Спиновање уредника Поука које је утицало на изборну кампању у Америци!

[Милан Ракић]

Једна од ударних тема на насловним странама у последње време, како медија у свету, тако и домаћих, јесу председнички избори у САД. Помно се прати сваки корак два председничка кандидата, Хилари Клинтон и Доналда Трампа; анализира се њихова кампања, прате дебате, пишу коментари. Готово да нема земље на свету, која се није бавила проценом како ће се резултат избора између ових двоје, одразити на свеукупну светску безбедност, економију, односно на сваку од тих земаља појединачно. Време ће показати своје, а ко ће бити победник и засести међ сводове Беле Куће на Јовањдан 2017. године, сазнаћемо веома брзо...

Изузетак нису ни медији у Србији. Ни по ком основу. Ни по озбиљном новинарству, медијима и новинарима, ни по оном талогу од медија и "новинарства", а које Светислав Басара зове "новинџијима". Те се овим америчким изборима баве и једни и други. Иако је заиста тешко направити разлику између озбиљних и новинџија. Да кренемо редом. Али од средине. Или некаквог краја.

За Србију у условима у каквим се данас налази, вест је и да је један од америчких председничких кандидата дао интервју за један српски медиј. У борби за читалачку публику, не бирају се средства. Наслови се "кроје" да звуче што бомбастичније, а фразе за исте ваде се из контекста. Тако се и јуче, брзином светлости, путем медија проширила вест да је Доналд Трамп упутио извињене Србији због бомбардовања 1999. године. Нема медија у Србији, нарочито електронског, који на својим "лајнама" није објавио ову громопуцателну вест. А из Србије, вест се вирално ширила по региону, Европи, свету... А вест је потекла из магазина "Недељник" који је добио ексклузиву. Глодур тог магазина, Вељко Лалић, који за себе тврди да је дипломирани новинар, гостовао је у Јутарњем програму РТС у рубрици Прелиставање, и не штедећи речи хвале, позвао пук да скокне до трафике и купи "Недељник", те прочита "Трампово извињење":

– Никад државни секретар није дао интервју за српски лист и ми смо поносни на интервју са Трампом и то је наша ексклузива. Одговорио је на већину питања која су му постављена од стране нашег новинара; није одговорио на 5 питања, али то је занемарљиво. Он је то урадио због наших људи који живе у Америци и има их доста и не треба их склањати. Он се ту извињава Србији за бомбардовање, и за све што су урадили Клинтонови на Балкану. И читаоци Недељника добијају поклон Њујорк Тајмс на српском језику.

Наравно, на сајту "Недељника" се налазио само уводни коментар и неколико реченица тек да заголицају потенцијалног читаоца. Који ће ипак, ако жели да прочита остатак, морати да скокне до трафике. Добро, тако раде сви озбиљни медији који имају ексклузиву...

За то време, уредништво Поука се згледало између себе и просто није могло да верује... А видећете и зашто!

Није прошло много, тек да се превазиђе временска разлика између европског и америчког континента, углавном, на исти начин како је "Недељников" интервју и основна теза о "извињењу" постала главна медијска вест на сајтовима великог броја медијских кућа диљем света, тако је и саопштење из Трамповог изборног штаба објављено на "Њузвиковом" Твитеру почело да сплашњава почетно одушевљења аналитичара и геополитичара који су већ почели да издају саопштења о промени курса америчке спољне политике...

Но, вест се тако "завртела" овде на нашим просторима, а добила је и на "важности" када ју је објавио и РТС. Ко у Србији чита амерички "Њузвик", вероватно су мниле новинџије... А у уредништву Поука је и даље владала неверица....

Ипак, вече је донело отрежњене међу српским новинџијама, а вероватно је било и протестних нота и прочаја. Тек, "да се Власи не сете", ону већ пословичну "жабу" из поуке стрељаног Премијера Србије, морао је ипак да прогута глодур "Недељника". Тираж је отишао у продају и послужиће добро за потпалу дрва у наступајућим зимским данима. А интернет не служи за грејање... Сем можда понеке продане душе која је заборавила основне постулате новинарског кодекса, ако их је икада и знала. 

Међутим, уместо да мушки признају да су насели, да су "преведени жедни преко воде", новинџије су почеле да пишу саопштења. И да се крију иза њих. А глодур је јутрос опет морао у Јутарњи програм да се правда. За преварене читаоце који су купили новине. И добиле гратис "Њујорк Тајмс" на српском. А саопштења су се смењивала једно за другим. Те нисмо ми криви, сместили нам. А "сместио" им извесни Владимир Рајчић, који за себе између осталог каже да је филмски продуцент и сценариста. Каже човек да има доста утицајних пријатеља, а новинџије из "Недељника" га ангажовале да им помогне око интервјуа... Он се такође брани.. И и даље тврди да је интервју веродостојан... Иначе, ко не "познаје" Рајчића, гостовао је ономад код Мире Адање Полак у њеном ТВ магазину и причао о некаквом играном филму о Тесли. Вреди заиста изгубити 7-8 минута живота и донети макар привид мишљења о овом филмскомраднику...

