Apophthegmata Patrum - ИЗРЕКЕ ОТАЦА - тематска збирка (превод на српски)

[Дијана.]

Ja sam to vec susretala u takvim poukama, da je zelja za promjenom mjesta, uzrokovana nezadovoljstvom zbog okolnosti i/ili ljudi, manifestacija uninija a sa korijenom u gordosti.

(Izvinjavam se za upadicu).

[Лазар Нешић]

9 hours ago, Џуманџи рече

Zasto kaze ovo?

 

9 hours ago, Дијана. рече

Ja sam to vec susretala u takvim poukama, da je zelja za promjenom mjesta, uzrokovana nezadovoljstvom zbog okolnosti i/ili ljudi, manifestacija uninija a sa korijenom u gordosti.

Лепо речено!

[Дијана.]

Ali to se onda može prevesti na sve životne okolnosti, i pokazati koliko malo smirenja imamo... Neki izgovor za neyadovoljstvo-roptanje je uvijek tu.

Inače mi je uninije vrlo poznato stanje, a ni gordost mi nije strana...

[Лазар Нешић]

10. Опет рече: Немој волети ни једну ствар у свету, нити излежавање тела, јер те ово чини непријатељем Божијим. Као што се човек који има непријатеља бори против њега, тако се и ми требамо борити са телом како се оно не би излежавало.

(10. Εἶπε πάλιν· Μίσησον πάντα τὰ ἐν τῷ κόσμῳ καὶ τὴν ἀνάπαυσιν τοῦ σώματος ὅτι ταῦτά σε ἐποίησαν ἐχθρὸν τοῦ Θεοῦ. Ὥσπερ γὰρ ἄνθρωπος ἐχθρὸν ἔχων πολεμεῖ μετ' αὐτοῦ, οὕτως ὀφείλομεν καὶ τῷ σώματι πολεμῆσαι εἰς τὸ μὴ ἀναπαῦσαι αὐτό.)

[Лазар Нешић]

11. Брат упита аву Исаију о речима молитве из Јеванђеља: Шта значе речи „да се свети име твоје“? Ава му одговори рекавши: Ово је за савршене, јер се име Божије не може освећивати у нама све док смо потчињенима страстима.

(11. Ἀδελφὸς ἠρώτησε τὸν ἀββᾶ Ἡσαίαν περὶ τοῦ λόγου τῆς προσευχῆς τοῦ Εὐαγγελίου· Τί ἐστι τὸ· «Ἁγιασθήτω τὸ ὄνομά σου«; Καὶ ἀποκριθεὶς εἶπεν· Τοῦτο τῶν τελείων ἐστίν· ἀδύνατον γὰρ ἁγιασθῆναι τὸ ὄνομα τοῦ Θεοῦ ἐν ἡμῖν κατακυριευομένοις ὑπὸ πάθους.)

[Лазар Нешић]

12. Говорили су да је ава Теодор Фермијски изнад свега држао до ових троје ствари: сиромаштва, аскезе и удаљавања од људи.

(12. Ἔλεγον περὶ τοῦ ἀββᾶ Θεοδώρου τοῦ τῆς Φέρμης ὅτι τὰ τρία ταῦτα κεφάλαια εἶχεν ὑπὲρ πολλούς· τὴν ἀκτημοσύνην, καὶ τὴν ἄσκησιν, καὶ τὸ φεύγειν τοὺς ἀνθρώπους.)

