Да ли увек треба да говоримо истину?

[zuti car]

Bogu hvala prijatelja vise nemam ,svi su okrenuli protiv mene , pa sad ne moram da brinem ni o cijim osecanjima . Sa porodicom sam iskren 100 % , kao i sa ljudima na poslu , onoliko koliko se posla tice . 

[JESSY]

                                                                  

 

Колико сам пута у својој пракси сусретала клијенте чији су односи лоше функционисали, а често су се ти односи и сасвим рушили, због тога што им је било тешко да директно и наглас говоре другом о својим жељама, о својим маштама и плановима. Ти људи су ћутали. Они би могли веома дуго да ћуте, притом не престајући да очекују, да се други досети сам. Па човек тако красноречиво ћути, и свим својим ћутљивим изгледом то показује, да је просто немогуће не досетити се! „Но, свакo други на његовом месту би се већ досетио!“ А ако не схвата, просто значи да не воли, не осећа или чак игнорише и пакости, укратко, не жели да схвати, а зато и јесте недостојан човек.

Или у зависности од тога како се развијала лична историја, може се, тешко уздишући, донети други закључак: „То сам ја! Ја! – сам недостојан човек, ако он не жели да испуни моју жељу“. Затим опет тешко уздишући још једном додаје: „да, нема везе, мало ли је шта ја желим. Зашто и уста отварати“.

[JESSY]

Шта човеку не дозвољава да говори?

Страх и сумња. Свако има своје страхове и сумње. Неко се боји да ће изгледати егоистичан или неваспитан, ако буде говорио о својим жељама, и тада могу почети да лоше мисле о њему или да га сасвим одбаце. Неко се боји да ће својом прозбом другом причинити неугодност, сусрести се са нечим непријатним, оним што он не жели. Неко се боји да искаже своју прозбу – и да тако покаже своју нужду, а што значи своју слабост и своје рањиво место. Неко се боји да ће својом прозбом изгледати чудан или глуп. Неко се боји конфронтације с другим, ако му се његова прозба не свиди. А неко други чак и не даје себи за право да има тамо неке прозбе, зато што је обавезан да са свим сам изађе на крај или да трпи , лишава се, и то је све, трећега нема.

Чему води такво ћутање?

Живот таквог човека је пун разочарења и незадовољства. С таквим ћутањем човек се постојано уклања од искреног општења и са другим и са самим собом, издаје себе и своје жеље, и одступа од својих интереса. Тим ћутањем он често обмањује партнера, говорећи, да је све у реду и да је савршено срећан.

Но једном, када више нестане снаге да се „чека и трпи“, човек сада већ у гневу почне да виче партнеру који је у недоумици о својој многогодишњој потреби, укоревајући га због свог страдања, несреће, мучења, низашта проћарданих година, безосећајности, несхваћаности, равнодушности и нељубави…

[JESSY]

Како прекинути ћутање?

 

Учити се да бирамо речи и форме којима ћемо моћи да изразимо своја осећања, своје жеље, своја мишљења, са уважавајућим тоном, у којима нема места осуђивању и укорима. Да, прозба може да не буде испуњена, а мишљење да буде оспорено, но без обзира на све, разговор је – тај једини начин, када је могуће исказати своју позицију и сазнати позицију другог.

И зато треба скупити снаге и говорити. Но најпре је неопходно схватити – шта ја штитим својим ћутањем? С чиме ће се, по мом мишљењу, мени бити тешко сусрести, ако ја одједном проговорим о својим жељама? Шта је то што се мени чини, да нећу моћи издржати, ако објавим своје жеље другом или другима?

Каткад то уопште није једноставан посао. И тада је исправно поделити га са неким ко се не боји сусрести се са страховима.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2016/12/18/sakrivenje_istine/

[Ненад Р.]

По мени, велика је слабост очекивати од некога нереалне ствар, а свакако је нереално да нам партнер буде видовит и да има способности да нам чита мисли. Треба отворено рећи какве су нам жеље и очекивања од других.

Ја највише волим када ми човек отворено каже, па макар ме заболело  у датом тренутку.

[JESSY]

nijedan odnos, veza bilo koje vrste ne moze da opstane bez obostrane komunikacije...problemi koji nastaju usled toga najvise se osecaju u braku....ne znam zasto dve odrasle, zrele osobe, koje je bar u pocetku vezivala ljubav, ne mogu da sednu i otvoreno kazu sta ih muci, sta im smeta kod tog drugog, sta da urade da bi svoju vezu unapredili, vratili se u stare dobre dane....

nije lako, naravno....ima tu puno stvari koje to sprecavaju....ali sto je najbitnije, nema ni truda....ljudi olako napustaju ono sto im je vazno i dragoceno...zasto...? da li nedostaje volja, snaga...? idu linijom manjeg otpora....da li je stvar karaktera, vaspitanja...? ndostatka samopouzdanja, poverenja...

ili realnog danasnjeg nacina zivota....ljudi se stvarno otudjuju....

licno mislim da veliki deo partnera nije ni svestan sta im se desava...nemaju vremena da se udubljuju, razmisljaju, shvataju....zive kao roboti...a najcesce kada se osveste, bude suvise kasno....

[Ненад Р.]

Сведоци смо да људи веома тешко се одлучују да кажу истину, чак и самом себи (беже од ње на различите начине), а камо ли да ту истину кажу за друге особе. 