Е сад треба направити брејк! И неке ствари појаснити.

Наиме, на сајту Зицер, који јасно за себе каже да је "Сатирични магазин бла, бла, бла,...", још пред крај прошле године, заправо 19. децембра на Светог Николу, објављена је сатира једног нашег уредника под насловом:

Tramp se izvinio Srbima zbog bombardovanja!!!

У тој сатири се наводи да је Трамп гостовао у шоу програму код Ларија Кинга и да је изјавио: 

"– Клинтонови су направили хаос на Балкану и на Косову. Погледајте шта смо направили Србији ваздушним бомбардовањем са сигурне висине. Ти исти Срби су спасавали америчке пилоте у Другом светском рату.

Срби су веома добри људи. Велика је грешка што смо бомбардовали народ који је био наш савезник у оба светска рата. Клинтонови сматрају то за успех, а мене је то срамота.

Упућујем извињење Србима за све грешке америчке политике, а пре свега Клитонових. Нама у борби против исламског тероризма требају савезници који имају ратно искуство борбе са овим злом – а то су у Европи Руси и Срби.

Ако будем на челу Америке биће промењен спољнополитички курс који је до сада често био погрешан."

И тада су, истина у много мањем обиму, новинџије покушале да обману јавност, те је и тада вест преношена, како на "смећу" од медија, тако и на многим порталима, који слове за озбиљне у овој каљузи од медија у Србији данас. Али убрзо је уследио "Дан Д" за Србе и "окупација" маркета у потрази за чревоугодним делицијама подобним Новој Години и Божићу, те се тако вест "изгубила", премда су се и даље ту и тамо могли срести "ентузијасти" који су поверовали овој сатири и били кадри да вас убеђују до бесвести како је Трамп то изјавио.

А онда, са временском задршком од 10 месеци, таман када кампања у Америци достиже свој зенит, неко се сетио да подметне новинџијама... Да ли новинџија новинџији, или онај из снимка, или неко трећи? 

А новинџије које су објавиле "интервју" и поред саопштења, демантија и "држ` те лопова" оптужби из којих ништа није јасно, очито немају намеру да признају потпуни пораз новинарске етике. Која би можда значила и један нови и бољи почетак. Уместо тога, и даље инсистирају на томе да су преварени (па мсм. очито јесу), али сада врше анализе на  основу јучеаршњих написа у америчким медијима; Покушава се наћи доказ аутентичности Трампових речи из интервјуа... Или пак доказати да су "насанкани"

А јесу. Мсм, не треба да понављам, портал "Зицер", Никољдан 2015. године 

Наравно, сатирично перо нашег уредника се не зауставља. Па тврди да је Трампу заправо ЦИА (снајка), подметнула интервју:

CIA podmetnula Trampov „intervju“ Nedeljniku!!!

Заправо, наша стварност се и не разликује од сатире, јер смо сами пристали на то! Зато и имамо "стручњаке" у сваком послу, па и у новинџијском. А "Недељник" спрема насловну за следећи број. Након Трампа, извињава се и Клинтон!

 

П.С.

Уредници Зицера пали у депресију!!!

Од почетка рада нашег сатиричног портала сведоци смо невиђеног лоповлука домаћих медија, информативних агенција и политичара.

Текст о Де Ниру пренеле су све домаће агенције и медији. Освануо је и у Дневнику РТС-а. Хрвати, а ни остали из региона, нису успели да се суздрже од преношења овог текста. Међутим, нико није навео извор.

Текст о Доналду Трампу се и дан данас експлоатише од стране електронских медија (видели смо врхунац горе). Војислав Шешељ је део своје предизборне кампање засновао на том тексту. Хрвати су опет одлепили. И наравно, нико није навео извор.

Захваљујући нама, Двери и ДСС су прешли цензус и ушли у парламент.

Јер ми смо објавили текст да их је подржао геј лоби. Због чега је морала да реагује и сама Геј-стрејт алијанса. Ни динара нисмо добили за ову рекламу од ДСС-Двери.

Блиц је пренео наше фејк предизборно истраживање НСПМ-а од речи до речи. На НСПМ-у је Вукадиновић реаговао на овај текст у Блицу. Нико није навео извор.

Безброј идеја је покрадено са нашег портала. Једна је и о народној ношњи у скупштини.

Као што рекосмо на Фејсбуку, постајемо депримирани.

Немогуће је да само ми у Србији имамо идеје. Није проблем што се од нас краде, али дајте људи, крадуцкајте мало и од других, или барем наведите извор

 

 

 

[Снежана]

1 hour ago, Милан Ракић рече

Немогуће је да само ми у Србији имамо идеје.

а јесте ли размишљали о промени делатности, ја бих са оваквим даром пророштва агенцију отворила?

[Аурор]

Поента текста је да се не треба зезати са нама, можемо да одлучимо и изборе у САД...

