сви чули много, много пута, али фали Он. Лоше Га промовишемо, очигледно. Зато и не могу у потпуности да се сложим са имплицитном поруком да је свет сам крив (такав је и такав). Све набројано је само последица, а не узрок удаљености од Бога; свету треба Живи Бог (а хришћанство постаје религија као и свака друга ).

[александар живаљев]

51 minutes ago, Zoran Đurović рече

Захвалност као аристократа свих врлина одлика је само оних који су били вољени. Одбачен човек је тај који презире и који нема на чему да буде захвалан, он је тај који уништава и свети се, питање је само коме? Себи или другима?

Вјероватно се светимо увијек себи. Но, да ли је захвалност особина само "вољених", а осветољубивост "одбачених"?

@Џуманџи ми узе ријеч из уста. Збиља код овог текста поставља се то питање индивидуално/друштвено, несумњива је криза хришћанства као дјелотворне п(р)ојаве у савременом свијету, али то не значи да се у друштвеним односима нешто битно промјенило од неолита, како поподне на телевизији устврди наш археолог из Виминацијума, Максим Кораћ, до данас. Промјенило се то да смо као хришћани, примједба, опет данашња, једног ексхришћанина који је написао роман о првом вијеку хришћанства, заборавили да окренемо други образ, или, како Џуманџи каже, представимо Живог Бога. Ако со обљутави...

[Paradoksologija]

Imam teoriju po kojoj je jedan od načina da se gleda na 'praroditeljski greh' jedan nedostatak ljubavi koji se prenosi sa generacije na generaciju - jer teško je dati stvarnu ljubav svojoj deci ako je nismo sami primili.

Ali članak povezuje nekoliko sasvim različitih stvari za koje mi nije jasno da li su i kako su tačno povezane. Premda se i sama dosledno i otvoreno protivim ideologiji transrodnosti, nisam sigurna da u porodicama gde se ona 'gura' deci dokazivo ima manje ljubavi nego u porodicama gde se guraju neke druge ideologije. Zašto baš to izdvojiti?

[Џуманџи]

5 minutes ago, александар живаљев рече

Збиља код овог текста поставља се то питање индивидуално/друштвено, несумњива је криза хришћанства као дјелотворне п(р)ојаве у савременом свијету, али то не значи да се у друштвеним односима нешто битно промјенило од неолита, како поподне на телевизији устврди наш археолог из Виминацијума, Максим Кораћ, до данас. Промјенило се то да смо као хришћани, примједба, опет данашња, једног ексхришћанина који је написао роман о првом вијеку хришћанства, заборавили да окренемо други образ, или, како Џуманџи каже, представимо Живог Бога. Ако со обљутави...

Управо тако. Мени је "свет" још и супер, ако се погледа колико се људи боре и батргају, не знају за шта тачно  али осећају да им нешто недостаје, да ово што имамо није све и да је човеку нађењено много више, безумно понекад померају границе и све то стоји, али макар се не предају. То је исто и Х. Јанарас рекао у свом делу "Слобода морала", али свакако би ми (и да нисмо делимично 'криви') требали да осећамо одговорност за такво стање, а не само да га (стање) са дистанце констатујемо...

[Андреј Андрејевић]

Леп текст, Реља! 

[Ronald]

39 minutes ago, Paradoksologija рече

Imam teoriju po kojoj je jedan od načina da se gleda na 'praroditeljski greh' jedan nedostatak ljubavi koji se prenosi sa generacije na generaciju - jer teško je dati stvarnu ljubav svojoj deci ako je nismo sami primili.

Ali članak povezuje nekoliko sasvim različitih stvari za koje mi nije jasno da li su i kako su tačno povezane. Premda se i sama dosledno i otvoreno protivim ideologiji transrodnosti, nisam sigurna da u porodicama gde se ona 'gura' deci dokazivo ima manje ljubavi nego u porodicama gde se guraju neke druge ideologije. Zašto baš to izdvojiti?

Kako misliš ideologiji transrodnosti? Na roditelje koji svoju djecu podržavaju da promijene pol zanemarujući veliki broj faza koje oni trebaju da prodju do određenih godina i koje mogu da pokažu da je ono prethodno ponašanje bilo samo jedna od njih, možda prolazno?

[Relja Rasovic]

6 minutes ago, Pisum рече

Da li je baš tako?
Šta je to moral i ko procenjuje moralnost?
Zar se nisu tokom vremena principi i granice "moralnosti" menjale i guda će i gde ići u budućnosti u odnosu na sadašnjost ii prošlost?
Da li neko može biti "oslobodjen" "patološkog ili greha" u odnosu na predhodno pitanje, ako izuzmemo Gospoda?
Pitanja na koja je, veoma teško ili nikako, moguće naći odgovor ali jeste ova teza (citat) intrigantna.   

Dragi prijatelju , sa apsekta savrsenog to je samo Hristos. Ali ono sto predstavlja natrpirodan put je to sto isihasti koji su imali spustanje uma u srce , nesto o cemu nemam nikakvog znanja niti iskustva su govorili da bi u tom trenutku osetili apsolut integrisane licnosti. Samo sto ono sto sam mogao da vidim je da van tog molitvenog stanja nije bilo takvog savrsenstva , vec mana koje su ljudima svojstvene.

Sto se morala tice , morao sam ! Postoji relativno i postoji univerzalno , ako je sav moral relativna kategorija onda idemo u Thelemu i Alistera Krowlija ... Zakon nam je sto nam srce zudi kako bi Njegos rekao... Eshatoloski bivamo oslobodjeni greha , jer nista necisto nece proci kroz vrata carstva nebeskoga , a ovde se trudimo koliko mozemo. Ne znam sta bi Avva Zoran mogao da kaze o Bogonosnim ocima , ali koliko nas pravoslavlje uci jedino je bio bezgresan bas kako si ti rekao sam Hristos , mi iduci ka njemu se priblizavamo svom integrisanom liku i u toj borbi covek ili uspe ili promasi , a bilo je primera na obe strane.

