Да ли увек треба да говоримо истину?

[Sofija_]

Sve zavisi od situacije..

Ako je u pitanju zivot ili smrt, sve odma reci..kako god upakovano, nekad treba biti brutalno direktan jer ljudi ne cuju/nisu svesni/ne zele da priznaju

Ako je u pitanju iskrenost u vezi izgleda, onda zeni bolje ne reci istinu ili ako bas hoces izokola, jer svaka voli kompliment, pa makar i bio lazan  

Ako je u pitanju necija mana, slabost, porok, sve zavisi koliko ti je stalo do te osobe...licno se nikom ne mesam osim bliznjima( i to opet zavisi

koliko s nekim provodim vremena pa da mi zasmeta) i trudim se da na lep nacin

dam do znanja, jednom/dvaput, posle toga trpim jer nikoga ne mozes promeniti osim ako to on sam pozeli

 

itd. ima raznih situacija...

 

[Zero]

пре 3 часа, Ненад Р. рече

Да ли можеш да објасниш Зеро, због чега се људи плаше истине?

Dobro pitanje... Mogu možda svojim rečima... Setih se one priče sv. Vladike Nikolaja Velimirovića, kako je Pilat postavio pitanje pogrešno (šta je istina)... Možda mi ljudi često na istinu gledamo bezlično, ne sećamo se da je istina Ko, a ne šta... Možda se plašimo da će nas istina razgolititi, načiniti slabim i ostaviti bez odbrane.

Reći istinu o sebi možda je slično predavanju mača toj osobi sa verom da će ona da ga koristi da nas brani (mada često zna da bude obratno, pa otud valjda i strah).

[Чунга Лунга]

Објашњење девете Божије заповести које нам је дао владика Николај:

Не сведочи лажно.

А ово значи:

Не буди лажан ни према себи, ни према другом. Кад говориш лажно о себи, ти сам знаш да лажеш. Кад говориш лажно о другом, тај други зна, да лажно говориш о њему.

Кад преузносиш себе и хвалишеш се пред људима, људи не знају, но ти сам знаш, да дајеш лажну сведоџбу о себи. А ако поновиш ту кажну сведоџбу о себи више пута, људи ће се временом уверити да их лажеш. А ако непрекидно помжнављаш једну лаж о себи, људи ће сви знати, да ти говориш лаж, но тада ћеш ти почети веровати сам у своју лаж, и тако ће лаж постати за тебе истина. И привићићеш се лажи као што се слепац привикне тами.

А кад говориш лаж о другом човеку, тај човек зна, да ти лажеш. То је један сведок против тебе. И ти знаш, да лажеш против њега. Тако, ти си други сведок против самог себе. А Бог је трећи сведок. Кад год, дакле, искажеш једно сведочанство против суседа свога, знај, да су тројица сведока против тебе: Бог, твој сусед и ти. И знај, да ће те један од та три сведока проказати целоме свету.

Ево како Бог проказује твоју лажну сведоџбу против твога суседа:

У једном селу беху Лука и Илија суседи. Лука омрзе на Илију, јер Илија беше бољи и уреднији човек од Луке, који беше пијаница и нерадин. Гоњен мржњом оде Лука суду и тужи Илију, да је говорио погрдне речи против цара. Илија се брањаше колико могаше, па напослетку окрене се Луки и рече: „Да Бог да Сам Бог открио твоју лаж птоив мене!“

Но суд остави Илију у притвору, а Лука се врати кући. Кад бејаше близу куће, он чу кукњаву у кући. И сва му се крв следи, јер се сети клетве Илијине. Ушавши у кућу, он виде ужас. Његов стари отац беше пао у ватру и сагорео себи очи и цело лице. Кад виде то Лука својим очима, он занеме, те не могаше ни говорити ни кукати. Сутрадан рано оде суду и ризна, да је лажно оптужио Илију, те суд одмах пусти Илију, а Луку казни за лажну сведоџбу.

И тако су Луку постигле две казне за један грех: и Божја и људска.

А ево како сусед може да обелодани твоју лажну сведоџбу:

У Ници живљаше један касапин, Анатол. Њега потплати један богат, но неваљао трговац, да сведочи лажно против свога суседа, Емила, да је он Анатол, видео Емила, кад је овај посуо гасом и запалио кућу онога трговца. И Анатол тако посведочи на суду и закуне се. Емил буде осуђен.

Но кад издржи осуду, Емил се закуне, да ће живети убудуће само за то, да докаже, да је Анатол лажно сведочио. Емил је био вредан човек и убрзо стекне хиљаду наполеона. Он се реши, да да свих хиљаду наполеона, да наврати Анатола, да призна пред сведоцима, да је лажно сведочио- зато Емил прво нађе људе, познанике Анатолове, и ови онда изведу ствар овако:

Они позову једно вече Анатола на вечеру, напију га добро, и онда му кажу, да им треба један сведок, који ће на суду сведочити против некога кафеџије, да је овај јатаковао неким зликовцима. Када су цео план изложили Анатолу, онда изваде на сто хиљаду златних наполеона и упитају га, да ли би он могао наи једно подесно лице, које би на суду тако и тако сведочило. Анатолу се засветле очи, кад виде онолико злато пред собом, и одмах изјави, да ће се он сам примити, да буде лажан сведок.