[Драшко]

Meni niiista nije jasan ovaj text 

Jel se Tramp izvinuo?

[Џуманџи]

 

[Драгана Милошевић]

Lane, bre, mlogo je uvijen tekst u celofan.

[Guest]

Ма да ли је ово реално???

[Драгана Милошевић]

Izgleda da je realno.

Izdat je kodeks novinarstva, lepo pise gore u tekstu.

[коЖељ њацИ]

[Justin Waters]

Ahahaha ne mogu se prestati smijati, kakva blamaza svjetskih razmjera. Ne znam jel ovaj Nedeljnik pro-ruski ili koji je vrag, ali nasjeli su na pricu o izvinjenju bas kao i neki pro-ruski orijentisani ljudi na facebooku koji su objavili vijest sa odusevljenjem.

Na nedjeljniku se jalovo pravdaju i cak su toliko bezobrazni da izjavljuju kako je interviju autentican ali eto Trump je pogazio izreceno kao i vise u puta u toku kampanje. No da su samo malo postupili profesionalno i istrazili izvor koji im je dostavio email navodnog intervjua, vidjeli bi da je email adresa [email protected] lazna jer i sam sajt donaldtrump.com ne postoji., vec je domen trumpove kampanje donaldjtrump.com. Izmedju ostalog dobrom novinaru ne bi ni promaklo ovo srj u email adresi, kao vrlo neprofesionalno i neozbiljno za jednu portparolku predsjednickog kandidata najmocnije zemlje na svijetu.

Neko je nedeljniku zaista profesionalno suknuo , i jos jedan dokaz da je novniarstvo u Srbiji postalo obicna lakrdija i da izmedju satire i realnosti nema razlike. 

[Милан Ракић]

2 hours ago, Снежана рече

а јесте ли размишљали о промени делатности, ја бих са оваквим даром пророштва агенцију отворила?

са куглом ил` без?

[RYLAH]

[Милан Ракић]

Када зицер постане фалсификат

Шта повезује Трампа, „Ослобођење”, „Спутњик” и НУНС

У "Недељнику” још траје истрага ко је крив за спорни интервју са Доналдом Трампом – редакција јер је веровала сценаристи, редитељу и будућем кандидату за председника Србије Владимиру Рајчићу, који је требало да им послужи као пречица до републиканског кандидата, или je можда крив сам Трамп јер се предомислио.

Армије „Твитер” и „Фејсбук” аналитичара изгледа већ имају јасан одговор. Пре два дана на друштвеним мрежама освануо је текст који је децембра 2015. године објавио српски сатирични портал „Зицер”, а у којем се од речи до речи наводи да су „Клинтонови направили хаос на Балкану”, да су „Срби добри људи”, као и да је велика грешка што су бомбардовали „народ који је био савезник у оба светска рата”... Зато су истражитељи са „Твитера” одмах направили реконструкцију догађаја који се десио „Недељнику”. По тој хај-тек верзији одговори од Трампа никада нису ни стигли, већ је на питања редакције „Недељника” одговорио контроверзни Владимир Рајчић, налазећи инспирацију у „Зицеровом” тексту.

Док добар део новинарске чаршије осуђује редакцију „Недељника” због наивности што су поверење предали колоритном Рајчићу, заборавља се да одијум јавности ни приближно није био исти када је на „Зицеров” текст насео „Информер”. Само три дана после овог сатиричног портала, наводно Доналдово извињење Србима објавио је таблоид Драгана Ј. Вучићевића, али и многи портали. Међу ретким медијима који су запазили да је реч о фалсификату изјаве дате пре више од 15 година био је Телепромтер.

У оригиналу реч је о Доналдовом гостовању код Ларија Кинга 1999. године, у којем нема ни извињења ни признања да су Срби добар народ. Тада је Трамп казао да „би он то мало другачије урадио” него што је то учинио Клинтон, са мање смртних случајева и без пустоши и терора. Трамп чак не помиње бомбардовање Србије, већ само Косова.

У сенци „Недељниковог” гафа, остала је оптужба „Спутњика” да су „Ослобођење” и „Блиц” на својим порталима фалсификовали њихов текст. Спорна је била наводна изјаву председника Србије Томислава Николића да је са опозицијом Црне Горе, уколико дођу на власт, договорио унију ове две земље. Иако су нагласили да је реч о фалсификату и запретили судским спором, „Ослобођење” није повукло текст који је био илустрован принт скрином (снимак екрана рачунара) на којем се види да је „Спутњик” објавио спорни текст. Скрин екрана се врло лако може фалсификовати а доказ о стварном постојању странице није показан тако су читаоци остављени у дилеми на чијој је страни истина?

