Apophthegmata Patrum - ИЗРЕКЕ ОТАЦА - тематска збирка (превод на српски)

[Guest]

On 12/26/2016 at 10:58, Лазар Нешић рече

18. Рече ава Мојсије: Онај ко се удаљава од људи личи на зрело грожђе, а онај ко пребива међу људима личи на незрели грозд.

Стварно бих волео да ми се ово појасни.

Не разумем.

[Лазар Нешић]

пре 12 минута, R2D2 рече

Стварно бих волео да ми се ово појасни.

Не разумем.

Има сигурно више тумачења. Али, ја сам разумео овако: изрека се налази у поглављу који носи назив "Како свим силама треба тежити тиховању".

Дакле, ради се о пракси повлачења од света (у ширем смислу онога што представља монаштво) и повлачења од људи (у ужем смислу осамљивања на пустом месту, пребивања у келији слично), а које има за циљ оно што су монаси звали "праксис" (подвиг, аскеза, очишћење од греха, злих помисли, страсти, покушај да се достигне бестрашће, итд.) и која се према монашким теоријама најбоље и најполодније спроводи у сабирању ума, у нерасејаности помисли, у уздржавању од бављења светским стварима, у избегавању празних и многих прича, у самоћи и пустињи, и слично.

Тако је, вероватно, ова и сличне изреке (где се саветује да не треба проводити много времена са другим људима) имала на уму почетнике у подвигу, а како би им помогла да успоставе добре темеље монашког живота и касније им омогућила да неометано бораве међу другим људима и буду им од користи (као искусни монаси, итд).

Свакако, има у овоме помало и елитизма, посебно имајући у виду какве су све интелектуалне и историјске струје/правци дорпинеле формирању хришћанског монаштва (новоплатонизам, гностицизам, стоицизам и слично), дакле оне које су наглашавале такозвану духовну аристократију и духовно племство.

[Милан Ракић]

 

On 3.2.2017. at 13:27, Лазар Нешић рече

Има сигурно више тумачења. Али, ја сам разумео овако: изрека се налази у поглављу који носи назив "Како свим силама треба тежити тиховању".

Дакле, ради се о пракси повлачења од света (у ширем смислу онога што представља монаштво) и повлачења од људи (у ужем смислу осамљивања на пустом месту, пребивања у келији слично), а које има за циљ оно што су монаси звали "праксис" (подвиг, аскеза, очишћење од греха, злих помисли, страсти, покушај да се достигне бестрашће, итд.) и која се према монашким теоријама најбоље и најполодније спроводи у сабирању ума, у нерасејаности помисли, у уздржавању од бављења светским стварима, у избегавању празних и многих прича, у самоћи и пустињи, и слично.

Тако је, вероватно, ова и сличне изреке (где се саветује да не треба проводити много времена са другим људима) имала на уму почетнике у подвигу, а како би им помогла да успоставе добре темеље монашког живота и касније им омогућила да неометано бораве међу другим људима и буду им од користи (као искусни монаси, итд).

Свакако, има у овоме помало и елитизма, посебно имајући у виду какве су све интелектуалне и историјске струје/правци дорпинеле формирању хришћанског монаштва (новоплатонизам, гностицизам, стоицизам и слично), дакле оне које су наглашавале такозвану духовну аристократију и духовно племство.

Докторе, има л` још?

[Лазар Нешић]

On 5/13/2017 at 2:15, Милан Ракић рече

Докторе, има л` још?

Биће!

[Vladan :::.]

On 2/3/2017 at 13:15, Guest рече

Стварно бих волео да ми се ово појасни.

Не разумем.

Можда рецимо може у контексту приче о чокоту и лозама (и о доношењу плода - Лаза није ставио грчки оригинал као раније тако да не знам да ли је грожђе у првој реченици баш у множини).