[Лазар Нешић]

13. Ава Јован Колов је говорио: Што се мене тиче, желео бих да човек узме учешћа у свакој од врлина. Дакле, сваког дана уставши изјутра постави нови почетак свим врлинама и заповестима Божијим са највећим подношењем, са страхом и дуготрпљењем, у љубави Божијој, са сваком ватреношћу душе и тела, као и са много смиреноумља; у подношењу жалости срца и пажњи, у многим молитвама и прозбама са уздисањем, у чистоти језика и чувањем очију; подноси бешчашће без гнева, буди миротворац и немој враћати зло за зло, нити обраћај пажњу на падове других људи; немој себе рачунати ни у шта, већ буди испод сваке друге творевине, у одбацивању тварних добара и ствари које се односе на плот; буди распет на крсту, у борби, у сиромаштву духа, у одлучности и духовној аскези; у посту, покајању и сузама; води борбу са расуђивањем, у чистоти душе и дељењу добара, обављајући своје рукодеље у тишини, у ноћним бдењима, у глади и жеђи, у хладноћи, голотињи и напорима, затварајући гроб свој као да си већ мртав и замишљајући да је твоја смрт сваког дана све ближа.

(13. Εἶπεν ἀββᾶ Ἰωάννης ὁ Κολοβός· Ἐγὼ θέλω μεταλαβεῖν τὸν ἄνθρωπον ἐκ πασῶν τῶν ἀρετῶν. Τοίνυν ἐφ' ἑκάστης ἡμέρας διανιστάμενος τῷ πρωῒ ἐπιλαβοῦ ἀρχῆς εἰς πᾶσαν ἀρετὴν καὶ ἐντολὴν Θεοῦ ἐν μεγίστῃ ὑπομονῇ μετὰ φόβου καὶ μακροθυμίας, ἐν ἀγάπῃ Θεοῦ μετὰ πάσης προθυμίας ψυχῆς καὶ σώματος καὶ ταπεινώσεως πολλῆς, ἐν ὑπομονῇ θλίψεως καρδίας καὶ φυλακῆς, ἐν προσευχῇ πολλῇ καὶ πρεσβείαις μετὰ στεναγμῶν, ἐν ἁγνείᾳ γλώσσης καὶ φυλακῇ ὀφθαλμῶν, ἀτιμαζόμενος καὶ μὴ ὀργιζόμενος, εἰρηνεύων καὶ μὴ ἀνταποδιδοὺς κακὸν ἀντὶ κακοῦ, μὴ προσέχων πταίσμασιν ἑτέρων· μὴ ἑαυτὸν μετρεῖν, ἀλλ' εἶναί σε ὑποκάτω πάσης τῆς κτίσεως, ἐν ἀποταξίᾳ ὕλης καὶ τῶν κατὰ σάρκα, ἐν σταυρῷ, ἐν ἀγῶνι, ἐν πτωχείᾳ πνεύματος, ἐν προαιρέσει καὶ ἀσκήσει πνευματικῇ, ἐν νηστείᾳ, ἐν μετανοίᾳ καὶ κλαυθμῷ, ἐν ἀγῶνι πολέμου, ἐν διακρίσει, ἐν ἁγνείᾳ ψυχῆς, ἐν μεταλήψει χρηστῇ, ἐν ἡσυχίᾳ τὸ ἐργό χειρόν σου, ἐν ταῖς νυκτεριναῖς ἀγρυπνίαις, ἐν πείνῃ καὶ δίψῃ, ἐν ψύχει καὶ γυμνότητι, ἐν πόνοις, ἀποκλείων σου τὸν τάφον ὡς ἤδη τελευτήσας, ὡς δοκεῖν εἶναι ἐγγύς σου τὸν θάνατον κατὰ πᾶσαν ἡμέραν.)

[Лазар Нешић]

14. Ава Јосиф Тивејски је говорио да има троје ствари које су драгоцене пред Господом. Прво, када човек у болести са благодарношћу прима искушења која долазе на њега. Као друго, када у чистоти чини сва своја дела пред Господом и не мари за смртничке ствари. И треће, када пребива у потчињености свом духовном оцу и одриче се свих властитих жеља.