Фалсификовање текстова и те како је коштало Независно друштво новинара Србије (НУНС). И новца и угледа. Прошлог месеца Апелациони суд у Београду пресудио је да је НУНС нанео душевну бол и повредио част новинара „Вечерњих новости” Душана Стојића, Ненада Ненковића и Милорада Бошњака. Пресуда је донета након што је утврђено да је НУНС лажирао текстове новинара „Новости” у публикацији „Досије о медијима”, покушавајући да докаже како су новинари криви за најтеже ратне злочине.

Оно што је годину дана раније утврдио Први основни суд сада је потврдио Апелациони – ауторка текста „Ратници другог ешалона”објављеног у спорном „Досијеу” Ивана Јовановић, новинарка Бете, приписала је новинарима употребу израза као што су хрватска „животињска природа”, „хрватског варварства” и „демонске природе” Хрвата, иако тих израза у њиховим текстовима нема.

Апелациони суди донео је ове године још једну пресуду којом се НУНС обавезује да због повреде части и угледа исплати 178.000 динара новинару Вјекославу Радовићу. И у овом случају била је спорна иста публикација – „Досије о медијима” и исти текст „Ратници другог ешалона”. Ауторка Ивана Јовановић тврдила је да је некадашњи дописник Ројтерса аутор лажне вести о џаковима са телима 41 бебе у Вуковару, као и да је због тога добио отказ у британској агенцији. У пресуди је констатовано да Радовић није написао лажну вест, већ његови надређени, као и да је из Ројтерса отишао на сопствени захтев.

О епилогу ових судских спорова НУНС никада није обавестио јавност. Чак ни на сајту bazenuns.rs, на којем је знатан простор посвећен управо судским процесима чији су актери новинари.

Вишња АРАНЂЕЛОВИЋ

[Милан Ракић]

Фасцинира упорност да се не призна промашај новинарске етике или, новинџије свих земаља,...

 

Otvoreno pismo povodom slučaja Tramp

Mi dugujemo obrazloženje i izvinjenje svojim čitaocima. I zato smo štampano izdanje otvorili tekstom na šest strana koji bi mnogi sakrili

 

 

 

Najveći eksperti za krizni PR savetovali su nam da se povodom slučaja Tramp uhvatimo za jednu priču i da se nje držimo. Naše saopštenje je, kažu, moralno ali loše, pošto ostavlja dve mogućnosti, od kojih svako može da bira onu koja njemu odgovara.

I pored toga mi smo odlučili da nastavimo da se bavimo novinarstvom, a ne PR-om, zbog čega ćemo vam bez zadrške izneti sve činjenice do kojih smo došli, u ovom trenutku, kao što od četvrtka uveče odgovaramo na svaku poruku ili zahtev za intervjue.

Zvali su nas svi svetski mediji koji su o tome izveštavali - MSNBC, CBS, Vašington post, CNN, AFP, Njujork tajms, Newsweek, USA Today, Buzzfeed... dok nas u isto vreme, držeći nam lekcije o profesionalizmu, NIJE pozvao nijedan domaći medij koji nas je napao (bilo spell-checkom ili Zaharom).

I zato njima neću da odgovaram. Ono što je meni važno jeste da čitaoci Nedeljnika znaju da smo posle pet godina i 250 brojeva bez ijedne tužbe ili demantija, u jednom danu upali u najprljaviju američku kampanju u istoriji, ili u najprljaviju podvalu za koju će neko morati da odgovara. Dobar deo svetskih medija, ipak, većinom misli da je Tramp jednostavno promenio mišljenje, dok domaći, i to uglavnom oni koji se groze Trampa, u ovom slučaju njemu bespogovorno veruju.

Intervju s Donaldom Trampom, u svakom slučaju, nije izmišljen (što neki pišu očigledno polazeći od sebe) već je: 1. povučen od Donalda Trampa, vrlo sklonog tome, nakon negativnih reakcija; ili 2. podmetnut brutalnim falsifikatom Vladimira Rajčića, našeg Srbina u Americi koji podržava Trampa i radi u njegovoj kampanji.

No, krenimo redom.

Redakcija Nedeljnika objavila je intervju koji je dobila sa mejla Suzan Javorovski, Trampove više savetnice za medije iz Indijane.

 

 

 

Odgovori su stigli preko Vladimira Rajčića koji je pratio debatu u Pensovom timu, i koji i danas na svim svetskim medijima (MSNBC, Buzzfeed, Vašington post...) potvrđuje autentičnost mejla, i intervjua, rizikujući na taj način basnoslovne tužbe u zemlji gde su kazne drakonske, a pravosuđe besprekorno.

Umesto toga Rajčić (vidite njegovu izjavu) najavljuje nove dokaze čim prođe kampanja, pošto ne želi da dodatno uleće u medijskog „toplog zeca", ni da šteti kandidatu koga i dalje podržava.

OTKUD RAJČIĆ

I zašto ga sada svi proglašavaju najvećim prevarantom koji je srušio i američke izbore, iako su ga pre tri nedelje na Javnom servisu i u vodećim srpskim novinama predstavljali kao našeg čoveka u štabu Majka Pensa, dakle prvog čoveka do Donalda Trampa i potpredsedničkog kandidata.