Обојица су на чокоту, дакле иду право ка Господу у свим заповестима и врлинама по својој мери, и обојица доносе род. Али онај ко је окусио сладост пребивања (само) са Богом и ко благодаћу бива испуњен духовном сласти је као зрело воће пуно сокова раја, окушање те благодати га и подстиче да се (самовољно) удаљава од људи да би што више пребивао са Богом. Онај други услед пребивања са људима, и сходно томе веће расејаности, више се на њих и ослања и мање пребива потпуно и само са Богом и још није осетио, или у много мањој мери, сласт благодати која испуњава оне који се у тиховању посвете само пребивању са Богом. Он није без плода и рода али у поређењу са првим има и мање рода и мање благодатне зрелости.

А слажем се да у целој причи можда има и мало духовног или монашког елитизма.

[Лазар Нешић]

@Vladan3 Лепо речено стари мој! Поздрављам те!

[Vladan :::.]

@Лазар Нешић Хвала! Лепо и од тебе што нас овим преводима подсећаш на ово благо. Поздрав и за вас! 

[Лазар Нешић]

Настављамо тему са калуђерским изрекама једном симпатичном причом ...

20. Ава Авраам, ученик аве Сисоја, рече своме учитељу: "Оче, пошто си остарио, пођимо мало ближе неком насељеном месту." Ава Сисоје му одговори: "Пођимо тамо где нема жена." Одговори му ученик његов: "Има ли неког места где нема жена осим пустиње?" Рече му старац: "Води ме онда у пустињу!"

[Милан Ракић]

пре 5 минута, Брка Жарковачки рече

Настављамо тему са калуђерским изрекама једном симпатичном причом ...

20. Ава Авраам, ученик аве Сисоја, рече своме учитељу: "Оче, пошто си остарио, пођимо мало ближе неком насељеном месту." Ава Сисоје му одговори: "Пођимо тамо где нема жена." Одговори му ученик његов: "Има ли неког места где нема жена осим пустиње?" Рече му старац: "Води ме онда у пустињу!"

Лепи Брка поново јаше

[Vladan :::.]

пре 3 часа, Брка Жарковачки рече

Настављамо тему са калуђерским изрекама једном симпатичном причом ...

20. Ава Авраам, ученик аве Сисоја, рече своме учитељу: "Оче, пошто си остарио, пођимо мало ближе неком насељеном месту." Ава Сисоје му одговори: "Пођимо тамо где нема жена." Одговори му ученик његов: "Има ли неког места где нема жена осим пустиње?" Рече му старац: "Води ме онда у пустињу!"

Реалан човек, не прави се да може сам да се носи са собом.

[Лазар Нешић]

21. Рече старац: Желиш да будеш познат Богу? Онда се изнад свега труди да будеш непознат људима.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 39 минута, Брка Жарковачки рече

21. Рече старац: Желиш да будеш познат Богу? Онда се изнад свега труди да будеш непознат људима.

Ja sam više ljudi upoznao, kad sam posvetio sve misli i život Bogu, nego kada sam imao bezbroj prijatelja koje sam tek kasnije video da poznajem vrlo površno.

Šta ću reći: ja sam ih pažljivo slušao, bio zaista dobar prijatelj i oni meni takođe ali sam upoznajuci Život, Hrista Isusa, shvatio da smo svi bili vrlo površni.

Dobijajuci na kvalitetu, dobijali smo svi i na brojnosti u Telu.

Tako da pustinja može biti i Carstvo ako se zbog kvaliteta opredeljujes a ne odbijaš brojku koja ti se kvalitetom uvećava u poznanju ljudi, pa i žena.

[Лазар Нешић]

22. Рече ама Синклетија: Много је оних који живе по планинама, али чине дела људи по градовима и срљају у властиту пропаст; и много је оних који живе усред градова, но чине дела пустиње и спасавају се. Јер могуће је усред гомиле живети самотно у духу, као што је могуће живети осамљен и мислима пребивати у гомили.

[Лазар Нешић]

23. Рече старац: Онај ко пред собом има Исуса и беседи с Њим, чини добро ако никога не уводи у своју келију.

[Лазар Нешић]

24. Неки од стараца је казао: Сладости овог света нису ништа у очима оног ко је окусио слаткоћу Бога.