(14. Εἶπεν ἀββᾶ Ἰωσὴφ ὁ Θηβαῖος ὅτι τρία πράγματά ἐστιν ἔντιμα ἐνώπιον τοῦ Κυρίου· ὅταν ἄνθρωπος ἀσθενῇ καὶ προστίθενται αὐτῷ πειρασμοὶ καὶ μετ' εὐχαριστίας προσδέχεται αὐτούς· τὸ δὲ δεύτερόν ἐστιν ὅταν τις ποιῇ πάντα τὰ ἔργα αὐτοῦ καθαρὰ ἐνώπιον τοῦ Κυρίου, μηδὲν ἔχοντα ἀνθρώπινον· τὸ δὲ τρίτον ὅταν τις ἐν ὑποταγῇ καθέζηται πατρὸς πνευματικοῦ καὶ πᾶσιν ἀποτάσσηται τοῖς ἰδίοις θελήμασιν.)

[Лазар Нешић]

15. Приповедаше ава Касијан о извесном ави Јовану – монаху из општежића – како његово живљење беше велико. Он исприча: Када се овај човек приближаваше смртном часу, те са радошћу и ведрином одлажаше ка Господу, браћа се сабраше око њега тражећи да им у наслеђе остави какву корисну реч спасења којом би могли напредовати ка савршенству у Христу. Али он уздахнувши рече: Никада нисам чинио сопствену вољу, нити сам икада подучавао друге оним стварима које не бих најпре сам извршио.

(15. Διηγήσατο ἀββᾶ Κασιανὸς περί τινος ἀββᾶ Ἰωάννου κοινοβιάρχου ὅτι μέγας ἦν τῷ βίῳ. Τοῦτον, φησί, τελευτᾶν μέλλοντα καὶ ἐκδημοῦντα ἱλαρῶς καὶ προθύμως πρὸς τὸν Θεὸν ἐκύκλωσαν οἱ ἀδελφοὶ ἀξιοῦντες λόγον τινὰ σύντομον καὶ σωτήριον ἐν κλήρου τάξει καταλιπεῖν αὐτοῖς, δι' οὗ δυνήσονται ἐπιβῆναι τῆς ἐν Χριστῷ τελειότητος. Ὁ δὲ στενάξας φησί· Οὐδέποτε ἐποίησα τὸ ἴδιον θέλημα, οὐδέ τινα ἐδίδαξα ὅπερ πρότερον οὐκ ἐποίησα ἐγώ.)

[Лазар Нешић]

16. Брат упита аву Макарија Великог о савршенству. А старац му одговори рекавши: Ако човек не стекне велико смирење у своме срцу и телу, и не мери себе самог у ниједној од ствари, већ се са смирењем смести испод сваке творевине, те не осуђује никог осим себе самог, ако подноси увреду, истребљује из свог срца свако зло, присиљава себе да буде дуготрпељив, благотворан, братољубив, целомудрен и уздржљив – јер је писано: Царство небеско с напором се осваја и подвижници га задобијају (Мт. 11,12) – да очима гледа само на исправне ствари, чува језик свој и удаљава се од свих испразних оговарања која уништавају душу, имајући правду увек при руци, чистоту срца према Богу и беспрекорно тело; ако дакле човек нема сећање на смрт сваког дана пред својим очима, и не удаљава од себе духовни гнев, пороке, тварне ствари, плотска задовољства, ђавола и сва дела његова – већ се чврсто преда свемоћном Богу и свим делима и заповестима Његовим, те у свакој прилици, ствари и делу непрестано бива близу Бога – не може бити савршен.