Ali da ne ulazim u njegovu odbranu, pošto mi čekamo njegove dodatne potvrde; ono što je važno za razumevanje ove priče jeste da Rajčić nije bio naš „izvor", kako se sada mnogi razmeću izrazima iz novinarskih udžbenika (nije nam on prepričavao šta misli Tramp!), već POSREDNIK koga smo zamolili da preda naša pitanja nekom u Trampovom timu i da nam omogući da dobijemo zvanične odgovore.

Kako izgleda proveravati posrednika koji radi u nečijem štabu? Da li ljudi znaju kako se dobijaju intervjui? Kako smo to mi jedini dobili intervju Džulijana Asanža (srećom, slikao se s Nedeljnikom)? Kako smo dobili po sat vremena za razgovore s Fukujamom, Noamom Čomskim, da ne nabrajamo sve velike svetske intervjue po kojima smo ovde poznati. Je l' to neko misli da se pošalje mejl i odmah dobiju odgovori?

Da biste u moru zahteva baš vi iz male zemlje dobili odgovor, taj neko mora da ima interes, ili vi morate da imate lični kontakt. Za Trampa je bilo jasno da ima interes, pošto se lomi u državama gde ima dosta Srba, a za čoveka koji se u medijima predstavljao kao deo tima Trampovog potpredsednika moglo je da se pretpostavi da je kontakt.

On nije ovde pao sa ulice. Znali su ga mnogi iako sam ga ja prvi put primetio kada je krajem juna u jednim novinama najavio predsedničku kandidaturu. U to vreme pozvao me je prijatelj koji je ponudio intervju za Nedeljnik. Nisam fan domaćih filmova, pa nisam znao za to njegovo ostvarenje s Majklom Medsenom, ljubimcem Kventina Tarantina, ali priča je bila interesantna za novine. Makar da se pokuša. Novinar je radio tekst, ja sam seo na pola sata, pronašli smo neke zajedničke prijatelje u SAD, i to je bilo to. Sećam se da mi je tada rekao da će imati odlične kontakte ukoliko Tramp dobije nominaciju, ali nismo ni pomenuli intervju, koji smo tada već tražili i zvanično i preko nekih kontakata u Americi.

Danas se kao finalni dokaz njegove prevare prikazuje neki snimak na kojem se svađa s Mirom Adanjom Polak u njenoj emisiji, iako na Jutjubu postoji još jedan gde ga ona, u drugoj emisiji, predstavlja kao srpsku zvezdu. On tvrdi da je kod nje bio pet puta, a na Jutjubu se vidi još nekoliko gostovanja u udarnim emisijama Javnog servisa.

Dakle, Mira ga je zvala, a ne ja.

Ako mene pitate da li mi je delovao čudno - nije. Da li mi je delovao naivno - jeste. Ali meni tako često deluju ljudi koji dolaze iz Amerike, a posebno oni koji slabije pričaju srpski.

Niti sam ja pomislio da je on nekakav prevarant, niti mi je to bilo ko rekao kada je izašao njegov intervju 14. jula. Tramp je dobio nominaciju 19. jula, ali se ja Rajčića nisam setio do početka septembra, kada je u novinama objavljena priča na dve strane sa slikama s Majkom Pensom. Pojavljuje se na Javnom servisu, kao naš čovek u štabu republikanaca, kod Marića u emisiji... Ja zovem pomenutog prijatelja i kažem da bih voleo da popijemo kafu. Seli smo u „Maderu". Rajčić nudi priču iz Pensovog štaba, kaže kako je dobio zadatak da obezbedi glasove Srba i Poljaka, dok ga ja prvi put pitam da li će moći da nam obezbedi nekog iz medijskog tima za intervju sa Trampom.

Kaže da će da pokuša. Mi mu istog dana šaljemo pitanja i propratno pismo u kojem objašnjavamo Trampovim ljudima šta je Nedeljnik, s kim smo sve imali intervjue, i koliko bi za njih moglo biti važno da se obrate Srbima kojih ima u svim „sving stejts", neodlučnim državama, Mičigenu, Ohaju, Viskonsinu i naravno Ilinoisu, Čikagu. Tada prvi put, proveravamo i Rajčića, vidimo da je u stvari vrlo blizak s američkim milijarderom Bobom Rormanom koji na Javnom servisu najavljuje da hoće da investira u Srbiji na njegov nagovor.

Mene u celoj ovoj priči posebno iritira provincijalizam ljudi koji misle da je u startu nemoguće dobiti intervju s Trampom, ali neka onda makar pogledaju Trampovo gostovanje u Poljskoj nacionalnoj alijansi u Čikagu. Jer u Americi je borba za svaki glas. Tako da mi intervju sa Trampom ni u jednom trenutku nije izgledao nerealan.

 

 

 

Sve u svemu, mi smo svoja pitanja prosledili Rajčiću, od koga se očekivalo da ih prosledi na pravu adresu. I to je bilo to.