[Андреј Андрејевић]

14 minutes ago, Pisum рече

Da li je baš tako?
Šta je to moral i ko procenjuje moralnost?
Zar se nisu tokom vremena principi i granice "moralnosti" menjale i kuda će i gde ići u budućnosti u odnosu na sadašnjost i prošlost?
Da li neko može biti "oslobodjen" "patološkog ili greha" u odnosu na predhodno pitanje, ako izuzmemo Gospoda?
Pitanja na koja je, veoma teško ili nikako, moguće naći odgovor ali jeste ova teza (citat) intrigantna.   

Онај спасени разбојник на крсту, био баш неки моралан човек ...

[Андреј Андрејевић]

7 minutes ago, Pisum рече

U ostalom, smišljaj odgovore, nećeš se izvući samo jednom kafom na Vidikovcu 

Код мене када дође пије ракију! Талибанствујући утицај 

[Paradoksologija]

Управо сада, Ronald рече

Kako misliš ideologiji transrodnosti? Na roditelje koji svoju djecu podržavaju da promijeni pol zanemarujući veliki broj faza koje oni trebaju da prodju do određenih godina i koje mogu da pokažu da je ono prethodno ponašanje bilo samo jedna od njih, možda prolazno?

Ukratko, da, umnogome.

Ne mogu da progutam ideju da se već sitna đeca šalju u klinike jer su možda transrodna pošto imaju penis a igraju se lutkicama ili vole haljinice.

Imam etički problem i sa tim da se blokatori puberteta, a zatim i hormoni suprotnog pola, premda imaju često ozbiljne nusefekte, daju gotovo svim tinejdžerima koji ih zatraže.

Imam dalji problem što se često i operacije sada dele lagano klincima kojima ponegde nije dopušteno ni da odluče da popiju jedno pivo - a mogu da odluče da zaivek ostanu sterilni i nikad nemaju decu.

A nisam oduševljena ni samom ideologijom koja neprihvatanje stereotipa vezanih za polove tumači kao dokaz transrodnosti, makar to ne vodilo biološkim posledicama.

 

Ali i dalje ne mislim da su ideolozi transrodnosti po difoltu nekako manje sposobni za ljubav od raznih drugih ideologa - nacionalizma, 'talibanštine', dodaj po potrebi... 

 

[Ronald]

Paradoksologija

Danas kad je ljudima dostupan širok dijapazon stvari kako bi sebe ili svoju djecu učinili boljim fizički i moralno ili obogatili duhovno, broj predrasuda, stereotipa i iz njih strahova je veći. Mnogi roditelji iracionalno iz ljubavi, popuste i potegnu za tim potezom da svojoj djeci projmene pol. Oni obično razmišljaju da će taj potez njihovoj djeci omogućiti život kakav bi ona trebala da žive i misle da bi bila agonija čekati da dijete sazri i odluči samo. Jednostavno bez zdravorazumske ljubavi prostor za iracionalne strahove je veći a samim tim i mogućnost da upropaste život najvoljenijim osobama. Mogla bi se uvesti zabrana da promjena pola nije dozvoljena maloljetnim osobama. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

39 minutes ago, Pisum рече

Da li su, ako nisi mogao da dokučiš?

Ja recimo ne sumnjam da jesu.

Ima dosta bajki ali njih pričaju ljudi koji su sigurni da je to mašta, oni koji su osetili realnost nemaju dovoljno vremena da prepričaju ono što žive a i kome?

[Paradoksologija]

15 minutes ago, Ronald рече

Paradoksologija

Danas kad je ljudima dostupan širok dijapazon stvari kako bi sebe ili svoju djecu učinili boljim fizički i moralno ili obogatili duhovno, broj predrasuda, stereotipa i iz njih strahova je veći. Mnogi roditelji iracionalno iz ljubavi, popuste i potegnu za tim potezom da svojoj djeci projmene pol. Oni obično razmišljaju da će taj potez njihovoj djeci omogućiti život kakav bi ona trebala da žive i misle da bi bila agonija čekati da dijete sazri i odluči samo. Jednostavno bez zdravorazumske ljubavi prostor za iracionalne strahove je veći a samim tim i mogućnost da upropaste život najvoljenijim osobama. Mogla bi se uvesti zabrana da promjena pola nije dozvoljena maloljetnim osobama. 

Upravo. Znači, neke se možda u krajnjoj liniji čak štetne stvari čine sasvim iz ljubavi i iz uverenja o ispravnosti jedne ideje.

 

[Ronald]

Управо сада, Paradoksologija рече

Upravo. Znači, neke se možda u krajnjoj liniji čak štetne stvari čine sasvim iz ljubavi i iz uverenja o ispravnosti jednog uverenja.

 

Mnogo, mnogo loših i pogrešnih odluka je učinjeno iz ljubavi kada je u pitanju odnos roditelja koji odlučuju i njihove djece. Kasnije se ispostavi da je to bilo pogrešno, ali znaš i sama nije lako roditeljima podizati djecu u slobodi od pogrešnih uvjerenja, pošto obično oni misle da znaju šta je najbolje u datom trenutku. Medjutim ovde kod promjene pola situacija je jasna, oni trebaju da idu kod psihologa sa djecom i da vide kako se razvija situacija. Takodje i oni bi trebali razgovarati sa psihologom  da se roditelji malo ohlade od iracionalnosti i nekakve tuge koja iz toga dolaze ako se njihov sin igra sa lutkama i oblači suknje.