(16. Ἀδελφὸς ἠρώτησε τὸν ἀββᾶ Μακάριον τὸν μέγαν περὶ τελειότητος. Καὶ ἀποκριθεὶς ὁ γέρων εἶπεν· Ἐὰν μὴ κτήσηται ἄνθρωπος ταπείνωσιν μεγάλην ἐν τῇ καρδίᾳ αὐτοῦ καὶ ἐν τῷ σώματι, καὶ τὸ μὴ μετρεῖν ἑαυτὸν ἐν μηδενὶ πράγματι ἀλλὰ μᾶλλον τιθέναι ἑαυτὸν ἐν ταπεινώσει ὑποκάτω πάσης κτίσεως, καὶ τὸ μὴ κρίνειν ὅλως τινὰ εἰ μὴ ἑαυτὸν μόνον, καὶ τὸ ὑποφέρειν ὕβριν, καὶ τὸ ἀπορρίπτειν ἀπὸ τῆς καρδίας πᾶσαν κακίαν, καὶ τὸ βιάζεσθαι ἑαυτὸν εἶναι μακρόθυμον, χρηστόν, φιλάδελφον, σώφρονα, ἐγκρατῆ - γέγραπται γάρ· «Βιαστῶν ἐστιν ἡ βασιλεία τῶν οὐρανῶν καὶ βιασταὶ ἁρπάζουσιν αὐτήν «· καὶ τὰ ὀρθὰ βλέπειν τοῖς ὀφθαλμοῖς, καὶ φυλακὴν ἔχειν τῆς γλώσσης καὶ ἀποστροφὴν πάσης ἀκοῆς ματαίας καὶ ψυχοφθόρου καὶ τὴν τῶν χειρῶν δικαιοσύνην καὶ τὸ τῆς καρδίας καθαρὸν πρὸς τὸν Θεὸν καὶ τὸ τοῦ σώματος ἄσπιλον, καὶ τὸ ἔχειν τὴν μνήμην τοῦ θανάτου πρὸ ὀφθαλμῶν καθημέραν, καὶ ἀποταγὴν τῆς κατὰ πνεῦμα ὀργῆς καὶ κακίας, καὶ ἀποταγὴν τῆς ὕλης καὶ τῶν κατὰ σάρκα ἡδονῶν, καὶ ἀποταγὴν τῷ διαβόλῳ καὶ πᾶσι τοῖς ἔργοις αὐτοῦ, συνταγὴν δὲ βεβαίαν τῷ παμβασιλεῖ Θεῷ καὶ πάσαις ταῖς ἐντολαῖς αὐτοῦ, καὶ τὸ ἀδιαλείπτως ἐν παντὶ καιρῷ καὶ ἐν παντὶ πράγματι καὶ ἐν παντὶ ἔργῳ παρεδρεύειν Θεῷ, οὐ δύναται τέλειος εἶναι.)

[Лазар Нешић]

17. Рече ава Марко: Закон слободе подучава свакој истини. Многи га читају ради знања, али је мало оних који га мисле у вези са извршавањем заповести. Немој тражити савршенство овог закона у смртничким врлинама, јер у њима нећеш пронаћи савршеног човека. Његово савршенство је у крсту Христовом сакривено.

(17. Εἶπεν ἀββᾶ Μάρκος· Ὁ νόμος τῆς ἐλευθερίας διδάσκει πᾶσαν ἀλήθειαν. Καὶ οἱ μὲν πολλοὶ τοῦτον κατὰ γνῶσιν ἀναγινώσκουσιν, ὀλίγοι δὲ νοοῦσιν αὐτὸν κατὰ ἀναλογίαν τῆς ἐργασίας τῶν ἐντολῶν. Μὴ ζήτει αὐτοῦ τὴν τελειότητα ἐν ἀρεταῖς ἀνθρωπίναις· τέλειος γὰρ ἐν αὐταῖς οὐχ εὑρίσκεται. Ἡ γὰρ τελειότης αὐτοῦ ἐν τῷ σταυρῷ τοῦ Χριστοῦ ἐγκέκρυπται.)

[Лазар Нешић]

18. Брат упита старца говорећи: Које дело је добро да бих га чинио и проводио живот у њему? Старац одговори: Бог зна шта је добро. Ипак, чух да је неко од отаца упитао аву Нистера Великог – пријатеља аве Антонија – рекавши му: Које дело је добро да бих га чинио? А он договори: Зар нису сва делања подједнака? Свето Писмо каже да Аврам гостољубив беше и Бог пребиваше са њим, и да Илија љубљаше тиховање и Бог беше са њим, те да Давид беше смирен и Бог пребиваше са њим. Дакле, чини оно што видиш да твоја душа жели ради Бога и чувај своје срце.