Људи често мисле да ће да прођу горе ако кажу истину, што се и заиста дешава често ,јер људи више воле да живе у слаткој илузији, него да чују истину која им не одговара.Из тог разлога људи посегну за неистину, ако ништа друго, из разлога што сматрају да ће боље проћи и лакше достићи неки циљ.

Шта добива друга особа, ако људи лажно говоре све најбоље о њој?

Добива то да далеко више цени себе, а то ће се раније или каснје да се распадне у парампарчад и да јој буде горе него када се истина саопшти на време.

По мени је истина као лек, у почетку може бити теже, а на крају доводи скоро увек до излекења.

Тема није намењена да се наводе најстрашнији случајеви када је неко неизлечиво болестан или када има ненадокнадив губитак и о томе молим да се не пише овде. 

Тена је намењена о добрим и лошим стварима који други имају, а који ми хоћемо или нећемо да им кажемо, из страха или неког другог разлога.

 

[Lady Godiva]

Пре можда недељу, две ми је речено да сам self-deprecating (не знам како бих превела) само зато што сам била објективна у вези свог недостатка.

У принципу сам искрена и често се излетим и кажем своје мишљење, што је велика мана коју покушавам да исправим. Чак испаднем сурова и повредим људе, што ми свакако није жеља.

Мислим да је корисно бити искрен према блиским људима, јер им никакво добро неће донети, ако им мажем очи. Али треба водити рачуна да се та истина увије и улепша.

Једини случајеви у којима никад нисам потпуно искрена су следећи:

Кад ме другарица пита шта мислим о њеном новом дечку. Ово сам на тежи начин научила још у основној, кад сам другарици рекла да јој је дечко љаксе. Можете да замислите њену реакцију.

Када другарица пљује бившег дечка. Ако случајно кажеш да и није тако лош, чувај се... једна глава хиљаду језика.

[БанеЛ]

Треба осетити тренутак и рећи истину. Замислите да је неко бесан, нервозан, а ви му саспете све у лице. Полако, смирено, с љубављу, некад и изокола. 

@Lady Godiva Извини, не издржах, зашто баш то име?  

[Lady Godiva]

пре 11 минута, БанеЛ рече

Треба осетити тренутак и рећи истину. Замислите да је неко бесан, нервозан, а ви му саспете све у лице. Полако, смирено, с љубављу, некад и изокола. 

@Lady Godiva Извини, не издржах, зашто баш то име?  

Управо тако, тајминг је најбитнији. То никако да научим.

Зашто име... па читам ја један дан Поуке, пошто ми је то некако постала навика, и скапирам да стварно није нормално да вас шпијунирам. Кажем сама себи:„Прави си peeping Tom, боље направи налог".

И онда сам саму себе том констатацијом подсетила на читаву причу о Годиви, па отуда и назив.

Иначе, она је тамо негне око 10. века пројахала гола градом, јер јој је муж рекао да ће само у том случају смањити порез. Сви људи су се склонили са улица да је не би видели нагу, само је Том провирио кроз прозор и остао слеп.

Та прича ми је некако драга, колику је храброст, хуманост и пркос та жена показала... могли бисмо се угледати.

[БанеЛ]

Знам ту причу, осим за слепог Тома, зато сам те и питао.  Жена и по, што би се рекло! 

[Ненад Р.]

пре 2 часа, БанеЛ рече

Треба осетити тренутак и рећи истину. Замислите да је неко бесан, нервозан, а ви му саспете све у лице. Полако, смирено, с љубављу, некад и изокола. 

@Lady Godiva Извини, не издржах, зашто баш то име?  

У праву си Бане, треба изабрати тренутак. И ја имам обичај да то одмах саспем у лице, пто би реко наш народ" С неба па у недра,,

То ми је мана, и особина којима се другима није свидела.

[Zero]

Gorka, kao lek, pravo kažeš... Poznajem ljude i najviše cenim takve, kad nemaju dlake na jeziku da ti kažu (al ne sa ciljem da te ubiju u pojam, nego znaju kako se gradi odnos sa čovekom)...

Hiljadu puta sam imao situaciju kad je trebalo reći, pa nisam. Možda i ne znam da procenim kad treba reći, ali problem je što ja nikad ne kažem. Valjda strah... Ali niko ne želi da se plaši... Valjda nismo doboljno bliski sa Onim Koji je Istina, pa nam je Istina tako gorka i teška za izustiti... 

[-Владимир-]

пре 7 минута, Zero рече

Valjda nismo doboljno bliski sa Onim Koji je Istina, pa nam je Istina tako gorka i teška za izustiti... 

Или смо због тога и сами слабо способни да проценимо шта је истина. 

[Ненад Р.]

On 2.1.2017. at 20:46, Zero рече

Gorka, kao lek, pravo kažeš... Poznajem ljude i najviše cenim takve, kad nemaju dlake na jeziku da ti kažu (al ne sa ciljem da te ubiju u pojam, nego znaju kako se gradi odnos sa čovekom)...

Hiljadu puta sam imao situaciju kad je trebalo reći, pa nisam. Možda i ne znam da procenim kad treba reći, ali problem je što ja nikad ne kažem. Valjda strah... Ali niko ne želi da se plaši... Valjda nismo doboljno bliski sa Onim Koji je Istina, pa nam je Istina tako gorka i teška za izustiti... 

Да ли можеш да објасниш Зеро, због чега се људи плаше истине?