Konačno, 5. oktobra, tri meseca posle prve informacije da će imati odlične kontakte ukoliko Tramp dobije nominaciju, Rajčić mi šalje SMS: „Pričao sam s Trampovim prvim čovekom za medije, sinoć smo bili zajedno na debati i sad spremaju debatu za nedelju, tako da će on spremiti odgovore veoma brzo."

Tramp? Njegov čovek? Važno je da se saopšti zvaničan stav. I da stigne sa zvaničnog mejla.

Od tada se dopisujemo svakog dana. Sutradan, šalje poruku da je ludnica u štabu oko snimka koji je iscurio, kao i da treba da ima ručak sa ženom za medije iz Pensovog tima i sa ovim čovekom koji sve završava. Kaže i da je verovatnije da će odustati zbog novonastale situacije. Ipak, sledećeg dana stiže potvrda: „Evo sad me je zvala žena koja je pričala s Trampom u vezi s intervjuom, prvo kaže da im na dan stigne iz celog sveta hiljade mejlova i slično, kaže da je Tramp saslušao pitanja i da će se ona potruditi da pošalje odgovore do nedelje. Zamolila me je da joj dam malo vremena..."

 

Vladimir Rajčić u društvu visoko pozicioniranih republikanaca, do kojih, ipak, ne može da dođe "baš svako"

 

U nedelju naša prepiska počinje u 20.51 po našem vremenu. Kaže da su odgovorili na pet od šest pitanja. I da idu da gledaju debatu, da će morati da isključe telefone, da njegov štab drži sve na „holdu" dok ne vide kako je tamo prošao.

Usput pričamo o debati, šta je ko rekao i sl. Posle pet ujutru po našem vremenu (pretpostavljam da većina glavnih urednika do pet ujutru čeka intervjue - još malo o profesionalnosti koja nam se zamera) stiže poruka da je dobio mejl i da će odmah da ga prosledi.

Zahtevam da me stave u CC, ali mi u tom trenutku stiže mejl na kojem je adresa Suzan Javorovski, sa nastavkom (domenom) donaldtrump.com.

 

 

U pismu koje ima naslov „Odgovori", a koje potpisuje Suzan Javorovski piše:

„Ćao, Vlado. Vidi odgovore dole. Hvala na tvom pozivu i podršci. Suzi"

Ispod su Trampovi odgovori.

Razmišljam kako ćemo sve da proverimo sutra. I to je to. Prosleđujem Marku Preleviću mejl i odlazim na spavanje u šest ujutru.

Sutradan proveravamo mejl. Marko otkriva da je u tom trenutku to logo kampanje (mada ga često menjaju), da se žena stvarno svuda potpisuje kao Suzi. Ja je pronalazim na Fejsbuku, vidim da je viši medijski savetnik u Trampovoj kampanji. Otkrivamo i da je upravo ona na slici zagrljena s Rajčićem. Naslovna sa Milovanom Danojlićem i američkim ambasadorom već je prelomljena. Razmišljamo da li da odložimo Trampa, ali rođendanski nam je broj (kakva ironija!), znamo da ga jure još dva medija preko istog kontakta i odlučujemo da idemo sa svim što imamo. Zaključujemo da je nemoguće da čovek lažira mejl, zbog čega bi u Americi mogao da ide u zatvor!

Znamo i da ne možemo više nikako dodatno da proverimo. Iz Trampovog štaba nam niko ne odgovara već godinu dana. Sve izgleda autentično, tu je njen mejl. Pismo u kojem mu se obraća sa „Vlad" i kaže da mu šalje Trampove odgovore. On danas na MSNBC-ju, Buzzfeedu, Vašington postu tvrdi da je to autentičan mejl!

Mi pričamo o tome kako smo mesec dana ranije odbili intervju našeg bivšeg kolege sa Gadafijevom ćerkom, iako smo ga unapred platili, i iako smo verovali svom izvoru. Imali smo kompletnu prepisku sa njom, ali smo tražili novu sliku. I kad je nije bilo - nismo hteli da se šalimo. Intervju je objavljen u jednom dnevnom listu i niko ga nije demantovao. Ovo naglašavam jer nikad nismo objavili ni vest koja bi nam se učinila sumnjivom, a kamoli ovakvu stvar.

TRAMPOV INTERVJU

U sredu uveče pojavili su se prvi izveštaji. Tviter je eksplodirao posle prvog pojavljivanja. U četvrtak ujutru zovemo domaće sajtove da povuku vest dok nas ne potpišu, a u isto vreme Blumberg pušta vest u svetski etar. Zovu nas najveće svetske novine, ponosno im prosleđujemo intervju. I onda svetski Njuzvik kao glavnu najavu stavlja tekst „Tramp se izvinio za sprečavanje genocida u Srebrenici", iako to nigde nije rekao.