Онда ови људи изјаве тобож своју сумњу, да ће он то умести извести, а да се на суду не уплаши и збуни. Анатол је доказивао ватрено, да је он за то способан. А они га упитају, да ли је он икад тако нешто покушавао и вешто извео. Не слутећи никакву замку Анатол им призна, да је он био потплаћен раније једном приликом, да је сведочио лажно против Емила, и да је његова сведоџба отерала Емила на робију. Чим то чују они људи, они устану, оду и кажу Емилу. Сутрадан је Емил поднео тужбу суду, и Анатол је суђен и осуђен на тешку робију.

Тако је гвоздена правда Божја постигла кривоклетника Анатола, и опрала част и образ четитога Емила.

А ево како сам лажан сведок обелодани свој злочин:

У Фиуми беху два младића, два добра друга, Дјорђе и Никола. Обојица нежењени. И обојица заволе једну исту девојку, ћерку сиромашног занатлије Павла Дјовани, који је имао седам неудатих кћери. Најстаријо беше име Флора. И Дјорђе и Никола, дакле, загледају се у Флору. Но Дјорђе буде хитрији, те он испроси Флору и позове свога пријатеља да му деверује. Николу спопадне толика завист према свом пријатељу, да се реши, да поквари ствар пошто пото.

Једнога јутра он почне одвраћати Дјорђа, да не узима Флору, јер, вели, она је неваљала девојка, која је проводила неваљао живот са многим људима. Дјорђе се тргне као од убода ножем и почне уверавати Николу, да то не може бити истина. Онда му Никола каже, да је сам он имао нечисту везу са Фором. Дјорђе то поверује, оде кући Флориној и откаже се женидбе са њом. Цела ствар се сазна и у вароши. Падне љага на целу фамилију Флориног оца. Њене сестре почну је укоравати. А она, да би се оправдала, оде, скочи у море и удави се.

После годину дана Никола сврати у цркву на Велики Четвртак и чује свештеника где позива верне да се причесте.

„Но нека не прилазе,“ каже свештеник, „лажови, лопови, кривоклетници, нити они, који су завидели своме ближњем, нити они који су упрљали част невиној девојци. Јер боље им је, да узму огањ у себе него Крв Чистога и Невинога Исуса Христа.“

Никола чувши ове речи, сав уздрхти као лист на јасици. Одмах после службе он замоли свештеника, да га исповеди, што свештеник и учини. Никола каже све и упита, шта да ради, те да се спасе од нечисте савести, која га је гризла као гладна лавица. свештеник му је предлагао разне начине, но, наравно, покајање на првом месту. Између осталога, свештеник му каже, да ако се истински стиди свога греха и не плаши казне – да објави своје недело јавно, преко новина.

Целу ту ноћ Никола није спавао, прибирајући сву храброст, да учини ово последње. Сутрадан, он напише све што је учинио, наиме, како је бацио љагу на поштену кућу поштенога занатлије, и како је слагао свога пријатеља Дјорђа.

На завршетку овако каже: „Нећу да идем на суд. Јер суд ме неће осудити на смрт, а ја сам заслужио смрт. Зато ћу сам себе и казнити смрћу.“

И другога дана обеси се.

О Господе Боже Праведни, како су несретни људи, који не слушају Твоју свету заповест, и не зауздавају гвозденом уздом своје грешно срце и свој језик. Помози мени, грешнику, о Боже, да се никада не грешим о истину. Просветли ме Истином Твојом, Исусе Сине Божији и сагори сву лажност у срцу моме, као што воћар сагорева гнездо гусеница на воћки.

Амин.

свети владика Николај Велимировић

 

[Биљана 1234]

Otvoriti oči..to mi uvek bila zanimljiva sintagma koja sasvim na rečenicu liči.Samo ne umem da objasnim sasvim njeno značenje, jer svako jutro otvorim oči..i kroz roletne ugledam nebo,nekad sa Suncem, a nekad ne

[Ненад Р.]

On 21.10.2016. at 0:25, Кратос рече

Evo ja ima jedno krajnje prosto pitanje.Da li je čisto srce iskreno srce?

Не увек, јер човек може неком да каже да ће му нешто лоше да уради и то учини касније.У том случају искрен јесте јер то заиста касније и спроведе, али свакако да нема чисто срце.

[Чунга Лунга]

"Пут хришћанина" (архимандрит Рафаил Карелин)