(18. Ἀδελφὸς ἠρώτησε γέροντα λέγων· Ποῖον καλὸν πρᾶγμά ἐστιν, ἵνα ποιήσω καὶ ζήσω ἐν αὐτῷ; Καὶ εἶπεν ὁ γέρων· Ὁ Θεὸς οἶδε τὸ καλόν. Ἀλλ' ἤκουσα ὅτι ἠρώτησέ τις τῶν πατέρων τὸν ἀββᾶ Νισθερῶ τὸν μέγαν, τὸν φίλον τοῦ ἀββᾶ Ἀντωνίου, καὶ εἶπεν αὐτῷ· Ποῖον καλὸν ἔργον ἐστίν, ἵνα ποιήσω; Καὶ εἶπεν αὐτῷ· Οὐκ εἴσι πᾶσαι αἱ ἐργασίαι ἴσαι; Ἡ γραφὴ λέγει ὅτι «Ἀβραὰμ φιλόξενος ἦν καὶ ὁ Θεὸς ἦν μετ' αὐτοῦ «, καὶ Ἠλίας ἠγάπα τὴν ἡσυχίαν καὶ ὁ Θεὸς ἦν μετ' αὐτοῦ, καὶ ὁ Δαυὶδ ταπεινὸς ἦν καὶ ὁ Θεὸς ἦν μετ' αὐτοῦ. Ὃ οὖν θεωρεῖς τὴν ψυχήν σου θέλουσαν κατὰ Θεόν, τοῦτο ποίησον καὶ τήρει τὴν καρδίαν σου.)

[Лазар Нешић]

19. Приповедаше ава Пимен о ави Нистеру: Као што бронзана змија у пустињи исцељиваше све људе који би је угледали, такав беше и овај старац. Имајући пуноћу врлина, он би ћутањем сваког исцељивао.

(19. Ἔλεγεν ἀββᾶ Ποιμὴν περὶ τοῦ ἀββᾶ Νισθερώου ὅτι ὥσπερ τὸν ὄφιν τὸν χαλκοῦν τὸν ἐν τῇ ἐρήμῳ εἴ τις ἔβλεπε ἐκ τοῦ λαοῦ ἐθεραπεύετο, οὕτως ἦν ὁ γέρων· πᾶσαν ἀρετὴν ἔχων καὶ σιωπῶν πάντας ἐθεράπευεν.)

[Лазар Нешић]

20. Ава Пимен је говорио да ове три врлине представљају оруђа душе, наиме: будност, пажња на себе самог и расуђивање.

(20. Εἶπεν ἀββᾶ Ποιμὴν ὅτι· Τὸ φυλάσσειν καὶ ἑαυτῷ προσέχειν καὶ ἡ διάκρισις, αἱ τρεῖς αὗται ἀρεταὶ ἐργαλεῖά εἰσι τῆς ψυχῆς.)

[Лазар Нешић]

21. Ава Пимен је опет казао: Бог је Израиљу дао овај начин живота: да се уздржавају од свега што је против природе; тј. од гнева, раздражености, љубоморе, мржње, клеветања ближњег и осталих ствари које се односе на стари начин живота.

(21. Εἶπε πάλιν· Ταύτην τὴν πολιτείαν ὁ Θεὸς ἔδωκε τῷ Ἰσραήλ· τὸ ἀπέχεσθαι τῶν παρὰ φύσιν τουτέστιν ὀργῆς, θυμοῦ, ζήλου, μίσους, καταλαλιᾶς κατὰ τοῦ ἀδελφοῦ καὶ τὰ λοιπὰ τῆς παλαιότητος.)