U sekundi nalazimo se u centru američke kampanje. U jedan sat po našem vremenu savetnica Hilari Klinton, Laura Rozenberg, saopštava: „Hilari se suprotstavlja Rusiji, dok Tramp nastavlja da se dodvorava Putinu". Kao po naredbi mediji proglašavaju Trampa „ljubimcem zločinaca". U Gardijanu ide blog da se izvinio za Srebrenicu, redakcija je zatrpana mejlovima. Bošnjaci u Americi protestuju.

Mi smo nezadovoljni kako se prenosi vest, ali ipak srećni što smo u svim svetskim medijima.

Zovem Rajčića. On je presrećan što su i američki mediji preneli intervju. Čudno za čoveka koji bi znao da je nekoliko dana ranije izmislio intervju i falsifikovao mejl. Šalje mi poruku da se nada „da je zaslužio naslovnu u Nedeljniku". Prošlo je već dobrih pet-šest sati od napada Hilari Klinton kada me Rajčić prvi put zove drugačijim glasom i kaže „da su u Trampovoj kampanji poludeli jer misle da smo lažno pustili priču". Oni misle da smo mi deo svetskog Njuzvika, što zbog izgleda, što zbog toga što kad prevedeš Njuzvik može tako da se razume.

Guverner Hauard Din osuđuje Trampov intervju uz reči: „Očigledno je zaboravio da je Milošević bio ratni zločinac":

„Tramp je izgubio podršku Meksikanaca, crnaca, Azijaca, muslimana... pa se dodvorava Srbima", piše čuveni politički komentator Kevin Dram.

Njuzvik, od koga je sve počelo, odjednom menja priču i posle mejla Suzan Javorovski koji smo im prosledili, piše kako je to njen intervju, a ne Trampov. U logičkoj rekonstrukciji sasvim je moguće da su u tom trenutku odlučili da se odreknu intervjua. Sada je u pitanju samo jedna žena u Indijani.

U pola osam uveče Rajčić me zove, očigledno i dalje sa dobrim informacijama odande, i kaže da mu je čovek spustio slušalicu, rekavši: „Rekli ste da će ovo da bude pozitivno, a sve je negativno."

Dvadeset minuta kasnije Suzan Javorovski demantuje da je dala intervju.

Šok! Zovem Rajčića, on ostaje pri svojoj priči. „Pa imamo mejl." Sve je čisto. Njega tamo zovu i kažu mu da je ovo uradio za Hilari Klinton. Trampov štab „traži izvinjenje od diskreditovanog Njuzvika (!)".

I dalje misle da smo mi Njuzvik!

Pišemo saopštenje i odgovaramo na stotine mejlova i telefonskih poziva u redakciji. Objavljujemo mejl koji smo dobili, i to bez zamagljivanja (što je kažnjivo). Od tog trenutka niko iz Trampovog tima više ništa ne demantuje. Šaljemo mejlove Suzan. Ne odgovara ni nama, ni svim drugim medijima. I tako u danima posle toga, što nam potvrđuju kolege iz američkih medija s kojima smo u kontaktu.

Rajčić se, s druge strane, pojavljuje u svim vodećim medijima i tvrdi da je dobio odgovore. U drugom najgledanijem političkom šou programu u Americi, Rejčel Medou pravi prilog o „najluđoj priči ovih izbora". Ona kaže da je vrh Republikanske stranke potvrdio da je to mejl Suzan Javorovski (pogledajte emisiju OVDE), ali i da oni kažu da nisu poslali nikakve odgovore. Za njih je Rajčić kredibilan izvor jer pod imenom i prezimenom, dakle ne kao Republikanska stranka, tvrdi da je dobio mejl.

 

 

 

Dok se mi ograđujemo da smo možda predmet prevare, štab Hilari Klinton saopštava: „Ovo ne bi bio prvi put da Tramp i njegovi saradnici budu uhvaćeni u laži." Vašington post piše da je ovo manir Donalda Trampa, navodeći da je „demantovao i da je znao da će njegov intervju sa Larijem Kingom biti prikazan na RT". I USA Today nabraja primere kada je Tramp brutalno povlačio svoje izjave. (Pogledajte OVDE)

U danu u kojem Tramp lično najavljuje tužbu protiv Njujork tajmsa „jer je izmislio intervjue sa ženama koje ga optužuju za seksualno uznemiravanje", srpski opskurni sajtovi ponašaju se kao da je papa demantovao intervju.

Nama svi savetuju da idemo na autentičnost. Ili da napadnemo Rajčića. Kako? Kad još ni sami ne znamo šta se desilo. Osim da nas je neko prevario. Tramp, Rajčić? Delovi republikanaca koji odjednom traže da se Tramp povuče iz trke? Štab Hilari Klinton, ili CIA lično u saradnji sa mnom, kako tvrde dobro obavešteni „izvori" u Srbiji?

Prevelika je ovo igra da bismo je igrali iz Beograda. CBS šalje ekipu predvođenu jednim od njihovih najboljih novinara i producenata Rendalom Džojsom, koji nas u redakciji snima 35 minuta. Najveći svetski novinari, i oni koji su intervjuisali Trampa, kažu da im sve izgleda kao njegovi odgovori. NIKO, ali nijedan svetski medij koji je objavio pismo, nije video grešku u spelovanju, osim jednog domaćeg. Ali, dobro, taj momak očigledno nikad nije dobio mejl iz Amerike, inače bi znao da jedino oni ne uključuju spell-check i počesto brkaju than i then.

 

 

Vrhunac istraživačkog novinarstva je bio kad su mene „uhvatili u laži" pošto sam rekao da sam mejl dobio u nedelju ujutru posle debate Hilari i Trampa. Pa dobro, tamo je bila nedelja, za mene je bila nedelja, pošto nisam spavao do šest ujutru (dakle nedelja na ponedeljak ujutru), kako sam lepo objasnio. Čovek koji se bavi raskrinkavanjem morao bi da zna kada je bila debata.

Da se makar toliko potrudio, otkrio bi tvit Hilari Klinton: „da će ovi izbori imati rekordnu izlaznost jer birači vide Trampove besramne pokušaje da promeni mišljenje za ono što se dogodilo prethodne nedelje".

Ili Trampov koji na medijima dovodi u pitanje legitimitet izbora: „Izbori su lažirani od strane medija, u poduhvatu koordinisanom s kampanjom Klintonove, time što se u vesti podmeću priče koje se nikad nisu desile".

 

 

Da li će to Nedeljnik uspeti da lažira izbore u Americi?! Ili je Rajčić hladnokrvni prevarant koji utiče na američke izbore i sve to danima potvrđuje za najvažnije medije? Zašto se u drugi najgledaniji šou uključuje Rajčić, ali ne više i Suzan Javorovski, već izvor iz Republikanske stranke?

U neverovatnoj predsedničkoj kampanji dominiraju tri teme: seksizam, mediji i Rusija. Mi smo se našli u žiži poslednje dve.

I dok američki mediji uglavnom naginju našoj strani, nijedan ne navodeći da smo nešto izmislili, borci za slobodne medije u Srbiji kao da su jedva dočekali da ugase jedan od preostalih slobodnih.

Ovo je najveća kriza koju ima naš magazin i ja lično u dvadeset godina karijere. Prijatelji iz PR-a mi savetuju jednostavan izlaz, stani iza teksta ili svim silama napadni Rajčića.

Neću. Znam svoju publiku. Znam gde i kome tiražiram novine svakog ponedeljka. Ne dugujem ja objašnjenje onima koji se nisu ni potrudili da nas pozovu, ili onima koji su krenuli u osvetu iz njima znanih razloga.

Mi dugujemo obrazloženje i izvinjenje svojim čitaocima. I zato i otvaramo ovaj broj na šest strana tekstom koji bi mnogi sakrili.

Jednostavno je. Dobili smo mejl za koji smo mislili, iz osnovanih razloga, da je autentičan. Trampov štab je potvrdio da je to mejl Suzan Javorovski. Ona nam na njega ne odgovara. Vladimir Rajčić potvrđuje autentičnost na svim svetskim kanalima. U Americi Tramp napada Njujork tajms da izmišlja sagovornike.

Jeste, hteli smo da imamo ekskluzivan intervju. Šta je tu loše. Ili tabloidno.

Mi smo uradili sve što smo mogli, što očigledno nije bilo dovoljno, čim pričamo o tome. I mi se zbog toga iskreno i bez i najmanjeg snebivanja izvinjavamo svim svojim čitaocima, kojima obećavamo da ćemo ovo isterati do kraja, koliko god budemo mogli, kao i da se u narednih 250 brojeva, ukoliko preživimo ovu tešku situaciju, nikada nećemo zajedno s njima naći u sličnoj situaciji.

 

Veljko Lalić

Glavni urednik Nedeljnika

 

P. S. Zahvaljujemo na brojnim pismima podrške i javnim reakcijama, a posebno kolegama koje su nam pomogle u ovoj situaciji, i kojima ćemo na tome uvek biti zahvalni.

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/otvoreno-pismo/

[Justin Waters]

Nevjerovatno, kakav nivo beskrupula da prosto boli glava. I opet nigdje ne pominju zicer, gdje je ocigledno da je neko bio inspirisan ovim tekstom jer su ocigledne recenice kopirane doslovno. Naravno, ako bi pomenuli zicer bilo bi ocigledno da su njihovi diletantski novinari napravili gresku ovako bolje svaljivati krivicu na Trumpa. 

Prosto mi dodje da pisem tim americkim medijima i izreklamiram malo zicer da zapravo vide da nije Trumpova greska vec nekih tamo novinarcica u Srbiji. Ali to naravno ne bi imalo nikakvog efekta jer vjerujem da su americki mediji vise naklonjeni klintonovoj i prosto im je svjedeno da li je Trump lagao ili ne, po njima je  ovaj slucaj super ispao da imaju sta da pisu protiv Trumpa.